Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čl. 225. i 226. Poslovnika i tražim odgovor od predsednika Vlade na sledeće pitanje:
''Da li su vođeni pregovori u okviru Vlade o izmeni Zakona o penzijama?''
Naime, pre neki dan je izjavio predstavnik DS, gospodin Stanimirović, da je bilo razgovora oko toga da li će biti promenjen Zakon o penzijama i to tako da se najniže penzije povećaju više od 10%, a da se najviše penzije ne povećavaju. Na to se, prema njegovim rečima, usprotivio vrh Partije ujedinjenih penzionera, jer njima ne odgovara da se njihove penzije koje su od 70,80 možda i 100 hiljada dinara ne povećavaju, a da se povećaju najniže penzije za veći procenat.
Ako je to tačno, to je, zaista, više nego sramno. Vrh Partije ujedinjenih penzionera je obećao bolji standard svim penzionerima, a naročito onima koji imaju najniže penzije. Pošto neće biti promene Zakona, odnosno linearno će se povećavati penzije, to znači da će oni koji primaju 7 hiljada imati uvećanu penziju za 7 stotina dinara i naredne godine neće biti nikakvih povećanja, a evro je otišao na 88 dinara. Danas je u ''Blicu'', na dve strane, objavljen spisak povećanja cena osnovnih proizvoda za život. Potrošačka korpa je otišla u nebo. Dakle, sve ono što je rečeno bačeno je u vodu, samo zato što je vrh Partije ujedinjenih penzionera previše bahat i želi da njihove ionako visoke penzije i dalje rastu, a da oni koji imaju najniže penzije ne mogu da prežive. Hvala.

Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Javio sam se po amandmanu da objasnim zašto je potrebno da se ovaj amandman prihvati, da budem precizniji, zašto ne treba ništa dirati u postojećem Zakonu o Agenciji za osiguranje depozita.
Član 1. ovog Predloga zakona praktično omogućava Vladi da u nekoj koprodukciji sa Narodnom bankom krene u operaciju koja se zove izvršavanje posla za Republiku Srbiju, a to je ''kupovina u ime i za račun Republike Srbije akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost.''
Moram na početku da kažem da ovako predložena izmena ovog zakona o Agenciji za osiguranje depozita jednostavno odudara od duha i predmeta Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. Moram da vam skrenem pažnju da u članu 3. Predloga zakona, a to sam vam i u načelnoj raspravi rekao, da Agencija obavlja poslove obaveznog osiguranja depozita fizičkih lica. Mislim da to niste menjali u međuvremenu ili jeste ovim vašim naknadnim amandmanom, ali ako niste menjali, onda je to u kontradiktornosti sa onim prethodnim zakonom o kom smo pričali, gde ste ubacivali mala i srednja pravna lica.
Ako ovo što vi predlažete, DS izglasa, moram da vam kažem, pored člana 3. stav 1. postojećeg Zakona da postoji i čitavo poglavlje pod rednim brojem 3 – Obavljanje poslova za Republiku Srbiju i da se sve ovo što vi menjate u članu 9. odnosi praktično na ono što je propisano članom 7. U 1. stavu člana 9. stoji poziv na član 7. tog zakona. Član 7. Zakona kaže da – Agencija učestvuje u upravljanju banaka čiji je akcionar Republika Srbija, tako što prati poslovanje tih banaka i rad njihovih organa, a obavlja i druge poslove u ime i za račun Republike Srbije u skladu sa Zakonom i drugim propisima.
Znači, ako se priča o nekim ovlašćenjima u pogledu upravljanja u bankama, Agencija to pravo može da ostvari samo u onim bankama gde je prisutan državni kapital, odnosno kapital Republike Srbije. Sve što stoji u članu 9. odnosi se na to i kada vi menjate član 9. i tu širite to ovlašćenje i na kupovinu akcija svih drugih banaka, vi onda izlazite iz okvira predmeta Zakona. Vi nemate to ovlašćenje, niti bi Vlada Republike Srbije, mogla na predlog, zahtev ili mišljenje NBS da menja vlasničku strukturu drugih banaka.
Tu je početak i kraj nečega što se zove ustavnost i zakonitost. Dalje neću da idem, jer mogu da dobijem opomenu. Čim kažem – Ustav, ovi meni ''koknu'' opomenu, jer je ovde zabranjeno da se citira Ustav. Sada, bih ovo što vi tražite da se promeni mogao da razmatra i u drugom kontekstu. Činjenica je da u pogledu prava i obaveza Republike Srbije kada je u pitanju finansijsko poslovanje i kada su u pitanju neki poslovi u ime i za račun Republike Srbije ili bilo koji modalitet tog učešća da uzmemo u obzir, mogu da učestvuju NBS, a doduše, može i Agencija za osiguranje depozita. Ali sve nadležnosti Agencije za osiguranje depozita su praktično regulisane članom 5. stav 2. Nemam nameru da to čitam, pošto je to dugačko. Znači, pored osiguranja depozita fizičkih lica, tu se nalaze i poslovi stečajnog upravnika nad bankama i da ne ređam dalje.
Ako Republika Srbija ima potrebe da učestvuje u promeni vlasničkog kapitala neke banke gde ona nema svoj neki osnivački ulog ili nema kasnije neku akciju, ona može da uđe u taj posao preko berze i na drugi način ali nikako preko Agencije za osiguranje depozita. Postavlja se pitanje da li može da postoji i ovlašćenje da preko Agencije za osiguranje depozita učestvuje, recimo, u upravljačkim pravima ove jedine državne banke, ''Komercijalne banke'', ja smatram da tu više mesta za ulazak u posao ima direktno Ministarstvo finansija. Onaj ko vam je pisao i ovaj zakon i ove izmene i dopune, on ne zna da razgraniči šta su izvršni poslovi, šta su zakonodavni i šta su neki drugi poslovi. Zato pravi ovu svojevrsnu papazjaniju. Međutim, moram da vam skrenem pažnju, na svojevrsnu nedoslednost, a ona je kako političke prirode tako i ekonomske.
Samo da vas podsetim, ''videla žaba gde se konji potkivaju, pa digla batak i ona.'' Videli ovi naši političari evro, da Amerika sa 700 milijardi učestvuje u pokriću dubioza bankarskog sistema, koji je pretežno u privatnoj svojini ili u korporativnoj, nije bitno, pa kažu, kad mogu Amerikanci možemo i mi! E, ne možete, gospodo. Zašto ne možete? Sada ću da vam pročitam zašto ne možete.
Vi ste nas naučili od onog dana kada je iz drugog pokušaja Mlađan Dinkić sa čarapom ušao u Narodnu banku Srbije, prvi put je promašio zgradu.
Nemojte da se smejete, imam svedočenje i ljudi koji su bili izloženi pištolju i ljudi koji su bili u obezbeđenju u jednoj banci gde je on pogrešio i imam svedočenje Dušana Mihajlovića, gde je čovek rekao, taman smo sa Labusom dogovarali da smirimo političke tenzije, a onaj ludak, kažu, utrčao u banku, ali sreća naša pa je promašio zgradu.
Možete da se mrštite koliko hoćete, ali to je napisano u novinama, napisano je u sudskim spisima.
Tada smo naučili veliku lekciju u Srbiji, da država ne sme da bude akcionar i vlasnik kapitala u bankama! I tada je krenulo uništavanje državnog i društvenog kapitala u bankama! Izuzetak se desio samo kod Nacionalne štedionice, ali se izuzetak desio samo koliko kamere da vas slikaju, Đuričića, Labusa, Dinkića i Zorana Đinđića kako otvaraju štedne knjižice u Nacionalnoj štedionici i ona postaje državna banka. Ne leži vraže, posle toga ste se prvi put posvađali sa G17 plus, odnosno drugi put. Sada je ovo šesti put da se svađate.
To je bio jedan etalon, ne etelon čarapu na glavu pa otimaj banku, ne, nego etalon – ne sme država da bude akcionar u banci, jer je država loš privrednik. To je ta lekcija iz neoliberalizma, koja kaže –prepustimo sve privatnoj inicijativi i sve privatna inicijativa sa svojom sposobnošću može tanano da uredi, a ona će tako da ga uredi da neće biti ni penzija, neće biti ni toplog obroka za vojsku.
Ko zna šta sve neće biti. Zašto? Troškove treba smanjiti i sve što je trošak treba efikasno rešiti. Kako? Ubiti, da ne postoji. Trošak mora da se ubije, da ne postoji.
To je ta ekonomska logika čiji su protagonisti Pitić, Đelić, Dinkić, Vlahović, on se izvukao malo, Kori Udovički i ova grupa ekonomista, koji se tri puta dnevno tuširaju. Ceo ekspertski potencijal se nalazi u tušu, a ne u suvom znanju.
Sada ću da vam pročitam šta se desilo sa našim bankama. Ako moja prijateljica Borka Vučić gleda, a ako ne gleda molim one njene prijatelje da je podsete da sam je pomenuo u najboljem mogućem kontekstu, mada mi je krivo što ćuti i što ne priča, a ona bi morala da nam kaže, jer kad nam ona kaže onda ćemo da shvatimo ovu surovu sudbinu koju doživljavamo sa ovom vrstom primitivizma – glasanje iz Bodruma, iz Soluna, hapšenje itd.
E, sada ću da vam pročitam skraćeno nešto što su napisali neki ljudi koji se razumeju u ova drvca, kaže ovako:
''Likvidacija četiri banke "Beogradske banke", "Beobanke", "Jugobanke" i "Investbanke" nije samo čin ukidanja bankarskog sistema Srbije.
Tadašnji guverner i njegovi ''kalašnjikov mentori'' na taj način smislili su likvidaciju svih proizvoljnih kapaciteta i veletrgovinskih sistema, jer su likvidacioni upravnik i razne agencije za stečaj i likvidaciju banaka odmah ispostavile račune za naplatu svih odobrenih kredita, bilo onih dospelih ili nedospelih, sa pripadajućim kamatama iz perioda hiperinflacije, sankcija i bombardovanja srpske privrede. Ovi moćnici nisu ni sačekali odluku Pariskog i Londonskog kluba da korisnicima inokredita umanje potraživanja za više od tri milijarde dolara, već su taj popust pripisali državi, kao što su i novac od nekoliko milijardi dolara od prodaje društvenih preduzeća pojeli preko budžeta, umesto da to usmere na lečenje bar polovine srpske privrede.''
Banke nema, ukinute, napravljene neke nove. Nas naučili da država nikako ne treba da interveniše u bankarski sistem, jedva ostala i "Komercijalna banka" ali je pod budnom kontrolom G17 plus, kao i ceo bankarski sistem.
Sada dolazi za 180 stepeni promena, pa kažu da proširimo nadležnost Agencije za osiguranje depozita, navodno, da u ime Republike, navodno Cvetković sedne na Vladi, na predlog guvernera Jelašića, koji, onako, udara veliku štednju, pa 17 soba neće da greju u onoj vili od 500-600 kvadrata, a verovatno neće više ni da kosi travu već će da voze bicikle, jer to su mere štednje koje on preduzima, oni su zaključili da treba da očuvaju privatni kapital u nekim bankama. Čiji?! Strani kapital.
Da bih vam to učinio jednostavnijim, dragi gledaoci, dragi građani Republike Srbije, da biste shvatili ovu vrstu primitivizma, to se svodi na ono – Mlađan Dinkić godinama kaže grinfild investicije došao Italijan, došao neki iz Zanzibara, ko zna odakle je došao, evo na ovoj ledini će biti fabrika, uneće svež kapital, pa kažu cifre od 20 miliona evra, 10 miliona evra, to je đuture, koliko hoćeš možeš da kažeš, prođe šest meseci i na istoj toj livadi vire samo oni stubovi, dolazi Mlađan Dinkić i maestralno potpisuje ugovor po kome Republika Srbija za svako novo otvoreno radno mesto daje dve hiljade evra.
Pod takvim uslovima svaka šuša može da bude poslodavac. Pod takvim uslovima svako može da se bavi privredom. Setite se koliko takvih lokacija postoji. Zar vam ovo ne liči na to? Zašto bi Republika Srbija kupovala rizične plasmane u nekim bankama, kupovala akcije i čuvala tuđi kapital kod nas? Ma, gde je naš kapital sa Kipra? Ko je ugasio našu privredu koja je izgubila reproduktivnu sposobnost? Ma, dajte, ljudi, da pišemo optužnice protiv ovih, protiv Borisa Tadića, protiv Mlađana Dinkića, protiv Đelića. Treba optužnice pisati i ovde da se sprovede suđenje! To je pravo rešenje. Ovde, ovde, pred kamerama da građani vide!
Ko je uništio srpsku privredu? Ko je nas doveo u ovu situaciju? Proći će Nova godina, videćete koliki će biti kurs. I vi ste socijalno odgovorna Vlada? Koja je to vrsta socijale, da spasavam "Rajfajzen banku? Da spasavam Pitića sa ovom njegovom bankom? Ne, građani Srbije nemaju obavezu da spasavaju te banke, ali imaju obavezu da traže odgovornost onoga koji je uništio naš bankarski sistem. To je glavno pitanje.
(Predsednik: Vreme.)
Vreme je na mojoj strani.

Narodni poslanik Radulović Miloš, po Poslovniku. Izvolite.

Čl. 225. i 226. Poslovnika. Koristim priliku da postavim pitanje ministarki Dragutinović i žao mi je što mi je predsedavajući oduzeo reč jer bih na taj način učinio Skupštinu efikasnijom, postavio bih to pitanje u kontekstu mog izlaganja. Zamolio bih vas da mi ovo vreme gde ću da citiram svoje poslaničko pitanje koje sam postavio gospođi Dragutinović ne računate kao vreme.

Izvinite, moraću da vam računam ovo vreme zato što nije Poslovnikom predviđeno da ne računam.

Ministarki sam na sednici 4. novembra 2008. godine postavio poslaničko pitanje u vezi referentnih kamata koje su tog trenutka, pričao sam o tome, skočile sa 15,75 na 17,75%. To je uvećanje od 2%.
Između ostalog, rekao sam da smo juče čuli informaciju da je najveća tražnja trenutno kod građanima za sefovima. Građani više nemaju poverenja u banke. Novac drže u sefovima i po mišljenju mnogih eminentnih ekonomista, molim vas da mi ovo ne računate ovo vreme...
(Predsednik: Molim da ne ometate gospodina Radulovića)
... praktično, novac postaje takav da ima vrednost zlata.
Pitao sam, DSS je izašla sa zahtevom da se hitno formira komisija i mislim da je zadnji trenutak da se to učini. To je bilo moje poslaničko pitanje. Kao odgovor Vlade dobio sam sledeće obrazloženje:
Prvo, da je Vlada imenovala radnu grupu za praćenje globalne finansijske krize i njen uticaj za Srbiju.
Pod dva, održani su sastanci sa predstavnicima subjekata iz finansijske industrije i realnog sektora u cilju sagledavanja trenutnog uticaja globalne finansijske krize na ove sektore u Srbiji, kao i identifikovanju mogućih mera koje bi država, na predlog navedenih subjekata, mogla preduzeti. Pod tri, Vlada i Narodna banka Srbije doneli su prvi paket mera.
Pod četiri, Vlada priprema novi paket mera koji će biti usmeren ka ublažavanju uticaja krize na realni sektor.
Pod pet, u skupštinskoj proceduri se nalazi prvi set zakona iz paketa mera koje je Vlada predložila.
U tom trenutku, to je bilo 18.11, gospodin Jelašić je izašao, i nije član nijedne radne grupe, niti je upoznat sa postojanjem bilo kakve radne grupe.
(Predsednik: Vreme)
Završavam.
Još jedno pitanje – kakvi su efekti formiranja takve radne grupe i ovih radnih grupa kada imamo, u ovom trenutku, kamatu između 25 i 30% za privredne subjekte? Hvala. (Aplauz.)

Za reč se javila gospođa Radeta, po Poslovniku.

Javljam se na osnovu člana 201. Poslovnika Narodne Skupštine.
Najpre, radi javnosti da kažem da trenutno u sali nisu prisutne gospođa Nada Kolundžija i gospođa Suzana Grubješić, šefovi poslaničkih grupa. Evo, vidite kako one opstruišu rad parlamenta i život u Srbiji.
Pitala sam Ministarstvo inostranih poslova i dobila odgovor od gospodina Vuka Jeremića, koji ne odgovara istini. Gospodin Vuk Jeremić je na najgrublji način prekršio Rezoluciju, donetu u ovom parlamentu, kada je u pitanju misija Euleks, pošto je pitanje bilo vezano za misiju Euleks na KiM za Predlog rezolucije, koji je podnelo 108 narodnih poslanika u ovom parlamentu, koji nije još došao na dnevni red.
Između ostalog, Vuk Jeremić kaže: "U skladu sa utvrđenim principima državne politike, Vlada je u martu ove godine predložila razgovore sa UN u cilju efikasnijeg funkcionisanja UNMIK-a i jačanja saradnje između Republike Srbije i UNMIK-a", itd. (neću imati vremena za sve, "odnosno postizanje sporazuma o zajedničkom sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 u šest oblasti: policija, sudstvo, carine, administrativni prelazi, saobraćaj, infrastruktura i srpska kulturna baština, generalni sekretar UN Ban Ki Mun je o prihvatanju naše inicijative formalno obavestio predsednika Republike Borisa Tadića, pismom od 12. juna 2008. godine. Od tada teku pregovori između Republike Srbije i UN.''
Dakle, na osnovu pisama, razmenjenih između Borisa Tadića i Ban Ki Muna krenuli su razgovori između Republike Srbije i UN. Samo ne znam da li je tu bilo – dragi Džordž.
Po pitanju misije EU, molim vas, narodni poslanici, svi ste glasali za ovu rezoluciju, svi koji su sada u sali i sada da čujete kako laže ministar Vuk Jeremić, kako laže Vlada Republike Srbije i kako obmanjuju narodne poslanike i građane Srbije.
''Po pitanju misije EU na KiM, Vlada strogo poštuje odredbe Rezolucije Narodne Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, donete 26. decembra .2007. godine.'' Kaže dalje, a ovo dobro znate da nikada nije bilo predmet nijedne rezolucije do sada. ''Insistira da je misija EU prihvatljiva samo pod sledećim uslovima – Savet bezbednosti mora da donese odluku o misiji, ona mora da bude pod autoritetom UN i da funkcioniše na osnovu Rezolucije 1244, da bude statusno neutralna, odnosno da ne sprovodi odredbe Ahtisarijevog plana.''
(Predsednik: Vreme)
Javila sam se na osnovu člana 201. Poslovnika, gospođo Đukić-Dejanović.
(Predsednik: Onda možete do 5 minuta, izvinite)
''Vlada je odlučila da ne prihvati misiju EU bez prethodnog dobijanja pisanih garancija UN da su uslovi Republike Srbije prihvaćeni.''
Dakle, mi nikada nismo dobili garancije Saveta bezbednosti UN.
A, ono što je najgore od svega jeste činjenica da Vlada Republike Srbije, da predsednik Republike i ministar Vuk Jeremić barataju tekstom neke rezolucije koja ovde nikada nije usvojena. Uzmite sve rezolucije, ni u jednoj se ne pominje razmeštanje misije EU, odnosno Euleks. To je trebalo da bude tema rezolucija koju smo podneli u junu mesecu – 108 narodnih poslanika SRS, DSS i NS.
Vi, gospođo Đukić-Dejanović, nikada niste stavili na dnevni red tu rezoluciju. Dakle, vi ste prekršili Ustav, skupštinska većina je prekršila Ustav, gospoda iz Vlade Republike Srbije je na najgrublji mogući način prekršila Ustav, prekršili...
(Predsednik: Vreme)
... odluku, odnosno Rezoluciju koja je doneta u ovom parlamentu. Da, vreme je, hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović, a zatim narodni poslanik Arsen Đurić, po Poslovniku. Molim vas, fokusirajte vašu pažnju na dnevni red i sadržaje, takođe.