Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, gospodin Dejan Mirović je podneo amandman koji se odnosi na član 2. stav 4 tačku 7) i koji, zapravo, reči i termine koji su dati u Predlogu zakona "mala i srednja pravna lica" zamenjuje rečima "pravna lica". Mislim da zvuči rogobatno ovo što je dato u Predlogu zakona, jezički zvuči rogobatno, i protivustavna je kategorija jer važeći Ustav Republike Srbije govori o tome da sva pravna lica bez obzira da li su to mala, srednja ili velika preduzeća, na tržištu imaju potpuno ista prava i obaveze i niko između njih ne sme da pravi razliku.
Naravno, potpuno je jasno da je obaveza države da štiti velika preduzeća i velike firme, jer je najveći broj tih velikih preduzeća vlasništvo Republike ili lokalnih samouprava, radi se o javnim preduzećima, ali je isto tako vrlo važno da država štiti mala i srednja preduzeća, jer su ona, zapravo, ono što je odraz tržišta, zapošljavaju veliki broj ljudi i značajno učestvuju u izvozu, a vidim da je projektovani izvoz u budžetu za sledeću godinu sa 20% , koliko je bio u 2007. godini, pao na 5%.
S druge strane, merama koje predlaže Vlada Srbije u susret ovoj velikoj ekonomskoj krizi, a te mere su svedene na to da one ne čine ništa, vidim da one potpuno parališu privredu, da dovode do otpuštanja velikog broja radnika, mada na Zapadu važi pravilo da je kada je kriza u nekoj firmi otpuštanje radnika na jedanaestom mestu regulisanja tog statusa preduzeća u tom trenutku, vidim, u Srbiji je to prosto trend, da je to prva mera koje preduzeće koje je u krizi primenjuje.
Ono što jeste važno, zapravo, o čemu treba da vodimo računa, a to vidimo iz ovog budžeta o kojem ćemo raspravljati, nadam se, ove nedelje, vidimo da Vlada čini značajne ustupke EU. Ona ih oslobađa carina i poreza i tako čini ustupke proizvođačima iz EU. Kada oslobodite proizvođače iz EU toga da plate carine i sve ono što pripada nekoj državi njihovi proizvodi će na tržištu očigledno imati nižu cenu i proizvođači iz EU će se truditi i njihove vlade da ta cena još više pada zato što im je važno da sačuvaju svoja radna mesta, svoje radnike i njihovu zaradu. Očigledno je da naša Vlada o tome ne vodi računa i da smatra da ona ne treba da čuva svoje radnike i njihova radna mesta.
Hajde da pričamo malo na temu poljoprivrede u Srbiji i o tome kako će se to oslobađanje carina poljoprivrednih proizvoda i poljoprivrednih kultura iz EU odraziti na to kada smanjite i poljoprivrednicima u Srbiji mogućnost i da ih stimulišete na bilo koji način, kako je to država do sada radila, da im date subvencije, a da istovremeno njihovi proizvodi budu mnogo skuplji nego što su proizvodi koji će doći u zemlju iz EU.
Dakle, država se sistematski trudi da svoju privredu potpuno parališe. S druge strane, ovih nekoliko poslednjih dana naročito, a bogami i poslednjih mesec dana, imamo stalne pritužbe iz kabineta premijera Cvetkovića, od ministara Vlade Srbije i premijera, da zbog velike ekonomske krize koja vlada u svetu oni ne mogu da ispune svoja predizborna obećanja koja su davali kada je Vlada formirana, iako, da budemo pošteni, ta obećanja ne mogu da ispune iz nekih drugih razloga, em su bila nerealna, em su bila data od onih koji nisu sposobni da ispune.
Svetska ekonomska kriza nema nikakve veze sa njihovim obećanjima i ona je ispala alibi za njihovu nesposobnost, za njihov nerad, jer kakve veze ima svetska ekonomska kriza sa talasom poskupljenja koje je u Srbiji krenulo odmah po formiranju ove Vlade, odmah u septembru mesecu mi smo imali toliko mnogo poskupljenja, uz onih 10% povećanja penzija koje je socijalno odgovorna Vlada, kako ova vlada voli sebe da zove, dala penzionerima.
Imam ovde izjavu visokog funkcionera, gospodina Radovana Jelašića koji je guverner, koji kaže ovako: "S jedne strane država poveća penzije i zarade, a onda odobri poskupljenja koja od građana izvuku više para nego što su ih na taj način dobili."
To je istina, jer mi smo od septembra pa naovamo imali prvo poskupljenje gasa od 60%, pa onda obećanje da će taj gas biti plaćan u nekoliko rata, odnosno svakog meseca, pa će u jednom periodu biti plaćeno 60%, a u drugom 40%, naravno, od toga nije ispalo ništa. Zatim, imamo povećanje cena svih energenata. Recimo, struja je poskupela preko 10%, onda su poskupele telefonske usluge, impuls će od 1. januara poskupeti 100%, a cena pretplate je sa 74-75 dinara skočila na preko 290 dinara.
Hajde da govorimo o onome što građani Srbije moraju da plate, jer moraju da se hrane. Meso koje je, po statističkim podacima naše države, poskupelo 22%, u cenama to izgleda ovako: u novembru 2007. godine kilogram junetine koštao je 367 dinara, sada košta od 509 do 560 dinara. Moja matematika kaže da je to mnogo više nego 22%. Kafa je bila 45 dinara, a sada je 47 dinara. Suhomesnati proizvodi su poskupeli za preko 11%. Šećer za preko 10%. Duvan je već poskupeo, a sada kada se od nove godine uvede akciza, videćete koliko će tek onda poskupeti.
Vlada uopšte ne vodi računa o onih 10% naših građana koji žive na granici siromaštva, odnosno ispod donje granice siromaštva. Prema istraživanjima, još 10% naših građana se subjektivno oseća toliko siromašnim. Imamo jedno istraživanje koje dolazi iz EU, kome treba posvetiti dužnu pažnju, to je istraživanje koje je radio Statistički biro EU, koje se odnosi na cene 500 različitih prehrambenih proizvoda. Istraživanje je rađeno u 37 zemalja u Evropi. Prema tom istraživanju, Srbija stoji izuzetno loše, jer su samo u Letoniji i Slovačkoj prehrambeni proizvodi jeftiniji, nego u Srbiji. Naravno, govorim o tome, kada se uporede prosečne zarade stanovnika tih zemalja sa cenama koje su u tim zemljama.
Srbija ima najveći rast cena prehrambenih proizvoda, u toku 2008. godine – 13,4%. Naši poljoprivredni proizvodi su poskupeli u prošloj godini 28,5%. Zatim, poskupelo je ulje koje je skuplje nego što je u Holandiji i Nemačkoj. Imamo situaciju da su nam odeća i obuća među najskupljim u Evropi. Možete da zamislite, kada se porede zarade Francuske i Srbije, da je odeća i obuća u Srbiji skuplja nego što je u Francuskoj. Mi vidimo da će se ova tendencija rasta cena i te kako nastaviti i znamo da ona naročito nema veze sa nekim drugim okolnostima, osim sa povećanjem cene evra, odnosno padom vrednosti dinara.
Kada govorim o padu vrednosti dinara, moram da kažem da svakog zaposlenog građanina Srbije ova vlada i predsednik Tadić do sada koštaju 50 evra, jer je tolika razlika u vrednosti naše zarade u odnosu na novembar 2007. godine i na novembar 2008. godine. Znači, za tih 50 evra, koliko svaki zaposleni stanovnik mesečno daje Vladi Srbije da bi mogla da funkcioniše, uključuju se izjave naših zvaničnika Vlade, premijer nam je obećao da nećemo gladovati u sledećoj godini.
To je prvi visoki zvaničnik Vlade koji je o temi gladi otvorio priču i mislim da ta priča mora realno da bude nastavljena, a s druge strane, premijer nam u ekspozeu o merama, koje će država Srbija preduzeti u privredi za 2009. godinu, govori o tome da mi nećemo živeti lošije nego što smo živeli ove godine, što prosto jedno sa drugim ne ide.
Sa druge strane, pridružio mu se ministar trgovine koji kaže da nećemo biti goli i bosi. Prosto, od onih ljudi koji su u kampanji obećavali evropski standard i povećanje životnog standarda građana, zbog čega su ih građani i birali, a to su ovi isti ljudi koji nam danas obećavaju da nećemo biti goli, bosi, gladni, zaboravljajući da u Srbiji već 10% stanovnika zaista jeste gladno.
Ako pogledate istraživanje koje je UNICEF radio i vodio računa koliko je srpske dece gladno, zaista gladno, videćete da je to izuzetno visok procenat. Mislim da moramo da se suočimo, da Vlada pre svega mora da se suoči sa tim kako će da pomogne ovim porodicama, ovim siromašnim građanima i siromašnoj deci da iz tog začaranog kruga izađu. S druge strane, sa ovakvom Vladom i sa ovakvim ministrima, a pre svega sa ovakvim premijerom, koji se ne pojavljuje nigde, sem kada daje takve izjave, mi nećemo moći da izađemo iz ovog začaranog kruga, pre svega gladi.
Ono o čemu Vlada sigurno ne vodi računa jeste inteligencija građana Srbije. Očigledno da je Vlada potcenjuje i očigledno da govori o tome na način da građani Srbije neće znati kada su gladni, bosi i goli, sem ako ih to iz kabineta predsednika Tadića neko ne obavesti.
Pogledajte ovaj talas sindikata koji govori o tome da su prevareni od ove vlade, jer je nešto što je ministar Ljajić potpisao sa njima za 2009. godinu, jednostavno, Vlada Srbije izbrisala. Znači, vodite računa o građanima Srbije. Vi govorite o sebi da ste socijalno odgovorna Vlada, a građani vam kažu, ako to gledate u medijima, da ste vi jedino socijalno odgovorna vlada prema sebi, da sve druge kategorije građana nisu dovedene ni u malo bolji položaj od momenta kada je ova vlada formirana, nego, naprotiv, one su dovedene na ivicu egzistencije. Onaj srednji sloj koji je, u prethodnom periodu dve Vlade Vojislava Koštunice, počeo da se formira, polako prelazi u ovaj sloj siromašnih i opet ćemo imati priču, u kojoj smo se našli 2000. godine, da imamo mnogo više onih koji su na ivici siromaštva, nego onih koji su bogati.
U ovoj Srbiji, u kojoj imate te koje ovde označavate kao velike, a to su otprilike tajkuni koji finansiraju vaše stranke, oni zaista jesu veliki, ali ova vlada ne bi trebalo da bude odgovorna samo prema njima. Ova vlada, pre svega, mora da bude odgovorna onima koji su je birali, iako ste prekršili izborna obećanja, iako ste napravili Vladu na način na koji ste je napravili.
U redu, do sada ste bili odgovorni Manteru, hajte malo sada i građanima Srbije. Hvala.