Uvaženo predsedništvo, poštovana gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, već nekoliko poslanika za ovom govornicom izražava pozitivan stav u odnosu na strukturu ili kako neki rekoše tehnički izgled ovog dokumenta koji je u skupštinskoj proceduri.
Pridružila bih se tim pozitivnim ocenama i iznela samo nekoliko razloga zbog kojih smatram da je ovaj dokument izvanredno dobro strukturiran, a pre svega zato što na samom početku imamo jedan vrlo detaljan i jasan pregled svih zaduženja Republike Srbije po raznim osnovama, sa rokovima dospeća, sa iznosima. Zatim, što je data struktura budžetskih izdataka objedinjeno, pregledno, jasno, ne morate da idete od ministarstva do ministarstva, da sabirate pojedine pozicije i stavke, sve to imate i na jednom mestu.
Ono što je, meni se čini, veoma značajno, a to su finansijski planovi onih programskih ministarstava. Jer tu se najbolje vidi da se potroši budžet koja pojedina ministarstva planiraju.
Žao mi je što u tim finansijskim planovima nema Ministarstva kulture, jer mi se čini da sa ovim budžetom koji je planiran za 2009. godinu Ministarstvo kulture, kultura Srbije uopšte ima velike šanse da u 2009. godini uradi mnoge stvari sa kojima smo u zaostatku. Zašto to mislim? Govoriću, pre svega, o budžetu Ministarstva kulture.
Za kulturu je planirano u 2009. godini 6 milijardi 885 milion 107 hiljada dinara. Kada pogledamo cifru koja stoji u rebalansu o kome je tek nedavno bilo reči, to u odnosu na tu cifru nije velika razlika, tek nešto oko 8 miliona. Ako imamo u vidu da u budžetu za 2009. godinu ne postoji ekonomska pozicija 551 tj. Nacionalni investicioni plan koji je u rebalansu bio sa iznosom od 210 milion i ne postoji 500 miliona za „Evrosong“ koje je ove godine Vlada Srbije, a preko Ministarstva kulture Srbije izdvojila za ovu manifestaciju, prosto, sledeće godine neće biti „Evrosonga“. Shvatićemo da je stvarno nominalna razlika između budžeta za 2008. godinu i 2009. godinu skoro 800 miliona, odnosno kada se tačno preračuna 751 milion dinara, zato što je, onako kako i treba, na nekim pozicijama i ovaj vrlo pristojan budžet za kulturu, takođe, pretrpeo uštede i to, rekla bih, upravo na pravim pozicijama.
Budžet za kulturu sastoji se iz dva dela. U jednom delu su troškovi Ministarstva, naravno, sa svim onim pozicijama koji pripadaju programski i u drugom delu su ustanove kulture. Ono gde su uštede, a to je ono što inače važi za sva druga ministarstva, na primer kada je u pitanju Ministarstvo kulture skoro da je potpuno ukinuta pozicija – nagrade zaposlenima i neka posebna primanja. Mislim da je ostalo samo nekih hiljadu dinara, tek valjda da se ne ukine ta pozicija. Troškovi putovanja, stalni troškovi, materijalni troškovi ostali su na nivou 2008. godine. Tako da su na tim pozicijama ostvarene uštede.
A gde je ovih 751 milion dinara koliko će budžet u 2009. godini biti veći u odnosu na 2008. godinu? I, naravno, da ne zaboravimo, u jednom trenutku, kada se bude radio verovatno, prvi, drugi, neki od narednih rebalansa, u budžetu za kulturu će se naći svakako i sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, koja su sada sva u Ministarstvu za Nacionalni investicioni plan. Nemam dilemu da će svakako od 12 milijardi koje su planirane za ovo ministarstvo, jedan deo tih sredstava, čini mi se, bogami, oko 600 miliona dinara, biti izdvojeno za projekte iz kulture.
Svakako da Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan neće odustati od započetih projekata u oblasti kulture, kao što su rekonstrukcija Narodnog muzeja, Muzeja savremene, Narodne biblioteke, Jugoslovenske kinoteke itd. Kada ta sredstva stignu na poziciju Ministarstva kulture, dobićemo budžet koji će prvi put posle dugo vremena, budžet za kulturu, preći taj sanjani, željeni jedan posto ukupnog budžeta Republike Srbije.
Samo da se vratimo nakratko to gde su i kako su raspoređena ta sredstva koje Ministarstvo kulture ima na raspolaganje za 2009. godinu. Ta razlika od 751 milion. Jedan deo tih sredstava, kako je predviđeno i u ostalim oblastima, predviđen je za rast plata, u oblasti kulture u iznosu od 8% koliko je planirana inflacija. Mislim da je čak i nešto malo više, pretpostavljam da se planiraju možda poneka sitna zapošljavanja. Jedan deo para predviđen je za povećanje za ustanove kulture u Vojvodini po onom Omnibus zakonu usvojenom 2002. godine. Predviđeno je 100 miliona dinara više u odnosu na 2008. planirano za ekonomsku klasifikaciju 463, a to su transferi ostalim nivoima vlasti, a to znači opštinama i gradovima u Srbiji.
Dolazimo do jednog malog problema. Najveći deo ovih sredstava u iznosu od 400 miliona našlo se na poziciji 424, a to je pozicija specijalizovane ustanove, to su u stvari programi u kulturi, to je pozicija koja se nalazi u delu Ministarstvo i ona treba da bude najveća i inače je u svim budžetima do sada bila najveća, jer se odatle finansiraju projekti po konkursima, snimanje filmova, otkup knjiga za biblioteke Srbije, otkup dela likovne i primenjene umetnosti, zaštita kulturnih dobara, kompleks dvorova na Dedinju. Naravno, finansira se i jedan izvanredan projekat započet u ovoj godini, a to je projekat prevođenja naše književnosti na strane jezike.
Možda bi sve to bilo u redu da na istoj poziciji 424 kada su u pitanju ustanove kulture nije predviđeno samo 328 miliona dinara, a reč je o 24 nacionalne institucije kulture i 14 ustanova sa Kosova. Ako imamo u vidu da će od te 24 ustanove najveći deo, u stvari skoro pola otići na finansiranje Narodnog pozorišta i Filmskog centra Srbije, onda zaista vrlo malo sredstava ostaje za Narodnu biblioteku, za Kinoteku, za Arhiv Srbije, za Muzej naivne umetnosti u Jagodini, za Staro selo Sirogojno, za Galeriju Matice srpske u Novom Sadu itd.
U tom smislu, pripremila sam jedan amandman, mislim da ćete podržati, da se deo sredstava sa pozicije ministarstva, prebaci na nacionalne ustanove kulture, kako bi one u 2009. godini imale razloga da osete da kultura ove godine raspolaže jednim pristojnim budžetom.
Maločas sam rekla da je planirano 100 miliona, na ekonomsku klasifikaciju 463 – ostali nivoi vlasti. Ovo će biti prilika da kažem nekoliko činjenica, vezanih za odnos Beograda i Srbije, odnosno budžeta grada Beograda za kulturu i budžeta Srbije za kulturu. To govorim iz razloga što sam ovih prethodno nekoliko godina, baveći se tim poslovima u gradu Beogradu imala prilike često da čujem da je budžet za kulturu grada Beograda dva puta veći od republičkog, da sve pare odoše u Beograd.
Sa ove govornice, tokom rasprave o rebalansu, čula sam da je samo više dato za jedan BEMUS, nego za celu kulturu Srbije.
Ovo što ću reći, ne govorim iz razloga da sa nekim polemišem, ne govorim iz razloga da nekoga kritikujem, govorim iz prostih i jednostavnih činjenica i brojki.
Kada je u pitanju 2008. godina, za devet ustanova kulture, govorim samo o kulturi, na teritoriji Vojvodine, a po već pomenutom Omnibus zakonu, planirano je 803 miliona; u 2009. godini – 858 miliona. Za 14 ustanova sa teritorije KiM, od kojih, koliko je meni poznato, zaista imaju programsku aktivnost samo dve, eventualno tri, ostale uglavnom imaju zaposlene i ponešto od aktivnosti, planirano je 230 miliona dinara.
Za direktne transfere ustanovama kulture u Srbiji, kao što sam rekla, 401, a prošle godine je bilo 300 miliona. U 2008. godini ustanove kulture, manifestacije, čiji je osnivač grad Beograd, iz budžeta Republike, odnosno Ministarstva kulture dobile su ukupno 51 milion i 500 hiljada dinara. Od toga, 10 miliona za BEMUS. Ne bih sada da govorim o značaju, ne za Beograd, nego za državu Srbiju, tako velikih kulturnih manifestacija, koje su, verujem na ponos, ne Beograđanima, nego države Srbije, jer su primljene u članstvo najvažnijih kulturnih manifestacija Evrope.
Prema tome, bila bih srećna da se i taj iznos za Beograd nešto poveća u sledećoj godini. To je sve u redu. Znači, u redu je i očekujem da će Ministarstvo kulture, sa budžetom, sa kojim će raspolagati u 2009. godini, upravo učiniti napor, jer, kako bih rekla, nije red da se međusobno svađamo, prepiremo i da jedni druge optužujemo da je neko nekome uzeo pare. Red je da, u stvari, sve učinimo da Srbija ima jedan uravnoteženiji regionalni razvoj, da ustanove kulture u svakoj opštini, u svakom gradu Srbije, dostignu nivo razvoja koji imaju i ustanove kulture u Beogradu.
Verujem da će sa ovakvim budžetom, koji, verujte mi dugo pratim kulturu, mislim da u poslednjih petnaest-dvadeset godina, i kada je reč o apsolutnim iznosima i kada je reč o procentu, nije bio bolji budžet. Upravo da će Ministarstvo kulture ta sredstva iskoristiti za razvoj infrastrukture i za kulturnu produkciju u gradovima i opštinama Srbije, ako ni zbog čega drugog, verujem da sam vam dala neki od razloga da glasate za ovaj budžet. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Mojović.

Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton. Vaša poslanička grupa ima još deset minuta.

Poštovani poslanici, poštovani ministri i poštovano predsedništvo, pred sobom imamo budžet Republike Srbije za 2009. godinu, gde su planirani prihodi od 698 milijardi, a rashodi 748 milijardi. Znači, predviđeni budžetski deficit je 50 milijardi.
Vlada kaže za ovaj budžet da je restriktivan, ali ne kaže da je najveći od 2000. godine naovamo, sada u vreme svetske ekonomske krize. Svaka Vlada sastavlja budžet u skladu sa svojim političkim opredeljenjem i izbornim obećanjima, to je u redu. Problem ovog budžeta su brojna izborna obećanja, mogu reći i nerealna, koja su davale stranke koje su u vlasti. Skupština je sastavljena od velikog broja stranaka, čiji su programi veoma različiti, izborna obećanja veoma različita, često i suprotna.
Sve vladajuće stranke žele da imaju svoja ministarstva, agencije, potpredsednike Vlade i tako je stvorena jedna ogromna Vlada sa brojnim ministarstvom, najvećim u regionu. Ministri ne funkcionišu, kao tim, u interesu države nego kao raštimovani orkestar, gde svaki ministar svira svoju pesmu. Svaka stranka u vlasti, svaki ministar želi da pokaže svoju političku moć kroz razdeo u budžetu. Svaki ministar traži pare za sebe, zanemaruje državni prioritet.
Šta je prioritet Srbije? Na ovo pitanje treba da odgovori predsednik Vlade. Ukoliko bi to pitali ministre, oni bi odgovorili da je prioritet države baš to što je njihov resor i da iz budžeta njima treba najviše para. Ovoj zemlji su potrebni i deca, mladi, stari, radnici, penzioneri, potreban nam je sport, kao i kultura, nauka, infrastruktura, poljoprivreda, industrija, policija, vojska, vlada, zabava, sve nam treba, ali para nema dovoljno, presušilo je, sve je manje proizvodnje, stranih donacija, manje para od privatizacije, manje stranih ulaganja u našu zemlju. Moraćemo da se okrenemo sebi i svom radu.
Sada bi predsednik Vlade trebalo da lupi o sto i da kaže –gospodo ministri, više para ne dam, ne dam, jer nemam, prioritet naše države je to i to, za to mora biti para, a vi ostali ministri stegnite kaiš. Šta bi se posle ovoga desilo? Onda bi smenili predsednika Vlade. Hvala.
(Za sve vreme govora narodnog poslanika Oto Kišmartona, narodni poslanici SRS su lupali o klupe.)

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, povodom usvajanja Predloga budžeta i globalne finansijske krize, više puta smo čuli od predstavnika Vlade da je nužna štednja na svim nivoima. Premijer je juče naglasio da se radi o restriktivnom budžetu. Naravno, to je razuman predlog i treba ga podržati. Ali, upravo Vlada i nadležna ministarstva ne primenjuju to u praksi. Na primer, kada se uporede cifre iz budžeta za 2008. godinu i Predloga budžeta za 2009. godinu, dolazi se do takvog zaključka.
Prema Predlogu budžeta za 2009. godinu, ukupni izdaci su preko 748 milijardi dinara. Budžet za 2008. godinu je predviđao izdatke od preko 659 milijardi dinara.
Razlika između ove dve sume je preko 52 milijarde dinara. Prema zvaničnom deviznom kursu NBS od 19. decembra 2008. godine, to je suma od preko 605 miliona evra. Naravno, Vlada će izneti i kontraargument. Porasli su i prihodi budžeta u odnosu na 2008. godinu, sa oko 650 milijardi dinara na 698 milijardi dinara. Ali, kada uporedimo ovo povećanje sa onim prethodnim dolazimo do razlike od 49 miliona evra u korist povećanja rashoda.
Dakle, budžet nije restriktivan, naprotiv, izdaci su povećani. Takođe, ministar je u svom izlaganju od juče samo u jednoj rečenici, bez navođenja konkretne cifre, pomenula jednostranu primenu Prelaznog sporazuma sa EU. Podsećam, izlaganje o budžetu je trajalo preko 20 minuta.
Sa druge strane, smatramo da je jednostrana primena Prelaznog sporazuma veoma važna tema, možda i najvažnija, kada se radi o ovom Predlogu budžeta. Zato je ne treba izbegavati, posebno ne u ovoj Skupštini, tim pre što će prema javno dostupnim podacima, a iznela ih je uvažena gospođa Dragutinović, početkom decembra, primena Prelaznog sporazuma dovesti do manjka u budžetu oko 23 milijardi dinara.
Ako je tako, a nema razloga da ne verujemo ovoj ozbiljnoj proceni od 7. decembra 2008. godine, primena Prelaznog sporazuma će nas koštati oko 267 miliona evra. To je ogromna suma koja je veća od ukupnih subvencija predviđenih za poljoprivredu. Za tu namenu je predviđeno oko 212 miliona evra. Takođe, gubitak povodom jednostrane primene je skoro neuporediv sa sumom predviđenom za subvencije u privredi od oko 35 miliona evra. Isto tako, u Predlogu budžeta je za subvencije u oblasti turizma predviđeno oko 23 miliona evra, a za subvencije namenjene kulturi je predviđeno samo oko pet miliona evra.
Dakle, ukupne subvencije namenjene za poljoprivredu i privredu su manje od manjka koje će izazvati primena Prelaznog sporazuma. To su činjenice, ostalo su fraze. Smatram da je nakon ovakvih činjenica jasno da nema nikakvog ekonomskog opravdanja za jednostranu primenu Prelaznog sporazuma. Da se radi samo o političkoj odluci potvrdio je javno jedan visoki funkcioner Vlade u svojoj izjavi od 8.12.2008. godine, kada je primetio da se primena Prelaznog sporazuma sa EU, citiram, ''očigledno Srbiji ne isplati''. Naravno, treba pozdraviti tu iskrenost i u tom kontekstu upitati ministra da li su tačni navodi koji su objavljeni u našim medijima, po kojima je i gospođa Dragutinović bila protiv jednostrane primene Prelaznog sporazuma.
Mislim da su tačni, a ona neka me demantuje jer smatram da kao doktor ekonomskih nauka i predavač na Ekonomskom fakultetu zna šta znači manjak od 260 miliona evra u budžetu izazvan zbog političko-ideoloških razloga u trenutku kada u svetu i kod nas nastupa ekonomska kriza, takođe, u trenutku kada naša industrijska proizvodnja beleži pad u prvih osam meseci od 1,7% u odnosu na isti period 2007. godine.
Inače ovaj podatak o industrijskoj proizvodnji je izdat 21.12.2008. godine na savetovanju ekonomista, koje je organizovano od strane naučnog Društva ekonomista i beogradskog Ekonomskog fakulteta. Sa druge strane, ni argument da će potrošači kupovati jeftiniju robu ne daje odgovor na pitanje od kojih sredstava će naši građani kupovati te proizvode ako propada naša industrija i poljoprivreda.
Takođe, jasno je da će samo domaći monopolisti i veliki uvoznici imati koristi od jednostrane primene Sporazuma sa EU. U suštini, zbog takve štetne ekonomske politike građani će plaćati veće akcize, poreze, država će otpuštati zaposlene, kao što to navodi Zoran Popov, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, a oligarsi će biti sve bogatiji. I, to je trend koji je već prisutan u našoj zemlji i navešću vam konkretan primer. Dok je poslednjih nekoliko godina rastao spoljni dug i spoljnotrgovinski deficit, gospodin Miroslav Mišković je prema podacima iz poljskih medija uvećao svoje bogatstvo sa 600 miliona dolara na 2 milijarde i 400 miliona dolara.
Dakle, ozbiljne države kao što je Ruska federacija u ovom trenutku preuzimaju akcije privatnih monopolista, kao što je to najavio gospodin Putin juče, a naša država pomoću ovog budžeta pomaže monopolistima da budu još bogatiji. Zato je ovaj budžet loš i nepravedan, jer kao što kaže čuveni ekonomista Galbrajt, ništa ne sputava slobodu pojedinca kao nedostatak novca.
Na kraju, povodom aktuelne glorifikacije MMF u našoj zemlji citiraću Jože Mecingera, tvorca uspešnog slovenačkog ekonomskog programa, inače stavove gospodina Štiglica će izneti kolega Jeremić, Mecinger iznosi: ''Važna i srećna okolnost je bila činjenica da Slovenija nije bila odmah priznata od strane Svetske banke i MMF-a, što je omogućilo da se izgradi u zemlji primeren privrednoj situaciji privredni sistem i ekonomska politika.'' Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Miroviću. Reč ima Munir Poturak.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, gospođo Dragutinović i gospodine Duliću, kolege poslanici, mnogi su podržali ovaj budžet, mnogi su ga osporavali, kritikovali ono što jeste moja uloga kao poslanika iz Novog Pazara, iz kraja gde gravitira šest opština pri graničnom delu prema Crnoj Gori i prema Bosni, da pokušam da građani u tom delu i u Srbiji prepoznaju kakvu korist mogu da imaju od odluka ovog budžeta.
Pre svega, ovaj budžet ima socijalnu komponentu. Znate da smo doneli odluku kojom smo oprostili kamate na dug svim građanima, i preduzećima i preduzetnicima, i fizičkim licima i poljoprivrednicima, ko bude redovno izmirivao obaveze u naredne dve godine.
Voleo bih da i pisani i elektronski mediji svoje građane obaveste kroz kampanju da mogu to da iskoriste i da je to dobra stavka i dobra ušteda za sve nas i za sve građane u svom ličnom budžetu.
Takođe smo doneli odluku o zamrzavanju poreza odnosno doprinosa za zdravstveno osiguranje, sa mogućnošću otpisa ako se od 2009. do 2011. godine redovno izmiruju te obaveze i to je dobar osnov, gde građani mogu da dobiju uštedu u svom budžetu, kako pravna lica tako i fizička lica.
Takođe se oslobađa porez za katastarski prihod za 2009. i 2010. godinu. Oslobađa se za 2009. godinu i porez na štednju građana. Sve su to elementi u kojima Vlada svojim merama pomaže građane da prepoznaju situaciju kako bi se jednostavno lakše iz ovakve situacije izvukli svi. Ono što Vlada odgovorno preduzima u smislu mera da pokaže građanima i odgovornost jeste da se vrše mere i donose odluke koje se odnose na zaštitu građana.
Ovde smo usvojili Zakon o zaštiti štednje građana. Skoro 97% štednje građana je zaštićeno odlukom o povećanju zaštite osiguranja sa 3 hiljade na 50 hiljada evra. Uveden je moratorijum na administrativno zapošljavanje u svim javnim preduzećima. Smanjene su naknade na isplate svih zaposlenih u upravnim odborima na prosek zarada na nivou Republike Srbije, to je oko 34-35 hiljada dinara. To je čak intencija da se i menadžmentu u javnim preduzećima smanje nadoknade i zarade.
U oblasti podsticaja učinjeni su određeni iskoraci u kojima je odvojeno tri milijarde za aktivno zapošljavanje. Učinilo se da se 3,6 milijardi dinara izdvaja za materijalnu nadoknadu svih ugroženih stanovnika Srbije koji imaju tzv. status neosiguranih lica, Roma, raseljenih lica, izbeglica.
Ono što želim da prenesem, to je da građani mogu da crpe i koriste iz svih ovih odluka da se u Srbiji u nerazvijenim opštinama otvaraju kancelarije za ravnomerni i regionalni razvoj, da se otvaraju kancelarije za podsticaj i razvoj i poljoprivrede. Hteo bih da iznesem nekoliko primera dobre prakse, ne da bih se hvalio, nego prosto da motivišem i neke druge koji mogu u svojim lokalnim upravama budžetom i predviđenim stavkama da budu veza i most sa sredstvima koja se predviđaju iz republičkog budžeta.
U Novom Pazaru je doneta odluka o formiranju Fonda za poljoprivredu sa iznosom od 10 miliona dinara. Skromno, ali prvi put veoma značajno, sa mogućnošću da se deo sredstava iz Ministarstva poljoprivrede usmeri prema ovom fondu.
To je po prvi put da poljoprivrednici u ovom kraju dobiju mogućnost da svojim sredstvima, koja su do sada sami ulagali, na osnovu sredstava lokalne samouprave i trećim stubom sredstava iz Ministarstva poljoprivrede dobiju dobar oslonac da prepoznaju šta je to njima prioritet, koji je to osnov da mogu da budu konkurentni sa svojim proizvodima i što je najvažnije, u prethodne dve godine imali smo prilike da naši poljoprivrednici imaju veoma dobru podršku iz Ministarstva poljoprivrede u smislu podizanja nivoa znanja i stimulacije, da prepoznaju šta je to za njih komercijalno gazdinstvo, kako da budu konkurentni i kako da imaju kvalitetan proizvod.
Formiran je i Eko fond sa dva i po miliona kao osnov u saradnji sa Unijom tekstilaca gde se zapošljava preko 52% ukupno zaposlenih stanovnika. Vi znate da je tekstil niskoakumulativna grana, znate da je veoma ranjiva u ovoj situaciji i sama inicijativa Unije tekstilaca jeste da putem Memoranduma sa opštinskom upravom, sa gradonačelnikom, zajedničkim sredstvima i lokalne samouprave i Unije tekstilaca i Ministarstva za zaštitu okoline, učine da se što pre obezbede sredstva kako bi se obezbedili filteri u zaštiti i preradi voda koje se koriste kod tih kamenjara u termičkoj obradi džinsa.
Voleo bih da naši građani shvate da je neophodna inicijativa i samoinicijativa samih građana, kako bi ovu situaciju zajednički prebrodili. Jasno je svima da će biti problema.
Još jedan dobar primer sam hteo da iznesem.
U Novom Pazaru je svega 3% kategorizacije od prve, druge i treće u primarnom nivou, dakle, samo 3%, asfaltiranog puta. Sjenica i Tutin imaju sa 2%. Za paralelno upoređivanje, prvi veći grad do Novog Pazara, Kraljevo ima 24% takvih puteva. Ne govorim da je to posledica ovih godina, to su posledice godina i decenija. U selo Žabren, sjenička opština, pre godinu i po građani su skupili 40 hiljada evra. Mislim da ima stotinak kuća u tom selu. Za, nekih, 7 km su se obraćali i lokalnim vlastima u Sjenici i javnim preduzećima. Do dan-danas se na takav jedan izazov nije odgovorilo, a verujte, takvih inicijativa mislim da ima više. Voleo bih da ljudi prepoznaju da se takve inicijative podrže zato što je potrebno da mi svoje građane ohrabrimo da oni pokažu takvu inicijativu, gde se zajedništvo ljudi u rešavanju određenih problema ohrabruje i podstiče.
Molim vas još da pomognete oko problema FAP-a u Priboju, oko situacije ''Vojin Popović'' i TK ''Raške'' u Novom Pazaru, zato što bi oni bili jedan točak zamajac za razvoj ovih opština.
Da ne zaboravim, da napomenem da su mnoge opštine nasledile iz prethodne vlasti ogromne dugove. Novi Pazar je nasledio oko 11 miliona evra, dug iz prethodne vlasti. Da bi bilo šta moglo da se uradi u pravcu razvoja, u pravcu usmeravanja dobrih aktivnosti prema građanima, neophodna je pomoć ministarstava i države.
Voleo bih da znate da još jedan deo sredstava može da se nabaci u ovaj budžet ako pomognete da se jednom konačno reši problem crnogorskih tablica.
Ovih šest opština koje gravitiraju prema Crnoj Gori i Bosni, preko 60% vozila sigurno su sa crnogorskim tablicama –nešto što je rodbinski vezano, nešto su ljudi osetili kao priliku da mogu jeftinije i lakše da voze, ali ako bi se to rešilo novac bi bio u našem budžetu, ne bi se išlo po Crnoj Gori da se registruje i da se šalju tablice bilo kako. To je dobra prilika, zato što jednostavno trošimo naše drumove i upropašćavamo, a novac je naš.
Svega je bilo što sam rekao, ali neophodno je da napomenem da su u Novom Pazaru stigle tri prestižne nagrade zato što su ljudi bili humani.
Gospodin Jasmin Duštinac je dobio nagradu za humanost u 2008. godini, u akciji "Novosti", Gospođa Slađana Novosel je dobila nagradu kao ličnost godine u 2008. godini u medijima, od OSCE i gospodin Muhamed Đerlek je dobio zlatnu nagradu ''Pjer'' za 2008. godinu. Ovo sam napomenuo da svi imamo šansu, bilo to Bošnjaci, Srbi, Albanci ili bilo ko, ako pokaže ličnu inicijativu i nameru da se bolje živi u ovoj državi.
Hvala vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Poturak.

Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović. Imate još sedam minuta.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, ja ću se u okviru vremena koje je ostalo Srpskoj naprednoj stranci, a posle niza primedbi na Predlog budžeta za 2009. godinu, osvrnuti na nivo i strukturu primanja budžeta za 2009. godinu.
Naravno, mi ćemo kao poslanička grupa nakon ove načelne rasprave o amandmanima koje smo podneli i u okviru nekih drugih amandmana raspravljati o rashodnoj strani budžeta i svim podnetim amandmanima. Pokušaćemo da. Predlog budžeta za 2009. godinu učinimo još boljim.
Ono što mi možemo da kažemo, to je da bismo mogli da se složimo sa principom kontinuiteta i iz tog razloga vezano za amandmane i raspravu o njima nismo ni kao pojedine poslaničke grupe podneli hrpu amandmana, ali mi se nikako ne možemo složiti sa principom tzv. političkog zajedništva.
U Srbiji ne žive samo pripadnici vladajuće koalicije i Skupštinu čine pripadnici svih stranaka koje su ovde. Zbog toga se nadam da ćemo svojom raspravom mi i sada i ubuduće učiniti da ekonomsku krizu, koja je već od četvrtog kvartala 2008. godine i verovatno će sve jače biti prisutna u 2009. godini, raznim nizom mera i aktivnosti pokušati da učinimo lakšim za život građana Srbije.
Zbog toga Srpska napredna stranka predlaže predstavnicima Vlade, premijeru, da makar jednom kvartalno, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bude jedno zasedanje na kome će svi ministri zajedno sa premijerom prisustvovati i uvažiti sve mere i mišljenja koje mi pripadnici drugih stranaka, ne samo vladajuće koalicije, predlažemo da bi sve te mere učinili još kvalitetnijim, tj. da bi nizom mera i aktivnosti učinili život građana Srbije još boljim.
Pre nego što pređem na nivo i strukturu primanja budžeta u 2009. godini, ne mogu a da se ne osvrnem na dve stvari. To je analiza da je 2001. godine, tzv. robni sektor, koji čine – proizvodnja električne energije, prerada naftnih derivata, prerađivačka industrija i još neke druge oblasti, u ukupnom bruto društvenom proizvodu učestvovao sa 55%, a tzv. nerobni sektor učestvovao sa nekih 45%. Zbog građana Srbije i zbog gledalaca koji prate ova zasedanja, ističem da tzv. nerobni sektor čine – saobraćaj, zdravstvo, državna uprava, obrazovanje, ugostiteljstvo, trgovina i slične delatnosti.
Nažalost, sada je situacija sasvim drugačija. Ovo sve govorim, a vezano je za poređenje za predlog nivoa i strukturu primanja budžeta za 2009. godinu.
Sada je situacija u tom odnosu, vezano za robni sektor ispod 40%, a tzv. nerobni sektor na preko 60%. Nije samo u tome problem, već je problem što je drastično opao broj zaposlenih u tzv. robnom sektoru. On je 1998. godine bio oko 900 stotina hiljada, da bi 2008. godine bio oko 600 stotina hiljada.
Moramo reći i ne smemo zaboraviti činjenicu da narednih dana i meseci sledi likvidacija još oko 500 društvenih preduzeća, tako da će broj zaposlenih u tzv. robnom sektoru biti za još 200 hiljada manji.
Ako u svemu tome imamo i saznanje da će jednostrana primena SSP-a pružiti mogućnost i najavljenu mogućnost ino firmama da tržište Srbije preplave velikom količinom robe, najjeftinije robe široke potrošnje, može se očekivati da će u ovom sektoru u narednoj godini biti još oko 100 hiljada manje zaposlenih, nažalost, dolazimo do cifre u 2009. godini od zaposlenih u tzv. robnom sektoru na oko 300 hiljada zaposlenih.
Još vezano za ovu uporedbu, ne mogu a da ne kažem i da se ne osvrnem na poljoprivredu koja je 2001. godine učestvovala u bruto društvenom proizvodu sa 22,37%, a sada na početku 2008. godine taj procenat je ispod 10%.
U nivou primanja budžeta za 2009. godinu od planiranih 700 milijardi dinara, 640 milijardi dinara ili u strukturi 92% pripada poreskim prihodima, a neporeskim prihodima oko 8%.
Takođe, moram da se osvrnem zbog građana i da napomenem da, kada kažem, indeks rasta koji prelazi 100%, znači da je predviđeni rast, a za indeks rasta ispod 100% predviđa pad u ovoj oblasti, a da kažem da su poreski prihodi za 2009. godinu svrstani po strukturi i rangirani na sledeći način: tu je PDV 48,5%, a predviđen indeks rasta od 110%, akcize su 16,7%, a indeks rasta preko 114%, porez na dohodak građana je 11,6%, a indeks rasta 107% i carine 7,3%, ovde je, takođe, pad, znači 72,3%, porez na dobit preduzeća je 6,3%, tj. indeks rasta 123%.
Svi predlozi i planovi Vlade za 2009. godinu ne bi bili sporni, da ne zaboravljamo činjenicu koju sam već ranije istakao, a to je – ekonomska kriza, jednostrana primena SSP, uništavanje robnog sektora...
(Predsednik: Vreme.)
... najavljen pad investicija, tj. ne postoje investicije, strane investicije u 2009. godini, što će dovesti do toga da će verovatno građane Srbije u 2009. godini sačekati: povećanje stope PDV-a, verovatno povećanje akciza, a vezano za akcize građani znaju da je to roba za najmasovniju potrošnju, a verovatno i zamrzavanje plata.
Moram, odnosno ne mogu da vas ne pitam – da li je zaista planirana projekcija inflacije od 8% realna za 2009. godinu?!
(Za vreme govora narodnog poslanika Miće Rogovića, narodni poslanici SRS sve vreme lupaju o klupe.)

Zahvaljujem gospodine Rogoviću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.