Dame i gospodo, ovaj amandman je logična posledica amandmana koji se odnosi na opstanak, odnosno ostanak dosadašnjeg Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu. Sam ovaj zakon o sedištima sudova jeste, u stvari, logična posledica svih drugih zakona koji se odnose na oblast pravosuđa.
U nekoliko reči ću da se osvrnem na činjenicu koju smo isticali ovih dana, a to je da je, u stvari, loš sam koncept ovog zakona, kao i ostalih zakona iz oblasti pravosuđa koje smo ranije imali ovde u proceduri. Navešću još neke razloge u prilog ovoj činjenici.
Kao što smenjivost predstavničke i izvršne vlasti predstavlja uslov za vladavinu prava, tako i stalnost i nepokretnost sudijske funkcije treba da predstavlja sveto pismo posle okončanih izbora. Znači, ako posle izbora zakonodavna i izvršna vlast predstavlja političku volju birača, tako sudijska funkcija treba da bude uspostavljena kao stalna funkcija. Tamo gde su različiti sistemi podele vlasti zajednički imenitelj svih ovih sistema, svih različitosti u tim sistemima jeste nezavisnost sudijske funkcije.
Opšti izbor ili reizbor sudija poznat je u mnogim sistemima. Međutim, obično je reizbor sudija do sada rađen tamo gde su bile revolucije, a znate da je revolucijama prethodila izvesna konfuzija, kako pravna tako i politička, ekonomska itd. Sad se postavlja jedno logično pitanje: šta je nateralo ovu vladu, kakva konfuzija je naterala ovu vladu da ide u opšti izbor, odnosno reizbor sudija?
Ako je promena Ustava jedan od elemenata, jedan od uslova koji su naterali Vladu na ovaj reizbor sudija, upravo stalnost sudijske funkcije treba da bude ta brana koja će da spreči da se ovo desi. Ne može se posle svakog ustava, kao što je malopre lepo istakao gospodin Jojić, ići po principu ad initio, dakle, ispočetka. Ne može se posle svakog donošenja nekog drugog zakonskog propisa, nekog zakona ići ponovo na izbor i reizbor sudija. Ne može svaka nova vlada ići na nov reizbor sudija. Ako je jedan sudija trajno izabran kao nosilac sudijske funkcije, ne može se jedan zakonski propis, jedan zakon vratiti da se ponovo bira. To upravo predstavlja ta stalnost sudijske funkcije.
Sledeći argument koji govori u prilog tvrdnji da su zakoni iz oblasti pravosuđa pravno neodrživi jeste i činjenica što je sudija, za razliku od predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, profesionalac. U svakom momentu on treba i mora da bude profesionalac. Kako Monteskje lepo kaže – sudije su, u stvari, usta iz kojih izvire zakon. To se apsolutno mora poštovati. Očigledno je da cilj predlagača uopšte nije bio ovo, uopšte nije bio da sudija bude taj čija će usta izgovarati reči zakona, kao što to Monteskje kaže, već se ovde radi po drugom principu, da dođe do čiste politizacije sudstva, po principu - odstraniti njihove da bismo doveli naše. To je princip na kome se bazirala ova vlada, predlagač zakona, i ovde je jedina razlika samo to što se ovde radi o legalizaciji tog principa. Dakle, ovaj zakon dovodi do legalizacije tog principa. Do sada je sudstvo bilo politizirano, toga smo svi svesni, međutim, usvajanjem ovih zakonskih propisa iz oblasti pravosuđa doći će do legalizacije ovog principa.
To su bili samo neki od razloga koji govore u prilog činjenici da su ovi zakoni iz oblasti pravosuđa pravno neodrživi, da je koncept ovih zakona pogrešan.
Konkretno, šta će se dogoditi ukoliko se ne prihvati amandman koji se odnosi na opštinu Gornji Milanovac? Ovaj amandman je logična posledica onog amandmana o opstanku Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu. Ukoliko se ne prihvati ovaj amandman i ukoliko se usvoji ovaj zakon, kao i ostali zakoni iz oblasti pravosuđa, sigurno je da će doći do povećanja broja krivičnih dela, tužilaštvo će biti pretrpano i zatrpano brojnim krivičnim delima, tako da mnoge krivične prijave neće biti procesuirane.
Tužilaštvo u Čačku biće nadležno i za slučajeve sa teritorije opštine Gornji Milanovac. Moram da kažem da je tužilaštvo u Čačku i sada pretrpano brojnim predmetima. Ili je možda neki drugi razlog u pitanju, ali postoje brojni slučajevi koje tužilaštvo nije procesuiralo. Prošlo je mnogo vremena, čak i nekoliko godina, a pojedini predmeti, pojedine krivične prijave i dalje stoje u fiokama iz raznih razloga. To se pogotovo odnosi na proces privatizacije nekih društvenih preduzeća iz čačanske opštine. Postavlja se pitanje, šta će se desiti kada ovo tužilaštvo bude nadležno i za ove druge opštine? Biće pretrpano brojnim krivičnim prijavama i biće još više neprocesuiranih predmeta. To i jeste jedan od razloga zbog kojih ovaj amandman treba prihvatiti.
Sudovi u parničnom postupku biće takođe pretrpani. Napominjem da opština Gornji Milanovac ima prečnik od 110 kilometara, 50.000 stanovnika; udaljenost najdaljeg sela opštine Gornji Milanovac do sedišta sadašnjeg suda i tužilaštva u Gornjem Milanovcu je 65 kilometara. Kada se nadležnost bude prenela na Opštinsko tužilaštvo u Čačku ta udaljenost će biti oko 100 kilometara.
Da kažem samo još jednu činjenicu u prilog ovome. Vrednost zemljišta u selima opštine Gornji Milanovac je 15 evra za ar. Da podsetim da je vrednost jednog džaka đubriva preko 30 evra. Treba vam dva ara zemljišta za jedan džak đubriva. Šta će se desiti sa ovim parničnim predmetima? Epilog svega toga biće da će troškovi postupka u mnogim slučajevima biti višestruko veći od vrednosti spora, od vrednosti predmetne imovine. Šta će se desiti? Parnične stranke treba da vode 100 kilometara svedoke, isto toliko i advokate, isto toliko veštake, a ako to ide po sudskoj i advokatskoj tarifi, koliko će sve to košta i šta će se posle svega desiti? Tu su dve stvari moguće: ili ljudi neće imati pravnog interesa da vode spor, ili posle okončanog spora neće imati novaca da plate sudske troškove. Ni jedno ni drugo ovoj državi nije u interesu, tako da mislim da svi argumenti za to da predlagač ovaj zakon povuče iz procedure stoje.