Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, izneta su različita mišljenja oko koncepta budžeta za 2009. godinu. Ono što mislim da ćemo se u većini složiti jeste da je budžet jedan od najvažnijih akata o kojima ova Skupština raspravlja. Takođe, verujem da ćemo se većinom složiti da je budžet najviši zakonski akt koji opredeljuje makroekonomsku politiku jedne zemlje, rekao bih opredeljuje kako će se živeti u narednoj godini, a preko projekata i godinama koje dolaze.
Odmah da kažem, ovakvim predlogom budžeta je malo ko zadovoljan. Ministarstva su im dodelila mala sredstva da mogu realizovati svoje planove, zaposleni jer se zarade ograničavaju. U realnom sektoru, u privredi se naravno kao prva mera preduzima u ovakvim kriznim situacijama da se lični dohoci isplaćuju samo onoliko koliko se zaradi Penzioneri jer im se ograničava dalji rast isplata penzija. Mislim da je, takođe, u državnom sektoru ograničena plata izvor određenog nezadovoljstva za narednu godinu.
Kreditna politika će biti restriktivna, a najavljene su povećane kamatne stope, ako se ugrade u cenu proizvoda smanjiće tražnju za ionako ograničenu kupovnu moć stanovništva. Globalna finansijska kriza u svetu i u Evropskoj uniji kao našem najvećem partneru već je napravila učinak da je tražnja robe široke potrošnje u tim zemljama pala za skoro 30%, da velike kompanije u svetu doživljavaju katarzu, propadaju ili otpuštaju radnike, odnosno šalju radnike na neplaćena odsustva, sa neizvesnošću kada će se ti radnici vratiti na posao. To znači da će zemlje gde smo mi uglavnom izvoznici merama svoje ekonomske politike težiti ka smanjenju uvoza radi zapošljavanja svojih kapaciteta, što će se svakako odraziti na naš izvoz.
U naletima kriza ovakvih razmera i posebno problema u kojima se velike svetske banke nalaze dolazi do zaustavljanja ulaganja u investicije, što će se posebno negativno odraziti na našu ekonomiju.
Sve u svemu, čeka nas teška i veoma loša budžetska godina, no i ovako koncipiran budžet koji je restriktivan, koji kroz ciljeve ekonomske politike čini ogromne napore da odgovor da na mnoga teška pitanja koja finansijska kriza otvara, mislim da treba usvojiti.
Treba ga usvojiti jer je kao takav bolji nego da ne bude donesen, nego da se odvija privremeno finansiranje koje je restriktivnije nego sam budžet i koji bez mera makroekonomske politike može da donese veće štete od očekivanih i napravi haos u društvenom i ekonomskom životu zemlje, posebno u delu inflacionog dejstva i očuvanju stepena zaposlenosti radnika.
Ako se pođe od pretpostavke da je budžet Republike Srbije za 2009. godinu predložen u okviru revidiranog makroekonomskog plana koji je uslovljen globalnom ekonomskom krizom, kao i ostvareni makroekonomskim i fiskalnim rezultatima u 2008. godini, može se očekivati da će se planirana ekonomska politika Vlade i monetarna politika Narodne banke Srbije u potpunosti sprovesti kroz izvršavanje ovako predloženog budžeta.
Svakako da nije bilo lako ni jednostavno da se u ovoj situaciji, rukovodeći se glavnim pokazateljima u ukupnoj ekonomskoj moći države, pa i stanovništva, određeni iznos sredstava izdvoji za finansiranje funkcije države, njenih obaveza i aktivnosti njenih organa. Drugi, ne manje važan segment je, takođe, ekonomska stručna analiza prema kojoj je bilo neophodno da se sagledaju sve potrebe, odnosno zakonske obaveze Srbije koje postoje a nisu izmirene iz prethodne godine, pri tome je potrebno, kao i nove obaveze države koje treba iz budžeta finansirati tokom 2009. godine, da se planirani ukupan iznos sredstava rasporedi na najbolji mogući način i da se njime zadovolje u dobroj meri zahtevi svih budžetskih korisnika.
Za mene kao čoveka iz privrede posebno je važno opredeljenje Vlade da se iako u ograničenim sredstvima budžeta a koja ostaju posle zadovoljenja osnovnih funkcija države, kao što su plate zaposlenih, materijalni troškovi i drugi troškovi vezani za rad državnih organa, opredeli koliko je god to moguće veći iznos sredstava za podsticaj i druge namene u privredi.
Važno je opredeljenje da će se 50 milijardi dinara ili 1,7% bruto društvenog proizvoda usmeriti u vidu garancije države za povoljne dinarske kredite u privredi. Svežim novcem će se nastojati da se održi zaposlenost i jačanje privrednih aktivnosti uz partnerstvo Vlade, Narodne banke Srbije i poslovnih banaka na koji način će biti blizu 800 miliona evra upumpano u privredu. Dinarskim kreditima poslovne banke će obezbeđivati pomoć privredi, za koje kredite će Vlada garantovati 75% izdatih kredita.
Dobro je opredeljenje da će krediti prvenstveno biti namenjeni izvoznicima i malim i srednjim preduzećima čiji će rok otplate biti godina do dve, a zajmoprimci će biti u obavezi da tokom perioda korišćenja povoljnih kredita garantuju održavanje postojećeg nivoa zaposlenosti radnika.
Smatram da je Vlada učinila ozbiljan napor da izdvoji 30 milijardi dinara za kreditiranje malih i srednjih preduzeća iz Fonda za razvoj, 11 milijardi za aktivne mere zapošljavanja, 3 milijarde za infrastrukturno opremanje industrijskih zona i 1,7 milijardi za podsticanje grinfild investicija.
Mislim da je ovakvo usmeravanje sredstava iz budžeta najbolji način upotrebe novca koji omogućava višestruku korist, što u vidu povećanja proizvodnje, što zapošljavanja i konačno, što se kroz poreze i druge dažbine od ovako ostvarljive proizvodnje taj novac ipak vraća budžetu.
Uočava se da je u strukturi budžeta značajan deo sredstava, iako ne dovoljan, usmeren na rashode u oblasti subvencija u poljoprivredi, železnici, infrastrukturi, ekonomiji i regionalnom razvoju, odobravanju kredita za mala i srednja preduzeća, izvoznike, što znači da Vlada ima nameru da dobar deo sredstava vrati privredi, koja se inače izdvajaju iz privrede po osnovu poreskih i drugih javnih dažbina.
Želim da izrazim zadovoljstvo što se Vlada Republike Srbije radi zadovoljenja zahteva budžetskih korisnika i obezbeđenja svih podnetih predloga za finansiranje, iako se o tome razmišljalo, nije opredelila da podigne stropu PDV. Za mene je to dobar znak, da je Vlada bez povećanja stope glavnih poreskih oblika, pre svega mislim na stopu PDV, uspela da sklopi budžet koji u datim uslovima predstavlja realnost u budžetskoj, odnosno ekonomskoj politici Vlade za 2009. godinu. To ukazuje da je Vlada rešena da u 2009. godini vodi čvrstu ekonomsku i fiskalnu, Narodna banka sa ovim usklađenu monetarnu politiku.
Nadam se da je Vlada imala na umu da će u narednoj godini u izvršavanju ovakvog budžeta morati budno da dežura na svim posebno prioritetnim projektima i rashodima iz budžeta, što neće po mom sudu biti ni lak ni jednostavan zadatak, imajući u vidu okolnosti u kojima će poslovati ukupna privreda zemlje, posebno u uslovima svetske krize koja će se sasvim sigurno negativno odraziti na ukupan privredni ambijent u narednoj godini.
Privredi predstoji vrlo težak zadatak, da održi postojeći nivo proizvodnje, racionalnim korišćenjem pomoći koju država pruža, da taj nivo proizvodnje poveća i održi zaposlenost radnika. Više puta je rečeno, ali želim da ponovim šta konkretno budžet predviđa. Predviđen je iznos budžetskih primanja u iznosu od 698,7 milijardi, rashodi od 748,7 milijardi, što znači da se planira budžetski deficit od 49,9 milijardi ili 1,5% bruto društvenog proizvoda.
Predviđa se rast od bruto društvenog proizvoda od 3,5% u odnosu na 2008. godinu, rekao bih preambiciozno, i on će iznositi 3.060 milijardi dinara, što je skromno, ali više u odnosu na prosečan rast nerazvijenih zemalja sveta, gde se povećanje planira od 2,2%. Inflacija će se kretati u okvirima od 8%. Vreme mi ne dozvoljava, ovakvo opredeljenje Vlade moramo da razumemo i ono je neophodnost imajući u vidu zaostajanje razvoja ove zemlje Srbije u poslednjih dvadesetak godina i imajući u vidu potrebu da bismo morali da trčimo da bismo one koji normalno hodaju bar delimično pristigli.
Ovaj zadatak nije ničija ambicija ili želja. Mislim da je to realnost i mora da se napravi jedan opšti konsenzus i jedinstvo privrede i vanprivrede, da se ovakvi zadaci ekonomske politike za narednu godinu ostvare.
Ipak, taj 3,5% je manje nego što smo ostvarivali 6% i 7% rasta bruto društvenog proizvoda. Učinjeno je tako zbog predviđenog smanjenja domaće tražnje, kroz smanjenje javne i privatne potrošnje, zbog slabijeg rasta zarada i penzije i sve težeg obezbeđenja kredita. Javna potrošnja se smanjiti sa 44 na 43%. Rast plata u javnom sektoru, kao što rekoste da se ograničava na 8% najviše, penzije ostaju na istom nivou. Smanjuju se svi materijalni troškovi u javnom sektoru za 10% i realni rast subvencija se, takođe, smanjuje. Smanjuje se broj zaposlenih u administraciji kroz ukidanje ili spajanje nekih državnih funkcija.
Očekuje se, takođe, smanjenje izvoza zbog smanjene uvozne tražnje u zemljama EU, kao glavnog partnera Srbije. Smanjenje je priliv stranih investicija i međunarodnih kredita, a i usporavanje rasta usluga finansijskog sektora, uz pogoršanje likvidnosti i poskupljenje kredita.
Ono što nije u direktnoj vezi sa budžetom, ali je veoma važno za realizaciju ekonomske politike – jeste neophodnost pokretanja aktivnosti od strane Vlade Republike Srbije i ostalih činilaca u zemlji u postizanju saglasnosti da se mora svuda štedeti, i u javnom sektoru i u privredi, da se mora mnogo više raditi, kako bi se efekti razarajuće krize maksimalno ublažili.
Siguran sam da će Narodna skupština ovakve napore podržati, posebno u opredeljenju za nastavak izgradnje koridora, puteva i tokom godine, u kontinuitetu, davati podršku da se ovako postavljen budžet u potpunosti ostvari.
Pored osnovnog budžeta za 2009. godinu imamo set poreskih zakona, njih šest i dva socijalna zakona, rekao bih.
(Predsednik: Vreme.)
Neophodno ih je usvojiti zato što mislim da je to uslov za ispunjenje budžeta. Ja kažem da će Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati ovakav predlog budžeta. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću.

Gospođa ministar, gospođa Dragutinović, želi da nam se obrati. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednik, poštovani narodni poslanici, usvajanje rebalansa budžeta za 2008. godinu bilo je za mene veliko iskustvo. Pažljivo sam zapisivala sve ono, sve vaše primedbe i pitanja, jer sam želela da vam novim budžetom pružim sve informacije, bez obzira što sam znala kako će neko te informacije, odnosno biti upotrebljene.
Moje izvinjenje povodom kašnjenja budžeta zaista jeste bilo iskreno. Kao što se nikada nisam skrivala iza metodologije u želji da prikažem fiskalni rezultat bolje. Meni se činilo da su i razlozi zbog kojih je ovaj budžet kasnio bili opravdani. Reći ću nešto što do sada nisam, a vezano je za kašnjenje budžeta i neću više ponavljati.
Radi podsećanja, Zakon o budžetskom sistemu je donet 2002. godine i budžetski kalendar je praktično trebalo da se odnosi na budžete od 2003. godine.
Dakle, pre 2003. godine nije bilo budžetskog kalendara i budžeti nisu kasnili, ukoliko su dolazili na usvajanje pre Nove godine. Od 2003. godine ovo nije prvi put da kasni budžet – kasnio je 2004, 2007. i 2008. godine i kasni sada 2009. godine.
Dakle, ja neću da se pravdam. Moje izvinjenje jeste bilo iskreno i samo hoću da kažem da je više puta kasnio, nego što nije. Naravno, ni ovom kašnjenju to nije opravdanje – nismo ni sami, ni jedini. Dovoljno je pogledati koliko su kasnili budžeti u susednim zemljama, a posebno u onima koje su sklapale aranžmane sa MMF-om. Dakle, iskreno sam se izvinila. Volela bih da je ovaj budžet stigao na vreme, ali ako je ikada bilo više razloga za kašnjenje, to je bilo ovog puta.
Bilo je aluzija na moju, da tako kažem, sposobnost i da su to neki radili sa više stila i više brzine, ali vi dobro znate, kao što i ja dobro znam, da ministar nije taj koji sastavlja budžet. On daje neke konture, postavlja okvire, a sektor koji priprema budžet isti je od 2001. godine.
Pojedini poslanici govore da je budžet inflatoran. Ja hoću da kažem da ovaj nije. Sama činjenica da budžet ima deficit ne znači da je budžet inflatoran, zato što na inflaciju ne utiče deficit sam po sebi, nego način njegovog finansiranja. Sama činjenica da je država preglomazna, takođe, ne znači da je budžet inflatoran. Postoje zemlje i to su one zemlje sa visokom javnom potrošnjom, kao što su skandinavske zemlje, kao što je Nemačka, kao što je Austrija, kao što je Francuska, koje imaju učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu 50% i više, pa nemaju inflaciju.
Suprotno ovome, postoje države vrlo skromne, baltičke zemlje, Bugarska, Rumunija, Turska čije je učešće u javnoj potrošnji malo, pa te države imaju inflaciju, ali istine radi, država svojim ponašanjem može uticati na inflaciju. Država deficitom kreira likvidnost – to je neosporno tačno, ali deficit koji ovaj budžet ima i likvidnost, koji se po tom osnovu kreira približno je jednak otplatama kredita koji u stvari znače povlačenje novca. Prema tome, ovaj budžet nije inflatoran.
Neko je govorio da ovaj budžet mora da bude potpuno drugačiji. Pokušavala sam da sabiram sve primedbe. Primedbe otprilike se odnose na 70 ili 80 milijardi. Ovaj budžet je 748 milijardi.
Dakle, on ne može biti potpuno drugačiji. Drugačiji može biti i ovaj budžet jeste drugačiji, a naročito jeste drugačiji u odnosu na budžete, uključujući sve rebalanse koji su se donosili od 2006. godine.
Takođe, o tome kako je ovaj budžet rasipnički, najviše se operisalo sa činjenicom da ovaj budžet jeste najveći. U privredama koje rastu, koliko god mi bili zadovoljni ili ne, budžet takođe raste, kao što zarade, takođe, rastu, kao što društveni proizvod, takođe, raste.
Prema tome, da li je on veći u odnosu, bolje da bude veći. Ono što je bitno jeste učešće ovog budžeta u društvenom proizvodu. Podsećam inače da je kumulativni rast društvenog proizvoda u periodu od 2001. godine skoro 50%. Dakle, on jeste najveći, ali učešće u društvenom proizvodu nije.
Postojala je opaska da je ovaj budžet pun optimizma. Ja želim da kažem da prosto mora biti. Milton Fridman, većina od vas zna, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, jednom prilikom je rekao da, kada očekujete nema da vidite ispod kreveta, vi ćete to zaista i ugledati.
Dakle, ukoliko ekonomski akteri očekuju inflaciju, ona će se skoro desiti više u meri nego što su očekivali ili ukoliko očekuju depresijaciju, ona će se desiti, jer će se svako želeti osloboditi dinara, biće veliki pritisak na tražnju, a veća tražnja znači veće cene.
Pošto zaista ishod zavisi od očekivanja, ovaj budžet mora biti pun optimizma.
Što se tiče subvencija, subvencije, opet, relativno posmatrano kao procenat društvenog proizvoda, nije mali. On je veći nego u svim zemljama u regionu. Tamo gde su tri puta veće subvencije i društveni proizvod je bar tri puta veći. Najviše je kritikovan pad subvencija o poljoprivredi i definitivno subvencije u poljoprivredi, u odnosu na rebalans, jesu značajno pale, ali nisu pale bez razloga. Preliminarnim kontrolama je uočeno da je broj korisnika ovih subvencija porastao. Zašto? Zato što su neka pravna lica svojim zaposlenima davali u zakup zemljište, kako bi mogli da budu korisnici ovih subvencija.
Ovim budžetom sam želela konačno da promenim, ili da pokušam da promenim, način mišljenja, da zaista više novca ne znači bolju uslugu. Opet ću pozvati svoju majku u pomoć i njene kulinarske sposobnosti, da njeno bolje jelo nije rezultat većeg kuvanja, nego boljeg recepta. Boljom kontrolom sredstava, inače se u Ministarstvu poljoprivrede menja ova uredba, biće postignuto isto sa manje novca.
Uvek se iznova začudim pitanju koje mi postavlja gospodin Velimir Ilić – gde su pare od privatizacije?! Ponovo ću na isti način odgovoriti – pare od privatizacije su potrošene na otplate starih kredita i na povećane izdatke. Sve ono što je ostavljeno meni, kao ministru finansija, to je manje od 300 miliona evra i još uvek je na računu.
Što se tiče toga da ovaj budžet nije realno planiran i da nisu predviđeni izdaci za eksproprijaciju, moram da kažem da to, takođe, nije tačno. Predviđeno je 120 miliona za Koroman polje i drugo, ideja da se eksproprijacija obavi razmenom zemljišta.
Država jeste skupa, to nijednog trenutka nisam sporila, ali ova država, odnosno budžet za 2009. godinu je manje skup nego ranije. Zaista je teško smanjiti rashod. Ako biste zaista zamerili koliko ovaj budžet znači smanjenje javnih rashoda, to je skoro dva procentna poena. Ovaj budžet i ova država jeste skupa, ali je manje skupa nego što je bila.
Da li su prihodi realno planirani? Teško je planirati u uslovima neizvesnosti. Na osnovu prihoda koje smo ostvarili u julu, avgustu i septembru, pravljen je rebalans budžeta. U tom periodu, u septembru mesecu, ovde je boravila misija MMF, jer smo već tada pregovarali o mogućem aranžmanu. Oni su poznati po tome da vole da potcene prihode. Njihova projekcija je bila veća od ovoga i ja sam se zaista nadala. Teško je planirati i predvideti u uslovima neizvesnosti.
Ono što je mnogo značajnije je da članom 2, u suštini, ovaj budžet zakucava deficit. Dakle, deficit ne može biti veći od 1,5%. Šta ako prihodi padnu? Moraće pasti i rashodi, jer je deficit nešto što je zakucano.
Što se tiče politike zarada, bilo je primedbi u vezi sa politikom zarada, kada je prosveta u pitanju, prosveta i svi korisnici, svi zaposleni koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, ali i iz Fondova socijalnog osiguranja, primaju zaradu definisanu na isti način. Aprilska zarada – 2% rasta, oktobarska zarada – 6% rasta, dakle, do nivoa stope inflacije.
Ovo stvarno nije moj budžet to je budžet Vlade i to će biti na kraju vaš budžet, kad ga usvojite. Savetovanje ekonomista se održava 20. decembra na Ekonomskom fakultetu, to je tradicionalno, u Beogradu. Pretpostavljam da bi budžet koji bi profesori doneli bio bolji, ali nijedan budžet nijedne zemlje, pa ni zemlje Srbije ne donose na savetovanju ekonomisti. Predlaže ga Vlada, donosi Parlament i on jeste uvek kompromis.
Svaki budžet jeste papirnati. Gospodin Buha je rekao da je ovo rasipnički budžet. Kad sam sabirala šta bi on još dodao, a šta bi oduzeo, ispostavilo se da on dodaje 70 milijardi, da bi nam uzeo nekih drugih 70 milijardi. Prema tome, njegov budžet bi bio isto toliko rasipnički kao i ovaj.
O tome koliko ima amandmana i da je to, na neki način, kritika kvaliteta ovog budžeta, mogla bih da kažem sledeće: svi ti amandmani opet se odnose na vrednost od 70-80 milijardi dinara. Za mene je potpuno prirodno da poslanici koji su u opoziciji imaju drugačije prioritete nego što ima Vlada i tu nema spora.
Ovo je za poslanika Popovića, on nije ovde, zaista nismo rekorderi, nadam se da ćete mu prepričati, kada su akcize na derivate nafte u pitanju. Nisam našla nijednu evropsku zemlju u kojoj je učešće akcize u maloprodajnoj ceni na derivate nafte manje od 55%. Srbija je jedna od zemalja koja ima 49%. Možda gospodin Popović zna o kojoj se zemlji radi, ali ja sam proverila podatke, nema zemlje sa manjim opterećenjem.
Ova država troši 27 milijardi na različite oblike zaštite porodice sa decom. Čini mi se da to nije malo. Neko kaže da neće moći da se isplate svi dečiji dodaci ili sve nadoknade porodiljama. Na naše iznenađenje, zaposlenih u Ministarstvu finansija, kada smo videli kolika se sredstva traže, tražili smo objašnjenje zašto se traži 40% više sredstava nego što je bilo ostvareno u 2007. godini. Odgovor je bio da se povećao broj porodilja za 40%. Volela bih da je to tačno, ali definitivno se broj porodilja nije povećao. O čemu se, zapravo, radi? Zakon ne precizira rokove kada se pojedina porodilja prijavi da ostvari svoja prava. Mnogi poslodavci, posebno oni u privatnom sektoru, posle dve ili tri godine, naknadno prijave porodilje. Boljom kontrolom upotrebe sredstava svaka porodilja čije se dete rodi u ovoj godini biće obezbeđena.
Nema ništa sporno u tome da treba ulagati u mlade, u obrazovanje, ali kad saberem koliko ova zemlja, preko različitih ministarstava, mislim na Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke i Ministarstvo sporta i omladine, odvaja za talente, to je skoro dve milijarde dinara. Priznaćete da to nije malo. Uostalom, kada se radi o sredstvima za takmičenje, onoliko koliko je traženo za takmičenje, toliko je dato, upravo zato što smo svesni šta znači ulaganje u mlade.
Bilo je dosta aluzija, ne aluzija, ne bih tako rekla, što se tiče dužine mog ekspozea. Stvari možete gledati i onako i ovako, prema jednima je ekspoze trajao oko pet minuta, prema drugima nešto više od 20, tačno, pošto je moja majka snimala, 25 minuta. Moj govor je bio planiran da traje jedan školski čas, ali mi se činilo, na osnovu atmosfere, da Parlament nije bio spreman za tu dužinu govora, spreman ili zainteresovan. U svakom slučaju, za one malobrojne koji su zainteresovani, moj govor će biti objavljen na sajtu Ministarstva finansija.
Dakle, izolovano posmatrano zahtevima za veće izdvajanje za obrazovanje, nauku, životni standard, prostorno planiranje, različite programe zdravstvene zaštite, subvencije nema se šta prigovoriti. Jedino što ne može sve odmah.
Ovde ste, naravno, pominjali da država ne štedi zbog toga što je državna administracija prevelika i da je tu država trebalo da pokaže koliko je štedljiva. Mogu da kažem da i prekid jedne tendencije jeste promena.
Imali smo stvarno stalnu tendenciju rasta zaposlenih u državnoj administraciji koja je prekinuta. Priznaćete da je i to promena. Takođe, postoji inicijativa Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu kojom će se smanjiti broj zaposlenih na lokalnim nivoima. Lično mislim da je dobro što je tendencija prekinuta. Isto tako mislim da država ne treba da radi ništa radikalno u trenutku krize, da krizu još više pojača.
Bila su postavljena i različita pitanja. Jedno od tih je, da li je tačno da sam ja bila protiv jednostrane primene SSP. Rekla bih sledeće, ako me pitate, kao ministar finansija da li se rado odričem prihoda, naravno da je odgovor – ne. Naravno, da je odgovor ne, naročito zato, ako taj pad prihoda nije praćen nekim padom obaveza.
Ako me pitate da li su carinske stope u ovoj zemlji niske? Reći ću vam – ne. One su izuzetno visoke. One su visoke u dugom vremenskom periodu. Naša privreda je u dugom vremenskom periodu bila preterano zaštićena. Mislim da je bolje da pustimo da država stvori ambijent i da nauči ljude da trče i da skaču. Zaštita u dugom roku, više je šteta nego korist. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospođo ministar, na zaista razložnim objašnjenjima i žao mi je što onaj broj poslanika koji je postavljao pitanja nije do kraja ostao, pretpostavljam da bi mnoge nejasnoće prosto u razmišljanjima tih poslanika bile privedene kraju.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministri, gospođo Stojiljković, zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2009. godinu, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama; Predlogu zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama; Predlogu zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; Predlogu zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat "Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou") između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Zaključujem ujedno i današnji rad. Nastavljamo sutra u 10.00 časova. Zahvaljujem.