Nastavljamo rad.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Nikolić, mr Jorgovanka Tabaković, Momir Marković i Milorad Buha, kao i amandmane Odbora za finansije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pre nego što pređemo na raspravu po amandmanima, dozvolite da vas obavestim da ćemo danas raditi i nakon 18 časova, po tački dnevnog reda koja bude u tom momentu na dnevnom redu.

Na naziv Zakona amandman je podneo Odbor za finansije.

Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman prano moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Nikolić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Zoran Nikolić želi reč, izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, nije zgoreg podsetiti javnost, još jedanput, da smo načeli raspravu o ovom setu zakona, pa između ostalog i o ovom zakonu, govorili 14. novembra, a danas je, ako se ne varam, 15. decembar. Dakle, mesec dana po vođenju načelne rasprave danas raspravljamo o amandmanima na Zakon o Agenciji za osiguranje depozita.       
Pažljivo smo tada slušali izlaganje ministarke i ona je rekla da je ovaj set ekonomskih zakona, a radi se o izmenama i dopunama tri zakona, faktički, objektivni i jak odgovor odgovorne države na nastupajuću finansijsku krizu. Da li je baš to slučaj kada govorimo o svim ovim zakonima? Ovde je bilo dosta reči o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita.
Želim još jednom da podsetim javnost da je DSS još 8. oktobra izašla sa Predlogom zakona uvećanja osiguranog depozita sa 3 hiljade na 20 hiljada i da je tada rekao državni sekretar Slobodan Ilić, a vrlo je važno za ovu priču zato što se ona direktno tiče i Agencije za osiguranje depozita, da su te mere apsolutno nepotrebne.
Mesec dana kasnije suočili smo se sa predlogom Vlade koja je sumu od 20 hiljada evra, koju smo mi predložili kao repernu sumu, povećala na 50 hiljada evra, a dva meseca kasnije, mi još uvek raspravljamo o tim zakonima.
Ono što jeste poenta i što želim da kažem, da je bilo konstruktivnog pristupa i od strane Vlade onda bi ona morala da zna da postoje opozicione stranke u Parlamentu, da i one imaju pravo predloga zakona, da su iako opozicione stranke odgovorne pred građanima, i da smo u najboljoj mogućoj nameri predložili na vreme taj predlog zakona. Sada je sasvim evidentno, pokazalo se da je Vlada trebalo da prihvati tadašnji predlog. Taj zakon bi verovatno već bio izglasan pre mesec i po dana i danas bismo raspravljali, recimo, o budžetu Republike Srbije, što je i najvažniji dokument koji dolazi u ovu skupštinu.
Mi smo tada dobili odgovor od državnog sekretara da te mere apsolutno nisu bitne i da je finansijsko i bankarsko tržište apsolutno stabilno u Srbiji. Zašto je taj odgovor državnog sekretara gospodina Slobodana Ilića bitan i kada govorimo o zakonu o izmeni i dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita? Prosto, zato što postoji Upravni odbor ove agencije, na čijem čelu ste, ako se ne varam, upravo vi. Pazite, kada ovim predlogom zakona dajemo takvo diskreciono pravo jednoj Agenciji za osiguranje depozita da kupuje akcije određenih banaka koje budu ugrožavale finansijski i bankarski sistem, vi ćete o tome odlučivati i biti najodgovornija ličnost, a predsednik ste Upravnog odbora i predstavnik ste Vlade koja će imati većinu u tom upravnom odboru.
Samo do pre dva meseca vi niste bili svesni činjenice da nam kriza kuca na vrata. Tada je već ozbiljno zahvatila naš finansijski i bankarski sistem. Ali, dobro, Vlada se odlučila da upravo budete vi. Samo se plašim da ne budu bile pogrešne procene tog upravnog odbora, jer će tek onda biti jedan veliki problem – šta, ako pogrešno procenite i otkupite akcije određenih banaka, čime biste, recimo, samo kratkoročno mogli da rešite određeni problem, odnosno konkretan problem, a da, recimo, usled nekog novog talasa krize, ta banka od koje biste otkupili akcije kao država, dospe u neke dodatne probleme. Onda se postavlja pitanje ko će biti odgovoran?
Kada se raspravljalo u načelnoj raspravi o ovim zakonima, upadljivo je bilo da ministarka nije nijednom rečju spomenula zakon o izmenama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. Pažljivo sam pročitao stenogram, vi to apsolutno niste spomenuli. Sklon sam mišljenju da poverujem da vi iza tog predloga i ne stojite. Ne mogu da poverujem da stojite iza Predloga zakona koji daje diskreciona prava ovoj agenciji, kojoj se daje pravo i mogućnost kupovine akcija od određenih banaka, naravno, na predlog Vlade, uz saglasnost NBS, a da se to čini na tako netransparentan način.
Skupština apsolutno neće imati nikakvu mogućnost kontrole. Mi ćemo naknadno biti obaveštavani, eventualno, koje ste akcije kojih banaka kupili, pa ćemo posle sagledavati pozitivne ili, ne daj bože, štetne efekte takvih transakcija.
Dakle, ubeđenja sam da ste to namerno prećutali, zato što ste svesni da taj način funkcionisanja Agencije za osiguranje depozita nije transparentan način. Ovde ste se pozvali i na kriterijume EU. Da li se u drugim državama EU ovako radi? Da li se u SAD ovako radi? Neka ostane zabeleženo da državni sekretar Slobodan Ilić klima glavom i kaže "da".
Dakle, da li je bez odluke zakonodavnih vlasti SAD podeljeno 700 milijardi bankama, ne zna se kojim, ne zna se u kojoj količini novca i ne zna se na osnovu kojih kriterijuma? Recimo, da li je određena banka pre nekih mesec i po, dva dana, na osnovu povlačenja depozita od jednog državnog organa, da li je njeno poslovanje bilo ugroženo, odnosno jeste ugroženo? Neću da kažem o kojoj banci je reč, ali siguran sam da možete pretpostaviti. Jedan značajan državni organ u ovoj državi povukao je svoj depozit iz te banke i ta banka je ušla u grdne probleme.
Jedna druga domaća banka ima akcije u toj banci. Samom činjenicom da je ova banka ugrožena i ova druga banka koja je imala akcije u toj banci, takođe je ugrožena. Čije ćete akcije tada kupovati? Šta su to kriterijumi po kojima ćete vi, kao Vlada, odnosno kao država, intervenisati u tom slučaju? Mi o tome apsolutno ne znamo ništa, niti je to predmet ovog zakona.
Ostavlja se diskreciono pravo vama da o tome odlučujete. Kada se nekom ostavlja diskreciono pravo, bez mogućnosti kontrole, onda se i otvara mogućnost da dođe i do zloupotrebe tog diskrecionog prava. Zbog čega bismo mi to vama dozvolili i zbog čega ta potvrda da sami sebe ovlastite da, bez obaveštavanja Skupštine i bez učešća Skupštine, odnosno na jedan netransparentan način obavljate te transakcije, ostaje jedan veliki znak pitanja.
Dakle, mi ne znamo na osnovu kojih kriterijuma ćete vi intervenisati u bankarskom sektoru, kada, eventualno, banke dođu u taj problem, ili određena banka dođe u taj problem da ugrožava finansijsku stabilnost.
Posebno pitanje za vas jeste gde se nalaze ta sredstva, gde su ta sredstva deponovana, da li su ta sredstva u ovom rebalansu budžeta o kojem smo raspravljali pre nekih mesec dana? Da li je postojala stavka vezana za ovu namenu i ovu svrhu? Da li se ta sredstva nalaze u Predlogu budžeta koji ste predložili za 2009. godinu? Voleo bih da znam tačno gde su ta sredstva.
Gledao sam budžet, nisam mogao da pronađem stavku gde se nalaze ta sredstva. Ako se nalaze u budžetu i ako klimate pozitivno glavom i tvrdite da to postoji u budžetu, onda bi bilo dobro da vidimo u kom iznosu su ta sredstva, da vidimo sa kojim novcem raspolaže država.
Dakle, moj predlog i moj amandman se sastoji u tome da se u ovoj izmeni i dopuni zakona član 1. briše, iz prostog razloga što nije logično, ako hoćete, nije ni evropski, jer nije transparentno, da Agenciji za osiguranje depozita damo to dodatno diskreciono pravo da, na bazi neutvrđenih kriterijuma, interveniše u bankarskom sektoru, da otkupljuje u ime države određeni broj akcija, na način na koji ona odredi da je to zgodno i da tako svu odgovornost prebacimo na Agenciju za osiguranje depozita, a da Skupštinu lišimo te odgovornosti.
Ako ste želeli javnost u radu i ako ste želeli da podelite odgovornost i sa Skupštinom, onda je trebalo da predložite zakon koji je mogao da se usvaja po hitnom postupku, koji, kada bi postojala potreba da otkupite akcije određene banke, dođete pred ovaj parlament i da donesemo odluku da se u roku od 24.00 sata ovaj parlament o tome izjasni. Tako bismo, pre svega, brzo mogli da reagujemo, ali biste i podelili odgovornost sa ovim parlamentom, odnosno, da tako kažem, bili biste pokriveni odlukom Parlamenta.
Mada, moguće je da se Parlamentu ne bi dopale moguće intervencije koje ćete vi, sasvim sigurno, u narednom periodu preduzimati, ali bi to bar proizvelo jednu zdravu i normalnu raspravu u Parlamentu, pa ako ništa drugo, bar bismo saznali na osnovu kojih kriterijuma se vi odlučujete da otkupljujete akcije određene banke, a druge ne.
Ovako, dakle, bez ikakvih kriterijuma, ovaj zakon apsolutno nema smisla, iz prostog razloga što se ovaj parlament lišava svake odgovornosti, odnosno svake mogućnosti da pratimo šta će se dešavati u ovoj oblasti u narednom periodu. Verujte mi, unapred najavljujem da se ovde zaista otvara jedan veliki prostor, da ćemo se u narednom periodu suočavati sa ovim problemom – kako je i na osnovu kojih kriterijuma Agencija za osiguranje depozita intervenisala i da će to biti predmet spora i među ekonomskim stručnjacima i među političkim strankama u narednom periodu.
Da bismo to izbegli, da bismo uspostavili pravila igre, da bi ovaj proces bio transparentan, da bi se podelila odgovornost, predlažem da se član 1. izmena i dopuna Zakona o Agenciji za osiguranje depozita briše i apelujem na skupštinsku većinu da ovaj amandman podrži.

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću. Gospodin Lapčević, po Poslovniku. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čl. 225. i 226. Poslovnika i tražim odgovor od predsednika Vlade na sledeće pitanje:
''Da li su vođeni pregovori u okviru Vlade o izmeni Zakona o penzijama?''
Naime, pre neki dan je izjavio predstavnik DS, gospodin Stanimirović, da je bilo razgovora oko toga da li će biti promenjen Zakon o penzijama i to tako da se najniže penzije povećaju više od 10%, a da se najviše penzije ne povećavaju. Na to se, prema njegovim rečima, usprotivio vrh Partije ujedinjenih penzionera, jer njima ne odgovara da se njihove penzije koje su od 70,80 možda i 100 hiljada dinara ne povećavaju, a da se povećaju najniže penzije za veći procenat.
Ako je to tačno, to je, zaista, više nego sramno. Vrh Partije ujedinjenih penzionera je obećao bolji standard svim penzionerima, a naročito onima koji imaju najniže penzije. Pošto neće biti promene Zakona, odnosno linearno će se povećavati penzije, to znači da će oni koji primaju 7 hiljada imati uvećanu penziju za 7 stotina dinara i naredne godine neće biti nikakvih povećanja, a evro je otišao na 88 dinara. Danas je u ''Blicu'', na dve strane, objavljen spisak povećanja cena osnovnih proizvoda za život. Potrošačka korpa je otišla u nebo. Dakle, sve ono što je rečeno bačeno je u vodu, samo zato što je vrh Partije ujedinjenih penzionera previše bahat i želi da njihove ionako visoke penzije i dalje rastu, a da oni koji imaju najniže penzije ne mogu da prežive. Hvala.

Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Javio sam se po amandmanu da objasnim zašto je potrebno da se ovaj amandman prihvati, da budem precizniji, zašto ne treba ništa dirati u postojećem Zakonu o Agenciji za osiguranje depozita.
Član 1. ovog Predloga zakona praktično omogućava Vladi da u nekoj koprodukciji sa Narodnom bankom krene u operaciju koja se zove izvršavanje posla za Republiku Srbiju, a to je ''kupovina u ime i za račun Republike Srbije akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost.''
Moram na početku da kažem da ovako predložena izmena ovog zakona o Agenciji za osiguranje depozita jednostavno odudara od duha i predmeta Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. Moram da vam skrenem pažnju da u članu 3. Predloga zakona, a to sam vam i u načelnoj raspravi rekao, da Agencija obavlja poslove obaveznog osiguranja depozita fizičkih lica. Mislim da to niste menjali u međuvremenu ili jeste ovim vašim naknadnim amandmanom, ali ako niste menjali, onda je to u kontradiktornosti sa onim prethodnim zakonom o kom smo pričali, gde ste ubacivali mala i srednja pravna lica.
Ako ovo što vi predlažete, DS izglasa, moram da vam kažem, pored člana 3. stav 1. postojećeg Zakona da postoji i čitavo poglavlje pod rednim brojem 3 – Obavljanje poslova za Republiku Srbiju i da se sve ovo što vi menjate u članu 9. odnosi praktično na ono što je propisano članom 7. U 1. stavu člana 9. stoji poziv na član 7. tog zakona. Član 7. Zakona kaže da – Agencija učestvuje u upravljanju banaka čiji je akcionar Republika Srbija, tako što prati poslovanje tih banaka i rad njihovih organa, a obavlja i druge poslove u ime i za račun Republike Srbije u skladu sa Zakonom i drugim propisima.
Znači, ako se priča o nekim ovlašćenjima u pogledu upravljanja u bankama, Agencija to pravo može da ostvari samo u onim bankama gde je prisutan državni kapital, odnosno kapital Republike Srbije. Sve što stoji u članu 9. odnosi se na to i kada vi menjate član 9. i tu širite to ovlašćenje i na kupovinu akcija svih drugih banaka, vi onda izlazite iz okvira predmeta Zakona. Vi nemate to ovlašćenje, niti bi Vlada Republike Srbije, mogla na predlog, zahtev ili mišljenje NBS da menja vlasničku strukturu drugih banaka.
Tu je početak i kraj nečega što se zove ustavnost i zakonitost. Dalje neću da idem, jer mogu da dobijem opomenu. Čim kažem – Ustav, ovi meni ''koknu'' opomenu, jer je ovde zabranjeno da se citira Ustav. Sada, bih ovo što vi tražite da se promeni mogao da razmatra i u drugom kontekstu. Činjenica je da u pogledu prava i obaveza Republike Srbije kada je u pitanju finansijsko poslovanje i kada su u pitanju neki poslovi u ime i za račun Republike Srbije ili bilo koji modalitet tog učešća da uzmemo u obzir, mogu da učestvuju NBS, a doduše, može i Agencija za osiguranje depozita. Ali sve nadležnosti Agencije za osiguranje depozita su praktično regulisane članom 5. stav 2. Nemam nameru da to čitam, pošto je to dugačko. Znači, pored osiguranja depozita fizičkih lica, tu se nalaze i poslovi stečajnog upravnika nad bankama i da ne ređam dalje.
Ako Republika Srbija ima potrebe da učestvuje u promeni vlasničkog kapitala neke banke gde ona nema svoj neki osnivački ulog ili nema kasnije neku akciju, ona može da uđe u taj posao preko berze i na drugi način ali nikako preko Agencije za osiguranje depozita. Postavlja se pitanje da li može da postoji i ovlašćenje da preko Agencije za osiguranje depozita učestvuje, recimo, u upravljačkim pravima ove jedine državne banke, ''Komercijalne banke'', ja smatram da tu više mesta za ulazak u posao ima direktno Ministarstvo finansija. Onaj ko vam je pisao i ovaj zakon i ove izmene i dopune, on ne zna da razgraniči šta su izvršni poslovi, šta su zakonodavni i šta su neki drugi poslovi. Zato pravi ovu svojevrsnu papazjaniju. Međutim, moram da vam skrenem pažnju, na svojevrsnu nedoslednost, a ona je kako političke prirode tako i ekonomske.
Samo da vas podsetim, ''videla žaba gde se konji potkivaju, pa digla batak i ona.'' Videli ovi naši političari evro, da Amerika sa 700 milijardi učestvuje u pokriću dubioza bankarskog sistema, koji je pretežno u privatnoj svojini ili u korporativnoj, nije bitno, pa kažu, kad mogu Amerikanci možemo i mi! E, ne možete, gospodo. Zašto ne možete? Sada ću da vam pročitam zašto ne možete.
Vi ste nas naučili od onog dana kada je iz drugog pokušaja Mlađan Dinkić sa čarapom ušao u Narodnu banku Srbije, prvi put je promašio zgradu.
Nemojte da se smejete, imam svedočenje i ljudi koji su bili izloženi pištolju i ljudi koji su bili u obezbeđenju u jednoj banci gde je on pogrešio i imam svedočenje Dušana Mihajlovića, gde je čovek rekao, taman smo sa Labusom dogovarali da smirimo političke tenzije, a onaj ludak, kažu, utrčao u banku, ali sreća naša pa je promašio zgradu.
Možete da se mrštite koliko hoćete, ali to je napisano u novinama, napisano je u sudskim spisima.
Tada smo naučili veliku lekciju u Srbiji, da država ne sme da bude akcionar i vlasnik kapitala u bankama! I tada je krenulo uništavanje državnog i društvenog kapitala u bankama! Izuzetak se desio samo kod Nacionalne štedionice, ali se izuzetak desio samo koliko kamere da vas slikaju, Đuričića, Labusa, Dinkića i Zorana Đinđića kako otvaraju štedne knjižice u Nacionalnoj štedionici i ona postaje državna banka. Ne leži vraže, posle toga ste se prvi put posvađali sa G17 plus, odnosno drugi put. Sada je ovo šesti put da se svađate.
To je bio jedan etalon, ne etelon čarapu na glavu pa otimaj banku, ne, nego etalon – ne sme država da bude akcionar u banci, jer je država loš privrednik. To je ta lekcija iz neoliberalizma, koja kaže –prepustimo sve privatnoj inicijativi i sve privatna inicijativa sa svojom sposobnošću može tanano da uredi, a ona će tako da ga uredi da neće biti ni penzija, neće biti ni toplog obroka za vojsku.
Ko zna šta sve neće biti. Zašto? Troškove treba smanjiti i sve što je trošak treba efikasno rešiti. Kako? Ubiti, da ne postoji. Trošak mora da se ubije, da ne postoji.
To je ta ekonomska logika čiji su protagonisti Pitić, Đelić, Dinkić, Vlahović, on se izvukao malo, Kori Udovički i ova grupa ekonomista, koji se tri puta dnevno tuširaju. Ceo ekspertski potencijal se nalazi u tušu, a ne u suvom znanju.
Sada ću da vam pročitam šta se desilo sa našim bankama. Ako moja prijateljica Borka Vučić gleda, a ako ne gleda molim one njene prijatelje da je podsete da sam je pomenuo u najboljem mogućem kontekstu, mada mi je krivo što ćuti i što ne priča, a ona bi morala da nam kaže, jer kad nam ona kaže onda ćemo da shvatimo ovu surovu sudbinu koju doživljavamo sa ovom vrstom primitivizma – glasanje iz Bodruma, iz Soluna, hapšenje itd.
E, sada ću da vam pročitam skraćeno nešto što su napisali neki ljudi koji se razumeju u ova drvca, kaže ovako:
''Likvidacija četiri banke "Beogradske banke", "Beobanke", "Jugobanke" i "Investbanke" nije samo čin ukidanja bankarskog sistema Srbije.
Tadašnji guverner i njegovi ''kalašnjikov mentori'' na taj način smislili su likvidaciju svih proizvoljnih kapaciteta i veletrgovinskih sistema, jer su likvidacioni upravnik i razne agencije za stečaj i likvidaciju banaka odmah ispostavile račune za naplatu svih odobrenih kredita, bilo onih dospelih ili nedospelih, sa pripadajućim kamatama iz perioda hiperinflacije, sankcija i bombardovanja srpske privrede. Ovi moćnici nisu ni sačekali odluku Pariskog i Londonskog kluba da korisnicima inokredita umanje potraživanja za više od tri milijarde dolara, već su taj popust pripisali državi, kao što su i novac od nekoliko milijardi dolara od prodaje društvenih preduzeća pojeli preko budžeta, umesto da to usmere na lečenje bar polovine srpske privrede.''
Banke nema, ukinute, napravljene neke nove. Nas naučili da država nikako ne treba da interveniše u bankarski sistem, jedva ostala i "Komercijalna banka" ali je pod budnom kontrolom G17 plus, kao i ceo bankarski sistem.
Sada dolazi za 180 stepeni promena, pa kažu da proširimo nadležnost Agencije za osiguranje depozita, navodno, da u ime Republike, navodno Cvetković sedne na Vladi, na predlog guvernera Jelašića, koji, onako, udara veliku štednju, pa 17 soba neće da greju u onoj vili od 500-600 kvadrata, a verovatno neće više ni da kosi travu već će da voze bicikle, jer to su mere štednje koje on preduzima, oni su zaključili da treba da očuvaju privatni kapital u nekim bankama. Čiji?! Strani kapital.
Da bih vam to učinio jednostavnijim, dragi gledaoci, dragi građani Republike Srbije, da biste shvatili ovu vrstu primitivizma, to se svodi na ono – Mlađan Dinkić godinama kaže grinfild investicije došao Italijan, došao neki iz Zanzibara, ko zna odakle je došao, evo na ovoj ledini će biti fabrika, uneće svež kapital, pa kažu cifre od 20 miliona evra, 10 miliona evra, to je đuture, koliko hoćeš možeš da kažeš, prođe šest meseci i na istoj toj livadi vire samo oni stubovi, dolazi Mlađan Dinkić i maestralno potpisuje ugovor po kome Republika Srbija za svako novo otvoreno radno mesto daje dve hiljade evra.
Pod takvim uslovima svaka šuša može da bude poslodavac. Pod takvim uslovima svako može da se bavi privredom. Setite se koliko takvih lokacija postoji. Zar vam ovo ne liči na to? Zašto bi Republika Srbija kupovala rizične plasmane u nekim bankama, kupovala akcije i čuvala tuđi kapital kod nas? Ma, gde je naš kapital sa Kipra? Ko je ugasio našu privredu koja je izgubila reproduktivnu sposobnost? Ma, dajte, ljudi, da pišemo optužnice protiv ovih, protiv Borisa Tadića, protiv Mlađana Dinkića, protiv Đelića. Treba optužnice pisati i ovde da se sprovede suđenje! To je pravo rešenje. Ovde, ovde, pred kamerama da građani vide!
Ko je uništio srpsku privredu? Ko je nas doveo u ovu situaciju? Proći će Nova godina, videćete koliki će biti kurs. I vi ste socijalno odgovorna Vlada? Koja je to vrsta socijale, da spasavam "Rajfajzen banku? Da spasavam Pitića sa ovom njegovom bankom? Ne, građani Srbije nemaju obavezu da spasavaju te banke, ali imaju obavezu da traže odgovornost onoga koji je uništio naš bankarski sistem. To je glavno pitanje.
(Predsednik: Vreme.)
Vreme je na mojoj strani.

Narodni poslanik Radulović Miloš, po Poslovniku. Izvolite.

Čl. 225. i 226. Poslovnika. Koristim priliku da postavim pitanje ministarki Dragutinović i žao mi je što mi je predsedavajući oduzeo reč jer bih na taj način učinio Skupštinu efikasnijom, postavio bih to pitanje u kontekstu mog izlaganja. Zamolio bih vas da mi ovo vreme gde ću da citiram svoje poslaničko pitanje koje sam postavio gospođi Dragutinović ne računate kao vreme.

Izvinite, moraću da vam računam ovo vreme zato što nije Poslovnikom predviđeno da ne računam.

Ministarki sam na sednici 4. novembra 2008. godine postavio poslaničko pitanje u vezi referentnih kamata koje su tog trenutka, pričao sam o tome, skočile sa 15,75 na 17,75%. To je uvećanje od 2%.
Između ostalog, rekao sam da smo juče čuli informaciju da je najveća tražnja trenutno kod građanima za sefovima. Građani više nemaju poverenja u banke. Novac drže u sefovima i po mišljenju mnogih eminentnih ekonomista, molim vas da mi ovo ne računate ovo vreme...
(Predsednik: Molim da ne ometate gospodina Radulovića)
... praktično, novac postaje takav da ima vrednost zlata.
Pitao sam, DSS je izašla sa zahtevom da se hitno formira komisija i mislim da je zadnji trenutak da se to učini. To je bilo moje poslaničko pitanje. Kao odgovor Vlade dobio sam sledeće obrazloženje:
Prvo, da je Vlada imenovala radnu grupu za praćenje globalne finansijske krize i njen uticaj za Srbiju.
Pod dva, održani su sastanci sa predstavnicima subjekata iz finansijske industrije i realnog sektora u cilju sagledavanja trenutnog uticaja globalne finansijske krize na ove sektore u Srbiji, kao i identifikovanju mogućih mera koje bi država, na predlog navedenih subjekata, mogla preduzeti. Pod tri, Vlada i Narodna banka Srbije doneli su prvi paket mera.
Pod četiri, Vlada priprema novi paket mera koji će biti usmeren ka ublažavanju uticaja krize na realni sektor.
Pod pet, u skupštinskoj proceduri se nalazi prvi set zakona iz paketa mera koje je Vlada predložila.
U tom trenutku, to je bilo 18.11, gospodin Jelašić je izašao, i nije član nijedne radne grupe, niti je upoznat sa postojanjem bilo kakve radne grupe.
(Predsednik: Vreme)
Završavam.
Još jedno pitanje – kakvi su efekti formiranja takve radne grupe i ovih radnih grupa kada imamo, u ovom trenutku, kamatu između 25 i 30% za privredne subjekte? Hvala. (Aplauz.)