Zahvaljujem, gospodine Aligrudiću.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za 25, protiv 123, nije glasalo osam, od 156 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Suzana Grubješić je, na osnovu člana 90. stav 3, člana 140. stav 2. i člana 149a stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložila da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2009. godinu: a) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, b) Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i v) Nacionalne službe za zapošljavanje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlogu zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlogu zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlogu zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat "Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou") između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (tačke 1-9. predloženog dnevnog reda).

Da li narodni poslanik Suzana Grubješić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za 127, protiv dvoje, nije glasao 31, od 160 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i o predlozima za spajanje rasprave, na osnovu člana 92. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za 128, nije glasalo 14, od 142 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2009. godinu:

a) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,

b) Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje,

v) Nacionalne službe za zapošljavanje;

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu;

3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama;

4. Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi;

5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama;

6. Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda;

7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

8. Predlog zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju;

9. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat "Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou") između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;

10. Predlog zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku;

11. Predlozi odluka o prestanku dužnosti nosilaca pravosudnih funkcija;

12. Predlozi odluka o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda i dostavi ga narodnim poslanicima.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.

Saglasno odluci Narodne skupštine, da bi se obavio zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1-8. i jedinstveni pretres o predlogu zakona iz dnevnog reda pod tačkom 9, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama, sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Molim poslaničke grupe da, ukoliko to već nisu učinile, podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da će po ovim tačkama dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: Milan J. Nikolić - Poslaničku grupu SPS-JS; Radojko Obradović - Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica; Aleksandar Vlahović - Poslaničku grupu Za evropsku Srbiju.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2009. GODINU (zajednički načelni pretres sa tačkama 2-9)

Dozvolite da vas obavestim da ćemo danas raditi posle 18.00 časova po tački dnevnog reda koja u tom momentu bude na dnevnom redu, a dogovorili smo da je to objedinjena rasprava, u skladu sa članom 85. stav 5. Dajem pauzu od sat vremena.

(Posle pauze – 16.45)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Da li predstavnici predlagača, predsednik Vlade gospodin Cvetković ili ministarka gđa Dragutinović, žele reč? (Da, oboje.)
Reč ima predsednik Vlade gospodin Mirko Cvetković. Izvolite, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, velika mi je čast što mi se pružila prilika da formalno otvorim raspravu o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu.
Kao što vam je poznato, budžet, po definiciji, predstavlja najvažniji zakon koji se svake godine donosi, a on je najvažniji zbog toga što se kroz njega i u okviru njega definiše ekonomska politika, ili da budem precizniji, fiskalna politika države. Za 2009. godinu Zakon o budžetu ima još veći značaj, imajući u vidu ekonomske i finansijske okolnosti u kojima se nalazimo pred novu 2009. godinu.
Neću govoriti detalje o budžetu, pošto ćete to čuti u ekspozeu ministarke finansija, ali želim da pomenem nekoliko njegovih osnovnih karakteristika. Imajući u vidu finansijsku krizu, mi prvi put ulazimo u projekcije prihoda koji su izvedeni iz stope rasta koja je duplo manja nego stopa rasta koju očekujemo u ovoj godini. To, naravno, ima odgovarajuće implikacije. U isto vreme, u budžetu smo nastojali da napravimo balans između tekuće potrošnje i razvojne komponente budžeta.
Ovo je posebno značajno jer nas, po svemu sudeći, očekuje jedna teška godina, i po svemu onome što smo mogli da vidimo u okruženju, a i prvi signali su već ovde, Ali, mi smo pripremili i mere koje bi trebalo da nam omoguće da sve to prođemo sa što manje problema koji će nas, inače, očekivati.
Balans o kome govorim, između tekuće potrošnje i razvoja, prikazan je na taj način što je budžet, kako ga ja kolokvijalno nazivam, restriktivno podsticajan. On je, pre svega, restriktivan u delu države, gde država treba da prednjači u štednji, smanjenju troškova i u omogućavanju privredi da ima što manje obaveza prema državi, a podsticajan je u onim segmentima gde je potrebno da se da mogućnost određenim privrednim sektorima, onima koji su najkritičniji i koji bi trebalo da održe razvoj koji smo zacrtali.
Pri tome, u okviru razvojne komponente, pored tog podsticajnog dela, mi i dalje ostajemo sa osnovnim investicionim pristupom kada se radi o ključnoj infrastrukturi u zemlji. Tu, pre svega, mislim na Koridor 10.
Imajući sve navedeno u vidu, budžet je napravljen na osnovu tri glavna principa. Prvi je princip zajedništva ili jedinstvenosti, odnosno princip da su sve stranke vladajuće koalicije, nakon razmatranja različitih opcija, prihvatile ovakav koncept i stoje iza njega.
Drugi princip jeste princip solidarnosti, što znači da je potrebno i prilikom njegovog donošenja, a zatim i u implementaciji da svi podnesu svoj deo odgovornosti, svoj deo tereta, kako bi nam svima zajedno bilo lakše.
Konačno, treći je princip kontinuiteta, što znači da će se u toku realizacije budžeta i uopšte pratiti kretanje ekonomske i finansijske situacije i po potrebi preduzimati dodatne mere, bilo da su one dodatno restriktivne ili dodatno podsticajne.
U tom smislu, ovaj budžet treba smatrati i kao jedan od glavnih paketa mera koje država preduzima za prolazak kroz finansijsku krizu.
Iskoristio bih ovu priliku da zahvalim narodnim poslanicima na konstruktivnosti koju su ispoljili prilikom razmatranja pitanja poverenja, odnosno nepoverenja Vladi i da im poželim uspešan rad prilikom razmatranja budžeta i istu takvu konstruktivnost da ispolje i ovom prilikom, imajući u vidu trenutak u kome se nalazimo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Reč ima ministar finansija gospođa Dragutinović.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dozvolite mi da vam u ime Vlade predstavim Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, kao i ekonomsku i fiskalnu politiku koja će se sprovoditi kroz predloženi budžet. Predlažem Narodnoj skupštini da zajedno sa budžetom usvoji pet poreskih zakona, jedan carinski zakon i zakon o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Pre svega toga, želim da se u ime Vlade i u svoje lično ime izvinim Skupštini zbog kašnjenja budžeta i odstupanja od rokova propisanih Zakonom o budžetskom sistemu. Koliko god je loše što budžet kasni, toliko je i dobro pošto se nalazimo u situaciji ekonomske krize u kojoj se predviđanja menjaju iz dana u dan. Procene koje su važile pre mesec dana, sada ne važe.
Nažalost, korigovane su naniže mnoge projekcije kada je u pitanju rast, obim trgovine, kretanje cena sirovina, nekretnina, cene kapitala, tokova stranih investicija, kreditnih rejtinga zemalja. Takođe, dugo je trajala rasprava o rebalansu budžeta i pregovori Vlade sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Nacrt zakona o budžetu za 2009. godinu usaglašen je sa ekonomskim okruženjem u kom se donosi i usredsređen na rešavanje problema sa kojim se suočava naša ekonomija, a koji utiču na živote naših građana.
Želim da naglasim da je budžet osnovni instrument ekonomske politike Vlade Srbije. Budžet je mehanizam kojim Vlada odgovara na rizike, izazove specifične ekonomske situacije, da bi u najvećoj mogućoj meri zaštitila životni standard i socijalnu sigurnost građana Srbije. Ovo je posebno važno u kriznoj situaciji. Da bi se razumela logika i motivi ovakvog predloga budžeta, neophodno je početi sa pažljivom analizom trenutne ekonomske situacije prvo u svetu, a onda u Srbiji.
Danas je svetska ekonomija, posebno finansijski sektor suočen sa novom nesvakidašnjom krizom. Ako bismo se osvrnuli i pogledali svetsko ekonomsko okruženje samo nekoliko decenija unazad, ne bismo mogli da pronađemo ovako kompleksno, neizvesno stanje svetske ekonomije. Globalne ekonomske prilike su se značajno pogoršale tokom poslednja tri meseca i nesporno će imati posledice na privredu Srbije.
Sve ovo dovodi do revizije predviđanja svetskog ekonomskog rasta. Svetski rast u 2009. godini revidiran je naniže, sa procenjenog rasta do 3% na 2,2% krajem novembra. Očekuje se da u 2009. godini ekonomska aktivnost u svim razvijenim zemljama zabeleži značajan pad. Prvi put od Drugog svetskog rata recesija je zahvatila privrede svih zemalja sveta.
Svetska ekonomska i finansijska kriza prenosi se i na Srbiju. Njene posledice smo počeli da osećamo pre nego što je očekivano, i to pre zbog psiholoških, a manje zbog fundamentalnih razloga.
Nedostatak likvidnosti na svetskom tržištu doveo je do pada priliva kapitala, pre svega kreditiranja iz inostranstva. Loši izgledi za privredni rast u 2009. godini utiču na manji priliv stranih direktnih investicija već u četvrtom kvartalu. Građani, uznemireni bankrotstvom banaka u svetu, povlače deo svoje devizne štednje iz bankarskog sektora. Sve ovo vrši pritisak na devizno tržište i pad vrednosti dinara, koji od početka oktobra gubi oko 15% svoje vrednosti.
Kriza nas pogađa upravo tamo gde je naša ekonomija najranjivija - u delu ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Imajući u vidu ovako brzo izmenjene globalne procene, bilo je neophodno usaglasiti ranije usvojene ekonomske projekcije i politike iz Memoranduma o budžetu sa novim okolnostima.
Glavne komponente usporavanja privrednog rasta u Srbiji, u uslovima globalne finansijske krize svetske privrede su - smanjena domaća tražnja kroz smanjenje privatne potrošnje, pre svega zbog smanjene kreditne aktivnosti, pad izvoza zbog smanjene uvozne tražnje, smanjenje priliva stranih direktnih investicija i međunarodnih kredita.
Radi ublažavanja posledica globalne ekonomske finansijske krize, Vlada i Narodna banka Srbije preduzele su sledeće mere - mere za jačanje poverenja u domaći bankarski sektor i povećanje štednje, kao što je podizanje garantovanog nivoa štednih depozita; mere za povećanje devizne likvidnosti domaćeg bankarskog sektora; mere za olakšavanje položaja klijenata; planirano je smanjenje budžetskog deficita i dogovoren je novi petnaestomesečni aranžman sa MMF-om.
Nakon ovog osvrta na međunarodno okruženje, finansijsku krizu i mogućnost rasta srpske ekonomije, želela bih da pređem na obrazlaganje fiskalne politike i Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu.
Predloženi budžet predstavlja odraz spremnosti Vlade Republike Srbije da odgovori na izazove sa kojima će se srpska privreda, pod uticajem svetske ekonomske krize, suočiti u narednom periodu.
Osnovni cilj fiskalne politike, odnosno politike javnih rashoda je smanjenje tekuće potrošnje države bez ugrožavanja dostignutog nivoa socijalnih prava i uz održavanje potrebnog nivoa investicija. Stoga su u ovom budžetu predviđena značajna sredstva za nastavak javnih investicija.
Direktno iz budžeta je 40 milijardi dinara, od čega je 20 milijardi preko Nacionalnog investicionog plana; kroz davanje garancija za kredite koje će Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka odobriti za Koridor 10; kroz direktno zaduživanje kod Svetske banke za Koridor 10 od oko 388 miliona dolara; kroz direktno zaduživanje za projekte Nacionalnog investicionog plana kod Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke u iznosu od 250 miliona evra.
Takođe su predviđena i značajna sredstva za podsticanje proizvodnje - kroz subvencije u iznosu od 40 milijardi; kroz neto budžetske kredite u iznosu od 20 milijardi dinara; kroz izdavanje garancija Centralnoj banci, na osnovu kojih će ona odobravati kredite poslovnim bankama za kredite korporativnom sektoru, u iznosu od 40 milijardi i kroz direktno zaduživanje kod Evropske investicione banke za mala i srednja preduzeća od 250 miliona evra.
Drugo, ostvarenje socijalne solidarnosti, očuvanje socijalnih izdavanja i zaštita ugroženih i osetljivih kategorija društva - ostaju prioritet ove vlade. Da bi se ostvarila društvena, socijalna odgovornost, potrebna je solidarnost svih zaposlenih u javnom sektoru.
U teškoj godini koja je pred nama moramo zaštititi sve slojeve našeg društva. Stoga je neophodno kontrolisati rast plata zaposlenih u javnom sektoru. One će rasti, ali samo do nivoa stope inflacije. Na taj način ostavljen je prostor za održavanje socijalnih izdataka, penzija, socijalne pomoći itd.
Treći zadatak pred nama je održavanje makroekonomske stabilnosti. Iako se naizgled čini da bi u momentu ekonomskog usporenja povećano trošenje države doprinelo bržem oporavku, u našem kontekstu visoke spoljnotrgovinske neravnoteže primena kontracikličnih politika, npr. prekomerna javna potrošnja, imala bi neželjene efekte, kao npr. rast inflacije i značajniji pad vrednosti dinara.
Podsetiću da budžet za 2009. godinu i nije striktno restriktivan, jer podrazumeva deficit od 1,5% društvenog proizvoda, ali je strukturno uravnotežen, kada ga korigujemo za fazu privrednog ciklusa u kojem se nalazimo. Smatram da je reč o optimalnom rešenju, kompromisu koji usaglašava sve ciljeve Vlade.
U periodu 2006-2008. godine fiskalna politika je bila prociklična. To znači da je država u uslovima visokog ekonomskog rasta, umesto da štedi za teške dane, trošila. Osnovni razlozi vođenja prociklične fiskalne politike bili su učestali izbori u ovom periodu i povećanje potrošnje po osnovu političkih ciklusa.
Visoku javnu potrošnju je bilo moguće realizovati zahvaljujući komotnoj likvidnosnoj poziciji države, koja je bila posledica privatizacionih prihoda. Visoki priliv kapitala i snažan ekonomski rast doveli su do zanemarivanja mogućih slabosti srpske ekonomije i potpuno zanemarili potrebu za obazrivim, tada mogućim, kontracikličnim makroekonomskim politikama.
Fiskalna politika, pre svega zbog spoljne neravnoteže i finansijskih ograničenja, u narednom periodu ne može biti potpuno kontraciklična, tj. u uslovima usporavanja ekonomske aktivnosti država nema mnogo prostora da značajnijim trošenjem podstiče ekonomiju.
Inače, budžet Republike Srbije je sastavni deo šireg okvira konsolidovanog sektora države. Postavljeni cilj fiskalne politike u 2009. godini ima deficit od 1,5% društvenog proizvoda, koji podrazumeva deficit budžeta od 1,6% društvenog proizvoda i suficit Fonda za zdravstveno osiguranje, dok su ostali nivoi vlasti uravnoteženi.
Predlogom budžeta Republike Srbije za 2009. godinu planirani su prihodi od 698,8 milijardi dinara, dok ukupni rashodi, uključujući neto budžetske pozajmice, iznose 748,8 milijardi. Deficit budžeta je ispod 50 milijardi. Prihodi budžeta Republike planirani su na osnovu projekcije makroekonomskih agregata, kao što je ekonomski rast, stopa inflacije, spoljnotrgovinska razmena, zarade, ali i planiranih izmena poreskih i carinskih politika.
Pri planiranju ovih izmena vodilo se računa da poreske stope u Srbiji nisu visoke, već da su zbog širokih oslobađanja efektivne poreske stope praktično niske. Suprotno ovim, carinske stope su visoke. Dopustite mi da ovo dokumentujem.
Stopa poreza na novododatu vrednost u najvećem broju evropskih zemalja iznosi između 19 i 20 posto. Mnogo veći broj zemalja ima stopu iznad 20%, čak 25%, nego ispod 19%. Stopa poreza na dobit kreće se u intervalu između 15 i 25 posto. Mali broj zemalja ima stopu ispod 15%, Srbija 10%. Efektivna stopa kreće se u intervalu između 10 i 20 posto, u Srbiji 5%. Stopa poreza na zarade u najvećem broju zemalja kreće se u intervalu između 15 i 25 posto. Mali broj zemalja ima stopu ispod 15%, Srbija 12%. Izuzetno su niske akcize na pivo, cigarete i dizel gorivo. Srbija ima najniže cene cigareta i postala je emisiono područje, a akcizna politika udaljena od preporuka Evropske komisije.
Zbirna stopa doprinosa za socijalno osiguranje je 35,8%, što je otprilike u sredini intervala 27-44% kad su u pitanju evropske zemlje sa sličnim načinom socijalnog osiguranja.
Carinske stope su, za razliku od ovoga, veoma visoke i najčešće se kreću između 10 i 30 posto.
Ključne izmene politika koje definišu prihode u narednom periodu su primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, ukidanje poreza na kamate od devizne štednje, ukidanje poreza na kapitalnu dobit prihoda koji su ostvareni prenosom uz naknadu hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica, ukidanje poreza na prenos sa i bez naknade hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica, povećanje akciza na derivate nafte, cigarete, kafu i pivo.
Što se tiče rashodne strane budžeta, moram da naglasim da je u novonastalim uslovima, koji nas očekuju u 2009. godini, neophodno sprovoditi racionalizaciju štednje u javnom sektoru. Smanjiti državnu potrošnju nije nimalo lak zadatak.
Oko 80% tekućih rashoda su zakonom definisani mandatni rashodi. Mandatni rashodi su plate zaposlenih u državnom sektoru, plate u prosveti, zdravstvu, vojsci, policiji, penzije, kao i otplate kamata koje dospevaju u narednoj godini, obavezni transferi lokalnom nivou vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Deo potrošnje države predstavljaju rashodi diskrecionog karaktera, kao što su kupovina roba i usluga, subvencije, kapitalni rashodi, budžetske pozajmice. Na ovim kategorijama rashoda učinjena je najveća moguća ušteda, imajući u vidu cilj održanja potrebnog nivoa investicija.
Plate zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama, koje se finansiraju iz budžeta, u narednoj godini zadržaće realni nivo iz tekuće godine. To znači da je planirano usklađivanje plata samo do nivoa rasta cena na malo. Zaposleni u državnoj upravi i javnim službama ne mogu u narednoj godini očekivati bonuse, niti bilo kakve posebne nagrade (u visini trinaeste plate i sl.). Jedini oblik nagrađivanja koji je predviđen jeste jubilarna nagrada za radnike koji obeleže 10, 20 i 30 godina u službi.
U 2009. godini na rashodnoj kategoriji kupovine roba i usluga biće učinjene maksimalne uštede. Mnoge pozicije rashoda u okviru kupovine roba i usluga planirane su na nivou iz 2008. godine. Rashodi planirani kao subvencije privredi značajno su smanjeni.
U okviru transfera ostalim nivoima vlasti planirani su transferi opštinama i gradovima u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Transfer AP Vojvodini namenjen je za isplatu plata zaposlenih u obrazovanju i kulturi na teritoriji AP Vojvodine i iznosi 24,6 milijardi.
Od ostalih transfera, u ukupnom iznosu od 8,3 milijarde, tri i po se odnosi na transfer opštinama na KiM, dve i po je transfer opštinama za plate zaposlenih u obaveznom predškolskom obrazovanju, jedna milijarda je za program racionalizacije broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, 400 miliona dinara namenjeno je Kolubarskom okrugu i 300 miliona za transfer opštinama na jugu Srbije.
Što se tiče transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, najveći deo je transfer za fond PIO u iznosu od 189,3 milijarde dinara. Nacionalna služba za zapošljavanje primiće transfer u visini od 16,5 milijardi, od čega tri milijarde dinara transfer Ministarstva ekonomije za aktivne mere zapošljavanja. Republički zavod za zdravstveno osiguranje primiće transfer od 3,6 milijardi, namenjen pokriću troškova zdravstvenog osiguranja lica bez sopstvenog prihoda.
Sredstva za socijalnu zaštitu iz budžeta planirana su u narednoj godini tako da se očuva dostignuti nivo prava na socijalnu zaštitu korisnika ovog oblika pomoći.
Sredstva namenjena dečijoj zaštiti obuhvataju naknadu zarada za vreme porodiljskog odsustva, roditeljski dodatak i dečiji dodatak. Planirane su naknade za 27.000 porodilja, a visina naknade određena je prosečnom visinom zarade. Roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Procenjuje se da će ovo pravo koristiti 6.000 korisnika mesečno. Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se za prvo, drugo, treće i četvrto dete, u zavisnosti od materijalnog stanja porodice. Procenjuje se da će ovo pravo koristiti 250.000 korisnika, odnosno 480.000 dece.
Sredstva namenjena boračko-invalidskoj zaštiti namenjena su za 67.000 korisnika boračko-invalidske zaštite. U okviru socijalne zaštite obezbeđuju se naknade za materijalno obezbeđenje za oko 60.000 porodica, a naknade za izdržavanje za oko 4.800 korisnika u hraniteljskim porodicama. U okviru ove kategorije planirana su i sredstva za tuđu negu i pomoć za oko 42.000 korisnika.
U okviru kapitalnih izdataka planirana su sredstva od 19,6 milijardi namenjena redovnim kapitalnim izdacima. Za projekte NIP-a izdvojeno je još 20,5 milijardi dinara.
Najveći deo rashoda budžetskih pozajmica su sredstva namenjena osnivačkom ulogu i ulaganju od posebnog značaja, vezano za zajedničko preduzeće sa Fijatom, u iznosu od 14 milijardi dinara.
Posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji budžeta, najveće učešće u ovom budžetu imaju rashodi socijalne zaštite - 35,4% ukupnog budžeta. Na opšte javne usluge odlazi 14,7% ukupnog budžeta, na obrazovanje 14,5%, dok je ekonomskim poslovima namenjeno 13,8%. Javni red i bezbednost, policija i sudstvo, zastupljeni su sa 9,2%, sa koliko je zastupljena i odbrana.
Planirana budžetska politika u 2009. godini treba da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost države i ispuni zakonom garantovane obaveze prema građanima, privredi i međunarodnim organizacijama. Takođe, budžetski okvir određen je tako da smanji učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu i smanji likvidnosni uticaj države na agregatnu tražnju i poboljša strukturu javne potrošnje.
Stoga predloženi budžet Republike Srbije podržava makroekonomsku stabilnost i stabilnost društva, uz skromnu stopu rasta privrede i standarda građana, skromnu iz ugla nedavne prošlosti.
Pozivam narodne poslanike da glasaju za budžet Republike Srbije za 2009. godinu i ostale prateće zakone. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo ministar.
Gospodin Dragan Todorović reklamira Poslovnik. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu čl. 27. i 104. Poslovnika i ujedno ću postaviti neka pitanja po čl. 225. i 226.
Pre svega, trebalo je, gospođo predsedniče, da reagujete zato što je Skupština ponižena na najgrublji mogući način od strane engleskog ambasadora. Neprimereno je da nam se dešava ovo što nam se dešava, a da niko od zvaničnih predstavnika Srbije ne reaguje. Ovo je dolikovalo kolonijalnom ponašanju Engleske u svim njenim kolonijama, ali ne dolikuje, ili bar ne bi trebalo da dolikuje, da se engleski ambasador na ovakav način ponaša u Srbiji.
Da vas podsetim, on je u izjavi „Fonetu“ rekao: „Postoji još jedno pitanje koje je trebalo uzeti u obzir, a to je kako se u Srbiji odvijaju zakonodavne aktivnosti i proces integracija. Postojao je ambiciozan plan da se ove godine usvoji 51 zakon sa evropske agende, ali do sada je samo devet prošlo kroz parlament zbog taktike SRS i DSS''. ''To se mora rešiti“, naglasio je Vordsvort i ocenio da ''ljudi treba da shvate koliko ove stranke nanose štete evropskim integracijama Srbije''.
Prosto neverovatno. Zamislite situaciju da nemački ambasador u Engleskoj komentariše ponašanje Laburističke ili Konzervativne stranke i da kaže da te dve stranke zajedno koče evropske integracije.
Jer, Engleska još uvek nije prešla na evro, još uvek je zadržala funtu i mnoga ograničenja koja omogućavaju Engleskoj da vodi samostalnu politiku onako kako misli da je za nju najbolje.
Interesantno je da niko od zvaničnih organa ne reaguje. Interesantno je da Ministarstvo spoljnih poslova ne pošalje demarš na ovakvo reagovanje jednog predstavnika diplomatskog kora. Koliko ja znam, ovo nije u okviru diplomatije. Ovo je čak kršenje osnovnih normi.
Znate, postoji princip nemešanja u unutrašnje stvari neke države. Od Cobela, koji nas je upozorio da Srbija mora da vodi računa šta radi, jer 1918. godine nije ušla u ovim granicama u Kraljevinu Jugoslaviju, ovo je najteži mogući atak na suverenitet Srbije. Mislim da se ne može ostati…
(Predsednik: Vreme.)
...(završavam) bez odgovora. Ujedno postavljam pitanje ministru inostranih poslova – šta će uraditi povodom ove izjave engleskog ambasadora? Hvala vam.

Gospođica Elena Božić-Talijan takođe reklamira Poslovnik, a vaša sugestija će biti prosleđena ministru spoljnih poslova.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram Poslovnik, član 104. i ujedno postavljam pitanje po članovima 225. i 226.
Zaista je skandalozno u kojoj se meri u politički život u Srbiji mešaju inostrani ambasadori. Mnogobrojni su očigledni primeri koji ukazuju na poraznu činjenicu da ovom zemljom zapravo upravljaju američki i britanski ambasador. Poslednji takav primer predstavlja izjava gaulajtera Vordsvorta, jer to što je on izjavio predstavlja diplomatski skandal.
Vordsvort ne krije da upravlja političkim životom u Srbiji. On daje skandaloznu izjavu, u kojoj vređa SRS i DSS, izjavljujući da su to ''stanke koje nanose štetu evropskim integracijama''.
Kojim evropskim integracijama? Onim za koje je nemački ambasador Cobel najavio da postoji mogućnost da se realizuju u 2025. ili eventualno 2030. godini, ukoliko tada uopšte bude EU? Onim evropskim integracijama za koje se kao uslov postavlja da se Srbija odrekne 15% svoje teritorije?
Aktuelni režim je do sada ispunio sve zahteve EU, a šta smo dobili? Dobili smo samo ekonomski sunovrat. Dobili smo siromašne, obespravljene i ponižene građane. Dakle, šta još u ime tih neizvesnih evrointegracija treba ovaj narod da izdrži, ukoliko uspe da preživi ovaj eksperiment? Ključno pitanje je – šta će nama uopšte Vlada kada ovom zemljom upravljaju britanski i američki ambasador i tajkuni?

Gospodin Dragan Todorović ponovo reklamira povredu Poslovnika.