Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, LDP se zalaže za korenite i suštinske promene u pravosuđu Srbije. Mislimo da je to jedan od najvažnijih evropskih poslova koji značajno mogu da promene kvalitet života kako građana, tako i u samom poslovanju firmi. Međutim, reforma koja nam je potrebna mora da podrazumeva suštinu, a nje nema u ovom predloženom zakonu. Ne možemo na silu da pravimo novu i redukujemo postojeću mrežu sudova i tužilaštava, a da se pre toga ne uradi nova mreža i racionalizuje mreža nekih drugih državnih organa.
Ispred poslaničke grupe LDP sam podneo amandman na član 9. koji predviđa da osnovno javno tužilaštvo ostane i u opštini Priboj. Ovo je logičan nastavak mog amandmana na član 3, a to je da ostane osnovni, odnosno opštinski sud na teritoriji opštine Priboj.
Ukidanjem, odnosno racionalizacijom sudova i tužilaštava šalje se poruka građanima malih sredina, siromašnih sredina, kao što je opština Priboj, da budućnosti u tim njihovim sredinama nema. Stoga ne treba da čudi ni reakcija građana tih sredina na ovakav predlog zakona. Ogromna većina tih građana, preko 90%, nema niti će imati bilo kakve veze ni sa sudstvom ni sa tužilaštvom. Ti građani tih malih sredina, kao što je opština Priboj, traže od Vlade Srbije i nadležnih ministarstava da rešavaju neke njihove probleme, a ne da se sete njihovih opština samo kada nešto treba ukinuti ili promeniti.
Takođe, građani rubnih područja, odnosno opština koje se nalaze na granici sa nekim drugim državama, boje se da ova reforma pravosuđa ne ide njima na uštrb, kao što je išla reforma nekih drugih državnih organa. Napomenuću jedan primer, a to je primer vezan za reformu koju je sprovelo Ministarstvo odbrane kada je racionalizovalo mrežu vojnih odseka. Danas smo svedoci da je Ministarstvo uputilo neki svoj dopis da oni studenti koji studiraju u inostranstvu moraju da predaju potvrdu da su redovni studenti, kako bi mogli da odlože vojni rok, u nadležnoj ambasadi, odnosno konzulatu u državi u kojoj studiraju i da plate 50, 60 ili više evra. Šta to konkretno znači za građane Priboja i drugih pograničnih mesta na granici, na primer, sa Bosnom i Crnom Gorom? To znači da oni studenti koji studiraju u Sarajevu, na Palama, u Foči i u Podgorici moraju da plate 50-60 evra dodatno, iako su ranije mogli i ako i dalje mogu tu potvrdu da odnesu u vojni odsek u Priboju, Prijepolju ili nekoj drugoj opštini.
Takođe, postoji inicijativa preko 4.000 građana opštine Priboj i OŠ "Branko Radičević" u Priboju da se konačno reši problem grejanja u OŠ "Branko Radičević", u koju ide preko 700 đaka, i Dečijeg vrtića "Neven". Kotlarnica koja treba da greje tu školu i taj dečiji vrtić ne radi, odnosno ne sme da radi, jer je inspekcija MUP-a zabranila rad te kotlarnice zato što postoji opasnost od eksplozija.
Vlada Srbije, odnosno određena ministarstva ništa nisu uradila tim povodom, ni Ministarstvo energetike, ni Ministarstvo prosvete, ni Ministarstvo rudarstva, ni Ministarstvo za NIP. Zamislite one građane koji moraju da šalju decu da se smrzavaju, one građane čija su primanja oko 15.000 dinara; zamislite te građane opštine Priboj i drugih malih opština koji od Vlade Srbije čuju za svoju opštinu samo kada nešto treba ukinuti.
Izmeštanjem sa teritorije jedne male lokalne samouprave i finansijske policije, i MUP-a, i sudstva, i tužilaštva, izmeštanjem vojnog odseka, možda u budućnosti i bolnice, neke škole, mi od te lokalne samouprave pravimo samo partijsku organizaciju, gde će partije da pokušavaju da zaposle svoje funkcionere, odnosno svoje članove posle svakih lokalnih izbora. Protiv toga moramo da se borimo i zato predlažem da se ovaj zakon ili povuče ili da se prihvate amandmani gotovo svih poslanika.

Reč ima gospodin Martinović, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam jedno pitanje za gospođu Malović. Možda ona nije najpozvanija da na to pitanje odgovori, ali meni se to pitanje čini logičnim.
Gospođo Malović, koliko demokratskih stranaka postoji u Republici Srbiji? Jer, kako koja nova garnitura iz Demokratske stranke dođe na vlast, ona kaže da od nje počinju reforme u Srbiji, a sve ono što je urađeno pre njih kao da se nije ni desilo.
Gospođo Malović, u jesen 2001. godine, kada je jedna druga garnitura iz vaše partije bila na vlasti u Republici Srbiji, baš ovde u Narodnoj skupštini donet je set, navodno, reformskih i proevropskih pravosudnih zakona. Ti zakoni su najavljeni kao čudo neviđeno, kao karta za Evropu; rečeno je da ćemo uhvatiti korak u tim evropskim i evroatlantskim integracijama, da ćemo poništiti sve ono što je bilo negativno u mračnim devedesetim itd. Evo, sedam godina kasnije vi iz Demokratske stranke, doduše neki novi ljudi, odričete se svega toga. Sve ono što je pisalo u tim reformskim, demokratskim, evropskim zakonima iz 2001. godine ne valja, treba krenuti nanovo u stvaranje pravosudnog sistema u Republici Srbiji.
Pitam ne samo vas, gospođo Malović, nego i vaše partijske kolege i one koji su vam prethodili na mestu ministra iz Demokratske stranke, ko će da snosi odgovornost za sve ono što je loše urađeno od 2001. godine, a u vreme kada je rađeno nam je prezentovano kao nešto što je najbolje, najlepše, najevropskije, najdemokratskije itd.? Ko sada nama garantuje da i ovo što nama predlažete za koju godinu opet neće biti proglašeno lošim, nedemokratskim, da će nas to usporavati u procesu približavanja EU itd.?
Prosto, ko vama više da veruje? Kako dođe koja garnitura iz Demokratske stranke, ona poništava i radi sve suprotno od onoga što su radili njeni prethodnici.
Što se tiče samog amandmana gospodina Hajdarevića, mislim da je on potpuno osnovan, apsolutno ima smisla. Dakle, zaista je logično da u Priboju postoji osnovno javno tužilaštvo i da se područje tog osnovnog javnog tužilaštva poklapa sa područjem osnovnog suda u Priboju. Potpuno podržavam argumentaciju koju je dao moj uvaženi kolega, mislim da je ona apsolutno osnovana i da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti.
Gospođo Malović, hteo sam da vam skrenem pažnju na nešto drugo što je takođe bitno, posebno za vas koji hrlite u taj vrli zapadni svet. Nama se ovde već godinama predstavlja da je bezuslovna saradnja sa Haškim tribunalom nešto bez čega ne može da se zamisli prijem Srbije u EU, da od saradnje sa Haškim tribunalom maltene zavisi sudbina cele nacije i da mi sada ne smemo tu mnogo da postavljamo pitanja da li je taj Haški tribunal legalan, da li on poštuje prava optuženih, kakva je nacionalna struktura ljudi koji su optuženi pred Haškim tribunalom.
Naravno, sve ove činjenice su porazne za Haški tribunal. On je nelegalno formiran. Pravila koja Haški tribunal primenjuje su čista inkvizitorska pravila, jer je to institucija koja u svojim rukama spaja dve procesne funkcije, i tužilačku i sudijsku, što je apsolutno nespojivo u bilo kom demokratskom pravosuđu danas na svetu. Nacionalna struktura optuženih, odnosno osuđenih pred Haškim tribunalom takođe ide u prilog činjenici da je Haški tribunal, u stvari, jedna institucija koja srpskom narodu i Srbiji treba da nametne kompleks istorijske krivice za raspad bivše Jugoslavije i za sve one zločine koji su se desili na prostorima bivše Jugoslavije.
Što se tiče poštovanja prava optuženih u Haškom tribunalu, predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je najbolji dokaz kako Haški tribunal poštuje prava optuženih, čak optuženih koji su se dobrovoljno javili u Haški tribunal, koje niste morali da hapsite, da kidnapujete, da na prevaru odvodite u tu sramnu instituciju.
Zašto vam sve ovo govorim? Haški tribunal kao jedna renomirana institucija koja poštuje svetske trendove, naravno, ima svoju internet prezentaciju i na toj internet prezentaciji, gospođo Malović, imate jednu interaktivnu mapu Republike Srbije. Ovo je isečak iz te interaktivne mape. Sada obratite pažnju kako Haški tribunal – u koji se vi zaklinjete i smatrate da je to institucija za koju ne sme da se postavi nikakvo pitanje njene legalnosti i legitimnosti – doživljava Srbiju i koliko, u stvari, on uvažava vas koji se zalažete za saradnju sa tom institucijom.
Kao što vidite, Republika Srbija na karti Haškog tribunala podeljena je na tri dela: Vojvodina, ova uža Srbija (ponovo imamo onaj "užas", a to je skraćenica od "uža Srbija") i Kosovo. Novi Sad je obeležen jednom okruglom crnom tačkom; Beograd je obeležen kvadratom, što znači da je glavni grad, i Priština je, gospođo Malović, takođe obeležena kvadratom.
Dakle, za Haški tribunal Kosovo... Kao što vidite, piše Kosovo, ne piše Kosovo i Metohija, ne piše AP Kosovo i Metohija, kao što je ustavna terminologija, piše samo - Kosovo. Obeležene su granice te tzv. republike Kosovo. Imate tamni kvadrat koji obeležava Prištinu kao glavni grad tzv. države Kosovo.
Ovo je karta na kojoj su, navodno, prikazani zločini Srba nad Albancima na Kosovu i Metohiji, a imate ovde i legendu, da ne bi ispalo da govorim neistinu.
Ovo je uvećana karta te tzv. republike Kosovo. Ponovo je Priština obeležena tamnim kvadratom. Uz naziv svake opštine, odnosno grada na teritoriji Kosova i Metohije dati su paralelno srpski i albanski toponimi. Ovde je legenda, da ne bi bilo zabune. Pominje se samo Kosovo, nema nigde Srbije, AP Kosovo i Metohija, to ništa, piše samo - Kosovo. Tamni kvadrat obeležava Prištinu.
Pogledajte, gospođo Malović, šta piše, glavni grad, a ispod toga crne tačke koje obeležavaju mesta na kojima su navodno Srbi počinili zločine nad jadnim i ugroženim Albancima na Kosovu i Metohiji tokom 1998. i 1999. godine. I, koristi se opet nešto što je malo ponižavajuće za vas koji se zalažete za saradnju sa Haškim tribunalom, koristi se hrvatska terminologija, piše: mjesto zločina.
Ako hoćete da vidite o čemu se tačno radi idite na sajt Haškog tribunala, možete da skinete ovu mapu, čitav niz drugih interaktivnih mapa, i da se uverite kako Haški tribunal i oni koji stoje iza Haškog tribunala doživljavaju vas koji građanima Srbije iz dana u dan besomučno ponavljate kako su to naši prijatelji, kako nam žele dobro, kako hoće da nam pomognu, da nas uvedu u tu Evropsku uniju, a kako tamo neki zli radikali, neobrazovani, primitivni, koji bi hteli da ratuju, to sve ne razumeju i govore protiv EU i protiv Haškog tribunala.
Najtragičnija činjenica od svega, gospođo Malović, jeste to što neprijatelji srpskog naroda uopšte ne kriju da su neprijatelji. Oni se čak time i hvale, javno objavljuju mape na kojima je pokrajina Kosovo i Metohija odvojena od Srbije. Nažalost, u ovim mapama je i Vojvodina odvojena od Srbije. Kao što vidite, ako mi ne verujete, ovo je legenda na kojoj piše - granica; dakle, ove tačkice obeležavaju granice, ne unutrašnje, administrativne granice, državne granice su obeležene tačkicama.
Granica između Vojvodine i južne Srbije po Haškom tribunalu ima isti rang kao granica između, recimo, Srbije i Bugarske, Srbije i Rumunije, Srbije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije.
Vi ste, gospođo Malović, ne mislim vi lično, vas duboko cenim i uvažavam, koalicija kojoj vi pripadate meni liči na ljude kojih je bilo i ovde u Srbiji u Drugom svetskom ratu – dok su Nemci streljali Srbe u Kragujevcu, Kraljevu, dok su pomagali ustaškom režimu Ante Pavelića da pobije što više Srba, dok su podržavali koncept velike Albanije na Kosovu i Metohiji itd., nažalost, bilo je ovde u Beogradu i u Srbiji ljudi koji su zatvarali oči pred tom činjenicom i rekli da su ti Nemci koji su nam ubijali đake u Kragujevcu u stvari naši prijatelji, ali, eto, postoje tamo neki Srbi koji tu činjenicu neće da razumeju i prihvate.
Čini mi se, gospođo Malović, da ste vi i Vlada u kojoj vi sedite i stranke koje podržavaju tu vladu u poziciji tih nesrećnika iz Drugog svetskog rata koji nisu hteli da vide kakva je u stvari istina, koji tu istinu nisu hteli da priznaju i koji su srpski narod ubeđivali da su im prijatelji oni koji su im dušmani i koji rade protiv njihovih elementarnih interesa.

Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, posle ovog dirigovanog orkestra napominjem da sam se javio povodom amandmana kolege Kenana Hajdarevića, vezano za prošlonedeljno izlaganje za opštine iz Zlatiborskog, tj. mileševskog okruga i sve argumente vezane za opštinske, tj. sada osnovne sudove, odeljenja tužilaštva i organe za prekršaje. Svi argumenti koje su naveli poslanici, počev od gospodina Hajdarevića, Nikolića, gospodina Perića, gospodina Arsena Đurića, mene, idu u prilog tome.
Ovo prethodno izlaganje o teritoriji opštine Priboj kao pograničnoj sredini i svim opštinama u tom području govori da se verovatno neke razvojne stvari i decentralizacija u tom regionu nikada neće ni desiti, a vezano za sve setove zakona iz resora pravosuđa i sve druge oblasti kojima se bavi ova vlada.
Molim vas, kolege poslanici, građani Srbije, gospođo ministarka, šta će se dešavati, recimo, u Priboju – daću vam dokument koji sam danas dobio i pročitaću ga – kada se ukine javno tužilaštvo u Priboju?
Ovih dana je sa adrese u Beogradu na ime gospodina Tomislava Penezića, sa stanom u Ulici Vuka Karadžića br. 2 u Priboju, inače bivšeg predsednika Okružnog odbora SRS mileševskog okruga, a sada člana Srpske napredne stranke, stiglo pismo sledeće sadržine.
Kolege poslanici, ministarka, molim vas za malo pažnje da biste čuli sadržaj ovog pisma.
Ipak se nadam, bez obzira na tempo vašeg udaranja, da će građani pored malih ekrana čuti i užasnuti se sadržajem ovog pisma.
Ono je naslovljeno na pomenutog gospodina i glasi ovako: "Poštovani i neuvaženi gospodine Tomislave, mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo uvek znali kakav si junak i čovek, ali iz obzira prema tvojoj profesiji i godinama nikada ti to nismo rekli. Dođe vreme da ti pokažeš ko si i za šta se zalažeš. Na krilima i na zaslugama dr Vojislava Šešelja ti si to malo života lepo proživio, inače, ranije ga nisi ni imao. Završićeš kao i tvoj tata." Napominjem da je pokojni otac gospodina Tomislava Penezića 1943. godine stradao u odbrani svoje otadžbine. "Sa tobom će biti obrisan neki pločnik, bilo u Priboju ili u Beogradu. Ako se ne pokaješ i ne izviniš za sve što si radio u zadnje vreme protiv SRS, mi ti to ne smemo oprostiti, a Bog i neće, a i ne može. Spremi se da se makar postidiš, pre nego što dođemo." Verovatno posle ovoga, videćete, gospođo ministarka, nekoliko tačaka.
Samo apelujem na građane koji su i ovo malo glasova na prethodnim ponovljenim izborima u tom kraju dali Srpskoj radikalnoj stranci da razmisle, posle ovakvog frapantnog pisanja i svega ostalog, da li je to dobro dalje činiti. Dolazi političko vreme nas srpskih naprednjaka.

Reč ima narodni poslanik gospođa Milica Vojić-Marković.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, DSS želi da podrži amandman koji je na član 9. podneo narodni poslanik Kenan Hajdarević, iz nekoliko razloga.
Pre svega, gospodin Hajdarević je naveo u svom amandmanu da on zapravo poštuje sve one kriterijume koje bi jedna ozbiljna vlada i ozbiljno ministarstvo pravde uvažili, a to je da je Priboj grad na granici, da je to višenacionalna sredina i da je to samim tim dovoljno, a uz to je sasvim prirodno da područje tužilaštava prati područje sudova, tako da mislim da ovaj amandman ispunjava sve one kriterijume koji su potrebni da bude priznat.
Međutim, Vlada Srbije očigledno nije želela da uvaži ovakve argumente, što je sasvim u skladu sa onim kako se Ministarstvo i Vlada ponašaju tokom ovih nekoliko nedelja koliko traje rasprava o ovim amandmanima i ovim zakonima.
Zapravo, sve one argumente koje poslanici vlasti i opozicije pišu, uglavnom vodeći računa o tome da ispoštuju i neke uslove koji su važni za sredinu iz koje dolaze, Vlada odbacuje ne smatrajući čak ni da je potrebno da o tome nešto ozbiljnije kaže ovog momenta kada se o tome raspravlja.
Zbog čega je važno da se o ovome danas govori?
Zbog toga što je Vlada rešila da ukine 104 suda, da ukine jako mnogo tužilaštava, zbog toga što je odlučila da od 300 do 400 sudija ostavi bez posla, da celokupno sudstvo dovede u poziciju da putuje od danas do sutra. Zbog toga treba o tome javno govoriti.
S druge strane, Vlada kaže da ona u koncept ovih promena ulazi zbog toga što želi da štedi, zbog toga što smatra da je vrlo važno da se efikasno radi i da se radi u mnogo manjem broju sudova i tužilaštava zbog toga što je to manje skupo i to manje košta građane Srbije. Mislim da je bilo mnogo argumenata za to da je zapravo to skuplja varijanta i za državu i za građane Srbije i mislim da ne treba dalje o tome pričati.
Zbog toga mi je vrlo važno da kažem zašto Vlada sad odjednom toliko želi da štedi. Sasvim je prirodno da mi poslanici pratimo malo više šta se piše u medijima, jer kao poslanici ni na koji drugi način ne možemo da se obavestimo o budžetu, koji inače kasni mesec i po dana, nego tako što pratimo šta se u medijima o tome objavljuje.
Ono što vidimo jeste jako komplikovano punjenje budžeta i odmah dolazimo na temu onoga što je ova grupa ljudi koja se predstavlja kao vladajuća koalicija obećala svojim biračima, a to je da će u zemlju dovesti svež kapital i da će u zemlji cvetati sve od silnih investicija koje su tu došle. Očigledno je da od investicija i od kapitala nema ništa.
Da je to očigledno da očiglednije ne može biti govori i priča o tome da se ovih dana vodi računa o tome da se taksa na registraciju vozila poveća tri puta. Zamislite, zarade neće porasti, ali će zato takse na registraciju biti povećane tri puta. Kako će se to odraziti na standard građana koji otprilike svojim položajem u krajnjem siromaštvu treba da pune budžet Vlade, koja očigledno ima potrebu da strašno mnogo putuje? Jer, kad saberemo koliko će da putuje, recimo, potpredsednik Vlade gospodin Krkobabić, to košta građane Srbije pet miliona.
Dakle, dotakli smo pitanje teškog punjenja budžeta i odmah smo došli do teme obećanja koja je Vlada dala građanima u predizbornim aktivnostima. Očigledno je da od jednog od prvih i najvažnijih obećanja, a to je status kandidata za ulazak u EU, nema ništa i da zadugo nema ništa. Očigledno je da se više nigde, čak ni oni zagovornici da će to biti sutra ili prekosutra, najkasnije za nekoliko meseci, kao što je gospodin Đelić ovde uzvikivao - hajde da uđemo... Dakle, priča o belim šengen vizama je priča za neko daleko buduće vreme.
Takođe, za daleko buduće vreme je i priča o 200.000 novih radnih mesta, jer očigledno je da od toga nema ništa. Ovih dana je, samo u toku novembra meseca, otpušteno 6.000 radnika a još 7.000 je na kolektivnim odmorima koji su, u stvari, pripremna faza za otpuštanje.
Nadam se da su vam poznate odluke o proširenju kolektivnog ugovora koji ste potpisali sa sindikatima da ćete u budžetu predvideti 15% od prosečnog ličnog dohotka za topli obrok i 70% od prosečnog ličnog dohotka za regres i da ovi štrajkovi danas ispred Vlade nezadovoljnih radnika kojima ste sve to obećali, usput ste to potpisali, predstavljaju zapravo opomenu, jako važnu i veliku opomenu, Vladi da vodi računa i da se ne igra sa onima koji zaista jedva održavaju goli život svojih porodica.
S druge strane, šta je sa tim što ste obećali da ćete očuvati teritoriju Kosova i Metohije u okviru Srbije­? Juče je prekinut rad zbog toga što poslanici opozicije nisu hteli da mirno i ćutke prihvate da tog dana Euleks ulazi na teritoriju Kosova i Metohije. Kao što vidim, uglavnom mediji o tome izveštavaju kao da je ulazak Euleksa bio uz potpunu tišinu i ćutnju. Znate, postoji mnogo priča i pesama u Srbiji koje kažu da se iz te potpune tišine i ćutnje ono najstrašnije u ljudima rađa. To je ona situacija kada će se dogoditi prelom u ljudima.
Kad sam već pomenula obećanja, moram da pomenem i ovo najnovije obećanje koje je predsednik Srbije, koji voli da bude premijer u slobodno vreme, dao na sednici svog glavnog odbora. Interesantno je da je na toj sednici gost bio onaj koji se predstavlja kao vanstranačka ličnost, a inače je premijer u senci, gospodin Cvetković. Koja su to najnovija obećanja koja je gospodin Tadić dao građanima? Dakle, prateći ispitivanje javnog mnjenja o tome koji su najveći strahovi građana u ovim vremenima, uz nepogrešivi instinkt njegovih savetnika, gospodin Tadić je rekao da zapravo strah od gubljenja radnog mesta jeste prvi strah koji se pojavljuje kod ljudi, čak i pre straha od smrti.
U ovakvim situacijama u kojima se nalazi Srbija mogu realno da zamislim tu situaciju, naročito imajući u vidu onog mučenog čoveka koji je u Loznici stradao radeći na crno za 1.000 dinara dnevno. To je ona strašna slika Srbije u kojoj je najvažnije sačuvati radno mesto, pa makar na njemu ne primali platu, pa makar tu platu primali sa strašno velikim smanjenjem.
Dakle, čuveno obećanje je bilo da će se ministri ocenjivati i da će se procenjivati njihov rad na svaka tri meseca, odnosno kvartalno. To bi sve bilo fino i lepo kada bi predsednik Srbije zaista imao nadležnost nad tim. Međutim, on zna da nema nadležnost nad tim, a ipak to radi. Vrlo je zanimljiv motiv zbog čega to radi. On se već duže vreme građanima Srbije predstavlja kao čvrst momak koji drži stvari u svojim rukama, koji će voditi računa o svakom građaninu ponaosob i zaštititi njegov goli život, jer, zapravo, premijer i njegovi ministri nam govore da nećemo biti gladni, goli i bosi. Dakle, to je onaj korak između onih obećanja da ćemo živeti svetski i evropski, pa do toga da nećemo biti goli i bosi, i to sve zajedno za četiri meseca.
Predsednik Srbije zapravo želi da nam poruči da on odlučuje o svemu, čak i o onome što nije njegova nadležnost i samo zahvaljujući njegovoj dobroti i dalekovidosti građani Srbije će biti pošteđeni od toga da gube radna mesta. To, naravno, nije u skladu sa onim što se događa. Ne znam šta će biti sa ovim radnicima koji su već izgubili radno mesto, ali hajde da verujem da će ih on vratiti svojom silom na ta radna mesta.
Sad dolazimo do priče o tome koji su to kriterijumi koji će se pratiti i na osnovu kojih će ministri biti ocenjivani i procenjivani i gubiti radna mesta. Dakle, prema mišljenju kabineta predsednika, jer on se o ovome izjasnio, to su: sud javnosti, sud struke, profesionalaca u tom poslu i ispunjavanje obećanja, dakle, koliko je ministar ispunio obećanja iz predizbornog perioda.
Ako sudimo po ovom prvom kriterijumu, sudu javnosti, predsednik slobodno može da raspusti Vladu, pošto u anketama preko 60% ljudi kaže da nas Vlada ne vodi u dobrom pravcu. Dakle, sud javnosti je u ovom trenutku potpuno jasan – gospodo, vratite radna mesta i radite nešto drugo što bolje umete da radite.
Sud struke, da vam ne navodim šta vam sve pričaju ekonomisti u medijima i kako govore koliko nas MMF dovodi u situaciju koja je trenutno u Americi vrlo aktuelna, da vam ne govorim o tome kolika vam je inflacija, kakva je mogućnost da ona osnova na kojoj ste zasnovali budžet od 3,5% bruto društvenog proizvoda bude zaista ispunjena. Ni mnogo ekonomski i privredno jače zemlje neće imati rast, nego će stagnirati u ovim godinama, jedino će ova nesrećna Srbija, koja je slaba, pokradena do kraja, rasti. Dakle, ta prva pretpostavka za budžet je potpuno pogrešna.
Druga pretpostavka, da će se inflacija zadržati na 8%, takođe je potpuno pogrešna, jer svaki put kada dinar padne za 10% inflacija poraste za 3,5 ili 4%, tako da je cela priča o tome, o osnovama na kojima pravite budžet, potpuno pogrešna. Kada te premise padnu, mi ulazimo u začarani krug inflacije.
Onaj prvi potpredsednik, onaj sa zlatnim glasom vam o tome govori, jer on dolazi iz one opcije koja je bila izuzetno uspešna, inflacija je tada bila najveća. On jako dobro zna kako se to tada radilo i on nam poručuje da će nas on od toga spasiti.
Znači, ušli smo u začarani krug, investicija nema, kapitala nema, inflacija raste, trošite budžetske rezerve, dovodite nas u poziciju da zaista od danas do sutra gledamo šta će biti sa Srbijom. To je, što se mene tiče, prateći ono što vi govorite u kampanjama, ono što je sledilo i što je bilo logično, davali ste obećanja koja nisu mogla da budu ispunjena.
Da ne govorim o tome koliko ste neozbiljni pa ste izgubili 90.000.000 samo od carina kada ste se odlučili da jednostrano primenjujete SSP.
To je jedna potpuno neodgovorna odluka, zbog koje će neko u budućnosti snositi jako mnogo posledica, ali ovoga trenutka će posledice snositi samo građani.
Dakle, devedesetih godina mi smo imali sankcije spolja, od međunarodne zajednice. Ovog trenutka mi sankcije imamo iznutra, od sopstvene Vlade, koja se uz devizu "ili ulazak u EU ili smrt Srbiji", pošto Evropa kaže "nećete biti član toga", odlučila za to da Srbije nema.
Dakle, poštujem odluku predsednika Tadića, kriterijumi su javni, potpuno sam vam pokazala da kriterijumi pokazuju da vi treba da odstupite. Mislim da je to realno.
Mislim da ovog momenta treba da učinite prvi korak, povucite sve ove zakone ili prihvatite amandmane koje opozicija nudi. Ona ih nudi upravo zbog toga što misli da nešto sa njima možda i može popraviti. Hvala.

Reč ima gospodin Petar Jojić. Ostalo je još pet minuta poslaničkoj grupi.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo gospodin iz Priboja, koji se odnosi na osnovni sud u Priboju, a odnosi se istovremeno i na osnovno tužilaštvo u Priboju, u svakom slučaju treba podržati. Iz kojih razloga? Priboj je grad koji je imao veliku industrijsku proizvodnju, fabriku vozila. Znate u kakvim je uslovima bila, a u kakvim je danas. To područje je pogranično područje, razuđeno, udaljeno od Prijepolja, a ujedno i od Užica, gde se predviđa sedište višeg tužilaštva i višeg suda.
Dame i gospodo, ovo liči na grupisanje i pravljenje većih kapaciteta u pravosuđu, isto kao što je Broz pravio velika preduzeća i velike kapacitete, pa je radnike iz sela koncentrisao na asfalt, u gradove. Koju su sudbinu doživeli ti radnici koji su radili i živeli u velikim sistemima tj. velikim gradovima? Rezultat toga danas trpe građani Republike Srbije.
Dame i gospodo, u skladu sa radom pravosuđa u slučaju "Agroživa", koji sam malopre pomenuo, želim da napomenem da je "Agroživ" žrtva, po svemu sudeći, uvozničkog lobija. Veliki broj radnika ostaje bez posla nakon uvođenja stečaja. "Agroživ" je izložen javnom medijskom linču. Samo opština Žitište ima 60% zaposlenih radnika u firmi "Agroživ".
Nakon uvođenja stečaja, proizvodnja je smanjena za polovinu proizvodnih kapaciteta. Ratarska proizvodnja takođe za 50%. Veliki broj radnika na tom području živi od "Agroživa". Banke koje su bile kreditori povukle su, prema mojim saznanjima, to ću još jednom proveriti, svoje odluke o blokadi računa za finansiranje "Agroživa" i servisiranje od strane "Agroživa" prema bankama.
Jedino što ostaje, po mom mišljenju, to je da se omogući da radnici "Agroživa" rade pod boljim uslovima, da imaju gde da rade, da imaju solidne plate, da se nastavi ratarska proizvodnja, da se nastavi proizvodnja u našoj državi, a ne da se štiti uvoznički lobi.
Prema mom mišljenju, uvoznički lobi je upravo sada na potezu i on dovodi pod stečaj "Agroživ" u Pančevu. "Agroživ" u Pančevu je prethodne godine imao zasejanih 15.000 hektara za ratarsku proizvodnju, a ove godine 1.300 hektara. Zbog čega? Ako su odgovorni direktori, neka odgovaraju, i treba da odgovaraju ukoliko se utvrdi da su počinili krivično delo, ali uvoditi stečaj i dovesti u ovakvu situaciju ratarsku proizvodnju i proizvodnju živinskog mesa najvećeg proizvođača u Srbiji, to nije dobro. Nije dobro ni za državu, ni za radnike, jer je bolje podsticati domaću proizvodnju, nego dozvoliti uvozničkom lobiju da na taj način uništava našu proizvodnju. Naši radnici koji rade u ovakvim i sličnim firmama, bolje neka rade ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Jojiću.)
... oni, imaće koristi njihove porodice, a imaće i država. Na taj način bolje će štititi domaću proizvodnju, nego špekulante, prevarante, folirante i ostale koji ovu zemlju uništavaju iz inostranstva.

Po Poslovniku se javio gospodin Kragović.