Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, gospodin Dejan Mirović je podneo amandman koji se odnosi na član 2. stav 4 tačku 7) i koji, zapravo, reči i termine koji su dati u Predlogu zakona "mala i srednja pravna lica" zamenjuje rečima "pravna lica". Mislim da zvuči rogobatno ovo što je dato u Predlogu zakona, jezički zvuči rogobatno, i protivustavna je kategorija jer važeći Ustav Republike Srbije govori o tome da sva pravna lica bez obzira da li su to mala, srednja ili velika preduzeća, na tržištu imaju potpuno ista prava i obaveze i niko između njih ne sme da pravi razliku.
Naravno, potpuno je jasno da je obaveza države da štiti velika preduzeća i velike firme, jer je najveći broj tih velikih preduzeća vlasništvo Republike ili lokalnih samouprava, radi se o javnim preduzećima, ali je isto tako vrlo važno da država štiti mala i srednja preduzeća, jer su ona, zapravo, ono što je odraz tržišta, zapošljavaju veliki broj ljudi i značajno učestvuju u izvozu, a vidim da je projektovani izvoz u budžetu za sledeću godinu sa 20% , koliko je bio u 2007. godini, pao na 5%.
S druge strane, merama koje predlaže Vlada Srbije u susret ovoj velikoj ekonomskoj krizi, a te mere su svedene na to da one ne čine ništa, vidim da one potpuno parališu privredu, da dovode do otpuštanja velikog broja radnika, mada na Zapadu važi pravilo da je kada je kriza u nekoj firmi otpuštanje radnika na jedanaestom mestu regulisanja tog statusa preduzeća u tom trenutku, vidim, u Srbiji je to prosto trend, da je to prva mera koje preduzeće koje je u krizi primenjuje.
Ono što jeste važno, zapravo, o čemu treba da vodimo računa, a to vidimo iz ovog budžeta o kojem ćemo raspravljati, nadam se, ove nedelje, vidimo da Vlada čini značajne ustupke EU. Ona ih oslobađa carina i poreza i tako čini ustupke proizvođačima iz EU. Kada oslobodite proizvođače iz EU toga da plate carine i sve ono što pripada nekoj državi njihovi proizvodi će na tržištu očigledno imati nižu cenu i proizvođači iz EU će se truditi i njihove vlade da ta cena još više pada zato što im je važno da sačuvaju svoja radna mesta, svoje radnike i njihovu zaradu. Očigledno je da naša Vlada o tome ne vodi računa i da smatra da ona ne treba da čuva svoje radnike i njihova radna mesta.
Hajde da pričamo malo na temu poljoprivrede u Srbiji i o tome kako će se to oslobađanje carina poljoprivrednih proizvoda i poljoprivrednih kultura iz EU odraziti na to kada smanjite i poljoprivrednicima u Srbiji mogućnost i da ih stimulišete na bilo koji način, kako je to država do sada radila, da im date subvencije, a da istovremeno njihovi proizvodi budu mnogo skuplji nego što su proizvodi koji će doći u zemlju iz EU.
Dakle, država se sistematski trudi da svoju privredu potpuno parališe. S druge strane, ovih nekoliko poslednjih dana naročito, a bogami i poslednjih mesec dana, imamo stalne pritužbe iz kabineta premijera Cvetkovića, od ministara Vlade Srbije i premijera, da zbog velike ekonomske krize koja vlada u svetu oni ne mogu da ispune svoja predizborna obećanja koja su davali kada je Vlada formirana, iako, da budemo pošteni, ta obećanja ne mogu da ispune iz nekih drugih razloga, em su bila nerealna, em su bila data od onih koji nisu sposobni da ispune.
Svetska ekonomska kriza nema nikakve veze sa njihovim obećanjima i ona je ispala alibi za njihovu nesposobnost, za njihov nerad, jer kakve veze ima svetska ekonomska kriza sa talasom poskupljenja koje je u Srbiji krenulo odmah po formiranju ove Vlade, odmah u septembru mesecu mi smo imali toliko mnogo poskupljenja, uz onih 10% povećanja penzija koje je socijalno odgovorna Vlada, kako ova vlada voli sebe da zove, dala penzionerima.
Imam ovde izjavu visokog funkcionera, gospodina Radovana Jelašića koji je guverner, koji kaže ovako: "S jedne strane država poveća penzije i zarade, a onda odobri poskupljenja koja od građana izvuku više para nego što su ih na taj način dobili."
To je istina, jer mi smo od septembra pa naovamo imali prvo poskupljenje gasa od 60%, pa onda obećanje da će taj gas biti plaćan u nekoliko rata, odnosno svakog meseca, pa će u jednom periodu biti plaćeno 60%, a u drugom 40%, naravno, od toga nije ispalo ništa. Zatim, imamo povećanje cena svih energenata. Recimo, struja je poskupela preko 10%, onda su poskupele telefonske usluge, impuls će od 1. januara poskupeti 100%, a cena pretplate je sa 74-75 dinara skočila na preko 290 dinara.
Hajde da govorimo o onome što građani Srbije moraju da plate, jer moraju da se hrane. Meso koje je, po statističkim podacima naše države, poskupelo 22%, u cenama to izgleda ovako: u novembru 2007. godine kilogram junetine koštao je 367 dinara, sada košta od 509 do 560 dinara. Moja matematika kaže da je to mnogo više nego 22%. Kafa je bila 45 dinara, a sada je 47 dinara. Suhomesnati proizvodi su poskupeli za preko 11%. Šećer za preko 10%. Duvan je već poskupeo, a sada kada se od nove godine uvede akciza, videćete koliko će tek onda poskupeti.
Vlada uopšte ne vodi računa o onih 10% naših građana koji žive na granici siromaštva, odnosno ispod donje granice siromaštva. Prema istraživanjima, još 10% naših građana se subjektivno oseća toliko siromašnim. Imamo jedno istraživanje koje dolazi iz EU, kome treba posvetiti dužnu pažnju, to je istraživanje koje je radio Statistički biro EU, koje se odnosi na cene 500 različitih prehrambenih proizvoda. Istraživanje je rađeno u 37 zemalja u Evropi. Prema tom istraživanju, Srbija stoji izuzetno loše, jer su samo u Letoniji i Slovačkoj prehrambeni proizvodi jeftiniji, nego u Srbiji. Naravno, govorim o tome, kada se uporede prosečne zarade stanovnika tih zemalja sa cenama koje su u tim zemljama.
Srbija ima najveći rast cena prehrambenih proizvoda, u toku 2008. godine – 13,4%. Naši poljoprivredni proizvodi su poskupeli u prošloj godini 28,5%. Zatim, poskupelo je ulje koje je skuplje nego što je u Holandiji i Nemačkoj. Imamo situaciju da su nam odeća i obuća među najskupljim u Evropi. Možete da zamislite, kada se porede zarade Francuske i Srbije, da je odeća i obuća u Srbiji skuplja nego što je u Francuskoj. Mi vidimo da će se ova tendencija rasta cena i te kako nastaviti i znamo da ona naročito nema veze sa nekim drugim okolnostima, osim sa povećanjem cene evra, odnosno padom vrednosti dinara.
Kada govorim o padu vrednosti dinara, moram da kažem da svakog zaposlenog građanina Srbije ova vlada i predsednik Tadić do sada koštaju 50 evra, jer je tolika razlika u vrednosti naše zarade u odnosu na novembar 2007. godine i na novembar 2008. godine. Znači, za tih 50 evra, koliko svaki zaposleni stanovnik mesečno daje Vladi Srbije da bi mogla da funkcioniše, uključuju se izjave naših zvaničnika Vlade, premijer nam je obećao da nećemo gladovati u sledećoj godini.
To je prvi visoki zvaničnik Vlade koji je o temi gladi otvorio priču i mislim da ta priča mora realno da bude nastavljena, a s druge strane, premijer nam u ekspozeu o merama, koje će država Srbija preduzeti u privredi za 2009. godinu, govori o tome da mi nećemo živeti lošije nego što smo živeli ove godine, što prosto jedno sa drugim ne ide.
Sa druge strane, pridružio mu se ministar trgovine koji kaže da nećemo biti goli i bosi. Prosto, od onih ljudi koji su u kampanji obećavali evropski standard i povećanje životnog standarda građana, zbog čega su ih građani i birali, a to su ovi isti ljudi koji nam danas obećavaju da nećemo biti goli, bosi, gladni, zaboravljajući da u Srbiji već 10% stanovnika zaista jeste gladno.
Ako pogledate istraživanje koje je UNICEF radio i vodio računa koliko je srpske dece gladno, zaista gladno, videćete da je to izuzetno visok procenat. Mislim da moramo da se suočimo, da Vlada pre svega mora da se suoči sa tim kako će da pomogne ovim porodicama, ovim siromašnim građanima i siromašnoj deci da iz tog začaranog kruga izađu. S druge strane, sa ovakvom Vladom i sa ovakvim ministrima, a pre svega sa ovakvim premijerom, koji se ne pojavljuje nigde, sem kada daje takve izjave, mi nećemo moći da izađemo iz ovog začaranog kruga, pre svega gladi.
Ono o čemu Vlada sigurno ne vodi računa jeste inteligencija građana Srbije. Očigledno da je Vlada potcenjuje i očigledno da govori o tome na način da građani Srbije neće znati kada su gladni, bosi i goli, sem ako ih to iz kabineta predsednika Tadića neko ne obavesti.
Pogledajte ovaj talas sindikata koji govori o tome da su prevareni od ove vlade, jer je nešto što je ministar Ljajić potpisao sa njima za 2009. godinu, jednostavno, Vlada Srbije izbrisala. Znači, vodite računa o građanima Srbije. Vi govorite o sebi da ste socijalno odgovorna Vlada, a građani vam kažu, ako to gledate u medijima, da ste vi jedino socijalno odgovorna vlada prema sebi, da sve druge kategorije građana nisu dovedene ni u malo bolji položaj od momenta kada je ova vlada formirana, nego, naprotiv, one su dovedene na ivicu egzistencije. Onaj srednji sloj koji je, u prethodnom periodu dve Vlade Vojislava Koštunice, počeo da se formira, polako prelazi u ovaj sloj siromašnih i opet ćemo imati priču, u kojoj smo se našli 2000. godine, da imamo mnogo više onih koji su na ivici siromaštva, nego onih koji su bogati.
U ovoj Srbiji, u kojoj imate te koje ovde označavate kao velike, a to su otprilike tajkuni koji finansiraju vaše stranke, oni zaista jesu veliki, ali ova vlada ne bi trebalo da bude odgovorna samo prema njima. Ova vlada, pre svega, mora da bude odgovorna onima koji su je birali, iako ste prekršili izborna obećanja, iako ste napravili Vladu na način na koji ste je napravili.
U redu, do sada ste bili odgovorni Manteru, hajte malo sada i građanima Srbije. Hvala.

Hvala.
Za reč se, po Poslovniku, javio gospodin Vladan Batić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, postavljam pitanje, ne znam da li Vladi ili predsedniku Parlamenta, kada će se na dnevnom redu naći produženje važnosti starih pasoša? Ljudi sa svih strana to pitaju, ide Nova godina, Božić, sada se najviše putuje, pretvaramo građane u taoce, a setićete se da je gospodin Đelić, još u vremenu prethodne Vlade, obećao da će u martu mesecu ove godine, koja odlazi, biti gotovi novi pasoši.
Pred svim kamerama je dodeljeno tih 50 novih pasoša najuspešnijim mladim, perspektivnim, talentovanim, koji će nas predstavljati u svetu. Onda je ustanovljeno da su ti pasoši falš, pa je po drugi put dodeljeno prvih 50 pasoša, pa je obećano da ćemo do kraja godine biti na beloj šengenskoj listi. "Ne lipši magarče do zelene trave!"
Sada se više ne obećava ni da ćemo se do kraja 2009. godine naći na beloj šengenskoj listi. Ljudi su, zbog tih obećanja, pohrlili u stanice policije, odnosno odeljenja MUP-a da čekaju nove pasoše, pa se tamo izlažu višečasovnom i višednevnom čekanju, raznom šikaniranju. Na kraju, možda je jedan ili dva posto građana ove zemlje dobilo pasoše.
Kakva je to odgovornost ili neodgovornost da na 10 dana do Nove godine, kada ljudi najviše putuju u inostranstvo, ne znaju da li će važiti pasoš pretprošle države?! Mi nemamo pasoš ni prošle države, nego pasoš SRJ, nije čak ni one SCG, nego SRJ. Onda ne znamo da li on važi ili ne važi. Nema smisla, jer ne idu svi ljudi da se provode, razni ljudi idu u inostranstvo da obiđu svoje najbliže, idu zbog medicinske pomoći, zbog biznisa, itd. Sada strepe i razmišljaju da li će, kako će i sa kakvom putnom ispravom da pređu granicu. To je primer neodgovornosti. Tražim hitan odgovor na to pitanje. Hvala.

Hvala.
Samo da podsetim da je 12. tačka dnevnog reda Predlog zakona o izmenama Zakona o putnim ispravama, a trenutno smo na 9, raspravljamo u pojedinostima, tako da bismo u ovom sazivu morali da završimo to.
Pre nego što dam reč gospodinu Milošu Aligrudiću, koji se poziva na povredu Poslovnika, samo kratka obaveštenja. u 12.00 časova je Odbor za pravosuđe i upravu, u plavom salonu; u 13.00 časova je Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja, u sali na trećem spratu; u 16.00 časova je Odbor za urbanizam i građevinarstvo, u sali na trećom spratu i, u 16.30 časova je Odbor za finansije, u plavom salonu.
Reč ima gospodin Aligrudić. Izvolite.

Ovo pitanje koje je maločas gospodin Batić pomenuo je jako značajno, ali bih jako voleo, radi poštovanja dostojanstva ovog doma, da narodni poslanici prate šta je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, jer je na dnevnom redu ove sednice upravo to pitanje i očekuje se produženje roka za izdavanje novih putnih isprava kako ove stare ne bi prestale da važe do 31.12, što će svakako biti urađeno i tu ne treba imati nikakvih bojazni. Ali, ovo me podsetilo na nešto drugo.
Podsetilo me je na to da očigledno Vlada Republike Srbije ne može da nađe rešenje za probleme koji su je snašli, da ne postoji nikakvo opravdanje što se od maja meseca ove godine do danas ovaj proces drži zakočenim, da postoje različita opravdanja koja smo čuli od Ministarstva unutrašnjih poslova kada je reč o tome da se ovaj proces nije mogao obaviti u roku kako je to bilo predviđeno i ona su uglavnom vezana za ono za šta je kriva štamparija, a štamparija pripada Narodnoj banci Srbije. I tako to sve uglavnom ide u nedogled.
Ne nalazim, kao ni moj prethodnik, reči opravdanja za tako nešto. Što se toga tiče, to treba da bude učinjeno. Kad se ticalo DSS i naših poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova, mi smo svojevremeno napravili sve preduslove da se ovo završi. Nema nikakvih razloga da se za ovo čeka, a ono što građani Srbije treba da znaju, a trebalo bi da znaju i svi naši poslanici koji se javljaju za reč, bilo po Poslovniku ili na drugi način, šta se nalazi na dnevnom redu i kad može biti završeno. Prema tome, ova stvar oko produženja roka važenja pasoša je sigurno gotova, svakako pre kraja godine, daleko pre tog termina i u tom smislu ne bi trebalo biti nikakvih bojazni.
Ne znam, zapravo, šta je cilj ovog javljanja. Da li je cilj da se unese uznemirenje među građane, da tako nešto neće biti gotovo, kao što se dešava da čujemo, recimo, juče u vestima na B92. Celu noć guslaju o tome, čak su jedan čitav prilog napravili gde su se javljali građani, odnosno reporter presreće građane na ulici i pita – šta će biti ukoliko vam propadnu pasoši 31.12, odnosno 1. januara? Mislim da se ta kampanja vuče od strane vladajuće koalicije.
Mislim da ste, gospodine Batiću, vi, što već svi znaju, deo te koalicije i da upravo ovo vi radite a ne bilo ko od pripadnika DSS ili nekih drugih ovde u Skupštini, da biste potpirivali strah. Kao, navodno, opozicija prava neki problem građanima Srbije pa se neće, navodno, usvojiti zakon kojim bi se produžilo važenje pasoša itd, što je, naravno, netačno. Toga će biti i ja vam odgovorno tvrdim da će, barem što se nas tiče, do toga doći.
Ali vladajuća koalicija, gospodine Batiću, treba da odgovori na pitanje – kako je moguće da do danas nisu predložili onih 50 zakona u Vladi Republike Srbije koje su obećali da će biti predloženi ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... do kraja godine, kako je to moguće, a tamo nema nikakve opozicije koja bi im skakala i javljala se za replike, po Poslovniku i tome slično? Oni tamo ništa ne rade, to je suština priče. Nije stvar opozicije ... (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Reč ima gospodin Batić.

Naravno da ja znam da je to na dnevnom redu, ali je tragično da je to dvanaesta tačka dnevnog reda. Mi već kasnimo. Nisam siguran da je to što vi predviđate u ime Vlade, vi ste postali, gospodine Aligrudiću, u međuvremenu portparol Vlade, a ne znam kako sam ja to član vladajuće koalicije i ko je jedan od najžešćih kritičara vladajuće koalicije, dakle, sa ovim se već kasni.
Pitanje je kad će se stići na dnevni red, kad će se glasati, imajući u vidu da se ne radi za Svetog Nikolu, da već nailazi katolički Božić i da već kasnimo, onda treba ukaz predsednika, onda treba da objavi u "Službenom glasniku" i tek onda da stupi na snagu.
Prema tome, izrazio sam opravdanu bojazan, ali moje pitanje nije samo produženja važnosti starih putnih isprava, starih pasoša SRJ, nego i to – kojim tempom će građani biti u prilici da dobiju nove pasoše, pasoše Republike Srbije, da se više ne brukamo na granicama pojavljujući se sa pasošima države koje više nema, jer je to, priznaćete, ispod svakog dostojanstva.
Naravno, Vladi koju ste vi predstavljali i koja je bila poslednji čuvar nekakve Jugoslavije, koje više nema, to nije smetalo, njoj je to čak imponovalo. Ona se intimno, verovatno, nada da će se opet uspostaviti nekakva Jugoslavija pa je dobro što imamo te stare pasoše. Dakle, to je suština mog pitanja.
Ali da iskoristim ovo vreme i da postavim, u skladu sa čl. 225. i 226. Poslovnika, još dva pitanja Republičkom tužiocu:
Kada će se razrešiti slučaj "Topčider"? Zašto Tužilaštvo direktno opstruira utvrđivanje istine o pogibiji dvojice gardista?
Druga stvar, zašto Tužilaštvo opstruira utvrđivanje istine u slučaju ubistva Dade Vujasinović?
Ja ću vam odgovoriti, iza i jednog i drugog ubistva stoje tajne službe i to je odgovor unapred na pitanje zašto tužilaštvo ćuti. Čak, ima identičnog rukopisa pojedinaca u ta dva tragična događaja. Hvala.

Reč ima gospodin Miloš Aligrudić.

Gospodine Batiću, nije neobično da se bilo ko od nas javi da bude portparol vladajuće koalicije, kad su oni –''ni kme, ni be''. Šta god da ih pitamo, oni ni na šta ne odgovaraju. Postavljamo im pitanje šta je sa izvršenjem, kad je reč o Trezoru, budžeta za prošlu godinu i nema odgovora na pitanje.
Postavljamo im tri ili četiri pitanja iz te oblasti, da bismo se lakše pripremi za rad po budžetu, ili lakše pripremili amandmane i nema odgovora na ta pitanja.
Šta god da ih pitamo ne postoji odgovor. Ovo što ste vi sada pitali neće naići ni na kakav odgovor, prosto zbog toga što ljudi nisu tako nastrojeni, oni nemaju odgovor ni na kakva pitanja.
Naravno, niko nije njihov portparol, ali neki put čovek prosto oseća potrebu da izađe i da kaže nešto u njihovo ime, pa istine radi, reda radi, da ne bi ostalo neodgovoreno jer oni ni za to nisu sposobni, a kamoli za bilo šta drugo.
Čisto da ne bi bilo između vas i mene nesporazuma, inače, što se tiče ovoga što vi pitate, nemam ništa protiv, možete ceo dan, nije problem.