Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, samo je falila zakletva da se napiše na ovom amandmanu pa da poverujemo kao u sve ove zakletve što se zaklinju neki.
Gospođo Dragutinović, ako biste usvojili ovaj amandman onda biste stvarno oprali sve ono loše što je u vašem predlogu zakonu. Gori amandman nisam mogao ni da pročitam ni da vidim. Sada ću da vam objasnim zbog čega. To je, otprilike, kao Vlada predloži nešto, pa kaže, evo, palimo ovu sobu, a onda dođe amandman pa zapali ne samo zgradu nego tri ulice.
Gospođo Dragutinović, gospodine Iliću, neću da vas prozivam, ne bi bilo korektno, pošto ne možete da mi odgovorite po Poslovniku, pa je iluzorno da pominjem vaše ime. Bilo bi nekorektno sa moje strane.
Želim da vam skrenem pažnju da članom 1. Predloga zakona, koji sada, ako bi to prošlo što ste vi predložili, itd. on je u prvom stavu izgubio poziv na član 7, gde se pravi veza sa bankama gde je država prisutna sa svojim kapitalom. Pošto toga nema, onda se ovo odnosi na sve banke. To je ideja.
Nije ni celishodno, ni opravdano, ni ustavno, ni zakonito ovo što vi predlažete. Znači, u izvornom tekstu, znači postojeći član 9. Zakona je prihvatljiv pod nekim uslovima. Kada je donet ovaj zakon, ovaj član je bio sporan, jer Agencija za osiguranje depozita treba da radi vrlo konkretne poslove. Primarni posao je da obezbedi depozite, dodat je posao u vezi stečaja i likvidacije banaka. To je posao koji postoji od 1993. godine po saveznim propisima. Ništa novo tu nije bilo, zato što je vrlo specifičan postupak likvidacije i stečaja i funkcija likvidacionog i stečajnog upravnika kada je u pitanju bankarski sistem u odnosu na preduzeća, radne organizacije, itd. Onda je u članu 9. ostalo bukvalno rečeno ono što je posao od interesa za Republiku Srbiju.
Kada se kaže – posao od interesa za Republiku Srbiju, izvršna vlast sprovodi te poslove. To je Vlada. Pitanje je šta je u ovom zakonu moglo da se preda Vladi, Agenciji i da to predstavlja izvršne poslove? Zato kažem, pod nekim uslovima, onakav član 9. je mogao da ide zato što se odnosio na intervenciju države prema bankama, gde postoji državni kapital. Kada to proširite na sve banke, neću da ulazim u to da li je potreban predlog NBS, da li je potrebno mišljenje NBS ili ova najgora varijanta – rešenje. Pitanje je šta bi se utvrdilo tim rešenjem? Koja je svrha tog rešenja? Kakva je pravna snaga tog rešenja?
Vi ste, s pravom postavili pitanje, ako se donosi rešenje, onda mora da se vodi upravni postupak, upravni spor u krajnjem slučaju. Zato taj deo uopšte neću da komentarišem. Ali, postavlja se centralno pitanje – da li vi u ime Republike Srbije i da li NBS, u koaliciji sa Vladom Republike Srbije, to su dva organa izvršne vlasti, Vlada je malo više, NBS ima neku samostalnost, ali formalnopravno pripada izvršnoj vlasti, da li dva organa izvršne vlasti mogu da intervenišu kod svih banaka?
Zašto bi država, Republika Srbija, čitam ovo što ste vi ostavili, pokrivala potencijalne gubitke ''Rajfajzen'' banke, ili bilo koje druge banke, ili Banke ­''Inteza'', gde su se ovi eksperti nafatirali. Kažite mi, koji je interes kada one rade sa građanstvom? Vrlo su skromni plasmani kada su u pitanju pravna lica. U tim poslovima sa građanstvom donet je Zakon da se osiguraju depoziti. Šta rade sa pravnim licima? Zašto biste vi sanirali neki loš plasman te banke? Zašto biste vi čuvali tu banku? Zašto poreski obveznici da čuvaju ''Rajfajzen'' banku? Vi znate kako oni posluju sa građanima, odraše građane!
Kaže: "Preuzeti, kupiti ili na drugi način steći lošu aktivu". Država da kupuje lošu aktivu ''Rajfajzen'' banke? Izvinite, molim vas, vas ili treba zatvarati ili treba na drugo mesto smestiti. Odakle? Kojim sredstvima? Pravite deficit u budžetu, sada kažete – kupovaćemo nešto što je loše u bankama sumnjivog kapitala. Mi ne možemo to da vam dozvolimo. Ovamo pričate – svetska ekonomska kriza.
Što bi Republika Srbija, što bi poreski obveznici Republike Srbije, preko budžeta intervenisali sa sredstvima da se kupi nešto što je loše? Šta se spasava? Neki plasman nekog preduzeća. Koji plasman? Da vam ne čitam podatke o strukturi društvenog proizvoda, sa 20 i nešto posto učešće poljoprivrede, a sada je došlo na 11%. U realnom sektoru je bilo milion zaposlenih, za sedam godina ste spustili na skoro 600 hiljada, sudeći po ovome što ima 500 preduzeća, nad kojima treba da se zatvori stečaj u 2009. godini i što će da se izgubi 200 hiljada radnih mesta i još 100 hiljada mesta zbog ovog lošeg bankarskog sistema Šta će nam ostati u realnom sektoru, trista hiljada zaposlenih? Trista hiljada zaposlenih koji treba da stvore dohodak da živi 7,5 miliona. Koja to ekonomija može da izdrži?!
Vi ćete intervencijom preko Agencije u ime Republike Srbije, kupovinom loših plasmana banaka, da sačuvate privredu, nemojte molim vas. To možete da pričate ovim zumbulima, nemojte meni da pričate. Još se samo zakunite da će tako da bude. Tadić se zakleo, pa je prodao Kosovo. Zakunite se da će ovako da bude.
Poreski obveznici treba da spasavaju banke na čijem čelu se nalaze ljudi koji su pali iz inostranstva, nadam se da delite moje mišljenje, gospodine Batiću, poput Pitića. Imate ovog Đelića, ima u banci 11,5 miliona. Nema toliko, ima više? I mi da spasavamo njegovu banku, gde je on genije, postigao za godinu i po dana u opoziciji 11,5 miliona evra u akcijama. Nisu znali kako da mu isplate bonuse tom geniju. Nemojte vaše genijalne poteze da plaćaju siromašni građani Srbije. Za to ne smem da dignem ruku. A vi se zakunite. Imamo ovde ove zakletnike.
Dalje, kažete: "Upravljati lošom aktivom i prodati tu aktivu u banci". Kako to možete? Tek, kao četvrta mera, da se kupe akcije.
Kako možete bez kupovine akcija da se u bilo kojoj banci javljate po ovim pitanjima? Možete komercijalno. Zašto bi ulazili u komercijalni rizik povodom nečega što u startu znate da je loše? Ne može.
Dalje, najspornije je ovo, tu ima sledeći amandman, gde se traži brisanje. "Kupiti u ime i za račun Republike Srbije akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost". Molim vas, ako je ugroženo poslovanje neke banke, finansijska stabilnost države, znači da banka nije, pre svega, likvidna. Ne može uredno da se obavlja platni promet preko njenih računa. U drugoj fazi – insolventnost banke. Ako je insolventnost, zna se – ide na stečaj. Što bismo mi to čuvali?
E, sada ste vi digli nogu zato što su Amerikanci ljuljnuli stotine milijardi da spasavaju bankarski sistem. Što to nisu uradili 2000-te, 2001, 2002. godine, onda ne bi sa 60 na 40% pao uticaj našeg realnog sektora u bruto društvenom proizvodu. Ne, nego ste svesno uništili, sve na rasprodaju.
Da bi se sistem očuvao i održao, zbog čega? Zbog stranaca koji su ovde ubacili svoj kapital. Sada će svi građani Republike Srbije da saniraju. Šta da saniraju? Kome da pomažu? Da pomažu one bogate koji ne znaju šta da rade.
Da li znate za prvih šest meseci, a znam da znate, Udruženje banaka je iznelo podatak, strane banke u Srbiji zaradile su 300 miliona evra. Šta su vaši komentari iz okolnih država? Naravno da finansiramo, naravno da smo prisutni na bankarskom tržištu Republike Srbije. Te pare i taj profit nikada ne bi zaradili ni u Grčkoj, ni u Nemačkoj, ni u Austriji, ni u Francuskoj!
E, pa, gospodo, ako ste zaradili te pare, ostavite ih ovde, držite svoju likvidnost, čuvajte svoju solventnost, a ne izneli pare i sad će poreski obveznici Srbije, šta da stabilizuju – lizing kredite. U čiju korist – u korist banaka?! Na čiju štetu – građana Republike Srbije?! Ovo je jedina država gde poreskom politikom građani finansiraju svoju propast. To nigde na kugli zemaljskoj nema. Nigde!
Molim vas, 60% prihoda budžeta koji vi planirate za sledeću godinu je po osnovu uvoza. Zašto? Zato što je kukuriknuo ovaj što je dobio šamarčinu u Briselu, "ajmo, ajte, jedva nas čekaju", dobio šamar, vratio se i kaže – ne, mi ćemo jednostavno da primenimo". Dupla šteta.
Gde je naša proizvodnja? Nema je. Šta ste napravili za ovih osam godina? Ima li neki most, ima li neka zgrada, ima li neka termoelektrana? Šta ste napravili? Jedino onaj što su ga finansirali, srpski kongres u Americi, da navodno kao Fulbrajtov stipendista nešto nauči. Taj Jelašić, došao je ovde pa nam prosipa mozak. Onakav guverner može svako da bude, kao što je Jelašić.
Nadam se da ćete da prozovete Milivojevića pošto se javlja, a sramota ga da digne ruku. Javi se, ovde ćemo da postavimo ogledalo, kao kod kuće kad vežbaš. On kod kuće vežba, ima jedno ogledalo, stavi u veličini čoveka i vežba na ogledalu kako da ispadne lep. Stavite mu ovde ogledalo, zato nosi ovaj laptop.
(Predsednik: Nemojte upućivati takve rečenice gospodinu Milivojeviću, molim vas.)
Izvinjavam se, nisam znao za ovu leteću izmenu. Stvarno se izvinjavam, da sam znao za ovu izmenu ne bih ovako prokomentarisao, ja sam mislio da je tu moja Gordana Čomić, ona mi toleriše.
Uostalom, uključite se vi u ozbiljnu raspravu o ovome. Nemojte vi da se branite ćutanjem. Brani se Vlada ćutanjem, brani se Poslanička grupa DS ćutanjem i onda čujemo u Subotici samo pretnje. Kako koji dan pretnja, nemojte, morate da me slušate – u zatvor. Nemojte, morate da me slušate – u zatvor. Pajsere u ruke čuvajte radna mesta – oni, tap, šator ispred njegove kancelarije. Oni ozbiljno shvatili, oni ne znaju da su to laži i prevare, i ovaj zakon je i laž i prevara.
Ako ste mislili da Republika Srbija može da uđe kao akcionar, da otkupi akcije i da bude vlasnik kapitala po izboru u svim bankama, onda morate da znate da je to dvostrani pravni posao i da je to materija koja treba da se reguliše Zakonom o Narodnoj banci Srbije i Zakonom o bankama. To su dva propisa gde ova odredba treba da bude, a nikako u zakonu o Agenciji za osiguranje depozita.
Međutim, ne, vi imate 126 i verovatno ćete ovo da progurate i onda ćete da kukuričete po medijima – građani, vaši ulozi su zaštićeni do 50 hiljada evra, niko vam ne može ništa, a onda će zumbuli sa ovakvim "zaklinjem se amandmanom" da vas plaše i onda, naravno, vi ispadate cvećke. Kad zazumbule ovi što se zaklinju, nema drugo, ali računam da se i vi zaklinjete, pa se nadam da ćete vaše zakletve da ispunjavate.

Gospodin Vladan Batić ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, u vezi sa predloženim amandmanom imam nekoliko pitanja.
Da li će se odredbe Zakona o agenciji za osiguranje depozita odnositi i na "Euroaksis" banku u Moskvi? Odgovorno tvrdim da je to možda najveća banka sa ovih prostora, jedino je sedište izmešteno u Moskvu.
Pre više od mesec dana postavio sam vam pitanje, možda nije trebalo biti upućeno na adresu ministra finansija, ali svejedno, postavio sam pitanje i vama i guverneru Narodne banke – koliko se deviznih rezervi ove zemlje Srbije nalazi u "Euroaksis" banci u Moskvi? Odgovora nema.
Da vas podsetim da su najveći akcionari te banke ovdašnji tajkuni, četiri ili pet ovdašnjih najvećih tajkuna.
Da vas podsetim, takođe, da su neki od njih miljenici jednog potpredsednika ove vlade u kojoj ste vi, od te "Euroaksis" banke dobili kredite, znači iz deviznih rezervi zemlje, ne uloživši nijedan dinar svojih para. Sa tim parama dobijenim iz kredita, znači iz deviznih rezervi ove zemlje kupili su akcije Nacionalna štedionice. Kad je Nacionalna štedionica privatizovana, onda su ih oni prodali osam do devet puta skuplje i zaradili milione evra. To se zove pljačka države i naroda.
Da vas ne podsećam na onu staru priču o Nacionalnoj štedionici koju je vaš kolega iz današnje Vlade tada predstavio kao respektabilnu, modernu, jaku državnu banku, pa joj dao ime "Nacionalna" da bi u svesti ljudi stvorio konfuziju da ona ima nekakve veze sa državom i sa narodom. Naravno, konfiskovane su zgrade, poslovni prostor, oprema, računari, softveri, zaposleni u Službi platnog prometa, odnosno u SDK. Posle toga se ispostavilo da je to sve šarena laža.
Drugo pitanje u vezi sa ovim i ono je, gospođo, upućeno direktno vama, postavljao sam ga nebrojano puta vašim prethodnicima i odgovora nije bilo – da li je plaćen PDV prilikom prodaje ''Delta banke'' ''Banci Inteza"? Molim vas da mi ovde dostavite odgovor.
Sledeće pitanje – gde su otišle pare od prodaje ''Delta banke'' ''Banci Inteza'', ovde ili možda na Kipar? Iz tog pitanja izvire sledeće pitanje – da li je plaćen porez na transfer para iz Srbije na Kipar? Setićete se verovatno onih arhivskih snimaka gde Mlađan Dinkić ispija šampanjac kao tadašnji ministar finansija prilikom prodaje ''Delta banke'' ''Banci Inteza'', umesto da šampanjac ispija ministar finansija Kipra. Molim vas za odgovor na ovo pitanje.
Da se ne bih javljao po Poslovniku, imam samo još jedno pitanje, ne vama, nego Vladi. Svi ste, kolege narodni poslanici, svedoci nečega što je vrhunac besmisla. Kad dođete kući pogledajte bilo koji program televizije, pa u pauzi za reklame videćete nešto što zvuči neverovatno, neprestano se vrte reklame ''Nafte industrije Srbije''. Pazite, NIS se reklamira sada, a nije se reklamirao nikada ranije ali se sad reklamira.
Koliko para je potrošeno, to je pitanje za Vladu, za trenutnu besmislenu kampanju NIS-a? Da li ovo rukovodstvo koje je opljačkalo poreske obveznike Srbije za svoje astronomske plate, sad kad više ne može, valjda neće moći da dobija te enormne plate, hoće malo da opere pare preko besmislenih reklama za NIS?!
Molim vas, uvažene kolege, svima nam te reklame promaknu, ali pogledajte kakav je to besmisao, kakav je to teatar apsurda.
NIS koji će za par dana da bude privatizovan krenuo je da pravi reklamu kao da tek treba da usledi tender pa da vide da je to jedna moćna, respektabilna firma i da se napravi što veća cena.
Nešto što je već danas postavljeno kao pitanje, pa da ga postavim i ja. Pošto imam svoje prijatelje na italijanskoj "RAI uno", danas je, dame i gospodo, moja dugogodišnja prijateljica Mila Mihajlović je urednica "RAI uno", centralna tema na "RAI uno" je agonija ili kolaps ''Fijata''.
Znači, centralna tema na glavom programu italijanske televizije, svi vodeći listovi "Koriere dela Sera", "In Đornale", "La Stampa", "Republika" na naslovnim stranama govore o agoniji ''Fijata''.
Dakle, da Vlada da odgovor, da li priča o ''Fijatu'', o ''Zastavi'', o jednom epohalnom, istorijskom poslu, jer sve što Mlađan Dinkić radi je istorijski, ono što drugi urade to su istorijske pljačke, tako je nazivao svog ortaka iz iste stranke, gospodina Davinića, a ono što je, kao njegov doprinos, kao besplatne akcije, kao privatizacija ''Fijat'', to je sve istorijski, ali vreme vrlo brzo pokaže da je to istorijski promašaj, dakle, tražim od Vlade odgovor na pitanje – šta će biti sa ''Fijatom''?
Oni se sada setili da upozoravaju ljude u ''Zastavi'', da sačuvaju postojeću opremu, kao, nema veze, proizvodićemo ''Fijat-florida'', odnosno ''Zastava-florida'' ili ''Jugić'', možda će krenuti i ''Fiću'' da proizvode.
(Predsednik: Hoćete privesti kraju, molim vas, mada vi imate pravo tri minuta po Poslovniku i tri minuta po amandmanu.)
Završavam. Dakle, da li će nešto da rade ili će u ''Zastavi'' da se uzgajaju pečurke? Izgleda da je to jedino preostalo. Hvala.

Gospodin Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Na osnovu člana 104. Poslovnika, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Naime, jedan poslanik je ovde, za amandman koji je gospođa Jorgovanka Tabaković podnela u ime Poslaničke grupe SNS, rekao da ga ne treba prihvatiti zato što je štetan, zato što time podržava Vladu Republike Srbije.
Moram građanima Srbije da kažem da se radi o pravu narodnog poslanika da podnese amandman, a potom i o izvanrednom amandmanu kojim se u stvari sprečava preki sud zamišljen ovim zakonom u oba stava člana 9. Zakona, odnosno člana 1. Predloga zakona, po kojima se odjednom, bez osnove u Zakonu o bankama, Narodnoj banci izmišlja predlog Vladi Srbije, koja potom aktom nalaže Agenciji da pokrije potencijalne gubitke, preuzme, kupi ili na drugi način stekne lošu aktivu, upravlja lošom aktivom i proda tu aktivu, da ostanemo pri prvom delu ovog amandmana, interesuje me – zašto je tu ubačen predlog Narodne banke Republike Srbije i zašto je tu loše reći, po pribavljenom mišljenju Narodne banke Republike Srbije?
Gde u Zakonu o bankama, u diskrecionim pravima Narodne banke ili u drugim pravima postoji sada mogućnost da Narodna banka donosi predlog o bar ove prve četiri tačke člana Zakona koji se menja, a onda ponižavajuće, čini mi se, po predlagača zakona, po Vladu Republike Srbije, u drugom delu amandmana u kome narodni poslanik Jorgovanka Tabaković predlaže da se kupovina u ime i za račun Republike Srbije akcija banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost obavi na osnovu rešenja NBS donetog u skladu sa Zakonom o bankama, Vlada kaže da je to procedura koja zahteva izvesno vreme, pa, svako rešenje NBS podleže proveri nadležnog suda, ukoliko to rešenje neka od strana ospori, a u slučaju spora po rešenju se ne može postupati i mere koje se žele postići u kratkom roku ne mogu se sprovesti.
(Predsednik: Vreme)
Izvinjavam se, završavam. Zaboravljate da NBS ima diskreciono pravo po članu 120. da donese rešenje, odluku o meri stepena kojim banka ugrožava finansijsku disciplinu i nesmetano funkcionisanje bankarskog sistema. U okviru svog redovnog poslovanja, Narodna banka već utvrđuje koje banke izazivaju finansijsku nestabilnost i dovoljno je samo da na osnovu tog rešenja Narodne banke Republike Srbije postupite, mada se i ja pribojavam...
(Predsednik: Vreme)
... svega onoga u šta ste ubacili Narodnu banku, pošto po članu 121. Narodna banka i zaposleni u Narodnoj banci ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem njihove dužnosti, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, to znači – nikada.
Veoma oprezno, dame i gospodo, u istom članu ovog zakona prvo ste predvideli neka nova prava Narodne banke, a onda ste izbacili amandman kojim se već utvrđena prava Narodne banke samo utvrđuju u ovaj zakon.
Završavam, izvinjavam se, hvala vam za podršku, znam da vam je to drago i mislim da je ovo način da smanjite svoju agresiju i to je mnogo bolje da ispoljite ovde, nego, recimo, u braku na svojim suprugama.
(Poslanici SRS, sve vreme izlaganja narodnog poslanika Tomislava Nikolića, lupaju o klupe.)

Nemate više reč.

Gospodin Buha, ustupate gospodinu Krasiću? Onda ste vi na kraju. Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da član 27. Poslovnika mora da se primeni. Ne tražim u primeni da se pojedini govornici, kada dođu ovde, zaklinju na vernost, krstu, otadžbini, znate i sami da od toga nema ništa, ali očekivao sam da ćete makar neko blago upozorenje da izreknete, jer očigledno se vrši insinuacija da sam ja, u jednoj od mojih prethodnih diskusija, povredio dostojanstvo.
Ničije dostojanstvo svojim mišljenjem nisam povredio, nego sam samo ukazao da i od goreg Predloga zakona koji je podnela Vlada, može da postoji nešto još gore i dokazao sam u čemu se ogleda to još gore. Bežite od toga što je još gore.
Da li moje mišljenje vređa nečije dostojanstvo, ja ne znam. Samo znam da se nisam zakleo ovde kad sam izneo mišljenje i nisam stekao legitimno pravo da kršim zakletvu. Onaj ko se zakune, on može da krši zakletvu. Onaj ko se nije zakleo, ne možete da ga pozivate na zakletvu.
Samo sam izneo svoje mišljenje, zašto smatram da je to loše. Ako ste hteli tu vrstu eksproprijacije i nacionalizacije, onda prebacite u zakon o NBS i Zakon o bankama. U ovom zakonu nemate mogućnosti to da radite.
Različiti su procenti inteligencije, pa se različite stvari shvataju na različite načine. Nisam imao nameru da uvredim dostojanstvo. Čak ni predstavnici Vlade moju diskusiju nisu tumačili kao povredu dostojanstva, već kao konstruktivni prilog poboljšanju Predloga zakona. Ako bi ovakav predlog zakona izašao, verujte, mi bismo na tom bankarskom sektoru imali apsolutnu samovolju i, ne daj bože, da dođu neki ministri finansija i neki guverneri koji su brzo potezni, kao što je Mlađa bio, ode sve u propast.
Tek sad možemo otvoreno da pričamo sa javnošću, kakve su kobne posledice politike od 2001. godine u bankarskom delu, u finansijskom delu. Tek sad je građanima jasno. Pre tri-četiri godine, kada smo im objašnjavali šta će da bude, šta će da se desi, niko nam nije verovao.
Sada kada su na svojoj koži osetili jasno im je i ja plediram za tu solidarnost, ali ne solidarnost sa Vladom nego da svi građani međusobno budu solidarni, da shvate, danas je ''Robna kuća Beograd“, sutra će vaša firma biti, danas je n.n, prekosutra će biti Vladan Batić, Dragan Todorović.
Šta da vam radim, takva vam je strateška pozicija, a takvu Vladu imamo.

Gospodin Ostojić ima reč, po Poslovniku.

Predsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodne poslanice, mislim da je povređeno dostojanstvo Skupštine u jednoj rečenici uvaženog poslanika Vladana Batića – da će se uskoro potpisati sporazum o prodaji NIS-a. Duboko verujem da se to neće desiti.
Podsećam na inicijativu LDP-a, još od septembra meseca, da se oceni ustavnost Sporazuma koji smo ratifikovali ovde u Skupštini. Još nismo dobili odluku Ustavnog suda, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, gospođo predsednice.
Od vas, zaista, LDP očekuje da uložite svoj autoritet, veze i poznanstva, mnogo puta ste nam izišli u susret i obezbedili nešto što ima veze sa radom Parlamenta, a tiče se vladajuće većine. Nadam se da ćete vi požuriti Ustavni sud, da donese odluku, da li je Gasno-naftni sporazum ili Energetski sporazum koji smo ratifikovali u skladu sa Ustavom, jer sam duboko ubeđen da je nemoguće da će se uskoro desiti trećina Sporazuma, a one dve trećine nećemo imati u ugovoru.
Možda gospodin Batić ima nekakve informacije. Ne sporim dobru obaveštenost gospodina Batića, ali mislim da ne treba građanima reći da će se uskoro desiti prodaja NIS-a, a da nećemo imati ugovor za gasovod, da nećemo imati ugovor za rekonstrukciju skladišta gasa. Mislim da Ustavni sud mora da odgovori na ono što mi tražimo, što već tri meseca stoji kao inicijativa i, zaista, gospođo predsednice, očekujem da uložite svoj autoritet, da dobijemo bilo kakvu odluku od Ustavnog suda.
Ako Ustavni sud kaže da je prodaja državnog monopola Republike Srbije drugoj državi, bez garancija da će se ostala dva posla iz Sporazuma desiti, ustavan, u redu, onda će se to desiti, ali insistiram da se ovde sa govornice ne iznose neproverene informacije da uskoro sledi prodaja NIS-a, a nema ništa od gasovoda i od Banatskog Dvora.
Duboko verujem da ta cev koja ima nekakav ventil, ne može biti zamena za propalu politiku 90-tih, da se ne može destabilizovati region...
(Predsednik: Vreme.)
...završavam, tom cevi koja je sada glavna. Zaista, očekujem odgovor od vas, gospođo Dejanović, da li ćete uložiti napor da Ustavni sud hitno odgovori na tu inicijativu, jer vreme ističe?