Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Podržavam amandman kolege Dušana Marića. On se svodi na isto ono na šta se svodi i moj amandman vezan za sudove, koji sam već obrazlagao pre par dana. Dugo traje ova rasprava, poslanici pokušavaju da ubede ministarku ili da se usvoji onaj amandman Milice Radović ili da se povuče zakon.
Kada pogledamo ovaj primer Podunavskog okruga, opštine Velika Plana i Smederevska Palanka imaju preko 100.000 stanovnika. Podunavski okrug jeste jedan od manjih, sa samo tri opštine, ali je jedan od najnaseljenijih i, s druge strane, jedan od privredno najrazvijenijih. Od deset najvećih izvoznika u zemlji tri su sa područja tog okruga. Zaista je veoma čudno, ne znam, opet ponavljam, koji su to kriterijumi bili. Mi danima postavljamo pitanje koji su kriterijumi bili, i nikako ne možemo da dobijemo odgovor, da se napravi ovakva mreža sudova. Znamo da očigledno ne postoji kriterijum. To je očigledno rađeno na brzinu: A, B, V, ali mislim da je kod njih pre bio sistem A, B, C, nego A, B, V, ali dobro.
S druge strane, navešću još jedan konkretan primer za taj okrug. Na primer, godinama unazad mi iz tog okruga pokušavamo, a inače sam iz Smedereva, da ubedimo vlasti da je potrebno napraviti i otvoriti privredni sud u Smederevu, a ne privrednu jedinicu. Uz dužno poštovanje Požarevca, duplo slabiju privredu ima od Smedereva, manji je grad; Podunavski okrug ima daleko jaču privredu nego Braničevski okrug. Daleko bilo, ne tražim ja da se ukine u Požarevcu privredni sud. Po kom kriterijumu je u Požarevcu privredni sud, a nije u Smederevu? To je prosto neverovatno. Mora da bude u Smederevu privredni sud, pa neka ostane u Požarevcu.
Da li bi mogao da bude prodat "Sartid" kako je prodat? Da li bi mogla nadležnost da bude prebačena na beogradski privredni sud, ili tada trgovinski ili ne znam kako će se sada sve to zvati? Ko je sada nadležan za "U.S. Steel"? Da li Beograd, da li Požarevac? Najbolje i najlogičnije bi bilo da bude nadležno Smederevo. Ima zatvora, ima CZ, može i u Smederevu, ima prostora, da se napravi zatvor, ako je to potrebno.
S druge strane, pogledajte sada tužilaštvo u Smederevu, svi to pratite godinama unazad; po delima, po aktivnostima se vidi da je Smederevo najbolji primer dobre saradnje policije i tužilaštva, da je očigledno da u tom okrugu sarađuju policija i tužilaštvo. Sada ih treba opteretiti i sa onim što se radi na teritoriji Plane i Smederevske Palanke. Em što se rešavaju slučajevi iz Kragujevca, em što se prebacuju Terzići iz Beograda u Smederevo da se rešavaju, sada treba rešavati sve iz Plane, iz Smederevske Palanke.
Kao što je kolega iz SVM ovde rekao, izgleda kao da je sada potrebno u Srbiji napraviti neke ogromne rupe u pravosudnom sistemu. Kome to koristi? Građani nemaju novce, što bi rekli u Vojvodini, nemaju pare. Znači, za 50 evra je prosečna zarada u Srbiji niža sada nego što je bila u septembru. Nemaju novce da dođu, da putuju deset, dvadeset, pedeset, sto kilometara i da traže pravdu za sebe i da im pravda bude dostupna. Nemaju.
Pazite, ponavljam, radnici "Robnih kuća Beograd" su ispred zgrade Predsedništva, Nezavisni sindikat ispred Vlade, tek počinje. Plate očigledno neće rasti. Ova vlada nam kaže da nećemo biti gladni, da nećemo biti bosi, da nećemo biti goli, da nećemo bolje živeti i da nećemo imati nijednog od 200.000 novih zaposlenih nego sada branimo radna mesta. Na kraju će, preko ovih marketinških poteza Borisa Tadića, biti uspeh ako samo 200.000 ljudi izgubi posao, a ne 200.000 novih radnih mesta; čovek će imati strahovit uspeh ako odbrani to da posao ne izgubi više od 200.000 ljudi u Srbiji. Kako? Čovek je uspeo, odbranio je, zavrnuo je rukave, došao u Suboticu, zavrnuo rukave kao Barak Obama i brani radna mesta.
Kako tim ljudima da bude dostupna pravda? Kako ovim ljudima iz "Robnih kuća Beograd" da bude dostupna pravda? Ko će njima da plaća put, ko će za sudski upisnik? Sve što radite, potpuno je sistem u ovom trenutku neprimeran. Ko god kaže da to Evropska unija od nas traži ne govori istinu. Ni EU se ne meša u to kakav će naš unutrašnji sistem da bude. Uopšte se u to ne meša. Tačno je da treba da donesemo zakon, ali nije tačno da treba da izgleda ovako kako ste ga vi predložili. To apsolutno nije tačno. Nije ušteda, i pokazaće se da nije ušteda, nego sreća, pa neće zaživeti jer treba da važi od 1. januara 2010. godine, a do tad ova vlada neće trajati.
Ali, šta mi da radimo? Već se sad najavljuju rekonstrukcije, drugi čovek u Vladi najavljuje da je poželjna rekonstrukcija. U celoj toj situaciji mi gubimo vreme, opozicija se optužuje zato što želi da pomogne ovoj državi i ovom narodu, daje amandmane ne zato da bi pravila opstrukciju nego da bi vas sprečila da donesete loš zakon. S druge strane, veliki broj amandmana dali su i poslanici vladajuće većine. Proverio sam, sad sam razgovarao sa nekim poslanicima vladajuće većine, ne postoji do ovog trenutka, dok sam ja za govornicom, većina da se ovaj zakon izglasa.
Sada vam kažem kao ministarki, verovatno ste spremni da ubeđujete, ali kažem vam, ne postoji većina da se izglasa ovaj zakon. Ima poslanika koji sede ovde, vrlo malo, iz vladajuće većine koji će verovatno morati da glasaju za taj zakon zbog stranačke discipline a nisu za ovaj zakon. Sa mnom su razgovarali i sede u ovoj sali, malo ih je, može kamera da snimi, malo ih je i sede u sali i znaju da nisu za to.
Ali, zato je došao u Suboticu čika koji je zavrnuo rukave na košulji, bez kravate, predsednik Republike, i prstom rekao – pazite šta radite, ja ću da vas menjam.
Ajde da vidim kako će da promeni Dinkića, kako će da promeni Dačića ako ne radi dobro, a ne radi dobro. Šta je sa Panićem? Šta je sa tim slučajem? I to je pravosuđe i to su tužilaštva. Dokle se stiglo? Pola Atine je izgorelo, Grčka je u plamenu zato što je policajac pucao u građanina. Ovde je policajac očigledno ubio građanina Srbije. Ministar kaže, čuvam taj tekst, u intervjuu (nemoguće je da ministar da intervju a da ga ne autorizuje), da policajac koji je šutnuo Panića nije imao nameru da ga ubije. Drugim rečima, ministar zna o kome se radi i već presuđuje da li je imao nameru, da li nije imao nameru, da li je bilo iz nehata, da li je bilo ovako, da li je bilo onako. Sebi daje to pravo.
Pa u Grčkoj, gde je nastala reč „demokratija“, on ne bi mogao da bude ministar ni dve sekunde. Ništa, vi sedite, mirni ste, ne trepćete, niko ništa, svi čekaju da se zaboravi. Ta porodica sigurno neće da zaboravi šta joj se dogodilo, ali dok vi delite kolače po Skupštini, čekate da javnost u Srbiji zaboravi to što se dogodilo. Neće zaboraviti. I, kada opet pričamo o tužilaštvima, šta rade ta beogradska tužilaštva? Od Tome Zorića na televiziji ne može da se živi, a ništa o slučaju Panić. O tome se ništa ne govori.
Govorio sam kolegama koji su tražili neku komisiju, pa izveštaj komisije MUP-a, da od toga nema ništa, to su stari komunistički metodi. Napraviš komisiju da sakriješ tragove. Šta rade organi istrage? Šta radi policija? Šta radi tužilaštvo? Šta rade sudovi po tom pitanju?
Pričamo o demokratiji, pričamo o Evropskoj uniji. Evo, Grčka je u Evropskoj uniji.
Šta bi se ovde desilo onima koji bi takve proteste organizovali od strane medija koje kontroliše, a izgleda da sve kontroliše, Boris Tadić? To je infantilan pristup politici. Kada bi roditelji hranili decu na način kako se reklame na televiziji obraćaju deci, deca bi jela samo čokolade i bombone, ne bi jela nikad ništa zdravo. Takav je pristup Borisa Tadića politici. Znači, uzme lepo istraživanje, vidi da je najveći strah građana Srbije od gubitka posla i zavrne rukave i kaže – ja ću da vam branim radna mesta. Nema veze što im je pre dva meseca obećao 200.000 novih radnih mesta. To je detinjasto i to će biti prepoznato kad-tad. Ne može to dugo da traje i to je neozbiljno, ali zbog te vaše neozbiljnosti država strada, država ima probleme i ovi građani imaju probleme.
Možete da pričate kako imate diplomatsku pobedu, vezano za Euleks, ali džabe. Kada se postave na administrativnoj liniji (a sa one strane to smatraju granicom, a ne administrativnom linijom), kada se postave carinski prelazi, kad dođu carinici sa zastavom EU na kojoj piše „Euleks“, neće se kao Lesi vratiti kući, nego će ostati tu dugo jer ste im omogućili. Kada se postave te carinske ispostave i kada počnu da primenjuju zakone, odluke i uredbe vlade Kosova i skupštine, koje donosi Kosovo, Hašim Tači i svi ostali, šta onda reći? Šta će onda biti kada ti carinici počnu da primenjuju te zakone? Postavio sam vam isto pitanje, valjda ste nadležni za sudove i u Đakovici, Prizrenu, Štrpcu, Zubinom Potoku? Ili ih ukidate tamo sve da ne postoji ništa što je institucija države Srbije dole?
Šta će biti kada sudija Euleksa, neki Finac, rođak Ahtisarija, presudi Albancu, građaninu Srbije, po zakonima koje usvaja prištinska skupština, skupština Kosova? Šta je to? Da li to Euleks i EU pomažu izgradnju nezavisnog Kosova ili ne pomažu?
Šta diplomatska pobeda? To možete da nastavite još neko vreme da radite, ali se istina ne može sakriti, ona je suviše očigledna. Mi ćemo se boriti da građani znaju što više o tome, bez obzira na to što RTS prenese kako smo mi ušli sa hartijama da bismo napravili opstrukciju rada one noći. Može RTS da prenosi šta god hoće, to nije istina. Zna se vrlo dobro šta je rađeno tog dana i kakvi su materijali spremani da bi se govorilo, i o čemu.
Ne možete na takav način da upropaštavate Srbiju. Vi uništavate instituciji Srbije i uništavate ono na osnovu čega je Srbija država. Dokle? Kad će biti kraj? Godine 2009. će EU dati studiju o izvodljivosti za Kosovo i Metohiju. Šta onda? Da li je to diplomatska pobeda? Hoćemo li onda nastaviti evropske integracije? Hoćemo li onda tražiti da nam odmrznu trgovinski sporazum i SPP? Ali, neće da odmrznu nikako, a mi ćemo da ga primenjujemo jednostrano, pa ćemo da nadoknađujemo...
Evo, ministarka se povukla, drago mi je, govorio sam više puta za govornicom o tome, ne možete činiti uslugu bogatima kada primenjujete jednostrano, a na štetu siromašnih. Tri puta ste hteli da dignete takse za registraciju automobila; od toga se, kaže ministarka, privremeno odustalo. Ma, odustaćete zauvek zato što nećete dugo da budete ministri u ovoj vladi. Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Određujem pauzu. Popodnevni deo sednice počinje u 15.15 časova raspravom o pojedinostima na član 9. na koji je amandman podneo narodni poslanik Dragi Damnjanović. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.20)

Povodom naslova teksta u jednom dnevnom listu, poštovane koleginice i kolege, koji je sračunat na degradaciju poslanika i rada Narodne skupštine Republike Srbije, a inicijativu je inače pokrenuo jedan od poslanika, informativna služba Narodne skupštine obratiće se medijima, uz napomenu da epilog te informacije može naći svoje mesto u institucijama koje se bave zaštitom prava i pravnog poretka, uz moguće izricanje odgovarajućih sankcija.

Ocenjujemo da predstavnici sredstava informisanja najčešće prate rad Narodne skupštine i svoj posao obavljaju profesionalno i korektno informišući javnost o toku i rezultatima skupštinskih zasedanja.

Želim, takođe, da vas obavestim da je delegacija Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i Konfederacije slobodnih sindikata tražila susret sa mnom i da su u razgovoru istakli osnovne probleme svojih asocijacija, koje broje preko 300 članova, na koje su ukazali i Vladi Republike Srbije, a čija je osnovna sadržina sledeća: da Socijalno-ekonomski savet i Unija poslodavaca apsolutno nisu reprezentativni, da žele da otpočne što pre socijalni dijalog radi rešavanja ovih problema u metalsko-industrijskom kompleksu i javnim preduzećima. Ukazali su na problem dosadašnjeg načina privatizacije velikih sistema.

U ime svih narodnih poslanika primila sam ovu delegaciju. O njihovim zahtevima pismenim putem sam obavestila predsednika Vlade i resornog ministra, jer su sva pitanja koja su pokrenuli uglavnom u domenu Vlade Republike Srbije. To je ujedno i objašnjenje zbog čega je gospođa Čomić vodila jedan deo ove sednice.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragi Damnjanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč ima gospođa Radeta.

Iskoristila bih priliku da kažem da ćemo, u skladu sa svim objašnjenjima koje sam davala prethodnih dana, a vezanim za značaj sednice i tačaka koje su na dnevnom redu, i danas raditi nakon 18.00 časova.

Do kada ćemo vremenski raditi?

Radićemo do završetka tačke, jer imamo još 12 amandmana. Radićemo do 21.00 čas, u skladu sa dogovorima koje imamo sa vama.

Mislila sam, naravno, na vreme, zato što smo u ponedeljak bili žrtve jednog velikog nesporazuma u vašem odsustvu, kada nismo mogli da se dogovorimo i da na pravi način protumačimo Poslovnik. Zato sam htela da budemo do kraja precizni i jasni.
Vi kažete da ćemo nastaviti da radimo i posle 18.00 sati, s obzirom na značaj tačke koja je na dnevnom redu. Naravno, ovo jeste veoma važna tačka i upravo iz tog razloga mi koristimo vreme koje nam Poslovnik daje i na osnovu kojeg možemo da govorimo upravo o onome što je tema dnevnog reda. To su reforme u pravosuđu. Sada govorimo o onome što je vezano ne samo za ovaj zakon, nego za svih sedam zakona iz oblasti pravosuđa.
Mi danima pokušavamo da ubedimo predstavnika Vlade Republike Srbije da ovo što Vlada planira sa pravosuđem nema nikakve sa reformom. Naprotiv, ako bi se desilo da se ovi zakoni primene, umesto jedne ozbiljne reforme u oblasti pravosuđa nastaće haos. Taj haos će imati negativne posledice na sve građane Srbije, jer svi građani Srbije imaju nekakav dodir i nekakvu vezu sa pravosudnim organima, dakle, ne moraju da budu u pitanju samo ljudi koji tuže ili koji su tuženi. Jednostavno, u organima pravosuđa završavaju se i mnoge druge stvari od svakodnevnog značaja za građane Srbije, od kojekakvih uverenja, pre svega, recimo uverenje o nekažnjavanju, koje je potrebno svakom građaninu koji treba da izvadi pasoš, ličnu kartu i još neka dokumenta, da se zaposli u državnim organima, državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, pravosuđu. To će biti, recimo, jedan od problema sa kojima će građani da se susreću zbog ovakve mreže sudova, odnosno pravosudnih organa kakvu predviđa Vlada Republike Srbije.
Kada sam rekla da mnogi građani imaju kontakt sa pravosudnim organima, nismo ovih dana govorili, recimo, o svedocima. Tu ćemo imati problem kod primene ovog zakona, od toga kako obezbediti svedoka, kako "naterati" svedoka da ide sto ili 50 kilometara daleko od svog mesta stanovanja. O čijem trošku će da ide? Ko će da mu plati izgubljenu zaradu za taj dan? Znate, danas većina ljudi, zapravo svi ili gotovo svi koji nisu zaposleni u državnim organima, radi u privatnim preduzećima; prošla su vremena kada neko može da kaže - imam obaveze na sudu, pa ode i ne vrati se ceo dan na posao. Sve to mora da bude opravdano.
Naravno, ko toga dana ne radi neće dobiti ni odgovarajuću naknadu za taj dan koju bi dobio da radi. Dakle, to je novi aspekt koji se nameće kao problem kod primene svih ovih zakona.
Ovaj konkretan amandman koji je podneo kolega Dragi Damnjanović odnosi se na član 9. stav 1, gde on predlaže novu tačku posle postojeće tačke 6). Ovaj član se odnosi na osnovna javna tužilaštva. Mislim da se kolega ne bi naljutio, svejedno je da li je ova nova tačka broj 7), 16), 19), 33), nije bitno, suština je da kolega predlaže da postoji, u okviru ove mreže javnih tužilaštava, i javno tužilaštvo u Žagubici, naravno za područje osnovnog suda u Žagubici.
Kolega je u obrazloženju svog amandmana rekao da se amandman nameće kao zakonska nužnost u slučaju usvajanja amandmana koji je već podneo na član 3. Predloga zakona, a podsećam da se član 3. odnosi na mrežu osnovnih sudova.
Mi opet imamo obrazloženje Vlade Republike Srbije zašto se ne prihvata amandman, pa se kaže da se amandman ne prihvata iz istog razloga iz kog se ne prihvata i amandman narodnog poslanika Milovana Radovanovića, takođe na član 9. ovog zakona. Sada treba da nađemo amandman Milovana Radovanovića, to je 90. amandman po redu a mi smo sada na 97. amandmanu. Vlada kaže da ne prihvata amandman iz razloga što nisu prihvaćeni amandmani na član 3. Predloga zakona kojim je uređeno osnivanje sedišta i područja nadležnosti osnovnih sudova, pa samim tim ne mogu se prihvatiti ni amandmani koji se odnose na osnivanje sedišta i područja nadležnosti osnovnih javnih tužilaštava.
Mora se priznati da je ovo obrazloženje Vlade ovaj put zaista u skladu sa zaista očiglednim stavom Vlade da se oni drže ovog predloga, što bi se reklo, ko pijan plota i da do svesti predstavnika Vlade ne stižu apeli poslanika i opozicije i skupštinske većine da nešto mora da se menja u ovom predlogu zakona. To nešto ostavlja samo dve mogućnosti: ili da se prihvati amandman na član 3. koji je podnela koleginica Milica Radović i da se onda sledom toga prihvataju i svi ostali amandmani ili bi još bolje rešenje, sasvim sigurno svrsishodnije i celishodnije, bilo da Vlada povuče ovaj predlog zakona. Imamo još 10 ili 12 amandmana, dakle, još imate vremena, gospodo iz Vlade, da udovoljite ne volji narodnih poslanika, nego građana Srbije i stručne javnosti, a naravno i narodnih poslanika koji su ovde predstavnici građana.
Zaista, ne znam da li bi postojao neko toliko uporan, da ne kažem tvrdoglav, poput gospođe Malović, da se uredno smeška, da nas gleda, da nas sluša, da sedi ovde. Ne zameram joj što ovog momenta nije ovde, ne pominjem je zbog tog. Otprilike, svi narodni poslanici koji govore iznose slične argumente i to nije u slučaju narodnih poslanika tvrdoglavost, upornost jeste, zato što želimo da utičemo na predstavnika Vlade da uradi nešto u interesu građana Republike Srbije.
Da ne govorimo reda radi, pokazuje i činjenica da je popriličan broj amandmana podnet i od strane narodnih poslanika skupštinske većine. I ovu priliku koristim da sve kolege koji su odlučni da glasaju za ove tzv. reformske zakone, sve oni koji su podneli amandmane na predlog ovog zakona, pre svih gospodina Vlatka Ratkovića pozivam i prozivam, i kao predsednika Zakonodavnog odbora i kao čoveka koji je ovde branio svoj amandman sa mnogo argumenata, mnogo činjenica i odlično je obrazložio ono što je amandmanom tražio, samo još treba da u danu za glasanje ne glasa za predlog ovog zakona zato što mu amandman nije prihvaćen. Onda, kolega Ratkoviću, budite sigurni da će građani Rume biti zadovoljni kako njihov narodni poslanik, mislim na vas, obavlja svoj posao.
Naravno, i kolega Martinović, koji je iz istog mesta kao i vi, kao vrstan stručnjak i vrstan pravnik obrazložio je zašto je potrebno prihvatiti vaš amandman, ali građani Rume njemu ne mogu da zamere ono što mogu vama; on je učinio sve da objasni skupštinskoj većini i predstavniku Vlade da taj amandman treba da se usvoji. Ali, građani Rume mogu sasvim izvesno da znaju da onoga dana kada kolega Martinović bude skupštinska većina, ako ne bude ministar u to vreme, mogu biti sigurni da mogu da mu veruju kada im nešto obeća da će to i da uradi, za razliku od kolega koji su samo obećavali, samo pričali priču. Tu istu priču iznose i sa ove govornice pretpostavljajući, verovatno, da je bitno da to kažu i da to njihovi sugrađani čuju, a da niko neće videti koje se dugme pritiska u danu za glasanje, ali ishod glasanja biće očigledan.
Dakle, ponavljam, ako svi narodni poslanici koji su podneli amandmane na predlog ovog zakona budu glasali protiv zakona, odnosno ako budu ispunili volju svojih birača, onda ovaj zakon neće imati skupštinsku većinu. Ako ne bude tako, onda je to neiskren odnos narodnih poslanika prema svojim biračima, prema svojim sugrađanima. Posebna opasnost bi bila ako se napravi nekakav dogovor samo sa pojedinim poslanicima da se samo pojedini amandmani usvoje. Jer, nema nikakvog rezona, kao što nema rezona ni za ovih 13 usvojenih amandmana u odnosu na ovih 94, čini mi se, ili 97 neusvojenih.
Dakle, očigledno je bio u pitanju samo dogovor: neki poslanici skupštinske većine su bili uporni u razgovoru sa predstavnikom Vlade, pa su rekli da sigurno neće glasati za zakone ako im ne bude prihvaćen amandman, a onda je ministar te amandmane prihvatila. Zbog toga bi bilo dobro da su ostali ili bili dovoljno uporni, ili da pokažu da su zaista narodni poslanici i da Narodna skupština i skupštinska većina nije pod dirigentskom palicom Vlade Republike Srbije, već da je Vlada Republike Srbije državni organ koji mora da sluša, pod navodnicima, ali, u svakom slučaju, da sluša glas naroda izrečen preko narodnih poslanika.
Zašto je neophodno da se usvoji ovaj amandman, kao i svi amandmani kada su u pitanju osnovna i javna tužilaštva i kasnije viša javna tužilaštva?
Zato što zaista, koliko god da mi ovde ponavljamo da veliki broj, i to je istina, predstavnika u pravosuđu jesu časni i čestiti ljudi, mi i dalje imamo poprilično problema sa onima koji su korumpirani, sa onima koji ispunjavaju naloge vlasti, odnosno izvršne vlasti, predsednika države, pojedinih tajkuna.
Kolega Vladan Jeremić je govorio o tome: predstavnik, odnosno predsednik jednog državnog organa, gospođa Verica Barać, koja inače prima platu iz budžeta Republike Srbije, koju plaćaju građani Republike Srbije, danas je izjavila da bi ona priznala Kosovo, da bi povukla sve tužbe i kontratužbe protiv, kako kaže, naših suseda. Tu nema ko da reaguje. To je bukvalno kršenje Ustava ako se čuje iz usta nekoga ko je predstavnik, odnosno predsednik jednog državnog organa.
Kada bismo mi imali državnog tužioca, i to nekog ko ne bi bio pristrasan i ko bi vodio računa o primeni Ustava, o interesima države i o interesima građana države, mi bismo već imali krivičnu prijavu protiv gospođe Barać.
Ali, to ne može da se desi iz prostog razloga što mi zapravo i nemamo državnog tužioca, jer je gospodin Radovanović, koji se tako predstavlja, skoro dve godine vršilac dužnosti, a vršilac dužnosti u toliko neprimerenom roku ne može više sebe da naziva državnim tužiocem.

Reč ima gospodin Aligrudić, po amandmanu. Izvolite.

 Ovo je o Žagubici i potrebi da se osnuje javno tužilaštvo za područje opštine Žagubica. O svemu ovome smo na drugi način pričali kada je bilo reči o prostiranju sudova. Praktično, logika je ista i nemoguće je ne podržati amandman koji se oslanja na prethodni amandman koji se odnosi na osnovni sud u Žagubici. Kao što vidite iz teksta ovog amandmana, to je komplementarno: vezuje se tužilaštvo za osnovni sud u Žagubici. Već smo i pre toga pričali da ovde nedostaju nužni kriterijumi za određivanje ovakve mreže sudova, tužilaštava, prekršajnih sudova i viših sudskih i prekršajnih instanci.
Ovaj zakon je u celom ovom paketu pravosudnih zakona očigledno najlošiji zakon. Za ove druge zakone ljudi koji nisu stručni moraju malo da se pomuče, konsultuju, kada je reč o onome šta je loše primenljivo ili skoro neprimenljivo u drugim setovima pravosudnih zakona, ali za ovaj zakon to je više nego očigledno. Ne bi predloženi zakon izazvao ovoliko amandmana da nije tako.
Kao što je i moj prethodnik rekao u svom izlaganju...
Nije to rekla, ali ću ja to reći, statistički je tako, više od četvrtine predloženih amandmana potiče što od poslanika vladajuće koalicije, što od Vlade Republike Srbije ili resornog odbora u Skupštini Srbije.
Šta nam to govori? To nam ne govori da su poslanici vladajuće koalicije nešto specijalno zainteresovani ili pokazuju posebnu vrstu aktivizma kada je reč o ovom predlogu zakona ili setu pravosudnih zakona, nego pokazuje jedno ozbiljno nezadovoljstvo onim što je Vlada Republike Srbije predložila. I, govori o još jednoj činjenici – da ljudi sa terena, bilo da su u pitanju ljudi iz tužilaštava, sudova ili iz lokalnih samouprava, koji očigledno komuniciraju, razgovaraju sa delom ovoga što bi se u širem smislu moglo nazvati stručna javnost, vrše odgovarajuće pritiske na narodne poslanike, jer su i oni građani koji su sve nas birali, pa na taj način vrše pritisak i na pojedine poslanike vladajuće koalicije. Tom pritisku se teško odupreti i otuda toliki broj amandmana na ovaj set zakona, i to iz vladajuće koalicije. To opet posredno govori da su predlozi zakona koji su došli iz Vlade Republike Srbije loši.
Ponavljam, kao što sam i onda rekao, da je izlaz iz ove situacije, barem kada je reč o ovom predloženom zakonu, povlačenje zakona iz procedure i prolazak kroz jednu prethodnu proceduru koja podrazumeva maksimalno uključenje stručne javnosti, kada je reč o ovom predlogu zakona, načinu na koji se uređuje mreža sudova, tužilaštava, prekršajnih sudova, viših instanci, da bi to ponovo došlo na dnevni red Skupštine Srbije i da bi se tu primenili neki valjani kriterijumi koji su ovde očigledno izostali.
Ova nekoherentnost u ovom predlogu, ova bezobzirnost u ovom predlogu, ako mogu tako da kažem, u stvari nije ništa iznenađujuće zato što bezobzirnosti i nekoherentnosti ima u svim oblastima rada Vlade Republike Srbije. Kad kažem rad Vlade Republike Srbije to se teško može nazvati radom, to se više može nazvati neradom.
Pre neko veče smo imali priliku da vidimo, neki novinski i TV izveštači su izveštavali o tzv. opstrukciji opozicije u radu parlamenta u sitnim satima. To je neverovatno. Kako može postojati opstrukcija opozicije u radu parlamenta u ponoć, jedan po ponoći, pola dva po ponoći? Rad parlamenta opstruiše vladajuća većina, i Vlada Republike Srbije nepodnošenjem potrebnih predloga zakona Narodnoj skupštini.
Niko nema pravo da proziva poslanike opozicije zbog opstruiranja rada parlamenta, navodnog kočenja, kada parlament nema šta ni da radi. Skoro smo dobili budžet, pre neki dan. Taj budžet treba da prati niz zakona, set zakona, koji još uvek nismo ni dobili.
Neko ko je preuzeo na sebe odgovornost vođenja države, predlaganja zakona i organizovanja sledeće budžetske godine nema pravo da grdi opoziciju zbog toga što koči rad parlamenta, a taj koji je u obavezi da nam predloži mere, propise i sve ostalo ne radi ništa na tome. To je bezobzirno i bezobrazno.
Ovaj zakon o kome danas raspravljamo, čija se nekonzistentnost dokazuje svakim amandmanom koji se upućuje na pojedini član predloga ovog zakona, govori u prilog toj tezi da ova vlada nema preča posla nego da muštra predstavnike vladajuće većine koji je podržavaju u ovom parlamentu da se što pre obavi rasprava o ovom predlogu zakona, po cenu da radimo i u nevreme, koji inače stupa na snagu 1. januara 2010. godine, a da pri tom nije izašla pred poslanike ni sa jednom konkretnom merom ili objašnjenjem šta se preduzima da se spreče posledice svetske ekonomske krize na državu Srbiju. Nijednom nije izašla sa odgovorom na ključna pitanja - šta zapravo sadrži, u njihovoj verziji, šest tačaka koje su prihvaćene pred UN od strane Srbije?
Kada se kaže da je taj Euleks, koji je prihvaćen od strane države Srbije, praktično prodaja nacionalnih interesa, onda se kao kontraargument tome izvlači da su i Rusija i Kina glasale za to. Kako neće Rusija i Kina da glasaju za nešto za šta vide da Srbija hoće da prihvati? Odakle nekom ovde ideja da bi neko bio veći Srbin od nas? Kad to kažem mislim na građane Srbije i sve stanovnike Srbije. Kako možete da očekujete da će predstavnici Rusije da se suprotstave predlogu za koji Boris Tadić izgara da bude prihvaćen da bi zadovoljio kriterijume EU, koji će se kasnije pretvoriti u novi zahtev za eksplicitno priznanje nezavisnosti Kosova, da bi sutradan ušli u Evropsku uniju? Kako očekujete da se to jednog trenutka dogodi?
Za to vreme vi nam podnosite predloge zakona koji su po svojoj suštini besmisleni i hoćete da nam kažete, to neko od vaših ministara govori, potpredsednik Vlade, da je Skupština Srbije crna rupa zato što navodno ne radimo. Kako ne radimo kad radimo? Na ovaj predlog je podnet 321 amandman, od čega je više od četvrtine amandmana predloženo od strane vladajuće koalicije, od kojih većina nije prihvaćena, neki jesu, i tu će se verovatno praviti truli kompromisi u poslednjem trenutku. Na sve primedbe koje smo ovde izneli, uključujući i primedbu koja se tiče ovog konkretnog člana Predloga zakona i ovog konkretnog amandmana, ministar u Vladi Republike Srbije ne može da nam da odgovor u čemu je smisao normi koje su predložene, gde se tu vidi konzistentnost tih normi, kako će to delovati u praksi, koliko to košta i koliko to košta sutradan pravosuđe u Srbiji?
Time se šalje izuzetno loša poruka, ali to je samo jedna u nizu loših poruka koje ova vlada šalje ne samo domaćoj javnosti, nego i svetskoj javnosti i onima koji treba sutradan da investiraju u Srbiju.
To je loša poruka koja se šalje stanovnicima pojedinih područja ove iste države koji će prvo biti suočeni, sledeće godine, sa padom investicija, padom ukupnih zarada i, pored toga, sa padom zainteresovanosti vladajuće nomenklature u Srbiji za njihova svakodnevna pitanja, a ovo će im biti jedan od krunskih dokaza. Je l' neko razmišljao o tome? Očigledno niste.
Pošto niste razmišljali o tome, a mi da vas nateramo da razmišljate ne možemo, jer to danima pokušavamo, očigledno od tog posla nema ništa, jedino možemo da vas zamolimo da povučete ovaj predlog zakona. Ako nas sada pitate zašto, možemo samo da kažemo - zato, jer kako drugačije to da vam objasnimo, na glavu smo se popeli objašnjavajući vam kako ovo ništa ne valja. Ne samo da ne valja, nego je vrlo štetno.

Po amandmanu, gospodin Dragan Todorović, pa gospodin Maraš.