Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine od strane predsednika parlamenta.
Mi smo nekoliko puta u toku protekle nedelje insistirali da RIK donese odluku, odnosno izveštaj o izboru odbornika radi popune upražnjenih odborničkih mesta u Skupštini opštine Leposavić.
Postoji pravosnažna presuda Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, komisija je bila zakazana za 4. decembar 2008. godine, održana je tog dana, ali se ovo nije našlo na dnevnom redu zato što je nekom pametnjakoviću, đaku Olivera Antića, palo na pamet da ubedi neke članove komisije, između ostalih i gospođu Malović i gospodina Odalovića da neko propratno pismo nema pečata.
Tačno je da nema pečata, ali je takođe tačno da ovo nije akt o kome se odlučuje, niti je ovo akt koji je sastavni deo ove dokumentacije koja je priložena uz presudu, gde je utvrđen prestanak mandata sa 29. oktobrom 2008. godine odbornicima SO Leposavić sa izborne liste SRS, i to: Dragiši Miletiću, Biljani Blagojević, Ivanu Kovačeviću, Ljubiši Miniću, Radu Ratkoviću, Dragi Vukićeviću, Milojku Petroviću, Zoranu Kovačeviću i Goranu Lešoviću.
Polazeći od utvrđenih činjenica Sonja Brkić, dok je razmišljala svojom glavom, dok joj nije taj Antićev đak naredio, jer je njega čekala 20 minuta, kao što znate, gospođo ministre, bili ste sa njim u međuvremenu tog dana, dok ste čekali da počne sednica...
Polazeći od utvrđenih činjenica RIK je, na osnovu člana 48. Zakona o lokalnim izborima i zaključka Vlade, dodelila mandate odbornicima Jovanu Miladinoviću, Slaviši Milentijeviću, Snežani Milivojević, Srboljubu Radovanoviću, Draganu Miljojkoviću, Jeleni Obradović, Dragiši Komatoviću, Mikici Iliću i Radovanu Jankoviću. Izabranim odbornicima izdata su uverenja o izboru odbornika u SO Leposavić. Ovo je bio izveštaj pripremljen da ga gospođa Sonja Brkić potpiše nakon što to konstatuje RIK. S obzirom na to da to nije urađeno, očigledno zlonamerno i kršenjem zakona, a imamo informaciju da je RIK zakazan za sutra, od gospođe predsednika parlamenta tražim da naloži da se ovo stavi na dnevni red, da se donesu uverenja u skladu sa presudom Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, koja je postala pravosnažna. Ne znam koji je interes gospođe Đukić-Dejanović da se blokira rad RIK-a, jer, kao što znate, članovi RIK-a koji predstavljaju SRS to mogu i ako budu morali uradiće to.

Nema povrede Poslovnika. Što se tiče vašeg zahteva, predsednica Narodne skupštine nema nikakvu nadležnost nad radom Republičke izborne komisije, pogotovo ne u predlozima za stavljanje na dnevni red, ali članovi RIK-a naravno, da. Dobro je što ste dali informaciju, samo što je Republička izborna komisija, bez obzira na to što je Skupština bira, u svom radu samostalna i nezavisna od predloga predsednika ili predsednice Narodne skupštine; ona ili on nemaju nadležnost nad tim.
Ponovo povreda Poslovnika, izvolite. Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Govorim po članu 101, rizikujući da ćete vi sada da mi isključite mikrofon, jer to što ste vi malopre izneli nije bio bukvalno odgovor na povredu Poslovnika koju sam reklamirala. Svejedno, volela bih da ovo shvatite kao repliku na taj vaš odgovor ili da nisam zadovoljna odgovorom, pa objašnjavam zbog čega nisam. Nema razloga da vi narodne poslanike upozoravate na nadležnosti parlamenta, predsednika parlamenta, RIK-a itd. Odlično to znamo i ubeđena sam da ste i vi uvereni da ja odlično poznajem i Poslovnik i zakone i da ništa ne govorim napamet. Kada smo prošle nedelje iznosili ovaj problem, više puta, gospođa Đukić-Dejanović je rekla da će ona lično da se zainteresuje i da se postara da se na sednici Republičke izborne komisije nađe ovo o čemu sam govorila i to se zaista našlo na sednici RIK-a.
Ali, da se sad ne vraćam na celu priču, možda nije loše da podsetim da ministar gospođa Malović i Veljko Odalović nisu glasali za to da se glasa o ovom predlogu, jer su, kao vrsni pravnici, poverovali onom Đurđeviću, đaku Olivera Antića, koji ih je ubedio da je neko pismo nekog predsednika opštine bez potpisa upravni akt.
Nije, svi pravnici u ovoj sali i izvan ove sale znaju da nije i znaju da je tada očigledno bila reč o zloupotrebi, o namernom odugovlačenju ne bi li se ušlo u rok od tri meseca, ne bi li se u Leposaviću uvela prinudna uprava. Uslova za to nema, evo pravosnažne presude, u ime naroda, Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, RIK samo treba, ovo što sam čitala malopre, da potvrdi.
Ja sam samo upozorila da je povređen član 104, moje dostojanstvo kao narodnog poslanika, jer niko nije reagovao na to što sam nekoliko puta govorila. Skrenula sam pažnju i vama, pre svega predsedniku parlamenta, da mi se čini da je očigledno nekom stalo da se blokira rad Republičke izborne komisije da se ne bi imenovao novi poslanik u Demokratskoj stranci u ovoj grupaciji ZES, jer treba neko drugi da dođe umesto kolege koji je otišao za direktora "Železnica". To neće moći da se desi ako se ovo ne stavi na dnevni red, jer ćete imati višečasovnu raspravu od strane članova Republičke izborne komisije iz SRS na ovu temu. To znači da vi hoćete da blokirate rad Republičke izborne komisije i da je vama, iz nekog razloga, stalo da taj novi kolega ne dođe u poslaničku grupu Demokratske stranke.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS za raspravu u pojedinostima je još deset minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, amandman koji je podneo gospodin Siniša Stamenković je sasvim logičan amandman, koji sprečava stvaranje ogromnih problema građanima ovog područja, pogotovu kad je u pitanju teritorija Kladova i ostalih opština, gde se predviđa sedište osnovnog javnog tužilaštva u Kladovu. Predlagač predlaže da se u Kladovu formira osnovno tužilaštvo, jer bi time građani i oni koji ostvaruju određena prava, a i sami tužioci i ta institucija mogli lakše obavljati svoje poslove na teritoriji te opštine i tog područja.
Dame i gospodo, gospođo potpredsedniče Narodne skupštine, gospođo Čomić, u skladu sa čl. 225. i 226. zatražio bih jedno objašnjenje i obaveštenje, a ujedno i pitao da li je moguće da je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu, broj st. 802/97 od 5. 2. 2008. godine, utvrđena naknada za stečajnog upravnika u iznosu od 460.402.571 dinar?
Dame i gospodo, ja samo pitam da li je ovo tačno. Da li ja grešim? I, ako grešim, molio bih čak i uvažene pravnike u ovoj skupštini i gospođu predsedavajuću da protumače da li je moguće da se ovaj iznos stečajnoj mafiji i stečajnim mafijašima izdvaja iz stečajne mase i na taj način trpe štetu radnici, a odnosi se na radnike "Robnih kuća Beograd". Po tom rešenju, na koje ukazuje Viši trgovinski sud, ovi troškovi naknade stečajnog upravnika su utvrđeni.
Postavljam pitanje i tražim odgovor – i verujem da ćete se i vi složiti, gospođo predsedavajuća, da bi trebalo ovo razjasniti – da li je ovo tačno ili nije? Molim da prosledite ovo moje pitanje nadležnom ministarstvu Vlade Republike Srbije i tražim da se poslanicima SRS dostavi odgovor koliki je tačno iznos primio stečajni upravnik u procesu stečajnog postupka nad "Robnim kućama Beograd". Ako je ovo tačno, onda više nema pravde. Nema pravne države.
Hiljade i hiljade radnika "Robnih kuća Beograd" je ostalo bez posla, hiljade i hiljade radnika ne samo "Robnih kuća" nego i njihovih dobavljača i proizvođača, koji su takođe ostali uskraćeni i pretrpeli štetu. Više hiljada radnika u "Robnim kućama Beograd" i članovi njihovih porodica ostali su bez hleba, našli su se na ulici.
Ko je danas u posedu objekata "Robnih kuća Beograd"? Po kojoj ceni su sadašnji veleposednici platili "Robnim kućama" i državi, preduzećima i kolika je ta šteta? Ko će da garantuje ubuduće u ovoj državi stranim investitorima, stranim ulagačima, malim i srednjim privrednicima, ko će garantovati njihova prava koja su zagarantovana ustavom i određenim zakonima? Zbog toga, dame i gospodo, ovo je skandal, ako je tačno. Zato molim odgovor i zato sam i postavio ovo pitanje. Dame i gospodo kada je u pitanju stečajna mafija, molim gospođo predsedavajuća, ako mi dozvolite, postavio bih pitanje i tražio nekoliko obaveštenja.
Prvo, u koliko je stečajnih postupaka učestvovao Stevan Moldovan i pred kojim trgovinskim sudovima u Srbiji? Na ovo pitanje treba da odgovore Vlada i Ministarstvo za privredu, Ministarstvo za pravdu, svi trgovinski sudovi u Srbiji i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Drugo, ko je potpisao rešenje za postavljanje Stevana Moldovana za stečajnog upravnika u svim postupcima? Odgovor na navedeno pitanje tražim od svih ovih institucija. Koje su firme i odakle su, koje je Stevan Moldovan angažovao kao procenitelje da izvrše procenu kapitala stečajnih dužnika? Kod koliko stečajnih dužnika je izvršena reorganizacija? Kod koliko stečajnih dužnika je došlo do bankrotstva i prodaje imovine?
Peto, imena i nazivi fizičkih i pravnih lica koja se pojavljuju kao stečajni poverioci u predmetima u kojima je kao stečajni upravnik postupao Moldovan Stevan i kolika je priznata imovina? Kolika su potraživanja isplaćena stečajnim poveriocima? Šesto, u kolikom je iznosu za svako pravno lice, stečajnog dužnika, utvrđena nagrada i naknada troškova stečajnog upravnika Moldovan Stevana? Sedmo, koliki je iznos poreza na prihode naplaćen od strane države a da je platio Stevan Moldovan?
Koliko je u Srbiji na područjima trgovinskih sudova gde je postupao stečajni upravnik Stevan Moldovan bilo licenciranih stečajnih upravnika?
Otkud samo on da ima isključivo pravo da bude u većini slučajeva stečajni upravnik, a na hiljade i stotine ih ima u Srbiji? U koliko predmeta stečajnog postupka Moldovan Stevan postupa danas i pred kojim sudovima? Ove podatke tražim za period od 2001. godine do danas.
Dame i gospodo, posebno tražim od Vlade da se zatraži podatak i rešenje i odluka Trgovinskog suda u Pančevu kolika je utvrđena suma i iznos za Moldovan Stevana, stečajnog upravnika u predmetu „Agroživ“ u Pančevu? Prema mojim saznanjima, oko 650.000 evra treba da naplati gospodin Moldovan Stevan. Ako je ovo tačno, to je katastrofa. Ova država mora da propadne. Zbog toga postavljam pitanje i tražim odgovor. Molim vas, prosledite pitanje i hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković. Izvolite.

Javljam se da podržim amandman Siniše Stamenkovića na član 9. stav 1. u kome se iza postojeće tačke 10) dodaje nova tačka 11) koja glasi: "Osnovno javno tužilaštvo u Kladovu, za područje osnovnog suda u Kladovu." I, naravno, u skladu sa predloženom izmenom, vrši se prenumeracija tačaka u članu 9. stav 1. Predloga zakona.
Naravno da smo podržali amandman penzionera, jer će Nova Srbija uvek podržati sve potrebe penzionera u Srbiji, u skladu sa demokratskim principima za koje se zalažemo, kao što se zalažemo i za ravnomerni regionalni razvoj. Mnogi principi razvijene demokratije su zapravo derivat osnovnih hrišćanskih vrednosti, pa je hrišćanska ljubav prevedena u demokratsku toleranciju, nada u viziju i program razvoja, vera u poverenje u institucije sistema, a istina, jedna i večna, u sakupljanje relevantnih podataka i dokaza o nekom događaju.
U tom smislu čitav ovaj set pravosudnih zakona ima za cilj ostvarivanje pravde, utvrđivanje istine i preuzimanje lične odgovornosti za učinjena dela. Sasvim dobro i u potpunosti hrišćanski, s tom razlikom što su zakoni predviđeni za ovozemaljsku pravdu, a hrišćanska pravda za život u večnosti. Sa kog god stanovišta istupali, posebno danas na Međunarodni dan ljudskih prava, ne možemo da zanemarimo osnovno ljudsko pravo – pravo na život, ali i pravo onih koji su pokojni, posebno kada su u pitanju nevine žrtve. Ljudska prava su i prava živih, ali i prava mrtvih i sve dok mrtvi ne budu mirni ne može biti mira ni nama živima.
Na poziv Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, porodica žrtava okupljenih oko ovog udruženja, delegacija poslaničkog kluba Nove Srbije, na čelu sa predsednikom Nove Srbije i šefom poslaničkog kluba NS u ovoj skupštini, danas je posetila ovo udruženje u njihovim skromnim prostorijama, u kojima se nalazi i potresni "zid plača". Reč je o fotografijama preko 2.500 kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji.
Kada uđete u prostorije Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih i stanete pred lica ovih nevinih žrtava koje su objedinjene bar u smrti, jer tu ima i civila i mladića koji su bili na regularnom odsluženju vojnog roka 1998. i 1999. godine, žena i pripadnika policije, osetite takav emotivni potres da teško možete i reč da izgovorite.
Svaka od tih fotografija pripada osobi koja je imala svoje planove, vizije, dostojanstvo i ljudska prava, ali i pravo na dostojanstvenu smrt.
Ako su njih ubili, kidnapovali, vadili im organe i hulili na njih šiptarski zločinci, onda se neinteresovanje i ignorisanje svakog od njih, kao i poražavajuće činjenice genocida nad Srbima može smatrati saučesništvom u njihovom ubistvu i daljem psihološkom i duhovnom ubijanju njihovih srodnika. Kakva je to država i vlast koja ignoriše potrebu da se sazna istina o zločinima nad Srbima?
Ako se nosioci te vlasti ne stide da se pomire i pregovaraju sa ubicama ovih ljudi jer su, bože moj, demokrate i evropejci, kako se ne postide pred ovim nevinim licima žrtava iz sopstvenog naroda? Tači, Haradinaj, Čeku, svi se oni šetkaju i, kako sami kažu, demokratizuju tzv. nezavisnu državu Kosovo.
Njima su iz interesnih razloga oprostili isti oni strani moćnici koji su bacali kasetne bombe na gradove, testirali koliko je osiromašeni uranijum dobar i zdrav za Srbe, zbog čega imamo porast kancerogenih oboljenja, posebno kod dece, igrali se "milosrdnog anđela", ali pakla, u srcu Evrope. O njima nemamo potrebu da govorimo. O nama i našima imamo i ljudsko pravo i obavezu da štošta kažemo.
Osoba u ulozi predsednika Srbije išla je u Srebrenicu, ali su mu Bratunac i Kravica bili daleko. Sada mu je daleko i Kosovo i Metohija gde se uredno raspoređuje Euleks, koji je isto toliko humanitaran i neutralan kao što je "anđeo" bombardovanja bio milosrdan. Daleka su mu i lica ovih žrtava, ali i njihovih porodica, jer sa njima ne može da šutira pobedničku trojku, da odigra vaterpolo utakmicu ili promotivni teniski meč. Njihova lica ga uznemiravaju, kao da je nesreća infektivna, pa beži što dalje nastojeći da negira događaje tako što će negirati i svedoke i žrtve.
Isto važi i za druge osobe u poziciji moći. Zašto se ponašaju kao da se stide srpskih žrtava? Zašto ne dozvoljavaju da se sazna istina o stradanju srpskog naroda?
Da li je moguće da dodvoravanje moćnicima svetskog poretka podrazumeva odricanje od svojih žrtava i svoga naroda koji tako postaje dupla žrtva, i neprijatelja i tzv. prijatelja? Da li, recimo, ministar vojni zna sve te mladiće koji su regularno otišli u vojsku, jer su poštovali svoju državu i smatrali da je njihova ljudska obaveza da se za nju bore?
Ne mogu da pronađem sliku trenutno, ali naći ću je. Vladimir, mladić od 21 godine, svojoj majci je rekao – idem u vojsku jer nisam kukavica i neću da bežim, kao što ni moji preci nikada nisu bežali od odbrane svoje države. Otišao je u vojsku, majci je rekao da se nalazi na brdu pored Niša, a tri dana kasnije poginuo je na jugoslovensko-albanskoj granici, karaula Košare. Ni njegov vršnjak Ilija nije hteo da roditeljima kaže da ide na Kosovo kako ih ne bi uznemirio. Samo je od njih tražio da još koji put čuje "Još jedan dan života". Tako i Miladin, Miloš i Miroslav. Sva petorica su išla da brane svoju državu i sva petorica su poginula na Košarama. Poklonili su Srbiji najvrednije što su imali.
Da li stvarno Srbija može da im da jedan dan u godini kada ćemo pričati o njima? Ni toliko. Da stvar bude gora, država ne samo da ćuti, kao da se stidi i njih i još 3.000 ubijenih na Kosovu i Metohiji, već prosto primorava na ćutanje i njihove srodnike i prijatelje.
Vladimirova majka je rekla ono što treba da bude pitanje svih nas, bez obzira na to kojoj političkoj stranci pripadali, jer smo pre svega pripadnici ljudske stranke koja je jedinstvena i jednaka samo pred smrću: "Zar treba da se stidim što sam svog sina pustila da ide u vojsku i ispuni svoju patriotsku obavezu? Da li sam kriva što ga nisam naterala da se negde skloni i pobegne i da li zbog toga treba da se stidim?"
Ako se ipak, bar privremeno i povremeno, prisetimo da smo ljudi, i to smrtni, i da nema većeg bola od rastanka od onih koje volimo, ne smemo ostati nezainteresovani za probleme porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji. Zar im na užasan bol i gubitak treba dodavati i probleme zbog nerešenog tzv. administrativnog statusa? Radi ostvarivanja materijalnih prava svojih nestalih, već deset godina porodice moraju da dokazuju da njihovi članovi nisu među živima. Kakav je bol majke koja mora da svoje dete proglasi mrtvim jer nema pravo da iznese istinu o tome da joj je dete ubijeno? Ne možemo da im nadoknadimo gubitak u proživljavanju tog strašnog bola, neka im je sam Gospod Bog u pomoći. Ono što možemo jeste da se pozabavimo istinom o srpskim žrtvama, statusom žrtava i statusom njihovih porodica.
Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih mora dobiti status udruženja od posebnog državnog značaja, ako stvarno radimo na tome da budemo ozbiljna država. Ovo udruženje mora da dobije i finansijsku pomoć aktuelne vlade, jer koliko god budžet bio restriktivan i prilagođen uslovima svetske ekonomske krize, ovim ljudima, koji su lojalnost državi dokazali i po cenu života, pripada svaka vrsta podrške i pomoći. Finansijska je nužna, ali ne i dovoljna. U Udruženju piše: "Greh je ćutati". Tačno. Hrišćanski gledano, greh nije samo činiti zlo, nego ostajati po strani od činjenja bilo kakvog dobra. Nismo dovoljno bogati, ali ljudskost je besplatna, a poštenje i istina neplativi.
Utoliko je razumljivo što su porodice kidnapovanih i ubijenih ogorčene zbog toga što u ovoj skupštini nije doneta rezolucija o Kosovu i Metohiji. Umesto toga, Euleks je ušao na velika vrata u našu južnu pokrajinu, a Marti Ahtisari, njegov idejni tvorac, ušao je na velika vrata u istoriju - kao dobitnik Nobelove nagrade. U to ime, evo i telegrama koji sam upravo primila iz Mladenovca: "Poštovana, čestitam vam Nobelovu nagradu za mir Martija Ahtisarija. Ova čestitka važi za sve poslanike u Skupštini. Ako imate hrabrosti, pročitajte ovaj telegram danas javno za govornicom. S poštovanjem, Duško Petrović." Evo, prenosim vam čestitke, naročito ovoj strani.
Znači, još nismo dali mira upokojenima, maltretiranima, ubijenima onomad na Kosovu i Metohiji, a već se spremamo da zanemarimo one koji sada krvare, bivaju zlostavljeni u našoj južnoj pokrajini. Koliko stvarno mislite da ovakvih udruženja treba da bude da bismo se setili koliko smo se, pre svega, ogrešili o sebe i svoje?
I na kraju, samo deo iz pesme Đoke Stojčića koja je napisana posle streljanja u Kragujevcu, u kojoj se jedna srpska majka obraća nemačkoj majci, Živana kaže Helgi – treba li sve majke da izgube po sina, pa da se tek onda u bolu razumemo?

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 9. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Vladimir Milentijević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Predlagač, izvolite, gospodine Milentijeviću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ispred poslaničke grupe DSS podneo sam amandman na član 9, ali Vlada je prihvatila amandman na član 3, sa ispravkom, pa ja povlačim ovaj amandman jer nije u skladu sa prihvaćenim amandmanom, sa ispravkom, na član 3. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik gospodin Hajdarević. Izvolite.