Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Smatram da član 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije prosto nalaže predsedniku Narodne skupštine, predsedavajućem, da počne da radi u skladu sa zaključcima koji su usvojeni na sednici Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije, a tiču se ovih događaja na relaciji Ministarstvo odbrane i Generalštab Vojske Srbije. Ne bih da citiram sve stavove i mišljenja koje je u tom intervjuu dao načelnik Generalštaba.
Međutim, ako načelnik Generalštaba za Ministarstvo odbrane kaže da je nekompetentno, neodgovorno, nesposobno i arogantno, onda Narodna skupština mora da preuzme neke mere iz svoje nadležnosti, a svakako je minimum da se formira anketni odbor koji će da ispita sve činjenice.
Ne da bi utvrdio gde je istina, da li u onome što je Vlada juče odlučila na sednici, kada je dala podršku ministru odbrane, usvajajući neki njegov izveštaj, ili da dajemo za pravo načelniku Generalštaba, jer mi načelniku Generalštaba nikako ne možemo reći da je u pravu, s obzirom da najmanje deset odredbi Zakona o vojsci, Zakona o odbrani jednostavno njemu ne dozvoljavaju da ovako nastupa u javnosti.
Odbor je s pravom juče zaključio da ova dešavanja između Ministarstva i Vojske predstavljaju ozbiljnu pretnju stabilnosti sistema odbrane Republike Srbije i da dovode u pitanje civilnu kontrolu Vojske Republike Srbije. Jer, ako načelnik Generalštaba može ovako da istupa, onda verovatno u sledećoj etapi može da obuje čizme, uključi tenkove, nema neki veliki izbor, ali je moguće sve i svašta.
Naravno, DS ima apsolutnu kontrolu vojske, jer predsednik Republike je predsednik DS i vrhovni komandant. Ministar odbrane je, takođe, iz DS.
Vlada je pretežno demokratska, a verovatno nikoga ne možete da ubedite da je načelnik Generalštaba toliko vanstranačka ličnost kome se gadi žuta boja.
Ne želim da Narodna skupština raspravlja nešto što je unutar DS, ali mislim da posle ovog zaključka Odbora za odbranu i bezbednost i posle ove situacije koja je verovatno i medijski komponovana, povod je to što načelnik Generalštaba nije bio na jednom prijemu, ali nije bio ni predsednik Republike, te mislim da ima mesta da se uključi i Narodna skupština, ako ne na neki ozbiljniji način, onda svakako formiranjem jednog anketnog odbora koji će da ispita ove (Predsedavajuća: tri minuta i trideset sekundi.) relacije i ove odnose.
Gospođo Čomić, ne znam da li ste primetili, smanjio se Ustav Republike Srbije. Bila je velika knjiga, gledajte kako se sada smanjio Ustav Republike Srbije. Opet, zbog opomene, samo vas upozoravam da se smanjio. Ne želim da se pozovem na Ustav, jer, ne daj bože, kada bih čitao odredbu Ustava, verovatno bi me kaznili, jedne cipele su mi deci odneli gospođa Čomić, druge cipele Slavica Đukić. Nemam mogućnost da se razbacujem.

Nema povrede člana 27. Predlog odluke o formiranju anketnog odbora podnose ovlašćeni podnosioci predloga akata Narodnoj skupštini. Odlukom većine predlog odluke se uvršćuje u dnevni red i u toku rasprave Narodna skupština odlučuje o sastavu anketnog odbora, a na osnovu predloga predlagača odluke o formiranju anketnog odbora po bilo kojoj temi, članovi Poslovnika 74, 75. i 76, tako da nema povrede člana 27.
U ovom trenutku kada ste vi rekli da je povređen član, nemamo informacije da je bilo ko od ovlašćenih predlagača podneo predlog odluke o osnivanju anketnog odbora koji bi se ticao teme koja je bila predmet vašeg izlaganja.
Narodna poslanica Nataša Jovanović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, članovi 46, 225. i 226.
Neko je napisao u jednim novinama: "General nema kome da piše". Međutim, gospodin Todorović je, kao odgovoran čovek i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, pozvao Zdravka Ponoša i on je nama napisao. U pisanoj, polupisanoj formi juče nam je izneo šta je suština onoga što on zamera Ministarstvu odbrane. Potencirao je, to su preneli svi elektronski i štampani mediji, da to nije njegov lični sukob sa Draganom Šutanovcem, a istina je zapravo sasvim drugačija. To znaju i vaše kolege u DS i znamo mi koji pripadamo opozicionim političkim strankama. Samo je bilo pitanje dana kada će ta netrpeljivost od godinu i po dana da eskalira.
Mi smo prošle godine, kada je gospodin Ivica Dačić bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, počeli da tretiramo pitanja vojske. Posle održanih izbora 11. maja i praktično od pre dve godine, preuzimanja nadležnosti ove skupštine i proglašenja novog Ustava Republike Srbije, Odbor za odbranu i bezbednost je preuzeo i ingerencije odbora one bivše Skupštine SRJ, odnosno Državne zajednice SCG.
Bile su neke kolege koje nisu članovi odbora, kao i gospodin Aligrudić, koji je predsednik poslaničke grupe, i mnogi drugi, nedvosmisleno je gospodin Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba, upozorio na to da ima ogromnih problema u funkcionisanju na relaciji Generalštab-Ministarstvo odbrane. Izneo je podatke o militarizaciji Ministarstva odbrane, to ne da je dovoljan signal, nego zaista urgentni ne apel, već potreba da se formira anketni odbor, kako bismo ustanovili sve činjenice i ko se sve krije iza Ponoševih reči: korupcija, arogancija, nekompetentnost, zloupotreba itd.
Podsetiću vas na to da je na zahtev SRS u SRJ dr Vojislav Šešelj, predsedavajući anketnim odborom, u kome je učestvovao i vaš kolega Miodrag Đidić, kao tadašnji poslanik DS iz Kruševca, je l’ tako gospodine Milivojeviću, nedvosmisleno utvrdio činjenice koje su se ticale ubistva tadašnjeg ministra odbrane Pavla Bulatovića.
Tada je dr Vojislav Šešelj, pošto je u pitanju ozbiljna stvar, jer shvatićete da je uznemirenost građana bila velika, ona i dalje jeste, ne samo zbog onih majki i očeva koji imaju sada svoje naslednike u Vojsci Srbije, nego zbog toga što je vojska zaista oličenje, obeležje države i njene suverenosti u pravom smislu te reči, i svi najbolje znamo, kada se pojavljuje anketa u bilo kojim novinama, ko god da radi istraživanje, na prvom mestu je uvek Srpska pravoslavna crkva ...
(Predsedavajuća: tri minuta i trideset sekundi.)
...sa naklonjenošću građana, a to je i normalno, jer smo mi u Srbiji većinom Srbi pravoslavci, a onda na drugom mestu vojska.
Napravite sada jednu takvu anketu i videćete da je taj rezultat poražavajući. Zbog toga, izvinjavam se što sam prekoračila vreme, smatram da i sama predsednik Skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović treba, na osnovu svega ovoga, da inicira osnivanje anketnog odbora. jer to je jedini put da dođemo do istine.

Narodni poslanici, anketni odbor, kako sam objasnila pri pominjanju povrede člana 27, ne inicira se, nego se podnosi predlog odluke Narodnoj skupštini, sa sadržajem rada, sa poslanicima koji će učestvovati i glasanjem većine se predlog odluke stavlja na dnevni red sednice Narodne skupštine.
Narodni poslanik Dragan Stevanović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da se slažem sa kolegama koji su govorili u vezi sa dešavanjima u Vojsci Srbije i svakako da Srbija zaslužuje odgovore na sve to što se dešava.
Kao opoziciona stranka smo juče pokazali odgovornost, predsednik Odbora je sazvao Odbor i mislim da će to biti samo prvi korak u nizu onih koji nas očekuju kada je Vojska u pitanju.
Sada bih da iskoristim svoje pravo po Poslovniku, u skladu sa članom 226, i od Vlade Republike Srbije ili nadležnih organa dobijem odgovor na pitanje šta je Vlada preduzela ili šta će da preduzme u vezi sa slučajem "Robnih kuća" Beograd?
Gospođo ministre, dobro je što ste tu i što ćemo posle diskutovati o budžetu. Mislim da će to biti izazov i za vas, s obzirom da vas problem "Robnih kuća", pre svega, u finansijskom smislu očekuje u narednoj godini, i jako je dobro da i vi date odgovor šta ćete uraditi sa tim ljudima koji čekaju da se njihova prava ostvare.
Naime, pre desetak dana imao sam priliku da budem u jednoj delegaciji SRS koja je razgovarala sa tim ljudima, kojima je bilo obećano da će u Vladi Republike Srbije biti primljeni na nekom pristojnom ili zavidnom nivou.
Ne omalovažavajući nikoga i na njihovu nesreću tamo ih je dočekao zamenik sekretara Vlade, kako se već zove, nećete mi zameriti ako sam napravio neki lapsus i po utiscima ljudi koji su nam to preneli iz "Robnih kuća", gospoda iz Vlade je bila vrlo neprijatna i neukusna. Razočarani su otišli iz Vlade, došli su u Skupštinu i tražili su u našoj poslaničkoj grupi prijem, primili smo ih i razgovarali smo.
Oni su od pre ne znam koliko dana svoju novu adresu stanovanja našli na Andrićevom vencu, odnosno parku ispred Predsedništva Srbije.
Danas su takođe imali neko ročište i opet su revoltirali i razočarani došli u Skupštinu Republike Srbije, pretpostavljam da ste ih svi čuli i videli.
Ceo taj protest ili svi tu ljudi su bili pred zgradom Narodne skupštine i takođe smo bili u prilici ili u neprilici da "razgovaramo" sa njima. Ljudi govore o pljački, govore o prevari, govore o činjenici da ne mogu da ostvare prava koja su objektivno dobili na sudu.
U skladu sa tim tražim od Vlade Republike Srbije odnosno od nadležnih da proslede moje pitanje i da kažu šta su od momenta kada su ljudi iz "Robnih kuća" Beograd ukazali na pljačke i pronevere kada su počeli da protestuju do danas predstavnici izvršne vlasti u Srbiji uradili i šta nameravaju da urade u narednoj godini kako bi ljudima izašli u susret. Zahvaljujem.

Reč ima poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, u ime amandmana koji smo podneli na član 1. kao poslanička grupa NS, a koji smo podneli na inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije, dužna sam da zbog javnosti Srbije pročitam njihovo pismo, koje je u stvari prateći akt tog amandmana.
"Opšti kolektivni ugovor zaključen je 29. aprila 2008. godine, objavljen je u "Službenom glasniku" dana 9. maja 2008. godine, a stupio na snagu 17. maja 2008. godine.
Potpisnici Opšteg kolektivnog ugovora su Unija poslodavaca Srbije, kao reprezentativno udruženje poslodavaca, i reprezentativni sindikati Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikat Nezavisnost.
Sva tri učesnika u zaključivanju Opšteg kolektivnog ugovora dana 7. maja 2008. godine podneli su zahtev ministru rada i socijalne politike da, saglasno odredbi člana 257. Zakona o radu, donese odluku o proširenom dejstvu Opšteg kolektivnog ugovora, odnosno da se isti primenjuje na sve poslodavce u Republici Srbiji.
Učesnici u zaključivanju Opšteg kolektivnog ugovora smatrali su da za proširenim dejstvom Opšteg kolektivnog ugovora, saglasno odredbi člana 257. Zakona o radu, postoji opravdani interes, a naročito radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici Srbiji u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada, a čime se doprinosi sprečavanju nelojalne konkurencije.
Od maja do novembra 2008. godine u okviru Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije vođeni su pregovori, usaglašavani stavovi i pravljene su analize o mogućim efektima primene Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce u Republici Srbiji. Kao rezultat dogovora Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije preporučio je učesnicima Opšteg kolektivnog ugovora da zaključe aneks Opšteg kolektivnog ugovora kojim bi se umanjili iznosi za regres i topli obrok za jednu četvrtinu odnosno 25%.
Na osnovu preporuke Socijalno-ekonomskog saveta, učesnici u zaključivanju Opšteg kolektivnog ugovora dana 6. novembra 2008. godine zaključuju Aneks Opšteg kolektivnog ugovora kojim se umanjuju iznosi toplog obroka, nadoknade za ishranu sa 20 na 15% prosečne zarade u Republici, a regres za korišćenje godišnjeg odmora sa jedne prosečne zarade na 75% od prosečne zarade u Republici.
Aneks Opšteg kolektivnog ugovora objavljen je 11. novembra 2008. godine u "Službenom glasniku", sa primenom od 1. januara 2009. godine.
Po zaključivanju Aneksa Opšteg kolektivnog ugovora, Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije dao je pozitivno mišljenje ministru rada i socijalne politike, a povodom zahteva sva tri učesnika u zaključivanju Opšteg kolektivnog ugovora da donese odluku o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije.
Ministar rada i socijalne politike doneo je odluku o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije, na osnovu zahteva učesnika u zaključivanju Opšteg kolektivnog ugovora i pozitivnog mišljenja Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.
Odluka o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije objavljena je 11. novembra 2008. godine, a primenjuje se od 1. januara 2009. godine.
Napominjemo da u radu Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije učestvuje šest ministara Vlade Republike Srbije, a prilikom vođenih pregovora aktivno je bio uključen predsednik Vlade Republike Srbije, kao i odgovarajući broj eksperata Vlade Republike Srbije i odgovarajućih ministarstava.
Međutim, nije prošlo ni 20 dana od objavljivanja proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, a neki predstavnici Vlade počeli su da daju izjave da u budžetu za 2009. godinu neće biti obezbeđena sredstva za isplatu regresa i toplog obroka za zaposlene čije se zarade finansiraju iz budžeta Republike Srbije zbog toga što navodno nema finansijskih mogućnosti.
Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije smatra da je nedopustivo ovakvo ponašanje Vlade Republike Srbije, a nedostajuća sredstva moguće je obezbediti doslednim poštovanjem zakonskih propisa o naplati nenaplaćenih poreza i doprinosa kod jednog velikog broja privrednih subjekata, među kojima je i značajan broj privatizovanih.
S druge strane, ako zaista nedostaju sredstva za ove namene, neka Vlada Republike Srbije predloži da se sredstva koja se isplaćuju za regres i topli obrok u visini utvrđenoj Opštim kolektivnim ugovorom oslobode odgovarajućih poreza i doprinosa. S poštovanjem, Savez samostalnih sindikata Srbije."
Priključujući se tim njihovim preporukama, samo bih iznela još jednu malu sugestiju. Možda se o ovom problemu moglo razmišljati na način da se ona famozna četiri velika kabineta potpredsednika Vlade Republike Srbije malo stisnu, malo stegnu kaiš i pokažu dobru volju da one koji su direktni korisnici budžeta Republike Srbije na ovaj način ipak uvrste u red sebe ravnih.

Da li još neko želi reč?
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Tabaković Jorgovanka.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, imam retku i neobičnu čast da povodom amandmana podnetih na zakon o budžetu obavestim javnost da je dobrom voljom ministra finansija, gospođe Dragutinović, a verovatno i ostale Vlade, po prvi put posao pisanja amandmana dobio smisao.
Iskreno, moram da kažem, po prvi put posao pisanja amandmana ima smisla. Dva od četiri usvojena amandmana su podnošena dve godine unazad i mislim da pokazuju suštinski drugačiji pristup trošenju i kontroli prilivanja sredstava u budžet.
Za te amandmane ranija Vlada nije imala smisla i ovo ću razumeti kao dobar početak zajedničkih napora da građanima omogućimo da, kada je sredstava nedovoljno, vodimo računa o svakom dinaru koji treba da ode na pravo mesto.
Upravo od toga ću i početi. U članu 9, nećete mi zameriti što u članu 1. govorim o članu 9, jer u stvari hoću generalno da prenesem kao stav poslaničkog kluba Napred Srbijo da nećemo odugovlačiti raspravom, koja nije besmislena, ali koja je urodila plodom usvajanjem amandmana i da ćemo od ostalih amandmana i rasprave o tome u onom trenutku kad to Vlada, odnosno gospođa ministar zatraži, jednostavno prekinuti rad i pustiti Vladu da završi posao po ovome.
Baš zato i koristim priliku da kažem da je Vlada usvojila amandman na član 9, gde smo tražili da ne može Vlada propisom, bilo kojim, da ustanovljava nove obaveze za koje nema sigurnosti da se iz tekuće budžetske rezerve mogu izvršiti.
Zaista hoću da verujem da je ovo dobar početak da priča o ''giljotini propisa'', koju slušamo već duže vreme od ministra Dinkića, nailazi na praktičnu primenu kod gospođe Dragutinović. To znači kad po zahtevu modernih evropskih pravnih sistema krenete u sasecanje viška zakona, uvek prvo krećete od odluka, uredbi, zaključaka koji su u nivou odlučivanja ministara i nižih organa od ovog doma. Znači, nižih od zakona.
Evo ga praktičan način kako budžet čuvamo od samovolje bilo kog pojedinca da nekim propisom, koji zaista može biti donet u najužem krugu, znači uredbama a na Vladi, troši ijedan dinar budžetskih sredstava.
Usvojen je i amandman na član 11, gde je Vlada predvidela da direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji koriste poslovni prostor ne plaćaju zakup u 2009. godini.
Rukovođeni problemima da je najveći deo prostorija koje su nekada koristili savezni organi, i republički, i dalje u posedu mnogobrojnih državnih organa, organizacija, uprava i agencija, zauzet, a da Državna revizorska institucija nema odgovarajući prostor, gde bi mogla da obavlja posao za koji se deklarativno zalažemo svi, mi u poslaničkom klubu Napred Srbijo, upravo rukovođeni ovakvom praksom i izgovorima koji se čuju u javnosti o nedostatku prostora, napisali smo amandman da Vlada ima rok 30 dana od dana donošenja Zakona o budžetu da napravi plan korišćenja i raspolaganja prostorom, i to po utvrđenim prioritetima.
Pa da vidim, gospodo kolege, dragi građani da li će se neko usuditi da zakonom propisanu obavezu, Zakonom o budžetu, ne izvrši i ne omogući npr. Državnoj revizorskoj instituciji prostor za rad, a znamo da svi očekujemo da krene od kontrole trošenja budžetskih sredstava i kontrole trošenja novca u javnim preduzećima, pa više nećemo imati priliku da nagađamo kakvi su nečiji završni računi, da li su nečije plate u skladu sa zakonom, dobićemo izveštaj od ovlašćenog organa koji smo ovde izabrali.
Vlada je takođe usvojila i amandman na član 12, gde je sebi dala pravo da izuzetno može da odluči da otpiše pozajmicu koju je dala iz budžeta nekom od budžetskih korisnika ili pravnih lica. Nama se učinilo da davati Vladi pravo da lišava budžet bilo kojih sredstava koja je trebalo u budžet da uđu, a bez kriterijuma, ne da nije dobro, nego je nedopustiv princip koji omogućava sprovođenje diskrecionih prava, gledanja kroz prste ili što bi narod rekao protekciju.
Da bi to izbegli, mi smo amandmanom tražili da to Vlada uradi, da ima pravo, ali da to uradi na osnovu kriterijuma koje će odrediti i utvrditi samo Ministarstvo finansija. Znači, ličiti budžet prihoda koji je evidentiran nije moguće i neko će i za takve odluke morati da stane potpisom na kriterijume, ali i na odobrenje svakom pojedinačnom korisniku sredstava. Tu nije kraj.
Ono što smatram najvećim uspehom gospođe ministra Diane Dragutinović je amandman na član 30, koji je inače regulisao slivanje 5% sredstava iz privatizacije koja idu za restituciju.
Podnela sam amandman, i to je taj ključni koji podnosim već treći put u Skupštini, da se u stvari uvede kontrola sredstava iz privatizacije koja do sada Agencija za privatizaciju uplaćuje u budžet tek pošto namiri finansijske savetnike, za koje ne znamo kako se biraju, pravne savetnike, za koje ne znamo kako se biraju, dok namire troškove prospekata, oglasa, objavljivanje u inostranstvu i svih pratećih troškova privatizacije, i tek onda taj kusur, za koji nikada ne znamo koliko je prvobitno do odbitka tih troškova zaista iznosio, uplati na račun budžeta.
Amandman na član 30. je usvojen i sada će ministar finansija, ali i nadležni odbori u Skupštini dobijati izveštaj sedam dana po izvršenoj kupoprodaji o tome koliki je to procenat sredstava.
Gospoda koja misli da će mene boleti grlo što pričam glasnije, da pored ove buke objasnim šta je to učinila opozicija i šta je naišlo na razumevanje kod Vlade, ovim samo pokazuje da je priča o novcu koji se u ovaj budžet sliva i troši, ponekad na štetu građana, manje važan od ličnog odnosa prema neshvaćenom kolegi ili koleginici, koji svoj angažman politički shvataju ne kao odnos mržnje, ne kao odnos ličnosti prema ličnosti, već kao odnos brige prema svojoj deci i prema pokolenjima. To što građani misle da pričam malo povišenim tonom, to nije čak ni dokaz moje energičnosti, koju evidentno posedujem u radu, to je potreba da me kolege u Skupštini čuju i zaista im se zahvaljujem na naporu koji ulažu da, i pored ove buke, čuju ono što imam da kažem povodom amandmana.
Međutim, gospođo ministar, ostaje još mnogo posla. Ostaje najvažniji posao koji generalno morate da prekinete, a to je da se pasivom finansira pasiva, da se dugovima namiruju dugovi, a to je praksa koju još uvek imamo u budžetu. Ostaje da prekinete praksu da nam se u budžetu pojavljuju garancije koje su pale na teret budžeta, a kojima je država garantovala inače neki važan infrastrukturni npr. projekat ili kapitalni izdatak. To kad garancija padne na teret, država ne gubi pravo da se regresira od onog za koga je garantovala.
Znači, neko javno preduzeće, Putevi Srbije, klinički centri, nije ni važno koji od korisnika, ostaje sa obavezom da izmiri svoj osnovni dug. Primedba je sledeća. Ako ste vi tražili od nas da glasamo ili čak neglasanjem, ali ovaj dom je morao imati većinu, da odobri takve kredite, a da nam niste dali procenu efekata tog kredita, procenu rizika isplativosti tih kredita - to pojačava sumnju u inače uobičajenoj praksi da garancija padne na teret.
Ako smo mi ovde odobravali određene kredite, a nismo znali koliko zaista koštaju, jer su te cene bile prikrivene, i ako ste dužni da samo onima koji kredite daju, na primer Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, Evropskoj razvojnoj banci, nemačkoj razvojnoj banci KFW, da njima dajete izveštaj o onoj jedinici za upravljanje projektom koja će na nivou nedelje imati sastanke, a uz ovaj budžet imamo jedan takav kredit. Znači, da nedeljno izveštavaju onoga ko daje kredit o upotrebi sredstava, o efektuiranju tih sredstava, o tome da li su ona namenski utrošena i da li idu za predviđena sredstva - dinamikom, rokovima otplate, pa zar i suviše tražimo, ako kroz formiranu Upravu za javni dug treba da ovoj skupštini, uz budžet koji, priznajem sa zadovoljstvom ima izuzetna tehnička poboljšanja, dostavite procenu efekata svakog od tih kredita, procenu rizika u smislu valuta.
Građani znaju, zbog podgrejane priče da li se zadužiti u švajcarcima, evrima ili dinarima, kada je bio u pitanju privatni dug, i onaj minimum kada se građanin zadužuje pa procenjuje da li je njegova plata dovoljna da preživi i da li ostaje nešto da otplaćuje kredit kada ulazi u kreditnu obavezu - valjda to može i država da uradi za narodne predstavnike. Znači, jedini razlog zašto insistiram na problemu dugova kao pasive iz koje se ponovo finansira pasiva, jeste upravo taj što pokušavate da računovodstvenim tehnikama, a pozivajući se na međunarodne računovodstvene standarde, u stvari prikrijete - da jedino od mogućnosti budžeta zavisi obim zaduživanja za nekoga ko zaista želi da vrati kredite.
Jedno je ako imate nameru da budemo idealni dužnik i da večito stojimo na šalterima nekih međunarodnih institucija koje i postoje i imaju smisla samo dok postojimo mi koji tražimo kredite. Ali sam uverena da budućnost ove države nije u tome da mi svoj razvoj baziramo na kreditima, nego na štednji, i da bi mi mogli i od građana da tražimo da u vreme krize troše onoliko koliko zarađuju, vi morate da shvatite da budžet zavisi od prihoda, budžet zavisi od plata građana.
Ako se njihovi poslovi budu gasili, ako nema plata, neće biti ni prihoda u budžetu, neće biti ni sredstava za povraćaj kredita. Kako god vi vodili, vanbilansno, bilansno, u odvojenoj tabeli - dug je dug i mi moramo građane vaspitavati da se samo od štednje može živeti dugo, pošteno i mirno, a budžet je prva lekcija na kojoj učimo da se treba prostreti samo onoliko koliki nam je guber. Hvala.
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupaju o klupe.)