Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstatinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima ministarka, gospođa Snežana Malović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva pravde kao predlagača ovog zakona, prihvatam ovaj amandman Odbora za pravosuđe i upravu. Zahvaljujem.

S obzirom na to da je predlagač prihvatio, onda i ovaj amandman postaje sastavni deo Predloga zakona, jer je podnosilac amandmana Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Milovan Radovanović podneo je amandman na član 9. da se u članu 9. stav 1. ispred tačke 1) dodaje nova tačka 1) koja glasi: "Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu, za područje osnovnog suda u Aleksincu." Vlada se nije potrudila da da neko suvislo objašnjenje zašto ne prihvata ovaj amandman. Sva obrazloženja su prilično kratka, stereotipna, sva liče jedna na druga. Kaže se: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što nisu prihvaćeni amandmani na član 3. Predloga zakona kojim je uređeno osnivanje, sedišta i područja nadležnosti osnovnih sudova, pa samim tim ne mogu se prihvatiti ni amandmani koji se odnose na osnivanje, sedišta i područja nadležnosti osnovnih javnih tužilaštava."
Ne mogu da razumem kakve veze imaju javna tužilaštva i sudovi, zato što su javna tužilaštva državni organi koji rade jednu vrstu posla, sudovi su državni organi koji rade neku drugu vrstu posla. Mehaničko povezivanje sudova i javnih tužilaštava nije dobro, nije prihvatljivo ni sa teorijskih, ni sa normativnih, ni sa praktičnih aspekata. S druge strane, nismo čuli od predstavnika Vlade šta je to što ne valja u postojećoj mreži javnih tužilaštava, pa sad tu mrežu treba iz korena promeniti i ustanoviti nekakvu novu mrežu javnih tužilaštava. Nismo čuli šta je to loše što treba ispraviti. Uvek se ponavlja jedna ista priča, da mi to moramo tako da uradimo, zato što to, navodno, od nas zahtevaju nekakvi evropski standardi.
Nismo čuli od Vlade Srbije nikakvu ozbiljnu, stručnu, argumentovanu analizu nedostataka ili navodnih nedostataka postojeće mreže javnih tužilaštava u Republici Srbiji. Sad se suočavamo sa činjenicom da će ta mreža biti potpuno promenjena. Ne vidimo šta je to loše u postojećoj mreži, ali zato ukazujemo šta je to loše, odnosno šta će biti loše u toj novoj mreži javnih tužilaštava koja se formira ovim zakonom.
Ponovo vam skrećem pažnju, gospođo Malović, da ste vi u Ministarstvu i Vlada krenuli pogrešnim putem. Umesto da ispravljate stvarne probleme koji postoje u našem pravosuđu, vi te stvarne probleme gurate pod tepih i bavite se izmišljanjem nekih novih problema. Odgovorno vam tvrdim da će ovakva mreža sudova i javnih tužilaštava u praksi izazvati velike probleme. Prva stvar koja će se desiti, doći će do otpuštanja velikog broja sudija, doći će do još većeg otpuštanja ljudi koji rade u sudskoj administraciji, pravda će postati mnogo skuplja za građane Srbije i umesto da napravimo reformu nabolje, napravićemo reformu nagore.
Kao diplomirani pravnik – mada vas očigledno ne zanima ovo što govorim, imate pametnija posla, da pričate sa vašim prepametnim narodnim poslanicima koji ovde kritikuju narodne poslanike SRS zato što oni podnose amandmane na loš predlog zakona Vlade Srbije – trebalo bi da znate da u pravu postoje promene nabolje i promene nagore. U Zakoniku o krivičnom postupku, Zakoniku o parničnom postupku, Zakonu o opštem upravnom postupku postoji jedno osnovno načelo zabrane reformatio in peius - promene nagore. Kako dođe koji predlog zakona u ovu skupštinu, sve same reforme nagore. Ovo je jedan očigledan primer reforme nagore.
Nije mi jasno, gospođo Malović, ako vam ne samo opozicija u ovom parlamentu, što je politički sasvim prirodno, nego i strukovna udruženja, ljudi koji se bave pravnom teorijom, najeminentniji profesori pravnih fakulteta u Srbiji, pre svega Pravnog fakulteta u Beogradu, Konsultativno veće evropskih sudija (što bi za vas kao evropejce trebalo da bude najveći autoritet) kažu da to što predlažete nije dobro, da odstupa od ustavnih normi, da odstupa od pravosudne tradicije koja postoji u Srbiji, da potpuno odstupa od tih vajnih evropskih standarda za koje se vi, navodno, zalažete, onda mi stvarno nije jasno ko je taj ko vas pritiska, vas kao ministra i celokupnu Vladu, da uporno insistirate na ovakvim predlozima zakona.
Da li postoji neki centar moći za koji mi ne znamo, da li postoje neke interesne grupe, da li postoje neki eksperti za koje još nismo čuli, koji jedini u Srbiji shvataju epohalni značaj i veliku važnost ovih predloga zakona? Ako opozicija to ne shvata, ako ne shvataju ljudi koji godinama predaju na Pravnom fakultetu u Beogradu, ako ne shvataju sudije, ako ne shvataju predsednici sudova, ako ne shvataju evropske sudije i evropski tužioci, dajte nam onda imena tih ljudi koji zaista shvataju šta je to bolje što nam vi nudite u predlozima ovih zakona, i u Predlogu zakona o područjima sudova i javnih tužilaštava i u svim drugim predlozima zakona iz tog tzv. seta pravosudnih zakona koje ste podneli Narodnoj skupštini.
Jedan od problema sa kojima se suočavaju naši javni tužioci jeste pritisak izvršne vlasti na javne tužioce. Javna je tajna da pojedini javni tužioci u Srbiji u fiokama drže pojedine predmete zato što ne smeju da aktiviraju krivične prijave koje su podnete protiv određenih političkih ličnosti koje pripadaju vladajućem establišmentu. Na hiljade je krivičnih prijava u Srbiji protiv ljudi iz vladajuće koalicije koji su na razne načine prekršili zakon, odnosno počinili čitav niz krivičnih dela. Najčešće su u pitanju krivična dela zloupotrebe službenog položaja, davanja mita itd. Po fiokama se drže ti predmeti, nema zahteva za sprovođenje istrage, ništa se ne dešava. Oni koji zaista vrše krivična dela ostaju bez krivične sankcije.
Umesto da pomognete javnim tužiocima da se izbore sa pritiskom sa kojim su suočeni, da ostanu zaista samostalni, kako vi to predviđate, da nema uticaja vladajućih političkih partija, ministara, njihovih zamenika, pomoćnika, predsednika opština iz Demokratske stranke na javne tužioce, sad ste krenuli sasvim suprotnim putem – javne tužioce ćete i dalje da ostavite svojim partijskim prijateljima, ali ćete zato da ukidate javna tužilaštva po Srbiji. Ne znam kako mislite da se izborite sa problemom narastajućeg kriminala i korupcije, ako umesto da pomognete javnom tužilaštvu kao instituciji, sad ukidate osnovna javna tužilaštva u Srbiji.
Amandman Milovana Radovanovića je potpuno smislen i osnovan. Čovek je predložio najpre da se obrazuje osnovni sud u Aleksincu, vi ste to odbili, ne znam iz kojih razloga. Onda je predložio da se obrazuje osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu za područje osnovnog suda u Aleksincu, sasvim logično, sasvim prirodno. Inače, istovetan amandman, u istovetnom tekstu, podneo je i narodni poslanik Lapčević Milan, da se obrazuje osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu za područje osnovnog suda u Aleksincu.
Ne podnose narodni poslanici SRS ove amandmane iz hira, nemamo šta da radimo, pa hajde da komplikujemo život Vladi, hajde da pišemo neke amandmane. Ako vam dva narodna poslanika iz dve različite partije predlože isti amandman, da sam na vašem mestu zaista bih stavio prst na čelo i razmislio ima li smisla ovo što ovi ljudi predlažu, ima li nekog osnova, ima li neke istine u ovome što govore opozicioni poslanici.
Ja sam vam ovde čitao izveštaj Evropske komisije o stanju u Srbiji. Vas Evropska komisija prati, kako sprovodite reforme. Pod stalnim ste monitoringom. Šta ću vam ja? Vi ste tako hteli. Smatrate da je ulazak Srbije u EU proces gde vam EU stavi nadzornike iznad vas i sad prate svaki vaš potez, ali vi ste to prihvatili. Ovde sam vam čitao namerno nekoliko puta pojedine delove tog izveštaja. Nigde u tom izveštaju nisam mogao da nađem nijednu rečenicu u kojoj se traži od vas, kao vlasti u Srbiji, da menjate mrežu pravosudnih institucija. Pročitao sam da treba da dovedete do toga da sudstvo bude nezavisno, da smanjite javnu potrošnju, da se borite protiv pranja novca, protiv organizovanog kriminala.
Pročitao sam da se od vas traži, da biste ušli u EU, da priznate nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno da sa Kosovom i Metohijom uspostavite dobrosusedske odnose. To znaju svi građani, to sam pročitao, ali nema nijedne rečenice gde se od vas traži da ukinete postojeću mrežu sudova i javnih tužilaštava, uništite sve i krenete iz početka. Takvu rečenicu nisam našao.
Vi se uporno držite tih svojih reformi, uprkos svemu onome što vam govore narodni poslanici i građani sa terena i, na kraju krajeva, i vaši poslanici. Vaši poslanici su podneli veliki broj amandmana na ovaj zakon i vi te amandmane niste prihvatili.
Nemoguće je, gospođo Malović, da nema nikakvog osnova ako vam poslanik opozicione partije i poslanik vladajuće partije predloži amandman da se popravi vaš predlog zakona, a vi i jedan i drugi amandman odbijete. Zaista nema nikakvog racionalnog objašnjenja za takvo ponašanje.
Nas očekuje 2009. godina, koja će biti izuzetno teška po svim parametrima. Ekonomska situacija će biti vrlo teška, mnogi građani će ostati bez posla, uprkos obećanjima Borisa Tadića da će se on boriti za njihova radna mesta. On je obećao i 2004. godine milion radnih mesta, pa u 2008. godini 500.000 radnih mesta, a sada smo konačno čuli da neće biti nijedno novo radno mesto otvoreno, ali će zato on pomoći da se postojeća radna mesta sačuvaju. Ne znam kako će pomoći kada je očigledno da će prva stvar koju ćete vi da uradite kada ovaj zakon stupi na snagu biti da otpuštate sudije, ljude koji rade u sudskoj administraciji, a to je već izuzetno veliki broj izgubljenih radnih mesta.
Podsećam vas, gospođo Malović, da u teškoj ekonomskoj situaciji, silom prilika, prosto, život to dokazuje, raste stopa kriminala. Ljudi će prosto biti prinuđeni da kradu, da čine neka krivična dela da bi prehranili sebe i svoju porodicu. Ja to ne opravdavam, ali ukazujem na objektivnu mogućnost da se to desi. U 2009. godini, budite uvereni, nažalost, biće zabeležena izuzetno visoka stopa kriminala. Ako vaše ministarstvo, ako Ministarstvo unutrašnjih poslova bude imalo hrabrosti da se sa tom činjenicom suoči, vi ćete pred ovu Narodnu skupštinu morati da izađete sa konkretnim brojkama koliko je stopa kriminala i korupcije porasla u 2009. godini u odnosu na prethodne godine.
U takvoj situaciji, kada nas očekuje drastičan rast stope kriminala u Srbiji, umesto da pomognete sudovima, javnim tužilaštvima da se pripreme za taj talas kriminala koji nas očekuje, vi ste krenuli jednim potpuno suprotnim putem. Vi ćete sada da ukidate postojeću mrežu sudova, vi ćete sada u svest sudija i javnih tužilaca koji treba da se bore protiv kriminala da usadite strah – a šta će biti sa mnom za godinu dana kada ovaj zakon stupi na snagu, da li ću i dalje ostati sudija, javni tužilac, da li ću morati svaki dan da putujem 100 km od svoje kuće do radnog mesta i nazad?
Teško da će u toj situaciji sudije i javni tužioci svim srcem, savesno, po zakonu da pristupe borbi protiv kriminala. Oni će najpre da se plaše za svoju egzistenciju. To su ljudi koji imaju svoje porodice.
Njihove plate uopšte nisu tako velike; veće su nego što su bile, to je tačno, ali još uvek to nije onaj nivo plate koji odgovara stepenu odgovornosti koji imaju sudije i javni tužioci. A da ne govorim o platama ljudi koji rade u sudskoj administraciji; ti ljudi rade za bedne plate, kao što za bedne plate rade i zaposleni u ministarstvima.
Umesto da pomognete pravosuđu u Srbiji da spremno dočeka narastajuću stopu kriminala, vi ćete te ljude da ostavite prepuštene same sebi, da oni za godinu dana razmišljaju šta će dalje u svom životu kada im vi oduzmete hleb koji imaju kao sudije i javni tužioci. Niko se neće brinuti o stvarnoj borbi protiv kriminala i korupcije i Srbija će i u 2009. godini, kada je po vašem obećanju trebalo da postane kandidat za ulazak u Evropsku uniju, od te iste Evropske unije biti udaljena nekoliko svetlosnih godina.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 9. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Milan Lapčević.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, ja sam predložio amandman na član 9. kojim se uređuje sedište javnih tužilaštava u Srbiji. Predložio sam nešto slično amandmanima koje sam predlagao i za prekršajne sudove, za osnovne sudove koji se tiču regiona iz kojeg dolazim. Kao i u obrazloženju amandmana koji se tiče osnovnog suda u Aleksincu i prekršajnog suda u Aleksincu, potpuno su isti razlozi i za opstanak javnog tužilaštva u Aleksincu.
Podsetiću vas, to je opština koja ima oko 60.000 stanovnika i kao takva ima sve prostorne, kadrovske, ali i demografske i druge razloge da se taj sud ostavi, ali i javno tužilaštvo, u samom Aleksincu. Ovo javno tužilaštvo bi pokrivalo područje predloženo po osnovnom sudu u Aleksincu za teritorije opština Ražanj, Sokobanja i Aleksinac. Razlozi za tako nešto su višestruki i oni govore u prilog činjenici da bi na taj način organizacija osnovnog suda i prekršajnog suda, ali i javnog tužilaštva bila najracionalnija. Reći ću vam u nekoliko rečenica zašto smatram da je to najracionalnije.
Opština Sokobanja i opština Ražanj su po 20 km udaljene od Aleksinca. Aleksinac je opština koja ima 72 naselja. To je jedna od teritorijalno najrazuđenijih opština u Republici Srbiji i ona sama, kao opština, ima preko 60.000 stanovnika. Zajedno sa opštinama Ražanj i Sokobanja ovo javno tužilaštvo pokrivalo bi ukupno oko 85.000 stanovnika. Broj predmeta koji se kreće u ova tri suda prelazi dvadeset i nekoliko hiljada, što opet govori u prilog činjenici da je potrebno da ovo javno tužilaštvo opstane u Aleksincu.
Jedan od parametara koje sam naveo pri obrazlaganju sopstvenog amandmana, što se tiče osnovnih sudova, tiče se demografske politike, odnosno depopulacije stanovništva. To je takođe jedan od parametara koji može i ovde da se primeni.
Podsetiću vas da se od 60.000 hiljada stanovnika, koliko živi u Aleksincu, prošle godine odselilo oko 1200, a od toga 80 ljudi sa visokom stručnom spremom. Takođe, ukidanje javnog tužilaštva uticaće na to da će ljudi koji sada rade u javnom tužilaštvu, osnovnom sudu, prekršajnom sudu morati ili da se sele za Niš ili da traže svoje radno mesto u nekom drugom gradu, što sigurno ne može da bude pohvalno za sredinu.
Blizina naseljenih mesta oko Aleksinca takođe ide u prilog činjenici da je potrebno da javno tužilaštvo opstane. Ukoliko bude prihvaćen zakon u prvobitnom obliku, da se svi sudovi i tužilaštva sele za Niš, to će značiti da će javni tužilac morati da putuje do Ražnja pedesetak i nešto kilometara, a javni tužilac će morati da putuje iz Zaječara za Sokobanju preko 70 km, po neadekvatnim drumovima. To će uticati na neefikasnost suda, a ne na efikasnost, kako je u obrazloženju zakona rečeno.
Višestruke su štetne posledice, ja ne bih ponavljao ono što sam rekao prošli put, a sve ono što sam govorio o centralizaciji državnih institucija stoji i u ovom delu, segmentu mreže sudova i tužilaštava.
Dakle, opet će stradati oni koji su najsiromašniji, oni koji su najmanji. Ta inercija koja vodi Srbiju već 50 godina ka velikim gradovima, ka centralizaciji, ka pustošenju sredina koje su siromašne i koje su na granici sa drugim državama nažalost će i ovim zakonom delimično biti potpomognuta. Ne radi se o velikom broju ljudi, ali svaki korak u ovoj nepopularnoj meri, nepopularnom kretanju će uticati da nam se opštine i dalje osipaju i da za određeno vreme imamo samo velike gradove u kojima žive svi, a beskrajne puste sredine u kojima žive starci, ne živi niko.
Molim vas da prihvatite ovaj amandman. Moj prethodnik i kolega iz Aleksinca, gospodin Radovanović, pričao je nešto slično. Ne bih da ponavljam, ali prosto, parametri koji su navedeni u obrazloženju zakona, a prema kojima su ostavljeni sudovi i tužilaštva u nekoliko gradova, ne mogu da budu isti i ne može da se kaže da se isti kriterijum sprovodio kod opštine Aleksinac.
Recimo, u Borskom okrugu, koji ima izuzetno malo stanovnika, ostavljeno je javno tužilaštvo i prekršajni i osnovni sud u Negotinu, koji ima 40.000 stanovnika, a to nije urađeno u Aleksincu, koji ima 20.000 stanovnika više.
Takođe, u Paraćinu, koji je 20 km udaljen od Jagodine i ima isti broj stanovnika, ostavljena je mreža sudova, a u Aleksincu nije. U Požegi, koja ima duplo manje - 30.000 stanovnika i dvadesetak kilometara je udaljena od Užica, ostavljena je mreža sudova, a u Aleksincu nije.
Ne govorim u prilog tome da i u ovim opštinama treba da budu ukinuti sudovi. Naprotiv, govorim u prilog činjenici da kriterijumi moraju da budu isti za sve. Ako i po Ustavu svi imamo jednaka prava, onda treba prema svim sredinama, gradovima i opštinama da se odnosimo na isti način.
Ne vidim ni jedan jedini opravdan razlog zašto se u Aleksincu ukida javno tužilaštvo i osnovni prekršajni sud, a to isto se ne čini u Požegi.
Mnogo bi bilo logičnije da se napravi racionalizacija tamo gde je neophodna i gde ne postoji, očigledno, ni dovoljan broj predmeta, niti dovoljno suđenja. Ali, u iole većim opštinama, koje imaju preko 30.000 ili 40.000 stanovnika, ti sudovi moraju da opstanu.
Molim vas da revidirate svoj stav po pitanju ovih amandmana i da pokušate da prihvatite najveći broj onih koji imaju racionalno i logično objašnjenje, jer će time biti napravljena manja šteta u ovako kriznim vremenima kakva je 2008, a 2009. i 2010. godina će biti još gore. Zahvaljujem vam se.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo, dobro je što ...
(Predsednik: Molim vas, nemojte ometati govornika. Gospodine Nikoliću, molim vas da vaše ponašanje bude u skladu sa potrebom da ovaj dom odiše dostojanstvom.)
Dobro je što se podnose ovakvi amandmani i što predstavnici predlagača i javnost, pa i sudije, tužioci, stranke, advokati imaju prilike da čuju sa kakvom argumentacijom poslanici brane te svoje amandmane, uporno brane već nedelju i po dana. Vidite i sami da kada krene ta snaga argumenata, činjenica, onda ovaj koncept zakona ili, da budem precizan, koncept čitavog niza pravosudnih zakona jednostavno pada u vodu. Onda se dolazi do nečega što smo najavili u načelnoj raspravi, a zasniva se na motivaciji predlagača, zašto je baš potreban ovakav koncept pravosuđa u Srbiji.
Mi smo pokušali da vam ukažemo u čemu se ogleda problem tog koncepta, pokušali smo da vam ukažemo da Ustav Republike Srbije ne zabranjuje ili, da budem precizniji, dozvoljava i drugačije koncepte. Naravno, ja sada na Ustav ne smem da se pozovem više. Gospođo Malović, moraćete da vodite računa o tome da se u svim našim propisima državni službenici (a na neki način to jesu, svakako, i sudije i tužioci) obavezuju Ustavom da poštuju Ustav, zakon.
Onda se stvarno postavlja pitanje, s obzirom na to da se i sudije i tužioci zaklinju u ovoj zgradi, ne pred Narodnom skupštinom već pred predsednikom Narodne skupštine, koliko važi ta zakletva, koliko oni treba da budu predani, odani, koliko oni treba da poštuju Ustav, zakon i ostale propise? Ili možda neko namerno stvara ovu situaciju kako bismo u traženju kvalitetnije argumentacije za odbranu stavova mi morali da se pozivamo na Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, Međunarodni pakt o građanskim i političkim slobodama? Imamo neke druge međunarodne akte koji na neki način propisuju standarde. Samo da vas podsetim da je danas Međunarodni dan ljudskih prava. Mi se nalazimo stvarno u ovoj temi.
Da biste vi shvatili da sam ja u okviru ove teme koja je predviđena ovim amandmanom skrećem vam pažnju da se formalnopravno na čelu svih tužilaštava nalazi Republički javni tužilac. Republičko javno tužilaštvo se nalazi iznad svih. S obzirom na hijerarhiju i subordinaciju koja je neophodna u organizaciji tužilaštva, moguće je da čovek iz Beograda dođe i zastupa pred nekim opštinskim sudom u nekom malom opštinskom mestu. Ili, da uzmem ovu vašu novu terminologiju, nikakav problem nije da zamenik Republičkog javnog tužioca preuzme predmet i da ode u osnovni sud, ne znam tu vašu novu organizaciju, ali neka bude, recimo, u Prokuplju i da, po zakonu, izbaci iz postupka sve tužioce koji formalnopravno, po Zakonu o organizaciji i osnivanju tužilaštava, pripadaju, recimo, osnovnom tužilaštvu u Prokuplju.
Zašto vam ovo kažem? Iz prostog razloga što bi bilo dobro da organizacija tužilaštva prati organizaciju sudova. Međutim, to nije nužno. Moguće je da jedno osnovno javno tužilaštvo obuhvati i teritoriju koja se ne podudara sa teritorijom osnovnog suda. To je izvodljivo, moguće i to ne bi bilo nezakonito. Ne bi bilo neustavno, to hoću da kažem. Pravilo je da se te teritorije poklapaju i to postupanje, ali nije nužno. Vi imate puno slučajeva da opštinsko javno tužilaštvo iz jednog mesta preuzima predmete i postupak pred nekim drugim sudom, ne samo kada je u pitanju izuzeće ili neka druga varijanta, ali je moguća potpuno drugačija organizacija. Organizacija tužilaštva ne mora nužno da prati organizaciju sudova. Poželjno jeste, ali nije neophodno i nije, ako bih tako mogao da kažem, neustavno i nezakonito zato što ta vrsta hijerarhije i subordinacije koja postoji u tužilaštvu jednostavno dozvoljava takvu promenu.
Ako organizaciju sudova krivo postavite i onda želite na sve moguće načine da i tužilaštvo sa svojom organizacijom oponaša takvu organizaciju sudova, onda sve one primedbe koje su bile iznete u pogledu osnovnih i viših sudova mogu da se protegnu i na tužilaštva, jer ste jednostavno vezali jedno za drugo i onda je nemoguće da ne dele istu sudbinu.
Stvarno se tu javlja problem. Mislim da ovom vrstom centralizacije nećete postići efikasnost u borbi protiv kriminala, s obzirom na to da pričamo o tužilaštvu. Mislim da možda neke naznake za ovu vrstu organizacije postoje u Krivičnom zakoniku i činjenici da tužilaštva preuzimaju glavnu funkciju gonjenja i da verovatno oni moraju da se isele iz sudskih zgrada da se ne bi dešavala ta neprirodna veza između onoga koji proganja i onoga koji sudi, da bi onda tužilaštvo moralo da bude na čelu tima za rasvetljavanje krivičnih dela, da bi ta veza između tužilaštva i policije morala da bude veća, bolja, s tim što bi se promenile uloge u odnosu na ovo što imamo danas. Danas imamo dominaciju policije u odnosu na tužilaštvo, a sigurno Zakonik o krivičnom postupku promoviše nešto drugo – da tužilaštvo upravlja praktično i pretkrivičnim postupkom u delu onih policijskih ovlašćenja koja se odnose na suzbijanje kriminala i gonjenje izvršilaca krivičnih dela.
Ova ideja ovih poslanika iz Nišavskog okruga, pre svega Milovana Radovanovića iz Aleksinca i gospodina Lapčevića iz Niša, koja se odnosi na Aleksinac... Naravno, ukoliko niste prihvatili amandmane da se osnuje osnovni sud u Aleksincu, onda vi imate nekog razloga da kažete da ne prihvatate ni osnivanje osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu. Ali, svrha i jedne i druge grupe amandmana, znači onih koji se odnose na sudove i onih koji se odnose na tužilaštva, jeste upravo da nam se skrene pažnja, a ne da iz činjenice što niste prihvatili prvi amandman izvlačite zaključak da je i ovaj drugi amandman maltene bespredmetan. Ne, oba amandmana su vrlo kvalitetna i bilo bi dobro kada bi Vlada te principe na kojima se zasnivaju ovi amandmani prihvatila i na taj način došla do tumačenja celishodnosti i opravdanosti neke organizacije.
Vidimo da se vi niste rukovodili tim stvarima, vas je nešto drugo interesovalo – da ostvarite apsolutnu dominaciju nad pravosuđem. Naravno, lakše je kontrolisati manji broj odgovornih, nego veliki broj predsednika sudova. Pričam pre svega o sudovima, pošto je kod tužilaštava situacija potpuno drugačija.
Smatram da ova rasprava o čitavom ovom nizu pravosudnih zakona za proteklih sedam-osam dana, a možda i više, predstavlja dobru osnovu da ove zakone jednostavno povučete iz skupštinske procedure, nikakav problem nije, da znate, da to preuredite uzimajući u obzir sve ove primedbe koje su poslanici izneli. Jer, pazite, ako postoji nekoliko pitanja oko kojih se primećuje identičnost pogleda na ovu oblast, onda ste uspeli nešto što nikome ranije nije uspelo. Vi ste jednostavno spojili vlast i opoziciju kada su u pitanju sudovi i tužilaštva, buduća organizacija, položaj sudija, položaj tužilaca, a pogotovo kod ovog zakona o organizaciji sudova i tužilaštava.
Gotovo da ste napravili jedinstvo narodnih poslanika, jer svi amandmani se zasnivaju gotovo na istom principu. Vi ste selektivno negde prihvatili, u većini slučajeva odbili i odbacili, a da pri tom nemate racionalno objašnjenje zašto ste to uradili. Ne vidi se na čemu se zasniva ta selektivnost, osim što ona može, po logici stvari, da se prebaci na teren političke pripadnosti ili strane sa koje dolazi amandman. Ali, izvinite molim vas, to nije razlog ni celishodnosti, ni opravdanosti a, nećete mi zameriti, ni razlog ustavnosti i zakonitosti. Nije to razlog, to ne može da vam bude opravdanje.
Mislim da nikakva šteta neće biti za naše pravosuđe ukoliko ovo ode na još jednu doradu, tim pre što ste i u projekciji budžeta za 2009. godinu jasno stavili do znanja da ćete nešto povećati broj zaposlenih u pravosuđu, da imate obavezu da sređujete taj upravni sud, nekoliko apelacionih sudova. Nije to problem, pošto se to proteže od 2003. godine naovamo. Od 2003. godine mi imamo u budžetu stavku apelacioni sud, iako u praksi nemamo niti sudije, niti sud, niti odluke, ali ste odvajali sredstva za sređivanje tih sudova.
Ako ste baš zapeli da imate te apelacione sudove, u krajnjem slučaju, to gurajte, ali dajte da napravimo kvalitetnu i efikasnu organizaciju i ništa se ne gubi. Verujte, ništa se ne gubi, osim što smo prozreli vašu nameru da promenom naziva sudova i ustoličavanjem neke nove organizacije sudova i tužilaštava, navodno u skladu sa Ustavom, mada Ustav tu nije jasan, niti je toliko izričit, niti on nalaže samo ovu koncepciju koju vi gurate, ne nalaže tu koncepciju... Znači, imate vremena da ovo preuredite, uredite.
U krajnjem slučaju, ako već morate da idete na tu novu organizaciju, onda zadržite opštinske sudove, zadržite okružne sudove, napravite te apelacione sudove. Naš koncept je potpuno drugačiji, ali očigledno je da naš koncept ne može da prođe sa tim odeljenjima prvostepenih i drugostepenih sudova. Onda sredite makar ovo što je na putu između, jer je to očigledno bolje od ovoga što ste vi uradili. Ono što smatrate da treba da izađe iz pravosuđa, dajte, u skladu sa zakonom, ako su ispunjeni uslovi za razrešenje predložite, nije nikakav problem, ali nemojte da plašite sudije i tužioce.
Mi smo nekada, pre 18 godina, kada smo pravili neku opoziciju u Srbiji, svi računali da treba hitno da se donese zakon o oslobađanju naroda od straha, pa smo tada računali da treba da se narod oslobodi od straha od komunističke vlasti. Mislim da nam je sada potreban ne samo zakon, nego i Ustav i neki međunarodni pakt da oslobodimo građane od straha koji reprodukuje Demokratska stranka u Srbiji. Pazite, vi istovremeno šaljete poruke prepune straha običnim građanima: jaki smo.
Iza vas stoji NATO pakt, iza vas stoji Evropska unija, iza vas stoji Haški tribunal, iza vas stoje sateliti, iza vas stoje meteori, svašta, sve monetarne snage, i moguće i nemoguće, stoje iza vas. Pa, ko će da vam oponira? Ja sam se pre neki dan pozvao na Ustav pa dobih kaznu, više ne smem Ustav ni da pomenem. Tresem se kada izađete vi i kažete nije u skladu sa Ustavom, dobićete odmah opomenu, da znate. Ustav je zabranjena reč u Narodnoj skupštini. Ako je Ustav zabranjena reč u Narodnoj skupštini, kako vi mislite da vam se tužioci i sudije zaklinju? Jer, od ove Tadićeve zakletve nema ništa.

Gospodin Tomislav Nikolić, po Poslovniku ili po amandmanu? Po Poslovniku, izvolite.

Na osnovu članova 100. i 101. Poslovnika. Izvinjavam se što remetim ovu idilu, ali zaista nije prihvatljivo, gospođo Đukić-Dejanović, da me optužite kako sam povredio dostojanstvo Narodne skupštine time što sam želeo da na osnovu članova 225. i 226. saznam da li govornik govori po Poslovniku ili ne, da li je na dnevnom redu katastrofa koja nas čeka razmeštanjem Euleksa i izdaja zemlje ili je možda govorio po amandmanu.
Vi ste me optužili da remetim dostojanstvo Narodne skupštine. Nije vam padalo na pamet, u vreme dok ove idile nije bilo, da barem opomenete onoga ko je za mene rekao da saradnjom sa Tadićem služim kao njegova štaka, da sam izdao Srbiju, da sam izdao interese, da ubijam Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu, da sam pseto, da sam lopuža, da sam ovakav ili onakav. Znači, što priliči bogu, ne priliči volu. Ono što je dozvoljeno svima, Tomislavu Nikoliću, kao predstavniku opozicije, nije dozvoljeno.
Ja vas samo upozoravam, gospođo Đukić-Dejanović, da nemam nameru da zaustavljam rad parlamenta, ali imam nameru da branim svoj integritetet i svoje dostojanstvo od vas, pošto od ovih "drndadžija" nemam šta da se branim, oni imaju svoj uspon i svoj pad. Noćas su imali uspon, ko zna, možda će sutra da bude pad, nikad se ne zna. Ali vas molim, poštujte barem jednakost narodnih poslanika, pa kad već ćutite onima koji grubo vređaju, urušavaju dostojanstvo i Narodne skupštine i Srbije, nemojte mene da opominjete, to nikada nisam činio, time se nikad nisam bavio, zaista sam u prolazu samo pitao: "Da li je ovo po Poslovniku?".
Ako vi mislite da sam time ugrozio dostojanstvo Narodne skupštine, neka ostane vama na procenu, ali moje je bilo da obavestim javnost da postoje različiti načini da se javnost informiše o tome šta se u Srbiji dešava i da je Srbija postala mesto na kome se ispoljavaju najniže strasti i vrše dogovori između najnemoralnijih ljudi i da je Srbija postala mesto gde se sve dogovara za novac.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, završavam. Kad novac odlučuje, onda se sve ljudske vrline i dobre osobine bacaju pod noge.
Dakle, neću da se javljam. Kad god me od sad budete uvredili, gospođo Đukić-Dejanović, shvatiću da je to sada nova politika vaše političke stranke i vaše koalicije, shvatiću da vi lično nemate ništa protiv načina na koji se bavim politikom, protiv načina na koji zastupam svoje stavove u Skupštini, ali ću shvatiti i to da predsednik vaše stranke i predsednik "drndadžija" očigledno imaju potpuno nove dogovore. (Sve vreme govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)