TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.12.2008.

27. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

27. dan rada

17.12.2008

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 16:15

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima (pojedinosti) (2008)
  • Treća sednica Drugog redovnog zasedanja (2008)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Narodni poslanik Aleksandar Martinović, bez obzira što je po potpuno strogoj primeni Poslovnika reč trebalo da dobiju Zoran Krasić i Milan Lapčević. Prosto, da se završi razmena argumentacije između poslanika koji je podneo amandman i predstavnika Vlade, to vas molim.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Martinović

    Srpska radikalna stranka
    Hvala vam, gospođo Čomić. Uvek sam bio poštovalac vašeg načina vođenja sednice Skupštine. I ovoga puta vam odajem zahvalnost što ste mi omogućili da, vrlo kratko i vrlo konstruktivno, odgovorim gospodinu ministru.
    Gospodine ministre, hajde sad da zanemarimo Zaštitnika građana. Nesporno je da on ima pravo da uputi preporuku i to niko ne dovodi u pitanje. Postavljam vam pitanje – u kojim situacijama će Vlada Srbije, ako je u pitanju Vlada, ili neki drugi nadležni državni organ, da uvaži preporuku, a u kojim situacijama neće? To je suština našeg amandmana, odnosno, to je suštinska greška sadržana u vašem predlogu zakona. Neće se, jednostavno, znati kojim se to principima rukovodi Vlada ili drugi nadležni organ kada razmatra preporuku Zaštitnika građana.
    Razumem kakva je pravna priroda Zaštitnika građana. U pravnoj teoriji on se naziva ''tigrom bez zuba''. Može da upućuje preporuke, može da piše po novinama itd., ali, na kraju krajeva, on, sam po sebi, niti može da ukine upravni akt, niti može da dovede do nečijeg razrešenja.
    Znači, nesporno je kakva su ovlašćenja Zaštitnika građana. Ovde se radi o drugoj fazi, kada Vlada primi preporuku Zaštitnika građana. Onda se postavlja pitanje – kojim principima, kriterijumima, načelima, argumentima se Vlada služi prilikom uvažavanja ili, pak, neuvažavanja te preporuke?
    Vi kažete - tako je postavljeno. Jeste, postavljeno je u predlogu zakona, ali mi smo predložili da se to menja. Nije to teško. Jednostavno da se kaže - utvrđeno je da je preporuka autentična, desilo se to što se desilo, činjenično stanje odgovara onome što piše u preporuci i mi uvažavamo preporuku i razrešavamo državnog službenika.
    Znate u kakvu situaciju može da dođe i Vlada i državni službenik i građanin čija su prava dovedena u pitanje? Može državni službenik da bude najgori na svetu i da Zaštitnik građana piše 101 preporuku protiv takvog državnog službenika, Vlada jednostavno može da kaže - u zakonu ne postoje nikakvi kriterijumi; jeste da si ti, Zaštitniče građana, napisao preporuku, ali mi tvoju preporuku ne uvažavamo, državni službenik ostaje na položaju.
    U takvu situaciju možete da dovedete državnu upravu – potpune samovolje, arbitrarnosti, samovoljnog postupanja, nejednakog postupanja, parcijalnog postupanja, postupanja različitog od slučaja do slučaja i, umesto reda, imaćete nered.
    Setite se šta je rekao Platon - Bog je stvorio ovaj svet zato što je shvatio da je red bolji od nereda. Shvatite i vi jedanput.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

    Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Sad mi je jasno, gospođo Čomić, zašto pravite te leteće izmene kada treba da se reklamira povreda Poslovnika. Naravno, ne mogu sada da vam prigovorim pošto je prethodnik izašao.
    Pozivam se na čl. 136. i 104. Poslovnika Narodne skupštine jer je ministar Marković izašao ovde i pogrešio temu. On je pričao o tome šta će da radi 2009. godine, kako će da otpušta državne službenike. To nije tema ovog zakona.
    A gde je trebalo da se dohvati amandmana, ponašao se po sistemu ''oženjen sam, ali kao momak živim'' (to je jedna čuvena narodna pesma, bila je vrlo popularna). Ili, da budem precizniji, kao predstavnik vlasti je dao jedan opozicioni govor, pa je kritikovao prethodnu, prethodnu, prethodnu... Sve vlasti je iskritikovao, a zaboravio je da je bio u vlasti. To mi nije jasno uopšte.
    Gospodine Markoviću, mislim da uopšte niste shvatili gospodina Martinovića i gospodina Buhu, evo zbog čega. Član 78, ako pođemo od njega, ima svoj prvi stav i svoj drugi stav. U stavu 1. kaže se ''razrešava se''. To znači - nešto što je obavezno. U stavu 2. isto stoji nešto kao obavezno, pa se kaže ''dva puta'', ne mora uzastopno, da je ''data ocena'' , ista ocena kao u prvom stavu – ''ne zadovoljava'', a onda ste ubacili nešto što se odnosi na Zaštitnika građana.
    Moram da vam skrenem pažnju, vi imate Upravnu inspekciju i Upravna inspekcija kontroliše rad državnih službenika, i kad Upravna inspekcija, tokom kontrole, utvrdi neku nepravilnost, ona daje nalog da se ispravi ta nepravilnost. Nije to samo nepravilnost sa gledišta postupka, nego i nepravilnost sa gledišta poštovanja ljudskih prava.
    Ne znam zašto ste dali veći značaj Zaštitniku građana nego Upravnoj inspekciji. Ono što uradi Upravna inspekcija i to rešenje koje ona donese je obavezujuće, za razliku od preporuke, koja ima karakter mišljenja sa predlogom kako da se reši nešto što je problematično.
    Lepo ste rekli, on deluje prema javnosti, transparentno, ukazuje, pa i preventivno deluje na državne službenike, na sve one koji mogu da dođu u situaciju da krše ljudska prava. I to je prihvatljivo. Ali, ta preporuka može da bude osnov kod tog organa da pokrene disciplinski postupak, da se proveri da li je to što on preporučuje i na čemu zasniva svoju preporuku tačno.
    Po mom mišljenju, od većeg značaja može da bude rešenje Upravne inspekcije nego preporuka Zaštitnika građana. Tim pre što je on, kako reče Martinović, ''tigar bez zuba'', ili ''lipov...'', ili onaj ''...dim''. E, takav je on.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima poslanik Milan Lapčević.
    ...
    Nova Demokratska stranka Srbije

    Milan Lapčević

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Samo par stvari, da se osvrnem na izlaganje gospodina ministra.
    Oko 5% ljudi, koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, radi u državnoj upravi. To je njih 27.000. Morate se složiti sa mnom, bez obzira što je to samo 5% od ukupnog broja ljudi, da je i tih 27.000 mnogo, zaista mnogo.
    Budite iskreni pa pogledajte i u svom ministarstvu i u svakom drugom ministarstvu, svaki pomoćnik ministra ima minimum po jednu, možda i dve-tri sekretarice ili saradnice. Ima, znam jer sam bio, sarađivao sam s tim ljudima. Uđete da sačekate kod pomoćnika ministra na prijem, barem dve sekretarice sede u kancelariji ispred.
    Vodio sam jednu službu u državnoj upravi koja ima veoma mali broj ljudi, dvadesetak, ali i među tih dvadesetak ljudi, iako je složen obim posla, može da se nađe određeni broj ljudi koji je nepotreban. Tražio sam nešto što mi je potrebno u toj sistematizaciji, nisam mogao da dobijem. Imam nekoliko ljudi koji su višak, koji figuriraju tu, nasleđeni iz prošlog vremena, a ne možete da ih se oslobodite.
    Mogu ja to razumem, ali ako hoćemo efikasnu državnu upravu, moramo da imamo motivisane ljude, koji će imati bolje plate. Plate u 2009. ne možemo da povećamo zbog ekonomske krize. Ali, morate da se složite, ako hoćete da imate efikasnu državnu upravu, smanjite broj ljudi. Neka ostane isti fond plata, pa iz tog fonda povećavajte plate i motivišite ljude koji rade u državnoj upravi.
    Što se tiče postavljenja, vi ste bili ministar od maja 2007. Do marta 2008. je nekih 10 meseci. To je mnogo više od 87 dana. Dakle, moglo je do oktobra, novembra, decembra sigurno da se izvrši postavljenje svih državnih službenika, po proceduri. Moglo je.
    Bio je konkurs za načelnike okruga koji je izašao 15. novembra. Šta je bilo šest meseci pre toga? Da ne pričam o tome da tamo odakle ja dolazim (bio sam načelnik Nišavskog okruga, razrešen sam početkom jula) ni do dana današnjeg nije postavljen novi čovek. Ta služba je potpuno obezglavljena i pitanje je kako ona funkcioniše. Naravno, zbog uhodanosti posla to ide nekako, ali ipak mora da postoji neko ko će da bude rukovodeći organ u toj službi.
    Pre ili kasnije broj ljudi zaposlenih u državnoj upravi mora da se smanji. To nikada nije popularno, naročito nije popularno u kriznim vremenima, ali ako hoćemo efikasnu državu, jeftinu državu, moraju nekad i nepopularne mere da se povuku.
    Greška je napravljena od 2000. do 2004. godine, kada je broj službenika od 7.000 narastao na 27.000, pa se sada to obija o glavu. Imamo veliki broj ljudi, a mali fond za zarade. Onda moraju da budu i male plate. Ako ljudi u državnoj upravi imaju male plate, onda će svi oni koji nešto vrede da traže bolji posao tamo gde su veće plate. I onda imate devastaciju kvalitetnog kadra u državnoj upravi i gomilu nečega što ne može da pruži dobru uslugu.
    Nemate brzu, pravovremenu i, što je najgore, kvalitetnu uslugu državnog organa ili službenika zato što, s jedne strane, čovek nije motivisan zbog male plate, a s druge strane, takav kakav je, mrzovoljan, namrgođen, nikada ni neće pružiti uslugu onu koju treba da pruži da bi građanin bio zadovoljan. A građanin je taj, ma ko on bio, investitor ili bilo ko, koji plaća porez i koji zahteva da mu država omogući da dobije informaciju ili uslugu što je brže moguće i da ga to puno ne košta. To je idealan model pravljenja države.
    Što se tiče Zaštitnika građana, naravno da on ima pravo i treba da daje preporuke kada se prekorače neka ovlašćenja. Ali, govorio sam i malopre, mora da postoji zaštitni mehanizam.
    (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.)
    Završavam za pola minuta.
    U Nišu postoji više osoba, ali jedna od njih je gospođa sa nadimkom „Legenda“ (nije u redu da pominjem njeno ime), koja bukvalno svakog dana opseda svaki državni organ i svakog dana traži jedno te isto. Iako smo i ja lično i mnogi inspektori te službe dvadesetak-tridesetak puta išli da proveravamo njene navode, ona uvek dođe sa istim zahtevom.
    Ona može, naravno, da se obrati Zaštitniku građana, da to deset puta ponovi, da Zaštitnik građana kaže – evo, dajem preporuku jer on tamo nešto nije uradio. Mora da postoji zaštitni mehanizam provere onoga što Zaštitnik građana preporuči, da se ne bi desilo da se slučajno ogrešimo o nekog ko možda nije napravio nikakvu grešku. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima ministar Milan Marković.
    ...
    Demokratska stranka

    Milan Marković

    Opet bih da se vratim na Zaštitnika građana.
    Gospodine Martinoviću, i vi i gospodin Buha ste podneli amandman – ''briše se''. Niste podneli amandman kako bi proizišlo iz ove diskusije koju ovde imate. Vi ovde diskutujete u pravcu da bi trebalo Zaštitniku građana dati takvo pravo, takvu moć, takvu snagu da Vlada praktično na osnovu ove preporuke donosi tu odluku ili, u najmanju ruku, Vlada sprovodi poseban postupak, koji posle toga utvrđuje da li je preporuka ispravna ili nije, iako Zaštitnik građana već ima propisani postupak.
    Podneli ste amandman – ''briše se'', što meni samo ukazuje da vi sada koristite svoju elokvenciju da ne biste popustili pod pritiskom argumenata. To je više nego očigledno. A u pomoć ste pozvali gospodina Krasića, to je teška pravnička artiljerija SRS što se tiče znanja, koju ja poštujem, i gospodina Jojića, a Vjerica je van konkurencije.
    Ali, gospodine Martinoviću, vi znate koja je pravna priroda Zaštitnika građana, znate kako Zaštitnik građana deluje, znate koje su odredbe Zakona o Zaštitniku građana i znate da je ovo rešenje jedino moguće i jedino ispravno, a to je da se njegova moć proširi i na državne službenike na položaju, odnosno da se na neki način i Vlada obaveže da respektuje Zaštitnika građana. U suprotnom, kako su stvari stajale do sada, Zaštitnik građana je mogao da da 200 preporuka, a Vlada je mogla da se na to ne obazire.
    Slažem se, kolega, da treba smanjiti broj. Nisam ja rekao da ne treba, samo kažem da je, kada je državna uprava u pitanju, taj proces daleko složeniji zbog Zakona o državnim službenicima.
    Napokon, moram da kažem da sam ja glasao protiv tog zakona o državnim službenicima i, u krajnjem slučaju, nije fer od poslaničkih grupa koje su taj zakon ''izgurale'', koje su glasale za taj zakon, koje ga jesu tada hvalile, da i u prošloj i u ovoj diskusiji meni, koji sada branim taj zakon, zakon za koji inače mislim da nije dobar (on ima dobre principe, ali je mnogo stvari koje, očigledno, ne mogu da izdrže test vremena), nije u redu da mi bilo šta spočitavate.
    Taj zakon je prekomplikovan, prenormiran, sa značajnim prazninama na drugoj strani, prosto – jedan težak zakon. Težak je i za čitanje. Zakon o državnim službenicima je težak i za čitanje, a kamoli za razumevanje ili za sprovođenje.
    Znači, ja se borim za taj zakon jer smatram da je to moja obaveza kao ministra, i borim se da ga sprovedemo, i borim se za tu depolitizaciju maksimalno. Moram reći da, što se tiče ministarstva na čijem sam ja čelu, nijedan državni službenik koji je bio na položaju nije sklonjen sa tog položaja, niti će postojati državni službenik koji dolazi na to mesto a da ne bude pokrenut konkurs za njegovo postavljenje.
    Ali, imate i onaj interregnum, od momenta kada ostane upražnjeno mesto, do njegovog postavljenja, koje traje najmanje 87 dana. Niste u pravu kada kažete da se mogu postaviti svi za tih osam meseci. Zašto niste u pravu? Zato što jedan traje 87 dana, a kapacitet Visokog službeničkog saveta nije takav da može da opsluži veći broj konkursa istovremeno. Može da opsluži možda deset konkursa istovremeno, ali ne može njih sto.
    Tako da se i ovaj rok, 31. decembar, verujte, pojavljuje kao vrlo sporan u smislu da li će se izvršiti, ali mi ćemo vršiti pritisak. Ako ne urodi plodom ovo što smo sada odlučili, da se svakih mesec dana podnosi izveštaj, predložiću Vladi da na proleće ona sama inicira raspisivanje konkursa, bez obzira na rukovodioce organa koji odbiju da to iniciraju. Ali, uvek je (uostalom, znate to) rukovodilac organa taj koji inicira raspisivanje tih konkursa.
    Mislim da sam odgovorio na sve primedbe, pa možemo da krenemo na sledeće članove. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima poslanik Saša Milenić.
    ...

    Saša Milenić

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru o ovom amandmanu da diskutujem, ali budući da je tema ombudsmana, građanskog branioca, eksplicirana u najvećoj meri, pa čak u određenom trenutku, usuđujem se da primetim, i na način koji nije primeren dostojanstvu ovoga tela, osetio sam se naprosto pozvanim, budući da pripadam političkoj organizaciji Zajedno za Kragujevac, koja je među prvima u Srbiji južno od Save i Dunava prvo promovisala institut ombudsmana u Srbiji, a grad Kragujevac je prvi srpski grad izvan Vojvodine koji je taj institut i ugradio u lokalnu samoupravu i imamo određena iskustva od 2004. godine, koja treba razumeti. Otud se, mislim, ova polemika i pojavila, jer ona ne proizlazi iz pogrešnog razumevanja jednog člana, iz određenog odnosa prema mogućem usavršavanju kroz amandman, već je potpuno konceptualne prirode – odnosa prema kazni kao sankciji u načelu i odnosa prema moći javnosti.
    Takozvano ''meko zakonodavstvo'', koje postaje u sve većoj meri oruđe građana u izgradnji države i društva u savremenoj civilizaciji Zapada, u stvari polazi od pretpostavke da nije kazneni rigorizam ono što u najvećoj mogućoj meri sankcioniše normu, i da je, sasvim izvesno, najjača sila u društvu javnost, a ne aparat prinude, i da je ceo poredak zasnovan na mogućnosti mobilisanja i artikulacije te moći u društvu.
    I otuda čitav onaj niz zakona, kao što je Zakon o sprečavanju sukoba interesa, ili primena Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera u lokalnim samoupravama, ili institut ombudsmana, dakle, instituti koji nemaju moć aparata prinude, ali imaju posebno kvalitetan odnos sa višom moći u društvu, a to je takozvana volja naroda, odnosno javnost.
    Njihova prisutnost, angažovanost i dnevna aktivnost treba da mobilišu javnost nad tokovima države i društva, što onda obezbeđuje ono što su temeljni principi.
    Otuda, čini mi se pomalo neprimerene kvalifikacije, neke baš toliko da ih neću ni ponavljati, a neke metaforično upotrebljene, da je to ''tigar od papira'', onda potpuno korespondiraju sa uverenjem da je to primereno nekim drugim društvima, a ne našem. To uopšte nije tačno. Da li se time hoće reći - takvi smo, je li, i mi Englezi - da je nemoguća građanska javnost u Srbiji, pa da je otud institut takve političke kulture u nas nesprovodiv? To je, naprosto, netačno.
    Uzgred rečeno, bilo bi i protivustavno to tako tumačiti, jer je prvi član Ustava Republike Srbije i prvo načelo u kojem se definiše Republika Srbija eksplicitno postavljena činjenica da je Republika Srbija zasnovana na evropskim principima i vrednostima i ono što ne deli te principe i vrednosti nije Republika Srbija. Kao neko ko dolazi iz Kragujevca, potpuno pouzdano znam – nema Srbije, u celoj njenoj modernoj istorijskoj tradiciji, koja nije evropska. Dakle, nema te realnosti na koju bi se pozivali tvrdnjom da mi nismo dovoljno fini za mogućnost animiranja javnosti u delovanju bez potrebe posezanja za pendrekom, kao jedinom sankcijom vrednosti koja ima da važi. Hvala.