Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, još jedan u nizu amandmana koji je podnet na ovaj zakon, podsetiću vas, ima ih ukupno 122, koji apeluje na predlagača zakona da drastično ne umanjuje broj tužilaštava, osnovnih i prekršajnih sudova, naročito ne u pograničnim područjima, u kojima je izrazita depopulacija i smanjen prirodni priraštaj.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman što jasno pokazuje da je vladajućoj koaliciji, odnosno Vladi pre svega stalo da istera do kraja ono što je naumila, a to je da smanji broj tužilaštava i osnovnih i prekršajnih sudova na tridesetak. Sada se tu postavlja logično pitanje - šta su motivi za tako nešto? U Predlogu zakona, u obrazloženju je rečeno da su motivi ti da će sudstvo biti efikasnije, da će se troškovi smanjiti i da će se na taj način izbeći moguća povezanost nosilaca sudskih funkcija sa ljudima u lokalnim sredinama, naročito manjim.
Narodni poslanici iz svih poslaničkih grupa su prethodnih deset dana, koliko traje rasprava naročito o ovom zakonu, izneli sijaset razloga i obrazloženja, argumenata da te stvari koje su navedene u obrazloženju Predloga zakona apsolutno ne stoje. Niti će sudstvo biti efikasnije, a samim tim naravno i tužilaštvo, jer će reizborom sudija najveći broj sudija i tužilaca biti uglavnom iz centara gde se nalaze sudovi i tužilaštva, pa će zbog udaljenosti i nedovoljno razvijene putne mreže morati da putuju u ta mesta gde bi obrađivali predmete, što je direktno suprotno onome što piše u Predlogu zakona da će biti efikasniji. Na taj način se ne može biti efikasniji. Takođe, neće biti ni smanjenja troškova jer će se na taj način povećati troškovi zbog putovanja, dnevnica i čega sve ne.
Očigledno je da je ovde jedan jedini motiv koji može da se nazre, koji naravno nije napisan u Predlogu zakona, a to je pre svega politička kontrola ove važne grane vlasti. Mnogo je lakše, naravno, kontrolisati tridesetak sudova i predsednika sudova, koji će kasnije kroz reizbor sudija moći da predlažu nove, da biraju, da smenjuju.
Očigledno je da će se to donošenjem ovog zakona desiti, jer ne vidim ni jedan jedini razlog zbog čega bi se uporno gurao ovakav koncept organizacije mreže sudova i tužilaštva uprkos silnim amandmanima, uprkos silnim argumentima, primedbama ne samo poslanika opozicije, već pre svega poslanika vladajućih stranaka.
Zaista ne mogu da razumem kako Vlada i predstavnici Vlade, koji dolaze opet iz tih stranaka vladajuće koalicije, guraju jedan koncept sudova i tužilaštva, njihove organizacije, a pri tom poslanici iz vladajućih stranaka koji treba da glasaju za ovakav zakon podnose amandmane koji su suprotni ovome što je ovde predloženo. Pažljivo sam brojao, 44 amandmana su podneli narodni poslanici iz vladajućih stranaka, od ukupno 120.
Na kraju ove rasprave neko će biti prevaren, odnosno građani će biti prevareni, samo da vidimo od koga će biti prevareni, da li će biti prevareni od tih 40 i nekoliko poslanika vladajućih stranaka koji su podneli ove amandmane. Naravno, logično bi bilo, ako se njihovi amandmani ne usvoje, da ne glasaju ni za zakon. Ili će zakon biti na kraju povučen, odnosno ministarka će prihvatiti određene amandmane, pa će zbog toga ti poslanici glasati za ovaj zakon i onda ćemo biti prevareni i mi i građani jer smo ovde deset dana iznosili milione argumenata, a ministarka to u ime Vlade nije prihvatala i vrlo je retko komentarisala sve one argumente koje smo iznosili kao razloge zbog čega ovakav zakon ne treba usvojiti, odnosno zbog čega treba određene amandmane prihvatiti.
S obzirom na to da zakon stupa na snagu tek 2010. godine, kao jedan jedini logičan motiv zbog čega se uporno gura sada kada je već 10. decembar, kada nismo ni počeli raspravu o budžetu, kada imamo jučerašnje instaliranje Euleksa na Kosovu i sijaset drugih veoma važnih, u ovom trenutku bitnijih stvari za ovu državu, zbog čega se uporno insistira na ovom zakonu i on se ne povlači iz procedure, ili se bar ne prekida rasprava o ovom zakonu da bi se neke važnije stvari raspravile na Skupštini, ostaje politički motiv, a to je politika i politička kontrola sudske vlasti.
Zbog toga mi iz Demokratske stranke Srbije sigurno nećemo podržati ovakav koncept zakona, a podržaćemo sve amandmane koje su predložili poslanici i vladajućih i stranaka koje su u opoziciji, naročito one koje će uravnotežiti broj sudova i tužilaštava u onim mestima koja su mala, siromašna i koja će na ovaj način biti najviše pogođena.
Ukoliko tako budu nastupili i oni poslanici iz vladajućih stranaka koji su predložili te amandmane, nema nikakve šanse da se ovakav koncept usvoji, što će reći da je ova priča tokom ovih deset dana potpuno izlišna.
Na kraju će glasanje reći ko tu koga laže i vara, da li je marketinški potez ovih 40 i nešto amandmana poslanika vladajuće koalicije, pa i predsednika Odbora za zakonodavstvo i mnogih poznatih narodnih poslanika iz vladajućih stranaka, da li će se oni izjasniti za ovaj zakon ili ne.
Neće ovo izaći na dobro i na to su očigledno svi poslanici koji su ovih dana raspravljali o amandmanima ukazali, ali građani moraju da znaju da je ovaj koncept pre svega namenjen tome da se zauzmu pozicije na vreme i da se budući izbori sudija i tužilaca izvrše na kontrolisan način od strane vladajuće koalicije, odnosno vlasti. Tu neće biti nezavisnog sudstva, neće biti boljitka za ovu državu, u smislu smanjenja korupcije i kriminala i bolje pozicije na lestvici zemalja koje su poželjne za ulaganje, za nove investicije, niti će zemlja dobiti bolju ocenu, pre svega, od organa Evropske unije da može da se oceni kao stabilna zemlja koja ima nezavisno sudstvo i organe u koje onaj ko želi da ulaže u ovu zemlju može da se uzda.