Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, poslanici SRS, naravno kao što je i uvodničar rekao, ne mogu glasati za ovakav budžet.
Mi smo čuli od premijera da bi ovo trebalo da bude budžet zajedništva, solidarnosti, kontinuiteta. Što se zajedništva tiče, ukoliko mislite da je ono nešto što karakteriše ovu vladu, mislim da događaji kojima smo bili svedoci – baš ne mogu to potvrditi. Neću govoriti konkretne situacije, kada ministar industrije govori jedno, a ministar za ekonomski razvoj govori sasvim drugo na istoj sednici odbora, i čitav niz drugih takvih primera možemo da pokažemo.
Kada govorite o kontinuitetu, teško da može i ovaj princip da bude realno zadovoljen, a da se bude racionalan u sadašnjoj situaciji. Ako mi imamo ekonomsku krizu koja je već prisutna i koja dolazi, kako onda možete govoriti o kontinuitetu. Naprotiv, vi morate tada da uspostavite određeni diskontinuitet. U kom smislu? Morate preispitati svoju aktuelnu politiku, koju ste ranije hteli da sprovedete i morate da odredite nove prioritete. I, naravno, neko će kazati da morate da budete i racionalni do kraja, a to znači – da budete štedljivi.
Nobelovac Jozef Štiglic, bio je nedavno u Beogradu, lepo vam je rekao da epicentar ekonomskog cunamija, koji se nalazi u Americi, najviše će pogoditi periferiju, uključujući i Srbiju. Rekao vam je još jednu veliku istinu, nobelovac je, je li tako, da floskula o regulaciji tržištem ekonomskih odnosa više ne dolazi u obzir, da je to palo u vodu, kao i veliki značaj velikih nezavisnih nacionalnih banaka. To vam je rekao Štiglic ovde u Beogradu, mogli ste lepo čuti.
Vidite, šta nije urađeno, da bi vaš zadatak bio urađen valjano? Vi, prvo, niste dali analizu ostvarenja prethodnog budžeta. Vi nas vodite iz mraka u mrak. Sve ozbiljne zemlje prvo analiziraju kako su sproveli prethodni budžet, pa onda nastave da grade nešto što bi bilo novo.
Nema nikoga ko se neće složiti da je velika javna potrošnja; da imamo veliki trgovinski deficit; da imamo egzibicije Narodne banke sa nerealnim kursom, koji opet vuče svoje posledice, a onda imamo i nešto što je ekonomski krajnje sumnjivo, sprovođenje Trgovinskog sporazuma sa EU. Mi sami želimo da demonstriramo svoju privrženost. Ja to ne bih nazvao ni tim terminom, ali neću da koristim grube termine, pa da to preskočimo.
Odričemo se sami carinskih prihoda, u situaciji kada će biti jako teško doći do sredstava i investicija, to je verovatno svima jasno. I, koga najviše pogađamo? Pogađamo naše poljoprivrednike kojima smanjujemo subvencije i koje sada dovodimo u krajnje neravnopravan položaj, kada gledamo poljoprivrednike iz razvijenih zemalja.
Nisu naši poljoprivrednici nesposobni, izdržali bi oni konkurenciju seljaka iz drugih razvijenih zemalja, ali ne mogu da izdrže subvencije. Kako se danas ponašaju razvijene zemlje? Znate vi najbolje. Kakve su njihove subvencije, kako sad štite svoju motorsku industriju? Ne treba ni govoriti. Svima je jasno da se mere protekcionizma i državne intervencije i te kako primenjuju.
No, sve ovo, ukoliko se prihvati ovakav budžet, ukoliko budemo imali prestanak rada, recimo, "U.S. Steel" koji učestvuje sa 14% izvoza, ako budemo imali smanjenje investicija, ako imamo inflaciju, ako imamo otpuštanje radnika, neminovno dovodi do ''argentinskog sindroma'', a vi, tj. Vlada, ili oni koji upravljaju Vladom su potpuno svesni toga da treba izbeći ''argentinski sindrom'' i već uveliko pripremate mere, ili za rekonstrukciju Vlade ili za nove izbore.
Lažni optimizam koji smo videli kod pojedinih predstavnika Vlade, kod Đelića i Dinkića, mislio sam da je njihova lična umotvorina. Međutim, kada sam pročitao pismo Sejmona Greja na sajtu Svetske zdravstvene banke, a on je direktor Kancelarije u Beogradu, gde je on krajnje neodgovorno rekao kako smo mi u izvanrednoj poziciji i da stvarno možemo izaći iz ovoga samo sa ojačanom ekonomijom, video sam da ovi jadnici prepričavaju ono što je mentor kazao, da im je to zadati zadatak.
No, ja sam lekar, da ne bih upao u zamku, pa da se bavim onim što daleko slabije znam nego moje kolege ekonomisti i vi, kao ministar, samo bih se složio sa jednom vašom rečenicom, kada ste rekli da vaša mama bolje kuva ručak za vaše prijatelje, nego da odete u kafanu. Međutim, ovaj ručak koji ste nam skuvali nije iz domaće kuhinje.
Nažalost, MMF je ovde bio gazda, a bilo ih je i drugih i više. Mi akušeri kažemo – kad je mnogo babica, deca znaju da budu jako kilava.
Nešto samo da kažem o ovom delu, o zdravstvu. Osnovna zamerka, opet, kad gledate šta je bilo predviđeno od troškova za zdravstvo, od troškova Ministarstva za zdravstvo i od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Možemo da kažemo da možemo da budemo relativno zadovoljni. U prošloj godini 10 milijardi i 999 miliona smo imali na raspolaganju, sada Ministarstvo ima 12 miliona 530 hiljada. To je povećanje za 11%. Ako gledamo šta je Fond za zdravstveno osiguranje imao, imao je 193 milijarde i 150 miliona dinara, a sada ima 172 miliona i 376 hiljada i to je za 12% više.
Međutim, ima jedna stvar koja nas brine. Vi ste se u svom Memorandumu opredelili da idete na smanjenje učešća zdravstvenog dinara u bruto nacionalnom dohotku i vi nam sada sugerišete da sa 6,2% bruto nacionalnog dohotka, treba da idemo na 5,9% bruto nacionalnog dohotka za zdravstvo iz ovih javnih fondova. Verujte, to nije dobra odrednica. Srbija ima tešku zdravstvenu situaciju. Razvijene zemlje ukupne troškove imaju 10%. Niko u Srbiji ne zna koliki su ukupni troškovi, koliko naši jadni građani plaćaju, koliko su opljačkani, što od sistema i zakona ministra Milosavljevića, to i od nesavesnih lekara. Molim vas, nemojte smanjivati ove stope, nije situacija za smanjivanje!
Vi hoćete u Evropu. U razvijenim zemljama Evrope ukupno izdvajanje za zdravstvo je 10% bruto nacionalnog dohotka. Držite se, eto, bar toga.
Ono što treba kazati, redefinisanja ciljeva i mera zdravstvene politike nema. Ovo je autističan primer zdravstvenog budžeta, gde kao da ne postoji kriza, kao da neće biti teško, nego se insistira na održavanju nečega što je započeto pre osam godina. To što je započeto pre osam godina, nažalost, nije dobro i to mora trpeti žestoku kritiku. Zašto? Stanje zdravlja srpskog naroda i naših građana je izuzetno teško. Zašto? Biološki je ugrožen integritet građana Srbije.
Prvo, 30 hiljada nas više umire nego što se rađa, nestajemo sa ovih terena. Zbog čega? Zbog bele kuge.
Drugo, zbog hroničnih nezaraznih bolesti koje haraju ovom zemljom, a to su bolesti koje se mogu sprečiti. Kojim merama? Jeftinim merama prevencije i jačanjem primarne zdravstvene zaštite. Ovaj budžet je sve suprotno od jačanja primarne zdravstvene zaštite, od ulaganja u te mere.
Skoro smo imali na javnoj raspravi Strategiju za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti. Odbor za zdravlje Narodne skupštine je pozdravio ovaj prvi korak i Akcioni plan je već trebalo da pristupi realizaciji određenih programa.
Ko su naši najveći neprijatelji? To su kardiovaskularne bolesti, maligne, hronične, plućne i šećer. Kojim merama – faktori borbe protiv faktora rizika, da ih sada ne pobrajam, znani su oni dobro, međutim, šta nam nudi ovaj dokument? On nigde ne govori o prevenciji i zaštiti od kardiovaskularnih bolesti koje su ubice broj jedan našeg naroda. A, šta je uzeo da radi? Uzeo je da radi, da se na simboličan način bori sa izvesnim bolestima koje jesu od značaja.
Izdvojićemo 6,5 miliona dinara za borbu protiv malignih bolesti. U istom vremenu, u istom projektu budžeta, 170 miliona se izdvaja za HIV. Molim vas, zar je HIV nacionalni problem da 170 miliona uložite za HIV, a samo 6,5 miliona za maligne bolesti?! To je ludilo!
Ako gledate drugo, da za dijabet, koji se tiče 300 hiljada potencijalno obolelih i obolelih, izdvajate za preventivu dva miliona dinara. Pazite, za HIV 170, za dijabet 2 miliona?! Ima čitav niz stavki koje su ovde potpuno nejasne. Nemam puno vremena da ih obrazlažem.
Ono što je strašno, strašna je potrošnja u izgradnju novih kapaciteta, dižu se novi klinički centri, milijarde idu tamo, to su krediti i tu nema istupanja. Ministarstvo i ministra interesuju samo tenderi, njega interesuje samo tamo gde se može ugraditi, a preventiva i istinska briga za borbu za očuvanje zdravlja i našeg biološkog identiteta ne interesuje gospodina ministra. To je ovaj budžet.
Na kraju krajeva, detaljno ćemo vam obrazlagati sve ove dubioze i nenormalnosti koje se ovde nalaze. Vi lično niste krivi za to, nije kriv ni onaj gospodin Cvetković koji vodi ovu vladu. Kriv je Boris Tadić i tajkuni, zajedno sa mentorima u liku ministara, o jednom smo govorili, to je onaj Britanac.
A, ono što je najstrašnije i najtragičnije, oni ne rade u interesu zdravlja srpskog naroda, nego ga ovakvim predlogom budžeta dovode u još goru zdravstvenu situaciju. (Aplauz.)

Narodni poslanik Simo Vuković ima reč. Izvolite.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
U prethodnom izlaganju dr Momčilova iznet je niz paušalnih ocena na račun rada Ministarstva zdravlja i resornog ministra prof. Tomice. Mogu samo da shvatim da se možda vi, kao srpski radikali, ne radujete tome da ćemo posle decenija prvi put rekonstruisati četiri klinička centra u Republici Srbiji, koji se grade od kreditnih sredstava.
Izneli ste podatke koji se odnose na program vezan za borbu protiv HIV-a, AIDS-a. Treba da znate da su tih 170 miliona programska sredstva iz "Global fonda".
Zatim ste izneli ocenu da ne postoji odgovarajuća strategija i zdravstvena politika Ministarstva zdravlja, koja je zapravo bazirana na programskim dokumentima iz 2002, 2003. i 2005. godine. To su sve strateški dokumenti i molim vas da se upoznate sa tim. Izneli ste podatak vezano za borbu protiv hroničnih nezaraznih bolesti i sami smo sedeli na odboru kada ste imali prilike da se upoznate sa strategijom koja je valjana i od strane vrhunskih stručnjaka sačinjena, a ja ću u svom izlaganju, vezanom za sam budžet, istaći šta su osnovne budžetske pozicije koje su planirane za borbu protiv hroničnih nezaraznih bolesti, koje ste vi ovde naglasili.
Pre svega, izneli ste jednu pogrešnu ocenu koja se odnosi na borbu protiv kardiovaskularnih oboljenja. Slažem se, oni su broj jedan problem u zdravstvenom stanju stanovništva, ali vas molim da pogledate sredstva koja se izdvajaju iz tzv. "duvanskog dinara", koja su, čini mi se, 610 miliona dinara. Čak i da je iz toga, to može da bude i više, ali vas još jednom molim da u iznošenju ocena oko politike ministarstva i resornog ministra ipak koristite jedan drugačiji odnos i rečnik sa malo više uvažavanja, kako priliči ovom visokom domu.

Gospodin Momčilov, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam uopšte govorio o ministru zdravlja. Rekao sam da on nije kriv. Po meni, čovek koji već ovoliko zauzima položaj na kome se nalazi pokazao je šta zna i ume i ja njega aboliram od svake krivice. Krivi su oni koji ga stavljaju u takvu poziciju.
Da krenemo redom, kazali ste da ja iznosim netačne podatke. Podaci su, nažalost, veoma tačni. Za učešće u finansiranju i izgradnji, opremanju zdravstvenih ustanova, imamo rekonstrukciju kliničkih centara – dve milijarde i 823 miliona, da ne idemo dalje. Dva miliona i 400 su kreditna, a 423 miliona su sredstva iz budžeta. Prvo, ta sredstva su kombinovana. Idu i iz budžeta, a idu i iz kreditnih sredstava. Na stranu što za ta kreditna sredstva koja miruju i koja su mirovala plaćamo kamate i plaćali smo, to je posebna bruka i sramota, ako od 2000. do 2008. godine DOS i njegovi upravljači, koji su upravljali ovim sektorom zdravstva, nisu bili u stanju da naprave rekonstrukciju ovih kliničkih centara, iako je to bilo potrebno onda je to njima na čast. Da li se ide u razvoj tercijarnog i sekundarnog zdravstva, ako imate preteću ekonomsku krizu? Da li je to pravi momenat ili nije?
Rekli ste da sam ja pogrešno rekao da se za lečenje HIV-a troši 170 miliona. Jeste. Samo ukazujem na jednu disproporciju, da vi dva miliona predvidite za prevenciju šećerne bolesti koja pogađa najmanje 300 hiljada građana u jednom trenutku, a bogami ovoliko ste odredili da izdvojite kod HIV-a. To je jedna stvarno velika disproporcija.
Ovo što vi kažete o pušenju i o dinaru, kroz dinar, gde će se izdvojiti za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja, da, ja znam da će biti izdvajano za neke aparate i za nabavku opreme, bar sam tako mogao da vidim ovde, to ni u kom slučaju nije prevencija, pogotovo ona četiri magična broja koja sam pokušao da vam citiram.
Ono što je još posebno interesantno, kada sam se već javio, te troškove smo imali prošle godine za isti taj klinički centar, pa smo imali ukupno dve milijarde 950, a sada imamo dve milijarde i 800. Šta je sa onih dve milijarde?! To se ponavlja? Da li je to ''Skadar na Bojani''? Objasnite to pa da vidimo, pa da razgovaramo ozbiljno.
Prema tome, sve što sam rekao nalazi se u brojkama, kao što kaže gospodin Vujadinović, a vi meni sad objasnite ovih 2 milijarde i 950 za kliničke centre iz prošle godine. Uzmite budžet, gde je to?!

Gospodin Filip Stojanović, po Poslovniku.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, javljam se po čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Postavljam pitanje nadležnima u Vladi Srbije, kao i predstavnicima Kancelarije za saradnju sa Tribunalom u Hagu – kako je moguće da sarađuju sa Haškim tribunalom koji je na zvaničnoj internet prezentaciji postavio mapu Srbije na kojoj je Kosovo i Metohija označeno kao nezavisna država? Na pomenutoj karti Srbije koju koristi Tribunal u Hagu, Beograd i Priština su obeleženi kvadratom, što je po legendi u sklopu mape oznaka za glavni grad. Da li vam je poznato, gospodo iz Vlade Srbije, koji je glavni grad naše države?
Haški tribunal bi trebalo da bude međunarodni sud pred kojim bi trebalo da se utvrđuje individualna krivična odgovornost. Umesto toga Tribunal u Hagu primenjuje koncept kolektivne krivične odgovornosti i izmišlja nove granice država u Evropi. Ko ga je ovlastio na tako nešto? Kako je moguće da Vlada Srbije sarađuje sa međunarodnim institucijama koje tretiraju južnu srpsku pokrajinu kao nezavisnu državu? Na ovaj način režim Borisa Tadića krši Ustav Republike Srbije i faktički priznaje nezavisnost KiM. Da li su vlastodršci u Srbiji ikada i jednim dopisom zatražili od Tribunala u Hagu da sa svoje zvanične prezentacije na internetu skine ovu mapu, koja ozakonjuje genocid nad Srbima na KiM?
Šta po ovom pitanju radi Ministarstvo inostranih poslova, a šta Ministarstvo pravde? Svakoga dana ispiraju mozak građanima, kako moramo da sarađujemo sa Tribunalom u Hagu.
Poštovane dame i kolege, ukoliko poštujemo Ustav mi ne smemo da sarađujemo sa međunarodnom institucijom koja svesno i namerno smanjuje granice Republike Srbije i Prištinu tretira kao glavni grad. To je za se nas, pa i za Borisa Tadića, zakon.
Zato vas pozivam da se dozovete pameti i počnete da poštujete Ustav. Prekinite saradnju sa Tribunalom u Hagu, za koga je KiM nezavisno!
Zamoliću predsednika Skupštine Srbije, gospođu Slavicu Đukić-Dejanović, da preda ove mape nadležnim ministarstvima i tražim pismeni odgovor – šta je urađeno povodom ovoga? Hvala. (Aplauz.)

Gospodin Simo Vuković.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da imam veoma malo vremena koje je preostalo poslaničkoj grupi G17 plus, samo ću se osvrnuti na nekoliko činjenica koje su vezane za budžetske pozicije, koje se tiču sistema zdravstvene zaštite. Šefica naše poslaničke grupe je danas rekla da G17 plus neće podnositi amandmane na Predlog budžeta za 2009. godinu. Naravno, mi ćemo glasati za ovakav predlog budžeta.
Moram da istaknem da je dobro, što se tiče Ministarstva zdravlja, da je nastavljeno programsko planiranje budžeta i to je jedno od retkih ministarstava u okviru Vlade koje ima taj koncept i moderan način sastavljanja budžeta.
Realno, jesu veća sredstva izdvojena za zdravstvo u odnosu na prošlu godinu, ali kada se sagleda struktura rashoda, svakako da će se za zdravstvo izdvojiti nešto manje sredstava po različitim pozicijama. Ono što bi želeo da istaknem, čini mi se da je doktor Momčilov rekao u jednom od svojih izlaganja i sa tim mogu da se složim, jer sam bio na Odboru za zdravlje i porodicu, a to je jedan zaključak koji smo mi usvojili, da izdvajanje za zdravstvo u Srbiji nikako ne sme pasti ispod 6% u odnosu na bruto društveni proizvod, zato što nas to dovodi u zonu kvalitetnog obezbeđenja zdravstvene zaštite stanovništva Republike Srbije.
Ono što bih istakao kao rezervu, bez obzira što ću glasati za ovakav Predlog budžeta, jesu sredstva koja su namenjena za pokrivanje zdravstvene zaštite stanovništva koje ostvaruju pravo i zdravstveno osiguranje na osnovu člana 22, a to su sredstva u iznosu od 3,6 milijardi dinara. Naravno da je u obrazloženju budžeta dato da će ova sredstva biti obezbeđena iz drugih izvora, prosta računica nam govori da bi za zdravstvenu zaštitu ovih lica, napomenuću da se tu radi o studentima, mladima do 26 godina, deci sa navršenih 15 godina, o ženama u vezi sa reproduktivnim zdravljem, pa recimo i monasima i monahinjama, znači, takvih građana u Srbiji ima oko 714 hiljada. Kada bismo računali pravu osnovu za izdvajanje za zdravstvenu zaštitu ovog dela stanovništva, bilo bi nam potrebno nešto više od 17 milijardi dinara. Diskrepanca je ogromna, dakle, 3,6 milijardi.
Koliko znam, Ministarstvo je zahtevalo da se izdvoji barem 5 milijardi, vidim da je u Predlogu da se iz sredstava od kosovskog dodatka izdvoje sredstva do pet milijardi.
Međutim, upozoravam da ukoliko se nastavi politika otpisivanja dugovanja prema Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje u smislu doprinosa i kamata, a zatim i opterećenja u smislu prelivanja sredstava za zdravstvenu zaštitu od redovnih doprinosa, mi možemo destabilizovati jako teško uspostavljanje sistema finansija u okviru Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Svakako da će troškovi biti, samo navodim ovaj podatak koji ste i vi izneli da je u 2008. godini potrošeno 21 milijarda za ova lica iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju i sigurno će u 2009. godini biti isto tako.
Prema tome, Republički zavod će ponovo da prenese velika dugovanja i u narednu 2010. godinu. Još jednom apelujem na poslanike u Skupštini i članove Vlade da ne nastavimo sa praksom otpisivanja dugovanja prema Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.
Još jednom ponavljam, G 7 plus će podržati ovakav budžet.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, samo još nekoliko sekundi. Što se tiče sredstava izdvojenih za preventivu, koliko sam ja mogao da sagledam, preko 30% ukupnih sredstava namenjeno za zaštitu, namenjeno je za preventivne delatnosti.
Možete i sami da vidite da je oko 500 miliona dinara izdvojeno za jednu veoma bitnu oblast, a to je borba protiv hroničnih nezaraznih bolesti, odnosno programa ranog otkrivanja oboljenja kao što su karcinom dojke, grlića materice, debelog creva i time će se pokriti populacija od oko 735 hiljada ljudi, odnosno žena. Mislim da ćemo imati vrlo brzo rezultate toga.
(Predsednik: Hoćete li da privedete kraju, molim vas?)
Završavam. Dakle, naravno da su potrebna i veća i sredstva za tako nešto, ali ovakav restriktivan budžet nam je omogućio da u toku 2009. godine barem ovoliko može da se uradi u oblasti zdravstvene zaštite. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Narodni poslanik Zoran Nikolić. Vašoj poslaničkoj grupi ostalo je još pet minuta.