Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 9. Obrazlažući svoje amandmane na čl. 3. i 4. ovog zakona rekao sam da će i ovaj amandman i amandman na član 4. zakona biti usko povezani jedan sa drugim, odnosno upućeni jedan na drugi. Zbog toga ću samo podsetiti vas u Skupštini i predstavnike Vlade da je amandmanom na član 3. predviđeno da u Surdulici ostane osnovni sud i da to bude jedan od dva osnovna suda na nivou Pčinjskog upravnog okruga koja sam predvideo. Onda je, naravno, logično da na nivou tog osnovnog suda u Surdulici ostane i osnovno javno tužilaštvo koje će svakako biti nadležno za opštinu Surdulica, opštinu Vladičin Han i opštinu Bosilegrad.
Složićete se sa mnom da niz argumenata koji govore u prilog opstajanju opštinskog, odnosno osnovnog suda u Surdulici može da se uzme kao argument za opstajanje i osnovnog javnog tužilaštva, ali, eto, još nekoliko stvari ću da apostrofiram jer smatram da su važne i da su, u principu, to prioritetni razlozi koje ovde treba navesti.
Naravno, pre nego što kažem bilo šta od toga ponoviću nešto što sam svaki put rekao za ovom govornicom, u vezi sa ovim zakonom, a to su dve stvari. Najpre, želim da dobijem odgovor od predsednika Vlade u čijem interesu je usvajanje ovog zakona, jer nije interes ni opozicije, a bogami, ni dobrog dela pozicije i da još jednom skrenem pažnju predstavnicima Vlade da ne učine ništa što će ovaj zakon na jedan neprincipijelan način staviti u funkciju. Znači, ukoliko svi vi koji sedite ovde budete principijelni, ako budete podržali svoje amandmane ili zbog neprihvatanja istih ne budete glasali za ovaj zakon, ovaj zakon neće doći u situaciju da bude primenjen.
To što je Vlada, rekao bih, bila indiferentna ili gluva za sve ove amandmane možda i nije iznenađenje. Ako uzmete u obzir kako se Vlada odnosila prema mnogo težim i ozbiljnijim stvarima, onda ovo i nije iznenađenje. Svi ste malopre imali priliku da vidite mape koje je gospodin Martinović pokazivao. To su mape sa zvaničnog sajta Međunarodnog suda koji je osnovan od strane UN. Ako je međunarodna organizacija kao što su Ujedinjene nacije dala sebi za pravo da na takav način prekroji granice, međunarodno priznate granice, i da na tu činjenicu izostane reakcija Vlade, Ministarstva inostranih poslova, Ministarstva pravde, onda vam je jasno kako će se Vlada odnositi prema ovim amandmanima. Onda je ironija da dođemo u situaciju da predstavnici većine dele lekcije predstavnicima opozicije kako ne želimo da usvajamo ovaj zakon ili ćemo da budemo optuženi kako ne želimo da donesemo budžet, koji treba da obezbedi sredstva za naše građane sa Kosova i Metohije. To je stvarno ironija.
Ovaj budžet koji treba da se nađe pred nama, ne znam kad će, došao je u skupštinsku proceduru u ponedeljak. U ponedeljak je stigao u proceduru zato što se nerazumne i usijane glave u Vladi nisu mogle dogovoriti ko će koliko novca za svoj resor da uzme. Teret te odgovornosti vi sad prebacujete na opoziciju, mi smo krivi zato što ne možemo da usvojimo budžet ili zakone koji će obezbediti novac za Kosovo i Metohiju. Onda se, uprkos činjenici da je vaša reakcija na ovakve mape izostala, pitate zašto dovodimo u pitanje vaš odnos prema Euleksu, odnosno vaše namere, zajedno sa EU i međunarodnom zajednicom, bar kad je Kosovo i Metohija u pitanju.
Ono što bih takođe rekao odnosi se na jučerašnju sednicu, kada smo od strane predstavnika većine pozvani na solidarnost kako bismo prevazišli krizu u ovoj državi. Da je dominantnom delu leve strane bilo do solidarnosti, ubeđen sam da prethodna vlada ne bi pala. Vaša vlada, prethodna vlada u kojoj ste bili dominantni nije rasturena zbog neslaganja oko strategije ruralnog razvoja Srbije, nego upravo oko Kosova i Metohije i vašeg odnosa prema Kosovu i Metohiji. Prozivati nas i upućivati nam kritike da nismo spremni na solidarnost stvarno je neukusno. U tom tonu i maniru teče rasprava o ovom zakonu, teći će rasprava i o svim ostalim zakonima koji će se naći pred ovom skupštinom na dnevnom redu.
Gospodo iz Vlade, predstavnici Ministarstva, izneću još nekoliko argumenata u prilog ovom svom amandmanu i pokušaću da vas ubedim da ga prihvatite, mislim da će sve to biti jalovo, ali ne zbog vas, već zbog javnosti koja nas gleda i zbog svih onih koji će u Pčinjskom okrugu, konkretno u opštinama Surdulica, Vladičin Han i Bosilegrad, direktno ili indirektno biti pogođeni ovakvim nakaznim zakonom. Iskreno se nadam da neće doći u priliku da se primenjuje.
U prilog tome, reći ću sledeću činjenicu - Strategiju za reformu pravosuđa ste usvojili 2006. godine, zakon usvajate na izmaku 2008. godine, a primenjivaćete ga 2010. godine. Ta primena objektivno se dovodi u pitanje i gotovo je neizvesna.
Što se tiče Opštinskog javnog tužilaštva u Surdulici, počeću od onoga što je možda najmanje važno. Vrednost zgrade Opštinskog javnog tužilaštva u Surdulici se procenjuje na preko 90.000.000 dinara, od temelja do krova je apsolutno tehnički opremljena. Država i lokalna samouprava su pre desetak godina uložile velike napore da se ona dovede na takav nivo. Vi ćete to objektivno da skrajnete, ni to nisu dovoljni argumenti za vas.
S druge strane, Surdulica je pogranična opština. S obzirom na to da sam predvideo da javno tužilaštvo bude nadležno i za opštine Bosilegrad i Vladičin Han, svakako, kada govorimo o pograničnim opštinama moramo da spomenemo i Bosilegrad. Te dve opštine pokrivaju 100 km državne granice sa Republikom Bugarskom ili, ako vam je lakše i prijatnije, sa Evropskom unijom. Sve ono što sa sobom nosi činjenica da imate dva granična prelaza na tom području, a ostajete bez osnovnog suda, bez tužilaštva, ozbiljno dovodi u pitanje vaše namere u kontekstu evropskih integracija i standarda.
Zakone koje smo usvajali pre nekoliko dana ovde Evropska unija nije nametnula zbog vas, ili zbog svih nas, zato što smatra da mi treba da definišemo, uspostavimo i afirmišemo standarde koji su u Evropi odavno na snazi. Naravno, oni sebe štite, jer Srbija, odnosno opštine Surdulica i Bosilegrad, tih 100 km, predstavlja spoljnu granicu Evropske unije. Sebe hoće da štite od nas i od pojava koje bi eventualno mogle tamo da se preslikaju. Ali, ako mi i u toj lošoj nameri Evrope ne vidimo i ne pronalazimo interes za nas, pa da dignemo standarde bar na tom delu naše državne granice, onda je stvarno svaki komentar izlišan.
Vi ćete dva granična prelaza ostaviti bez suda, odnosno bez javnog tužilaštva. Šta granični prelazi, s obzirom na geografski položaj istih, nose sa sobom, to znaju oni koji dolaze iz pograničnih opština i koji imaju granične prelaze.
Podsetiću vas, ti granični prelazi nalaze se na putu od istoka ka zapadu, odnosno na glavnom ili jednom od glavnih puteva droge sa istoka u EU, pa između ostalog, bez obzira na to što su u tranzitu kroz Srbiju, deo toga, nažalost, imali ste priliku da gledate pre par dana na televiziji, ostaje u Srbiji.
Eto vam dovoljno razloga da ostavite javno tužilaštvo i osnovni sud u Surdulici kako biste mogli adekvatno da delujete kada su u pitanju pošasti koje se objektivno dešavaju i koje su prisutne u Srbiji, bar na tom području.
Znači, ako želite, ako hoćete da prepoznate razloge i da uradite nešto dobro za taj kraj, mogli ste da uradite. Očigledno ne želite i u tom kontekstu taj kraj će ostati uskraćen za osnovni sud, za osnovno javno tužilaštvo i sve će to sa sobom doneti određene posledice i konsekvence. Vi ne želite da ih vidite. Čini mi se, to sam rekao, ali ponoviću, nažalost, stiče se utisak da je zakon pisao onaj ko Srbiju doživljava sa krova "Beograđanke". Ja bih voleo, gospodo iz Ministarstva, da budete moji gosti u Pčinjskom okrugu, da se zajedno prošetamo do Bosilegrada, da obiđete taj kraj, da vidite kako ti ljudi žive. Mislim da bi vam onda mnogo toga bilo jasnije.
Ono što ću takođe pomenuti kao argument jeste činjenica da su i Bosilegrad, i Surdulica i Vladičin Han višenacionalne sredine. Mislim da biste i o tome mogli da povedete računa u kontekstu ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava. Ti ljudi tamo su izrazili svoju podršku, odnosno kancelarije i za jednu i za drugu nacionalnu manjinu su ovakvom amandmanu dale podršku, i to ću ponoviti, rasterećeni političkih i nekih ideoloških aspekata. Ono zbog čega sam zadovoljan, ako ništa drugo, jeste to što su svi amandmani koje sam podneo u ime SRS dobili apsolutni legitimitet i podršku građana koji dole žive.
Ovim ću završiti, gospodo iz Ministarstva, danas sam ovu temu otvorio, s obzirom na to da sam imao priliku da razgovaram sa ljudima iz "Robnih kuća Beograd". Gospodine Homen, gospodine Ćosiću, ovo je presuda u ime naroda, doneta još 2002. godine. Ovo je izvršna presuda. Odnosi se na neke novce koje su ljudi zaradili još u periodu od 1995. do 2000. godine. Do današnjeg dana ovu presudu ne mogu da izvrše, odnosno ne mogu da dobiju novac koji im pripada. Budite bar toliko ljubazni, pošto ste bili, da tako kažem, indiferentni u odnosu na 100 i nešto amandmana, iskoristite svoj položaj i autoritet, uradite nešto pozitivno i dobro, pomozite ovim ljudima.