Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, gospođo Dragutinović, gospodine Duliću, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslednjih nekoliko meseci glavna tema u Srbiji je budžetska potrošnja i kako preživeti pod udarom svetske krize.
Žestoka rasprava se vodila oko rebalansa budžeta za tekuću godinu, a poslednjih mesec dana obeležile su velike razmirice oko potrošnje novca iz državne kase. Mnogo prašine, mnogo nezadovoljnih, a možda je to i potvrda restriktivnosti budžeta, domaćinskog trošenja i racionalnog ponašanja. Ne smemo dozvoliti da se teret i kola slome samo na budžetskim korisnicima.
Kontrola javnih preduzeća i njihovog poslovanja mora biti pod lupom države i Republičkog parlamenta. Stroga kontrola rashoda i ličnih primanja sigurno će obezbediti veću dobit, što samim tim doprinosi većim budžetskim prihodima, ali čini mi se da će najveći ceh platiti – vozači, duvandžije, pivopije, što je i do sada bila redovna praksa. Odmah na početku da istaknem jednu globalnu, ali suštinsku primedbu. Nikako da Memorandum o budžetu i ekonomskoj i finansijskoj politici, sa projekcijama za naredne dve godine postane realna osnova makroekonomskih postavki i okvira budžetske potrošnje. Pred svaki rebalans budžeta ili novi budžet revidiraju se makroekonomski okviri, što dovodi u sumnju planirane stope, odnosno one se podešavaju prema budžetskim potrebama, a ne održavaju stvarnu sliku i realne vrednosti.
Svetska ekonomska kriza se vrlo brzo prenosi na opštu ekonomsku krizu, što se prenosi na ekonomiju i finansije naše države. Početni udar je saniran Vladinim deviznim rezervama i likvidnošću Narodne banke i komercijalnih banaka, ali to ne znači da nas je kriza zaobišla i prošla. Globalna svetska kriza će se odraziti na sporiji privredni rast u Srbiji i to najpre kroz – smanjenje domaće tražnje prouzrokovano smanjenjem javne i lične potrošnje, naime, sporiji rast zarada i penzija, kao i rigoroznijih mera kreditne politike, odnosno oskudica kredita; zatim, smanjenje izvoza u tradicionalno tržište EU, zbog smanjenja tražnje prouzrokovane finansijskom krizom; dalje, smanjen priliv direktnih stranih investicija, donacija i povoljnih međunarodnih kredita i usporavanje rasta u pojedinim sektorima usluga, finansijski sektor usled pogoršanja likvidnosti i skupih kredita trgovini i turizmu.
Rekao bih da domaća tražnja nije praćena domaćom ponudom roba, odnosno proizvodnjom, što je dovelo do visokog deficita tekućih spoljnotrgovinskih transakcija i visoke zavisnosti od svetskog tržišta. To je vrlo bitan kanal koji može dovesti do direktnog uticaja svetske krize na našu zemlju. Možda je to i dovelo do prihvatanja rigoroznih uslova MMF prilikom sklapanja aranžmana, čime bi trebalo da se osigura stabilnost i smanji finansijski rizik.
Tesno skrojen budžet Republike za 2009. godinu treba da doprinese makroekonomskoj stabilnosti kroz stezanje kaiša i smanjenje rashoda. S druge strane, podsticanje privredne aktivnosti jeste nužna mera u uslovima uskraćivanja direktnih stranih investicionih sredstava i investitora. Pravu meru na tom planu predstavlja, između ostalog, stimulisanje privredne aktivnosti i ulaganje budžetskih sredstava kroz intenziviranje kapitalnih ulaganja, pre svega u infrastrukturu i jačanje kapaciteta domaće proizvodnje.
Nekako baš, rekao bih, u nevreme počinje i primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, odnosno ukidanje carina i PDV-a na uvoz roba i dobara sa tržišta EU, što će stvoriti, rekao bih, jednu rupu u budžetu od 23 milijarde dinara, koju neko mora pokriti.
Planiranim budžetom za 2009. godini ukupni budžetski prihodi i primanja su veći za 10% u odnosu na 2008. godinu, pri čemu se najvećim delom, 91,6% alimentiraju iz poreza. Uvođenje PDV je značajno doprinelo stabilizaciji budžetskih prihoda, koji sada čine oko polovine budžetskih prihoda, ali šta reći o snazi naše privrede kada je 70% poreza na dodatu vrednost ostvareno po osnovu roba i usluga iz uvoza. Uvoznički lobi, dakle, i dalje ima jaki uticaj na domaće tržište i privredni ambijent u Srbiji.
Rashodna strana budžeta je uvek interesantnija i diskutabilnija, ali kada pogledamo indekse rashoda po korisnicima i da su najvećim delom manji od 100% i da su rashodi nominalno manji u odnosu na prethodnu godinu – očigledno da je teret obuhvatio sve, od dece u vrtićima do penzionera.
Za Poslanički klub SPS-JS posebno je značajno pitanje socijalne pravde i sistema jednakih šansi za sve, odnosno socijalna komponenta rashodne strane budžeta. U strukturi predloženog budžeta najveće učešće je oko 30% ukupnih rashoda koje predstavljaju dotacije organizacijama socijalnog osiguranja i čini mi se da je to 233,7 milijardi dinara. Najveći deo ovih davanja čine – izdaci iz Republičkog fonda PIO za isplatu penzija u iznosu od 312,2 miliona dinara, transferna sredstva ovom fondu za isplatu starosnih, porodičnih i invalidskih penzija u iznosu od 189,3 milijarde dinara i čine 41,1% ukupnih rashoda ovog fonda. To ukazuje da se moraju ulagati u privredne delatnosti, kako bi se povećao iznos prihoda po osnovu doprinosa.
Mislim da smo realizovali jedno veoma bitno pitanje koje se odnosi na povećanje penzija, što podrazumeva dodatna sredstva za celu 2009. godinu, što je u ovom trenutku veliki uspeh, imajući u vidu tesne budžetske okvire, teret međunarodne ekonomske krize i finansijske krize, kao i zahteve MMF. Kao poslanik iz Kolubarskog okruga, posebno kao lokal patriota, zainteresovan sam za visinu sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u ovom kraju.
Podsetiću vas da je 1999. i 2000. godine u ovom kraju izgrađeno i sanirano oko 1550 stambenih objekata i da su u 2000. godini preneta sredstva iznosila oko 1,2 milijarde dinara. Sada planiranih 280 miliona dinara za 2009. godinu omogućiće izgradnju oko stotinak objekata. Sa ovakvim odnosom prema otklanjanju posledica od ove elementarne nepogode i stalnom smanjenju sredstava iz godine u godinu, većina vlasnika neće doživeti da im se uradi ono što im je priroda uzela. Ako se nastavi sa sličnom politikom, ni za narednih 20 godina posledice neće biti otklonjene, a podsećam da se zemljotres dogodio pre deset godina. Da li je normalno da neko čeka 30 godina da ostvari svoja prava i gde i u kakvim uslovima će dočekati da to ostvari?!
Predlažem da u ovom budžetu, ili bar u rebalansu budžeta za 2009. godinu, iznos koji će iznositi najmanje u visini iz 2008. godine, odnosno da bude u 2009. godini 410 miliona dinara, da bude jednak iznosu koji je bio u 2008. godini.
Na samom kraju, budžet za 2009. godinu je proizvod jedne realnosti. Na jednoj strani posebna pažnja posvećena je ekonomskoj politici u 2009. godini, a na drugoj strani pažnja je posvećena opštoj situaciji povodom nadolazeće krize. Ovaj budžet jeste restriktivan, kada je reč o smanjenju javne potrošnje, ali ima i jednu razvojnu komponentu, oko 18,7 milijardi dinara opredeljeno je za razvoj privrede, a oko 40,1 milijardi dinara za kapitalne projekte. Za jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata, ''Koridor 10'', iz budžeta je planirano oko pet milijardi dinara. I, na samom kraju, čini mi se da je ova vlada Republike Srbije svesna da samo ekonomski razvoj obezbeđuje socijalnu sigurnost. Ja vam zahvaljujem.