Gospodin Balint Pastor, po Poslovniku. Onda možete nastaviti svojih 20 minuta, ako hoćete.

Gospođo predsednice, gospođo ministarko, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, član 103 – ''Govornik mora da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.''
Trenutno sam u jednoj dosta teškoj situaciji, čeka me Odbor za finansije, izgleda da je juče pomoć jedne opozicione stranke bila jednokratna, pa bez mene nema kvoruma. Tražim od vas, gospođo predsednice, odobrenje da nastavim mojih 20 minuta, možda i kraće, da iznesem stav naše poslaničke grupe i Saveza vojvođanskih Mađara o Predlogu budžeta za 2009. godinu.
(Predsednik: Izvolite.)
Hvala lepo. O Predlogu budžeta ću govoriti u svetlu pozicija Vojvodine, evropskih integracija, položaja nacionalnih manjina, poljoprivrede i pitanja decentralizacije u Predlogu budžeta za 2009. godinu. Tu, naravno, imam i neke podatke, o primanjima budžeta imam neke podatke i neka viđenja u vezi izdataka, ali bih želeo da se skoncentrišem na ove četiri teme, u stvari pet tema, i ne bih želeo da iskoristim sve vreme koje imam kao šef poslaničke grupe, jer smatram da ovu raspravu o budžetu treba ubrzati.
Što se tiče evropskih integracija, u Predlogu budžeta za 2009. godinu, moram sa žaljenjem konstatovati da evropske integracije nisu na pravi način obuhvaćene Predlogom zakona o budžetu za 2009. godinu. Kada ovo kažem, onda mislim na sledeće: kancelarija za evropske integracije, za Evropsku uniju, i u sledećoj godini će imati 53 zaposlena. Kancelarija za evropske integracije Republike Srbije i u 2008. godini je, takođe, imala 53 zaposlena i ukoliko Vlada Republike Srbije misli da su evropske integracije na prvom mestu trenutno u Srbiji, a trebalo bi da je tako, onda moram da izrazim sumnju da ćemo biti uspešni u procesu evropskih integracija, u približavanju evropskim vrednostima i Evropskoj uniji, sa svega 53 zaposlena u Kancelariji za evropske integracije, u kancelariji za Evropsku uniju pri Vladi Republike Srbije.
Svi vrlo dobro znamo da Skupština i Vlada treba u narednom periodu da harmonizuju ceo naš pravni sistem. Znamo da treba da usvojimo pravne standarde Evropske unije, a ne samo pravne, nego i sve druge standarde Evropske unije i to će biti vrlo teško sa 53 zaposlena u Kancelariji za evropske integracije.
Naravno, svestan sam činjenice da i u svim ministarstvima postoje ljudi kojima je zadatak da rade na poslu harmonizacije našeg standarda i našeg pravnog sistema sa standardima i pravnim sistemom Evropske unije.
Ali, znam i iskustva nekih zemalja iz našeg okruženja, na primer Mađarske, gde je više hiljada ljudi radilo na ovom poslu godinama da bi Mađarska mogla posle 15 godina od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da postane punopravni član Evropske unije. Zbog toga smatram da evropske integracije, nažalost, nisu na pravi način predstavljene u Predlogu budžeta za 2009. godinu.
Kada govorimo o Vojvodini, onda moram da vas podsetim da su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara pre nekoliko nedelja rekli da su spremni da podrže ovaj budžet isključivo ukoliko ovaj budžet bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije, konkretno sa članom 184. Ustava Republike Srbije koji kaže da najmanje 7% budžeta Republike treba da pripadne AP Vojvodini. Nažalost, u radnom nacrtu to nije bilo tako predstavljeno. U radnom nacrtu budžeta Vojvodini je bilo planirano svega 4,89% iz republičkog budžeta i mi smo protiv toga protestovali.
Bili smo, nažalost, jedini tu u Narodnoj skupštini koji su za govornicom pozivali i Vladu i naše partnere iz vladajuće koalicije da ove brojke i ove cifre izmene i da dovedu u sklad Nacrt budžeta sa Ustavom Republike Srbije. To se i desilo i otklonjene su sve prepreke što se toga tiče da mi podržimo ovaj budžet i zbog toga ćemo podržati ovaj budžet.
Kada govorimo o Vojvodini, onda treba da kažem i to da nismo baš najzadovoljniji rešenjem da će tih 7% biti plaćeno iz prodajne cene NIS-a. Želeo bih vas podsetiti, kada je Narodna skupština raspravljala o Naftno-gasnom sporazumu sa Ruskom Federacijom da je onda Savez vojvođanskih Mađara bio protiv ratifikacije tog sporazuma. Rekli smo da je taj sporazum apsolutno štetan za celu Srbiju, pogotovo da je štetan za Vojvodinu, da je pre potpisivanja tog dokumenta trebalo doneti zakon o javnoj svojini i da je trebalo raščistiti šta je svojina Pokrajine, šta je svojina Republike, šta je svojina lokalnih samouprava. Nažalost, to se nije desilo i to je bio jedan od razloga zbog kojeg smo mi glasali protiv ratifikacije tog sporazuma.
Sada ćemo podržati ovaj budžet, bez obzira što u ovom predlogu piše da će 7% stići, između ostalog, i od prodajne cene NIS-a, ali to ne menja naš stav o štetnosti prodaje NIS-a na ovaj način. Ukoliko Narodna skupština ponovo bude raspravljala o ugovoru o prodaji NIS-a, onda ćemo mi opet biti protiv tog ugovora, protiv ovakvog načina prodavanja NIS-a, jer smo mi jedna dosledna stranka.
Da smo dosledna stranka, to smo pokazali i na primeru Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Nažalost, deo parlamentarne većine, uz pomoć jedne opozicione stranke, ipak je taj zakon juče usvojila. Smatramo da je taj zakon o sedištima sudova antievropski i antimanjinski.
Meni je veoma žao što je došlo do usvajanja tog zakona, ali sam ubeđen da tu još ima prostora do 1. januara 2010. godine, do stupanja na snagu tog zakona, da ćemo mi u sledećih godinu dana uspeti da ubedimo naše partnere iz vladajuće koalicije da je ovaj zakon u ovoj formi štetan i protivan interesima građana i da neće biti dobro ako će se taj zakon primenjivati od 1. januara 2010. godine na ovakav način kako je usvojen juče u Narodnoj skupštini.
Kada već govorim o Zakonu i sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, moram da pitam mog kolegu Tamaša Tota kako je njemu vratiti se u Adu, kako mu je vratiti se kući, kako je osećati se kao izdajnik svog mesta, kako je osećati se kao izdajnik svojih birača i kako može objasniti svojim biračima da je glasao protiv toga da opstane, na primer, sud u Adi?! Predložio bih mu da dođe za ovu govornicu i da ovde kaže, a ne da piše nekakva pisma u "Mađar so" i da se služi neistinama. To je nečasno. Ovo je mesto sa kojeg treba da kažete svojim biračima zašto ste tako postupili.
Da se vratim na Predlog budžeta za 2009. godinu i da se vratim pozicijama Vojvodine u Predlogu budžeta. Želeo bih da vas podsetim da je vrlo loše što statut Vojvodine još uvek nije usvojen u Narodnoj skupštini. Mi imamo uveravanja da će se to desiti krajem januara ili početkom februara sledeće godine. To je pre neki dan obećao gospodin Boris Tadić, predsednik Republike. Mi smo savesni ljudi, s jedne strane, a mogao bih da kažem da smo nepopravljivi optimisti, pa se nadam da će se to desiti, jer je osnovni preduslov razvijanja Vojvodine davanje saglasnosti, od strane Narodne skupštine, na Predlog statuta AP Vojvodina.
Kada govorim o pozicijama nacionalnih manjina u Predlogu budžeta, onda moram da iskažem svoje zadovoljstvo i zadovoljstvo SVM što će nacionalni saveti dobiti 200 miliona dinara iz republičkog budžeta. Želeo bih da vas podsetim kada je SVM ponovo postao parlamentarna stranka početkom 2007. godine dasu onda nacionalni saveti dobijali 63 miliona dinara. Ove godine su nacionalni saveti dobili 150, a sledeće godine će dobiti 200 miliona dinara. To je svakako dobro, to je preduslov da bi nacionalni saveti mogli izvršavati one obaveze koje treba da izvršavaju na osnovu i Ustava Republike Srbije i Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Isto tako, moram da kažem da se nadam da će Narodna skupština na proleće sledeće godine, mislim da bi to bilo realno, usvojiti zakon o nacionalnim savetima, da bismo zaokružili tu pravnu regulativu u vezi rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Kada govorim o poziciji nacionalnih saveta nacionalnih manjina u budžetu, moram da iskažem svoje zadovoljstvo što su nacionalni saveti navedeni prvi put u jednom budžetu Republike Srbije kao posebna budžetska stavka, kao posebna klasifikacija. Mi smo na to ukazivali i pre nekoliko meseci, kada je Skupština raspravljala o rebalansu budžeta za 2008. godinu. Dobro je što je to na ovakav način odrađeno u Predlogu budžeta za sledeću godinu.
Kada govorim o decentralizaciji, moram da kažem da je vrlo loše što lokalne samouprave još uvek nemaju svoju imovinu, da je Srbija i dan-danas najviše centralizovana država u Evropi.
Ako nije, onda je sigurno među najviše centralizovanim državama u Evropi. Ne znam da li još postoji država u Evropi gde lokalna samouprava nema baš nikakvu imovinu. To sigurno nije dobro, jer tako neće moći lokalne samouprave i čitava Srbija da se razvija. Lokalne samouprave nisu u mogućnosti da izlaze u susret potencijalnim investitorima, na način kako bi to voleli da urade i to je loše.
Takođe je loše što će Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, koju vodi gospodin Sulejman Ugljanin, dobiti svega 143 miliona dinara iz budžeta za sledeću godinu, kada znamo da u Srbiji, nažalost, ima preko 40 privredno nerazvijenih opština, onda vidimo iz Predloga budžeta za sledeću godinu da ova cifra od 143 miliona dinara sigurno neće biti dovoljna i da nije dobro što ova kancelarija nije dobila ozbiljnije izvore.
Isto tako, nije dobro što je Ministarstvo poljoprivrede među onim ministarstvima čiji je budžet, praktično, smanjen u odnosu na budžet iz tekuće godine. Ministarstvo poljoprivrede će dobiti svega 18,9 milijardi dinara. Kada znamo da je poljoprivreda jedina grana privrede u Srbiji koja ima suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i kada znamo da će sledeća godina biti prva od 2003. godine kada će poljoprivreda dobiti manje od 4% iz budžeta, onda se moramo složiti da je to vrlo loše.
Ako mi dozvolite jednu ciničnu opasku, izgleda da Vlada misli da sledeće godine nikako neće biti izbora, jer da se izbori planiraju, sigurno bi i poljoprivredni budžet bio veći. Vrlo je loše što poljoprivreda nije na pravi način predstavljena u Predlogu zakona o budžetu za sledeću godinu.
Ima tu još nekoliko ministarstava čiji je budžet ili smanjen ili je ostao, praktično, na nivou od tekuće godine. Na primer, tu je Ministarstvo nauke, Ministarstvo kulture. Ministarstvo kulture će imati svega 10% vojnog budžeta. Isto tako, to nije dobro. Želeo bih da vas podsetim da, UNESKO tako tumači, zemlja se smatra civilizovanom ako se najmanje 1% iz budžeta izdvaja za kulturu. Nažalost, to ni u ovoj godini nije bio slučaj. Nije bio slučaj ni u tekućoj godini, nije bio slučaj ni u prethodnim godinama. To nije dobro.
Da zaključim, SVM će podržati budžet, ne zbog toga što ovaj budžet smatramo idealnim, daleko od toga, ali smatramo da, kada smo se već izborili za to da Vojvodina dobije najmanje 7%, onda mi nemamo moralno pravo da glasamo protiv ovog budžeta, a i zbog toga što ne želimo da ova zemlja Srbija izgubi sledeću godinu za novu predizbornu kampanju, za nove izbore, za formiranje nove vlade, jer u tom slučaju Srbija sigurno neće moći da dospe na belu šengensku listu krajem sledeće godine i sigurno neće biti u mogućnosti da aplicira za status kandidata za članstvo u EU. Zbog toga će četiri poslanika SVM podržati budžet.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, gospodin Đuro Perić. Redosled prijavljenih po Poslovniku je sledeći, najpre gospodin Dragan Stevanović, zatim Milan Avramović, Saša Milenić, za sada.

Po Poslovniku, čl. 101. i 104. Poštovana gospođo predsedniče, poštovano predsedništvo, cenjeni ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Partija ujedinjenih penzionera Srbije permanentno je izložena već duže vremena kritici od strane poslanika Demokratske stranke Srbije, što nije ništa nenormalno. Međutim, mi smo tu doživeli kao poslanici te stranke određena poniženja i nipodaštavanja, jer nam se stalno govori – neka partijica koja se sastoji od tamo nekakvih direktora itd, a što apsolutno nije tačno. To su izmišljene stvari.
Međutim, upravo situacija sa penzionerima je kao posledica nečega što proizilazi iz dejstvovanja Vlade gospodina Koštunice, jer je ta vlada donela postojeći zakon koji je vrlo dramatičan, vrlo kritičan i katastrofalno se odrazio na položaj penzionera.
Moram da kažem, i to ću sada saopštiti da dobro znate, jedan od glavnih faktora koji je uticao na stvaranje Partije ujedinjenih penzionera je upravo dr Vojislav Koštunica. Zašto? Sada ću vam reći zašto. Dok još nije bila ta partija ni formirana, mi smo kao Savez penzionera u dugom nizu vremena imali razgovore sa čelnicima te partije oko problema koji su bili karakteristični za penzionere. Odavno je to bilo.
Čekali smo 2004. godine da nas primi gospodin Koštunica. On je nas tada primio sa gospodinom Lalovićem, tadašnjim ministrom, a za te naše minimalne zahteve je rekao da su realni i da ih treba prihvatiti. Međutim, do toga nikada nije došlo! Ništa nije učinjeno, nego obrnuto, donet je ovaj zakon koji je doveo penzionera do položaja u kakvom se sada nalaze.
Moram još nešto da vam kažem, da nije još tada SPS podržavala tu vladu, pa je unela nekoliko tih odredaba koje su sada već počele da prestaju da važe, još bi crnja situacija bila i mi bismo se našli već davno kao socijalni slučajevi u celini, cela penzionerska populacija. Zbog toga mislim da ne bi trebalo tako da se gleda na stanje, jer mi smo upravo zbog toga što je ispod 60% što je po zakonu bila obaveza da se isplaćuju u toku cele godine, te penzije su uvek bile manje i sada će biti pored ovih 10% vanrednog povećanja za 58,7% su one još uvek manje od toga, ali sada je ta odredba prestala…
(Predsednik: Vreme).
… da postoji. Izvinjavam se, kada budem govorio kao…
(Predsednik: Imaćete šeset minuta kasnije malo, prvi ste na listi govornika.)
… kasnije, onda ću nastaviti tu priču i priču kako treba ovde nešto učiniti da se to smanji.

Reč ima gospodin Dragan Stevanović.

Gospođo Đukić-Dejanović prekršili ste Poslovni, jer već proteklih 10 – 15 minuta ne dajete reč. To što ste hteli da uradite mogli ste da uradite na jedan korektan način. Ne bih imao ništa protiv da ustupim pravo na diskusiju gospodinu Balintu Pastoru, ali ovako imperativno sa vaše strane mislim da je bilo stvarno degutantno i neukusno. Mislim da ničim nisam izazvao, bar od jutros, takvu vašu reakciju. Daću svoj doprinos iovako već prilično urušenoj skupštinskoj većini, pa se neću baviti vama i vašim odnosima sa mađarskom nacionalnom manjinom, odnosno njihovim predstavnicima ovde.
Izašao sam po Poslovniku da reagujem na nekoliko konstatacija gospođe Grubješić, ne želeći da izazivam niti repliku, niti diskusiju sa njom. Objektivno, bile su iznete neke stvari koje ne odgovaraju istini, a čini mi se da su upućene i adresirane SRS. Naime, mi smo svoj odnos i stav prema SSP izrazili tako što nismo dali podršku njegovoj ratifikaciji.
Kada je u pitanju budžet Republike Srbije za 2009. godinu, SRS osporava njegovu jednostranu primenu, primenu na koju se Vlada opredelila, pre svega na insistiranje Mlađana Dinkića. Ova vlada ima konkretne konsekvence zbog toga, to priznaje ministar gospođa Dragutinović, a to je da ćemo imati manje 23 milijarde na prihodnoj strani budžeta. Razumem zašto insistira, ali mislim da je imala prostora i pravo čak i ona da reaguje na izlaganje gospođe Suzane Grubješić.
Pored toga što imamo direktne konsekvencije na prihodnoj strani, vi pričati o SSP kao o nečemu što je lepo, bajno, sjajno, med i mleko.
Činjenica je sledeća, niko u SRS nije protiv slobodnog tržišta, liberalne ekonomije, ali kada sloboda tržišta ili svaka druga sloboda bez limita prerasta u svoju suprotnost, odnosno u anarhiju i kada tu anarhiju, kada je ekonomija u pitanju, dodate ionako već ekonomski ruiniranoj prilici i slici u ovoj državi, šta dobijete?! Dobijete ovakav budžet i dobijete nestabilnu i nesigurnu 2009. godinu, kakvu, verujem, svi zajedno ovde očekujemo.
Ne može okosnica jedne normalne i zdrave države da bude samo liberalna trgovina. Predstavnici G17 i vladajuće većine najmanje reči troše na proizvodnju, stvaranje preduslova da pariramo, odnosno da izađemo na to slobodno tržište i u Evropi i u svetu.
Prema tome, s obzirom na činjenicu da ćemo imati 23 milijarde dinara manje u budžetu zbog jednostrane primene SSP…
(Predsednik: Vreme.)
…završavam, bilo bi ukusno da predstavnici vladajuće većine kažu na koji način i sa čijih leđa će se taj deficit u prihodnoj strani obezbediti, a to su građani Republike Srbije kroz povećanje akciza na kafu, rakiju, pivo i cigarete, a ne možete da me ubedite da je danas u ovakvim okolnostima u Srbiji sve što…
(Predsednik: Hoćete privesti, molim vas.)
… sam naveo luksuz, svakako.

Gospodine Stevanoviću, dogovor sa šefovima poslaničkih grupa juče je bio da prednost u izlaganju imaju šefovi poslaničkih grupa ispred svojih poslaničkih grupa. Dakle, od sinoć su nam ostali i gospodin Balint i gospođa Suzana i dala sam im reč po tom osnovu.

Znam da ste se javili po Poslovniku, javio se gospodin Balint i po Poslovniku, a i od sinoć mu dugujemo to vreme. Tako da nije nikakva posebna relacija, ista je kao i sa vama, potpuno ista.

Gospodin Milan Avramović ima reč, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa Poslovnikom, zato što je povređeno dostojanstvo ove skupštine iz jednog prostog razloga. Ovde je govornik iz G17 plus gospođa Suzana Grubješić iznela neke stvari koje vređaju i logiku i zdrav razum. Ne bih izašao zato što čekam svoje amandmane i svoje učešće u diskusiji po ovoj tački dnevnog reda, pa ću tada biti malo opširniji i objasniću kako funkcioniše razdeo 15 i razvoj privrede i malih preduzeća, tj. finansijske injekcije mekim kreditima, kako je to navedeno u Predlogu budžeta, ali ovde izgleda nisu poslanicima G17 poznate opšte činjenice. O čemu se radi?
Prvo, zamolio bih sve poslanike koji imaju dilemu kako trenutno funkcioniše privreda da prošetaju kroz fabrike, evo samo u krugu Beograda, za vreme pauze, i da obiđu ''Rakovicu'', da obiđu TE ''Nikola Tesla'', da obiđu sada ''Monteru'', koja je kupila ''Trudbenik'', da obiđu sve fabrike koje imaju problem da naprave proizvod, a ne sa tim proizvodom da budu konkurencija proizvodu iz Evrope.
Samo da stavimo dve ili tri osnovne stvari u paralelu poređenja – kako uopšte doći do proizvoda? Kakav je stepen organizovanog kriminala u zemljama Evrope, a kakav kod nas u Srbiji?! Kakav je stepen plaćanja dažbina državi, a kakav je u Srbiji? Kolika je cena gasa? Kolika je cena električne energije u zemljama u EU, a koliko je kod nas?
Kako se uopšte dolazi do proizvoda? Imali smo direktan dokaz primenom CEFTA sporazuma, pa smo imali primere ''Duvanske industrije'', pa smo imali druge primere, kako možemo mi da prodajemo traktore iz ''Rakovice'' jeftinije nego što košta njegovo sklapanje, kako, gde je tu zarada, gde je dobit?!
Mi plaćamo ulaz u svaku zemlju, plaćamo carinu, a kod nas može da dođe besplatno ko hoće i kada hoće. Mi smo tu konkurencija, ili ćemo da budemo bolji od njih, ili nećemo da postojimo. Onda pričamo o očuvanju radnog mesta, o razvoju, finansijskim injekcijama, tajkunima koji su te injekcije osetili najbolje, a ne radnici koji spavaju na ulicama i ispred Skupštine, u parkovima i ispred svojih fabrika, koje niko neće o ni da sasluša, ni da čuje.
Više ću govoriti o svim ovim detaljima, o više fabrika, posebno u Beogradu pošto je centar i glavni grad, u raspravi kada dođe na mene red po spisku gde sam se prijavio da govorim.
Molim vas, ako imate bilo kakvu vrstu dileme ili kampanju, pošto ste čitali samo razdeo 15 – Ministarstvo za regionalni razvoj, tj. ministra Dinkića, obiđite ove fabrike i uverite se da niste u pravu. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima gospodin Saša Milenić, po Poslovniku, zatim gospođica Jovanović, gospodin Dimitrijević, gospođa Vojić-Marković, gospodin Željko Tomić, gospodin Šormaz. Javila se skoro cela poslanička grupa DSS.

Pretpostavljam da je gospodin Todorović na mene mislio eksplicitno, pominjući doduše ime Milikić, ali mislim da je mislio na moje ime, Milenić, dok je govorio i interpretirao sadržaj moje diskusije na način koji je, blago rečeno, iskošen, odnosno potpuno iskrivljen. Ali, pažljivo sam slušao, s voljom da nešto naučim, i razumeo da nesporazum zapravo i leži u razlozima koje sam potencirao u prethodnom obraćanju.
Prvo, na potpuno pogrešnom razumevanju sopstvene pozicije, pa ako hoćete čak i nacionalne istorije i nacionalnog identiteta, ideja da je potvrda nečeg nacionalnog u antievropskom stavu, potpuno je iskrivljena, nema nikakve veze ni sa istorijskom prošlošću, ni sa istorijom ideja u našoj kulturi. Moderna Srbija nastaje kao lokalna samouprava u Kragujevcu početkom pretprošlog veka, na potpunom identitetu nacionalnog i evropskog, u otporu prema istočnjačkom, nasilno izgrađenom nasleđu, kao i prema rajetinskom mentalitetu u sopstvenom kulturnom obrascu. I potpuno je prozapadna cela moderna istorija Srbije upravo kroz Prvi i Drugi svetski rat do instaliranja komunističkog režima. Sovjetsko je nasleđe i levantinsko ideja o antizapadnom i antievropskom identitetu Srbije.
Ako ta tema pripada istoriografiji, aktuelnom trenutku, sigurno pripada činjenica da, naravno da moramo sami da se menjamo, ne tako što će neko dociranjem menjati građane, već se naši integrativni procesi ne mogu čarobnim štapićem ili veštim trikom spoljne politike ubrzati, već prvenstveno radom na sopstvenoj kulturi, proizvodnoj i ukupnoj.
Čini mi se da tako emotivne i ostrašćene reakcije na diskusiju šefa Poslaničke grupe G17, gospođe Grubješić, samo potvrđuju kako nema razloga da se baš toliko plašimo napredovanja, dok ima onih koji očigledno znaju kuda vode.