Poštovane kolege poslanici, građani Srbije, gospođo Dragutinović, i ovoga puta činim izuzetak obraćajući se i prisutnom državnom sekretaru, gospodinu Iliću, jer je on bitan činilac ove priče. Pošto je odavno vođena rasprava o ovom zakonu u načelu, svoju diskusiju ovim povodom ću početi citiranjem gospodina Jelašića.
On je svoje referate počinjao rečima: "sve je počelo od agencije i banaka" i ovo je jedna retka prilika u kojoj moram da priznam da je bio u pravu. Svo zlo je počelo od agencije i od banaka i to 2001. godine, odlukom da se finansijski sistem Republike Srbije uništi privatizacijom, metodom isecanja od slučaja do slučaja, a rezultate imamo priliku da gledamo danas.
I poslednji građanin Srbije, koji je sumnjao koji je značaj finansijskog sistema i domaćeg vlasništva u bankama i posledice tog vlasništva na realni sektor, na privredu, na posao, na zaposlenost, na našu budućnost, sada je imao prilike da to vidi. Svi priznaju da je finansijska kriza nešto što će pokazati svoje negativne efekte na našoj privredi, i to u nedostatku kredita za razvoj. Svi priznaju da naša zavisnost od zapadnoevropskog bankarskog sistema jeste razlog zbog kojeg ćemo trpeti u finansijskoj krizi.
I šta Vlada radi? Koristeći izgovor "svetska finansijska kriza", sigurnost štednje i povećanje iznosa depozita za koji država garantuje preko svoje agencije, povećavajući taj iznos sa tri hiljade na 50 hiljada, u stvari pravi dimnu zavesu da bi izmenila zakon o Agenciji za osiguranje depozita, Agenciji koja je započela i nastavlja posao podržavljenje banaka i njihovog uništavanja.
Umberto Eko bi rekao "čitav svet hoda dubeći na glavi". Zaista, vi hodate državom Srbijom dubeći na glavi i pokušavajući da nam kažete da ćete uvesti red stvaranjem haosa. Da objasnim građanima zašto se obraćam baš gospodinu Iliću. Gospodin Ilić je predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita, ponovo je na tu funkciju imenovan 6. decembra i samo je jedan od članova zamenjen, šef kabineta našeg premijera, gospođica Mirjana Jovašević je zamenjena nekim novim članovima, ali su svi ostali, kao zaslugu za dobar i vredan rad, ostali da budu članovi.
Zakon kaže da se sedam članova bira iz Ministarstva finansija, iz NBS i iz Udruženja banaka.
Gospođo Dragutinović, od vas očekujem da se, za razliku od gospodina Cvetkovića, kao ranijeg ministra finansija, pozabavite načinom rada i namerama koje Agencija za osiguranje depozita ima u navodnom sređivanju finansijskog sistema.
Poštovani građani, Vlada je donela odluku da, na predlog Narodne banke, donese akt kojim će Agencija za osiguranje depozita izvršiti novo podržavljenje banaka, a u proceduri kupovine akcija onih banaka koje remete finansijsku stabilnost.
Prevedeno na razumljiv jezik, to znači – Narodna banka mora da napiše predlog, Vlada ništa ne može da uredi dok joj Narodna banka ne napiše predlog.
Narodnoj banci se osladilo da ima diskreciono pravo, da od nje zavisi sudbina neke banke, u smislu zatvaranje ili daljeg rada, bukvalno da u njenim rukama stoji sudbina.
(Predsedavajuća: ... upozoravam vas da je ne primereno udarati rukama o klupu u sali Narodne skupštine i time omalovažavati i Narodnu skupštinu i govornicu.)
Gospođo Čomić, taj pritisak mogu da izdržim. Mene rukovode mnogo važnije i veće stvari i to me ne može uznemiriti. Građani Srbije ovo mogu da čuju zahvaljujući načinu na koji RTS vrši prenos ove sednice.
Narodna banka Srbije i dalje jeste taj najvažniji činilac koji neće snositi odgovornost za sudbinu ljudi zaposlenih u tim bankama, za depozite, za kredite i za štednju zato što Vlada ovim predlogom pristaje da Vlada donosi akt, a Vlada ne može da reaguje dok joj Narodna banka ne da predlog.
Mojim amandmanom tražim da se pribavi mišljenje Narodne banke, jer znam da vi od ovog zakona nećete odustati ali se trudim u ime Poslaničke grupe Napred, Srbijo da upodobimo u skladu sa zakonom vaše postupanje, znači, da inicijativa bude na Vladi, da Narodna banka dostavi obrazloženo mišljenje i da se kupovina akcija od banaka koje inače nisu u državnom vlasništvu može obaviti u situaciji samo da za to postoje obrazloženi razlozi koji su navedeni u nekom aktu, na primer, rešenju.
Na takav amandman meni Vlada odgovara da ako se pribavi mišljenje ili donese rešenje, što inače Zakon o bankama propisuje, da bi to bio dug postupak u kojem bi se tražila sudska zaštita, a u kratkom roku se ne bi mogli sanirati kao negativni efekti takvog postupanja.
Ekonomista sam, nisam pravnik, ali svaki građanin zna pravo u toj meri da zna da ne postoji čovek ili institucija kome nije omogućena sudska zaštita. Ovo je preki sud za banke gde se pokušaj podržavljenja ili oduzimanja vlasništva ili raspolaganja vlasništvom, potpuno je svejedno, ponavlja i to je repriza onoga što je rađeno u 2002. godini, u vreme kada su se zbog otpisa, Pariskog i Londonskog kluba, podržavile banke i među njima ih je bilo 16 banaka, od kojih ni za jednu postupak stečaja ili likvidacije još nije završen, a neke su prodate, a novac od tih privatizacija je netransparetno trošen i to je posebna priča, ali jeste razlog zbog kojeg Vladi ne treba omogućiti da postupa ovako.
U čemu je poseban problem kad kažem vi hoćete da sprečite haos, a ustvari ga stvarate? Da li postoji ijedan postupak, da li postoji ijedno činjenje na kugli zemaljskoj u kojoj možete, vi ste u Agenciji koja će sprovoditi ovaj zakon, vi ste član Vlade koja će doneti akt koji će, jeste posredno ste član Vlade sa mogućnošću uticaja, omogućiti da se na predlog Narodne banke, a tražim na obrazloženo mišljenje i velika je razlika, pokrene jedan takav postupak. Šta će ovo imati za rezultat? Tamo gde nema problema vi ga možete stvoriti. Primeri postoje u našoj stvarnosti. Tamo gde nema problema Narodna banka ga može stvoriti zloupotrebom svojih diskrecionih prava i kontrolnim mehanizmima.
Poštovani građani i kolege, iako postoji Zakon o bankama koji u čl. od 101. do 120. reguliše i preventivnu kontrolu i kontrolne mehanizme upozoravanja, rešenja za ispravku određenih nepravilnosti i iako postoji 141 mesečni izveštaj koji dostavlja svaka poslovna banka Narodnoj banci, Narodna banka će se odjednom iznenaditi kad neka poslovna banka krene da svojim postupanjem remeti finansijsko tržište.
Nije tačno da Narodna banka nema uvid u poslovanje, način rada i nepravilnosti! Narodna banka treba da takve probleme stvori ako neko proceni da mu to odgovara. A zašto? Zato što imamo 2001. i 2002. godine otvorene stečaje nad četiri velike banke u kojima do sada, ni u jednoj od njih, nije završen stečaj ali je za te četiri velike banke naplaćeno preko 11,5 milijardi dinara potraživanja.
Dokument o tome postoji u odgovoru na pitanje koje je Vlada Srbije dostavila 28. decembra 2007. godine.
Ono što ovde ne piše jeste da je na desetine miliona ostvareno prihoda od prodaje umetničkih slika, ono što svi znamo, a još nije procesuirano, jeste da je poslovni prostor tih banaka dat bez naknade ili po izuzetno povoljnim cenama nekim bankama koje su se samo predstavljale kao državne i mi danas nećemo moći da proverimo kako je svojevremeno gospodin Dinkić, onda prisutan, danas prisutan i u Vladi i u Agenciji, pogodovao povezana lica, odnosno bivše vlasnike Poštanske štedionice u kojima je država gubila a pojedinci zarađivali.
Gospodine Iliću, poštujem vas, ali vi mene ne zanimate kao persona, zanimate me kao predsednik Upravnog odbora Agencije koja je ovoj skupštini, iako je to zakonska obaveza, poslednji put dostavila izveštaj za 2006. godinu. Najmanje jednom godišnje ste dužni da nam pokažete kako gazdujete državnom imovinom, da li ova država od toga ima koristi ili nema, odnosno kome se pod firmom očuvanja državne imovine i rada u interesu Republike Srbije, u stvari, omogućuje da zarađuje dok država Srbija gubi.
Odgovornost i obaveza koju će imati ministar finansija je da nikada ne dozvoli da se ponovi situacija u kojoj je kao septembra 2002. godine SRJ, čitam deo zakona, prenela Republici Srbiji svojinu nad akcijama stečenim po osnovu konverzije potraživanja prema bankama, prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba. Tada je dato 16 banaka na prodaju ili u stečaj sa zabranom da se mogu pojaviti domaća pravna lica kao kupci.
Zaboravljate da je finansijski sistem krvotok ove privrede, da nemamo domaću proizvodnju zato što nemamo domaće bankarstvo, da je tržište raščišćeno da ovde uđu strane banke i nije dovoljno što situacija jeste takva kakva je, što zavisimo od stranog novca, što je domaća štednja uložena u strane banke, da pomažemo njihov razvoj, nego se uporno trudite da jednim potpuno nezakonitim, nezamislivim načinom omogućite sebi, preko Narodne banke a da to radi Agencija, da nastavite postupak razrušavanja i domaćeg bankarstva tamo gde ga još ima i uništavanje domaće industrije koja od tog bankarstva zavisi, a kog u tom postupku dobija dok svi mi gubimo. Mislim da ćete vi jednog dana za ovom govornicom odgovarati. Hvala. (Aplauz.)
(Za vreme govora narodne poslanice Jorgovanke Tabaković narodni poslanici SRS sve vreme lupaju o klupe.)