Treća sednica, Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2008.

25. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica, Drugog redovnog zasedanja

25. dan rada

15.12.2008

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:35

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 108 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović pozvala da današnjoj sednici prisustvuju gospodin dr Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i gospođa Živana Bogatinčević, savetnik ministra finansija.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSIGURANjU DEPOZITA (pojedinosti)
U poslednjem radnom danu zastali smo u raspravi na amandmanu na član 1, koji je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Narodni poslanik Saša Dujović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Saša Dujović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. koji kaže da narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Želim da postavim pitanje, pre svega, želim da obavestim narodne poslanike i građane Srbije da se danas obeležava 94 godine pobede srpske vojske nad austrougarskim osvajačima u čuvenoj Kolubarskoj bici u Prvom svetskom ratu.
Danas se taj dan obeležava stidljivo. Predstavnici veteranskih organizacija nisu ni konsultovani, a kamoli pozvani na ovu proslavu.
Postavljam pitanje nadležnom ministarstvu – da li se nadležno ministarstvo Vlade Republike Srbije stidi svojih veterana i njihovih potomaka, kad ih ne poziva na ovakve proslave? Da li će, po ko zna koji put, značajne datume pobede srpske vojske u svojoj istoriji obeležiti desetak predstavnika ministarstava, koji na te proslave dolaze u crnim limuzinama, i od tih desetak većinu čine radnici iz ministarstva, a ratnike i potomke o tome obaveštavaju putem medija?
Ovim putem tražim odgovor od nadležnog ministarstva i nadležnog ministra, koji je ujedno i predsednik Odbora za obeležavanje tradicija srpskih oslobodilačkih ratova. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, ne možete postavljati poslaničko pitanje pošto ovaj tok sednice ne dozvoljava, možete zahtevati objašnjenje.
Narodni poslanik Radojko Obradović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Na osnovu čl. 225. i 226. tražim obaveštenje i informaciju – da li je u ministarstvu nadležnom za pitanje koje je postavio moj prethodnik i dalje državni sekretar lider Pokreta veterana Srbije, gospodin Vasiljević, koji je bio naš kolega doskoro? Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslanik Saša Dujović, pravo na repliku na osnovu člana 101.

Saša Dujović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Gospodin Vasiljević jeste državni sekretar, ni on nije pozvan na ovu proslavu, kao i niko odavde iz ove skupštine, a ovde ima, koliko znam, barem deset ratnih veterana, na čelu sa dvojicom generala i nekoliko nas koji smo bili obični vojnici i ratni vojni invalidi usput.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li neko želi reč u raspravi u pojedinostima na član 1, na koji je amandman podneo narodni poslanik Milorad Buha?
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 1. i predložio da se reči "malih i srednjih pravnih lica" zamene rečima  "pravnih lica".
U obrazloženju ovog amandmana naveo sam da je predlagač ovog zakona prekršio odredbe člana 84. i 86. Ustava Republike Srbije, koje garantuju ista prava i istu pravnu zaštitu na tržištu, bez obzira na oblik organizovanja ili oblik svojine. Pravna lica moraju imati isti oblik zaštite, bez obzira da li su mala, srednja ili velika. U slučaju kada predlagač zakona izostavlja iz zaštite velika pravna lica ili velika društva kapitala, pravi diskriminaciju i krši odredbe Ustava Republike Srbije.
U odgovoru zašto ne prihvata ovaj amandman, Vlada je rekla sledeće: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženom izmenom Zakona o osiguranju depozita u velikoj meri proširuje predmet uređenja ovog zakona. Naime, dosad važeći Zakon odnosio se samo na osiguranje depozita fizičkih lica, dok se predloženim izmenama njegovo dejstvo proširuje i na preduzetnike, mala i srednja preduzeća. Republika Srbija stoji na stanovištu da je u uslovima prisutne krize na finansijskom tržištu neophodno, pored fizičkih lica, zaštititi navedene privredne subjekte, jer bi oni u takvim okolnostima mogli pretrpeti najveću štetu.
Osim toga, pozivanje na čl. 84. i 86. Ustava Republike Srbije, na koje se narodni poslanik poziva u svom obrazloženju, nije adekvatno, s obzirom da navedeni članovi Ustava Republike Srbije uređuju pravni položaj na tržištu, odnosno ravnopravnost svih oblika svojine.''
Suština mog amandmana jeste u tome da ne smemo praviti razliku i mislim da se, bez obzira na stav i mišljenje Vlade, krši Ustav, odredbe čl. 84. i 86, koji je stavio u isti pravni kontekst mala, srednja i velika preduzeća.
Ako znamo činjenicu da u okviru velikih preduzeća imamo najveći broj javnih preduzeća, preduzeća koja obavljaju poslove od opšteg interesa, državnih preduzeća koje je osnovala država zbog značaja u poslovima koje obavljaju, obaveza države je da zaštiti velika preduzeća, svoja preduzeća. Čudna je odredba zakonodavca da isključi velika preduzeća. Opredeljenje je takvo, mislim da je to greška, i verovatno ćemo posle izvesnog vremena imati izmenu, a to je čest slučaj, u situacijama kada vi propustite određene stvari.
Kada govorimo o osiguranju depozita i povećanju osiguranog iznosa, moramo uočiti određenu nedoslednost aktuelne vlasti. Naime, do pre mesec dana aktuelna vlast je govorila da na našim prostorima nema krize, da se ekonomska, finansijska kriza, koja je uzdrmala gotovo ceo svet, ne oseća na prostorima Republike Srbije.
Međutim, odjednom smo, pre mesec dana, dobili izmene i dopune u Predlogu ovog zakona, i drugih zakona u ovom setu zakona; Zakona o osiguranju depozita, Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, kao i izmene i dopune Zakona koje se odnose na sistem zaštite banaka i osiguravajućih društava.
Moramo upozoriti aktuelnu vlast da ne vodi dovoljno računa o zaduženosti građana, privrede i preduzetnika. Moramo upoznati javnost da je zaduženost ogromna. Treba da zabrine aktuelnu vlast i sve nas zajedno, jer prema podacima koje možemo videti na sajtovima Narodne banke, privrednih asocijacija koje se bave ovom problematikom, da je zaduženost stanovništva ovog trenutka oko 310 milijardi dinara, pretvoreno u evre to je 3,8 milijardi evra. Zaduženost privrede je oko 650 milijardi dinara ili oko 8 milijardi evra. Zaduženost preduzetnika je oko 40-tak milijardi dinara, odnosno oko 475 miliona evra.
Zaduženost stanovništva je, prema tumačenju guvernera Narodne banke, premijera Vlade, oko 450 evra. Prema njihovom mišljenju, ne treba da nas brine zato što i zemlje u okruženju, a i zapadnoevropske zemlje imaju daleko veću zaduženost.
Međutim, mislim da, s obzirom na nivo zarada u Srbiji, ovaj iznos od 450 evra po stanovniku treba da nas zabrine, uz kompletnu zaduženost koju imamo u društvu, spoljni dug koji je ovog trenutka veći od 30 milijardi dolara, kao i ogromna zaduženost privrede.
Ono o čemu aktuelna vlast ne vodi računa i vodi pogrešnu ekonomsku politiku, jeste aktuelna referentna kamatna stopa. Ona je u toku 2007. godine, sa 14% skinuta na 10%. Ovog trenutka je 17,75%. Ovaj procenat treba da nas zabrine. U zapadnoevropskim zemljama ona se kreće između 4 i 6%, u srednje razvijenim negde do 10%. Ovoga trenutka, mi imamo najveću referentnu kamatnu stopu u Evropi. Zajedno sa referentnom kamatnom stopom u politici kamata, banke primenjuju ovu referentnu stopu kao baznu stopu i nadograđuju sve svoje kamatne stope u okvirima ove stope, tako da imamo vezanu politiku u oblasti kamata i kamatnih stopa, koja se trenutno kreće između 25 i 30%.
Pitam vas i pitam aktuelnu vlast, da li naši građani imaju mogućnost da plaćaju ovako visoke kamatne stope u uslovima socijalne bede i siromaštva našeg stanovništva? Nemaju mogućnost. Međutim, aktuelna vlast ih je prisilila da plaćaju ovako visoke kamatne stope. Kamatne stope koje plaćaju naši građani su trenutno među najvećim kamatnim stopama u Evropi. I to treba da zabrine. Aktuelna vlast, ništa ne čini, a posebno preko referentne kamatne stope i preko politike kamatnih stopa u bankarskog sistemu.
Reći ću vam samo jedan podatak, u 2007. godini Narodna banka Srbije je ima ukupno 21 kontrolu u 35 banaka u Srbiji. Podnela je 15 prijava za prekršaje, za banke, i 21 privredni prestup.
Nedovoljno, i to nije adekvatna kontrola. Narodna banka ne čini ono za šta je zadužena prema Zakonu o narodnoj banci, prema Zakonu o bankama. Iza te nekontrole stoji vrlo ozbiljna pozicija u kojoj se nalazi Narodna banka. Moramo reći da Narodna banka i ne sme da ode da kontroliše. Koga? Strane banke. Nisu one strane, figurativno kažem strane banke. To su banke čiji su osnivači, odnosno čiji je kapital došao iz inostranstva. Radi se ukupno o 21 banci čiji su vlasnici iz inostranstva.
Nedovoljna kontrola Narodne banke, visoka referentna kamatna stopa, visoke kamatne stope, to je onaj kamen i teret koji leži na stanovništvu, privredi, preduzetnicima i nemogućnosti za uredno vraćanje kredita.
Mi možemo reći, prema podacima koje ima Narodna banka Srbije, da je urednost vraćanja kredita zadovoljavajuća. Zadovoljavajuća je bila do desetog meseca, ove godine. Sada počinje kolaps. Takva praksa je i u drugim zemljama u okruženju i u zemljama koje su nedavno ušle u EU.
Stanovništvo i privreda su gladni kredita. Krediti su uzimani, na primer u Češkoj, u 2007. godini banke su oduzele prinudnim izvršenjem 200 hiljada stanova i kuća. Mora da zabrine aktuelnu vlast taj podatak.
S druge strane, imamo podatak da je u Hrvatskoj preko 15 hiljada automobila, koji su uzeti na lizing, vraćeni u posed onima koji su dali lizing, odnosno to su lizing kuće. To treba da zabrine aktuelnu vlast. Međutim, vas to ne brine. Ne činite ništa.
Aktuelna vlast ne čini ništa da ukaže stanovništvu, privredi, na sve potencijalne štetne poslove koji mogu proizaći iz ovakvih poslova u kojima imamo ovako visoku referentnu kamatnu stopu. U poziciji smo da plaćamo najveće kamatne stope u Evropi. To treba da nas zabrine.
Zaduženost koju imamo treba da nas brine. I pored toga što smo od 2001. godine ušli u reformu u smislu privatizacije državnog i društvenog kapitala, gotovo sedamdesetak posto, onoga što je bilo u vlasništvu države i društvene imovine, privatizovano je, inkasirali smo oko 4 milijarde evra. Ta sredstva smo upumpali u javnu potrošnju, umesto da smo, izvršili ono što nam nalaže Zakon o privatizaciji, uložili u fondove za razvoj, ponovo investirali u određene projekte, pomogli malim i srednjim preduzećima, digli privredu, pre svega, mala i srednja preduzeća i od dobiti tih preduzeća živela bi država. Ovako, upumpali smo sve u javnu potrošnju. To smo potrošili i možemo reći da smo gotovo završili postupak privatizacije, bez ikakvih pozitivnih efekata, a poraznu politiku privatizacije ćemo osetiti u idućoj godini i u sledećim godinama.
Da se vratimo na član 1. Predlagač zakona je morao prihvatiti ovaj amandman i zaštititi ono što je državno vlasništvo. Unutar sistema velikih preduzeća nalaze se javna preduzeća, državna preduzeća koja obavljaju poslove od opšteg interesa.
Čudno je da ne štitimo svoje, država ne štiti državna preduzeća. To je sigurno jedinstven primer u svetu, a evo, mi ga imamo ovde na delu. Društvo je moralo ustati u zaštitu i pomoći i malim komunalnim preduzećima i velikim javnim sistemima, evo, i na ovaj način. Moramo ukazati još i na određenu pojavu u društvu koju možemo videti u bankarskom sistemu, a to je kontrola i upravljanje državnim bankama. Sada trenutno imamo osam banaka sa većinskim kapitalom države i gotovo svih osam su gubitaši.
Najeklatantniji primer gubitaša je Poštanska štedionica, koja je u 2007. godini ostvarila gubitak od 2,8 milijardi dinara, a već je u prvih šest meseci 2008. godine ostvarila gubitak od 2,5 milijarde. Ovde su slušali od predstavnika SRS-a i poslanika u Skupštini kolike su plate upravo u ovim i ovakvim bankama i onda dobijamo podatak da su to plate od 200, 300 itd. hiljada dinara, a ovde vidimo iskazan ogroman gubitak. Šta čini država da to spreči? Ništa.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
 Amandman na član 1. gospodina Buhe na najlepši mogući način otvara priču o tome kako Vlada Republike Srbije, odnosno ministarstvo, kako se oni zapravo ponašaju krajnje besmisleno, neodgovorno kada je reč o građanima Srbije i kada je reč o radu ove Narodne skupštine, o poštovanju, odnosno nepoštovanju narodnih poslanika.
Vi znate da je DSS pre, već više od dva meseca, podnela predlog o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, a iz istih razloga zbog kojih je i ovaj predlog zakona koji je Vlada Republike Srbije nama podnela.
Da je istina ono što vladajuća koalicija priča o tome da je neophodno što brže završiti stvar sa predlozima zakona koji su od značaja za život građana, koji su u funkciji borbe protiv ekonomske krize itd, ne bi nam Vlada Republike Srbije ovo priređivala, nego bi još pre dva meseca, umesto da pošalje negativan odgovor na Predlog zakona DSS-a, ono što misli da u tom zakonu treba dopuniti, dopunila amandmanima, a mi bismo pre dva meseca imali usvojen zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. To je ono što treba danas reći, pa kada se setimo subotnje rasprave o tome da li raditi subotom i nedeljom ili ne, da li se time blokira rad Narodne skupštine ili ne, da li je Narodna skupština crna rupa ili neko drugi, evo vam odgovor na to pitanje.
Crna rupa je Vlada Republike Srbije koja ne može da dostavi Narodnoj skupštini potreban set zakona kako za evropsko pridruživanje, tako i onih suštinskih zakona koji su neophodni da država, odnosno građani Srbije odbrane sebe od ugroženosti, kao što je slučaj sa svetskom ekonomskom krizom.
Dakle, mi više od dva meseca nakon podnošenja kvalitetnog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita danas još uvek raspravljamo o amandmanima na Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita koji je podnela Vlada Republike Srbije. Amandman gospodina Buhe, na član 1. dokazuje da ovaj predlog zakona koji je Vlada Republike Srbije podnela, ne da nije bolji od Predloga zakona koji je podnela DSS još pre dva meseca i koji je već davno trebalo da bude usvojen u Narodnoj skupštini, nego je kudikamo gori.
Već je bilo reči o tome šta govori član 84. Ustava Republike Srbije koji kaže da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Tržište u ovom smislu je širok pojam. U stavu 2. se kaže: ''Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.'' Stav 3. kaže:''Prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena.'' I, onda, izjednačava strana pravna lica sa domaćim na tržištu.
Vi u osnovnom tekstu Zakonu o osiguranju depozita, koji važi, u članu 2. imate određivanje značaja pojedinih pojmova. Kada se pogleda šta su sve značenja pojedinih pojmova, nigde se u njima ne nalazi određivanje pojma malog, srednjeg i velikog pravnog lica. Gde to ima? To ima u Zakonu o računovodstvu i reviziji u članu 7. koji govori o razvrstavanju pravnih lica. Tu se, naravno, govori o malim, srednjim i velikim pravnim licima.
Ako predlažete zakon, vi iz Vlade Republike Srbije, i hoćete da uvedete novu kategoriju, poseban zakon, znači, ovde se ne radi o Zakonu o računovodstvu i reviziji, već se radi o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, vi morate objasniti pojmove koje uvodite. Jer, ukoliko ne objasnite pojmove koje uvodite u konkretan zakonski predlog, oni ostaju kao jedna vrsta nakarade u ovom tekstu koji nema nikakvog značenja, potpuno se suprotstavlja i onom značenju koje daju drugi zakoni koji govore o pojmu pravnog lica i preduzeća, dakle, čak se i tim pojmovima ovaj predlog zakona suprotstavlja.
Tako ne može da se piše zakon, to nema nikakvog smisla i samo po sebi nema nikakvog unutrašnjeg značaja. Ne možemo se povezivati pojmovno sa drugim zakonom ukoliko izričito u predlogu zakona pojmovi nisu određeni na adekvatan način. Ovo što ste vi napisali ne znači ništa, to je prvo i osnovno.
Drugo, ako određene subjekte delimo na mala, velika i srednja pravna lica, ako pravna lica kao subjekte delimo, pri tom, ne mislimo samo na preduzeća ili mislimo na preduzeća, morate se opredeliti na šta mislite kada govorite o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, kada u članu 1. uvodite ovu kategoriju. To iz ovoga što ste vi napisali, iz teksta celog osnovnog zakona koji se menja ovim predlogom zakona, nije jasno.
Ovako ne može da se piše zakon. Ovo što ste vi napisali, zaista, nema nikakvog smisla i jedino što je moguće ovde uraditi jeste ili da se izbriše član 1. ili da se izmeni član 1. na način kako je to predložio gospodin Milorad Buha, da se uvede pojam pravnog lica, pa onda da vidimo. A, ako vas brine da li postoje osnovi za osiguranje depozita, tzv. velikih pravnih lica, onda ta briga prestaje istog trenutka kada se usvoji predloženi amandman, jer on ne deli pravna lica na velika, srednja i mala, nego govori o pravnim licima.
I onda se postavlja opredeljenje – da li mi štitimo osiguranjem depozita i pravna lica ili ne, da li štitimo samo fizička lica, to je onda pitanje o kome možemo raspravljati.
Uvoditi kategorije iz Zakona o računovodstvu i reviziji u ovaj zakon bez ikakvog dodatnog objašnjenja u tekstu Predloga zakona, ne samo da je pravno nekorektno, nego unosi dodatnu konfuziju i upućuje na to da se na potpuno nejednak način tretiraju pravni subjekti u ovom društvu, suprotno Ustavu Republike Srbije. Hvala.