Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Zoran Nikolić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Da, reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, pa narodni poslanik Dušan Marić.

Poštovane kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe DSS podneo sam pet amandmana ukupno na predlog budžeta za 2009. godinu. Prihvaćena su mi tri amandmana i ne znam zbog čega, ali imam utisak da će se baš moj amandman prihvatiti kada se radi o članu 4. stav 5.
Naime, podneo sam amandman na član 4. stav 5. koji glasi - da se izuzetno od člana 61. Zakona o privatizaciji, budžetu AP Vojvodine pripada 85%, budžetu Republike Srbije 10% od prodaje NIS, a preostalih 5% po posebnom programu Vlade raspoređuje se na gradove Šabac, Loznica, Krupanj, Ljubovija, Mali Zvornik, Vladimirci, Koceljeva i Bogatić, odnosno opštine sa teritorije Mačvanskog okruga.
Dakle, ovde mi zaista pokušavamo da afirmišemo nešto što je takođe obećavano u predizbornoj kampanji. To je doduše specijalitet ministra Dinkića - dakle, ravnomerni regionalni razvoj. Eto prilike da, ako ništa drugo, bar poslanici G17 plus koji pripadaju vladajućoj većini, ako ništa drugo zbog predizbornih obećanja, nadam se iskrenih, na isti način da podrže konkretno ovaj amandman i dokažu da zaista jesu za ravnomerni regionalni razvoj.
Mnoge opštine sa teritorije Mačvanskog okruga su zapravo nerazvijene opštine i ta sredstva bi, u cilju finansiranja mnogih razvojnih projekata na teritoriji tih opština, svakako dobrodošla. To i nije neki iznos, znate, 5% od 400 miliona evra je negde 20 miliona evra.
To bi bilo sasvim dovoljno da mnoge razvojne projekte, koje ove opštine imaju ili su započele, ili imaju nameru da započnu, i finiširaju. Mislim da je stanje sa opštinama jako ozbiljno i da o njima naravno ovde nismo govorili, ali sam govoreći o prethodnim amandmanima najpre ustanovio da ćemo mi imati manjak u budžetu od 30 milijardi.
Sasvim je izvesno ili sa visokim stepenom verovatnoće možemo ovde reći da transferna sredstva koja idu u opštinama i gradovima u decembru neće leći na račun tih opština. Verujte mi da će mnoge opštine, a naročito ove male, nerazvijene, imati problem sa finansiranjem osnovnih režijskih troškova koje imaju, a mnoge opštine neće imati da isplate ni platu svojim službenicima.
S obzirom da znamo i kakav je januar, plašim se da će taj broj opština zaista u januaru biti još veći. Ono što je simptomatično sa ovim budžetom jesu dve stvari - da je sve usaglašavano sa procentom inflacije za narednu godinu od 8,5%, sem one prve pre podne što smo pomenuli, a to su penzije, a druga stvar je - da su transferna sredstva ostala u identičnom iznosu kao i za prethodnu godinu.
Sada ne znam zbog čega bi opštine trpele i voleo bih da dobijem taj odgovor zbog čega transferna sredstva nisu takođe usklađena sa rastom inflacije u narednoj godini. Jer, kao što i država planira ovaj budžet, za koji smo opet rekli da je nerealno povećan i da nije realan i kao što se u mnogim stvarima uvećava, ako ništa drugo za procenat inflacije, onda je trebalo i transferna sredstva uvećati za taj isti procenat.
Postavljam ovde pitanje - da li Ministarstvo finansija zna u kakvom se finansijskom stanju nalaze mnoge opštine? Mnoge opštine uzimaju velike kredite. Konkretno, opština Šabac je donela odluku, danas je subota, dakle juče - da su u narednoj godini zaduži za 300 miliona dinara, a već je budžet opštine Šabac, odnosno grada Šapca opterećen kreditima.
Pretpostavljam da je to šabačko rukovodstvo primorano, kako bi isfinansiralo određene projekte u koje su ušli, ali de fakto opštine se zadužuju. To rade i mnoge druge opštine širom Srbije. Ako ih zakinemo i na transfernim sredstvima, odnosno ostavimo ih na istom nivou kao što je to bilo u ovoj godini, a pri tome nećemo ni isplatiti transferna sredstva ni u decembru, ni u januaru ili ćemo smoći nekako snage da u januaru isplatimo ono što je trebalo da isplatimo u decembru - verujte mi da sve opštine kreću sa jednim velikim minusom i da će to biti jako opterećujuće.
Dakle, sa puno poverenja u vas gospođo ministarko, verujem da će i moj četvrti amandman biti usvojen, a verujte mi - mi ćemo u Mačvanskom okrugu znati da ga na najbolji mogući način i potrošimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, ima ukupno 16 amandmana od 30. do 46. člana koji su skoro u potpunosti identični i njima se predlaže preusmjeravanje određenih sredstava od prodaje NIS za određene opštine.
To je potpuno politički legitimno, ali smatram da nije ispravno, kao što smatram da nije ispravna odluka Vlade Srbije da 90% sredstava od prodaje NIS-a preusmeri za punjenje budžeta AP Vojvodine. NIS je imovina svih građana Srbije, sredstva koja se dobiju njenom prodajom, znači, treba da odu u budžet i da se posle, kao sva ostala sredstva prihoda, ravnomjerno raspodijeljuju na celu teritoriju Srbije.
Pošto je tema ovih amandmana NIS, a tema ove sednice budžet i korisnici budžeta, a među korisnicima budžeta su i javna preduzeća, iskoristiću priliku da građane Srbije podsjetim na jednu temu kojom smo se mi bavili krajem novembra i početkom decembra, koja je izazvala veliku pažnju javnosti. U pitanju su plate u javnim preduzećima, odnosno zloupotrebe u isplaćivanju tih plata.
Ja sam 8. decembra od Vlade Srbije zatražio dva obaveštenja. Prvo je bilo, zahtevao sam da mi se dostave imena svih direktora 28 javnih preduzeća, da mi se dostavi iznos njihovih plata, iznos ukupnih primanja u 2007. i 2008. godini, kao i njihova stranačka pripadnost. Isto to sam zahtevao za predsednike i članove upravnih odbora, za predsednike i članove nadzornih odbora.
Tom prilikom pročitao sam podatke koje sam čuo, koji su izgovoreni sa ove govornice ili su objavljeni u medijima. Još jednom ću, zbog građana Srbije, ponoviti te podatke i zbog odgovora koji sam dobio od Vlade Srbije.
NIS, čitam plate direktora - 600.000 dinara, Agencija za kontrolu letenja - 466.000 dinara, JAT - 348.000 dinara, Aerodrom Nikola Tesla - 382.210 dinara, EPS - 297.740 dinara, Elektromreža Srbije - 289.713 dinara, Srbijagas - 287.495 dinara, Transnafta - 287.272 dinara, Srbijašume - 165.184 dinara, Železnice Srbije - 135.784 dinara, PTT Srbija - 220.429 dinara, Agencija za privatizaciju - 284.620 dinara, Agencija za privredne registre - 237.834 dinara, Agencija za osiguranje depozita - 283.018 dinara, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva - 215.821 dinar, RTS - 255.000 dinara, Tanjug - 133.000 dinara, Ratel - 200.000 dinara, Telekom - 222.000 dinara, Galenika - 382.000 dinara.
Nakon što je ovo pitanje pokrenuto u javnosti, upravni odbor Galenike je izdao saopštenje da je plata direktora smanjena na 282.000 dinara. Kako su mu platu dali odoka 382.000 dinara, tako su odoka odrezali 100.000 manje, što znači da su i određivali bez ikakvog kriterijuma.
Plate predsednika upravnih odbora - NIS - 700.000 dinara, Agencije za kontrolu letenja - 1,3 miliona dinara, čitam podatke koji su objavljeni u medijima. Kao što znate, nijedan od tih medija se ne nalazi pod kontrolom SRS i opozicije. JAT, plata predsednika upravnog odbora - 77.000 dinara, Elektromreža Srbije - 94.422 dinara, Srbijagas - 94.200 dinara, Transnafta - 65.000 dinara, Srbijašume - 71.407 dinara, Železnice Srbije - 104.584 dinara, PTT Srbija - 200.000 dinara, Agencija za privredne registre - 37.500 dinara, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva - 56.390 dinara. Plate članova upravnih odbora - NIS - 235.000 dinara, Agencija za kontrolu letenja - milion dinara, JAT - 51.457 dinara, EPS - 56.653 dinara, Elektromreža Srbije - 50.249 dinara, Srbijagas - 56.653 dinara, Transnafta - 50.000 dinara, Srbijašume - 57.120 dinara, Železnice Srbije - 81.340 dinara, PTT Srbija - 160.100 dinara, Agencija za privatizaciju - 20.000 dinara, Agencija za privredne registre - 30.000 dinara i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva - 46.267 dinara.
Sledeći podaci, direktor Aerodroma Bojan Krišto je u junu sebi na ime bonusa isplatio 880.000 dinara. Bojan Krišto, prema izjavi Mlađana Dinkića u emisiji "Utisak nedelje", 350.000 dinara mjesečna plata i bonusi 150.000 dinara. U istom mesecu trojici menadžera na Aerodromu isplaćen je bonus od po pola miliona dinara.
Stranačkom kolegi iz G17 Velimiru Radosavljeviću, Krišto je, kao savetniku, za dva meseca isplatio 538.000 dinara. Kao predsednik Upravnog odbora Galenika, Krišto je svaki dolazak na sednicu upravnog odbora naplaćivao 100.000 dinara. Za samo jedan mesec na jednom službenom telefonu napravio je račun od pola miliona dinara.
Direktorka Centralnog registra za hartije od vrednosti Vida Uzelac je u novembru primila 1,2 miliona dinara. Bivši direktor DDOR Novi Sad, Bogdan Kuzmanović, dao otkaz u firmi, a uzeo otpremninu od 226.000 evra. Bivši direktor Aerodroma "Nikola Tesla " i Skijališta Srbije, Nebojša Nedeljković, na ime otpremnine za osam meseci uzeo samo 3.760.000 dinara. Pod pretpostavkom da je Nedeljković, kao i njegov naslednik Krišto, tih osam meseci imao platu od 350.000 dinara, a da uopšte nije imao one bonuse koje je pominjao Mlađan Dinkić, dobijamo dodatna 2.800.000 dinara. Za osam meseci 6.560.000 dinara ili 800.000 dinara mesečno. Samo 10.000 evra.
Bivši direktor JAT Tehnike Radoslav Tomašević, koji je prešao na dužnost pomoćnika ministra infrastrukture, za otpremninu je uzeo 2.150.000 dinara. Radivoju Rajakoviću, na ime otpremnine iz Aerodroma, isplaćeno je 3.515.656 dinara. Gde nađoše ovih šest dinara? Odmah posle dobijanja otpremnine Rajaković je prešao na novu dužnost u Skijališta Srbije. U januaru 2008. godine, otpremnine 141 radnika Aerodroma isplaćene su u iznosu od 121.617.763 dinara, skoro milion dinara otpremnine po jednom radniku.
Zanimljivo, radi poređenja, kao dokaz da imate građane prvog i drugog reda, radnike prvog i drugog reda, u oktobru ove godine 60 otpuštenih radnika Aerodroma dobilo je otpremninu od po 30.000 dinara. Oni po milion dinara, ovi po 30.000 dinara.
Tadašnjoj sekretarici direktora Aerodroma, Miri Nikolić, na ime otpremnine isplaćeno je 1.314.000 dinara. Zatim, bivši predsednik Upravnog odbora Telekoma, Milan Božić, u maju ove godine na ime bonusa za 2007. godinu primio je 1,5 miliona dinara.
Zatražio sam od Vlade obaveštenje - koliko iznose plate direktora javnih preduzeća, od javnog tužilaštva sam tražio da reaguje. Ako su ove cifre tačne, da postupi po dužnosti, da pokrene krivične postupke. Ako ovo nije tačno, da pokrene službene radnje protiv lica koja su sa ove skupštinske govornice u medijima iznosili ove podatke.
Tražio sam odgovor od Vlade, a odgovor sam dobio od Ministarstva kulture u kojem se iznose sledeći podaci. Kakve veze ima crna kultura sa ovim? Verovatno sad ostaje nedoumica - da li su ovi iz Ministarstva kulture podmetnuli ili su ovi sami potrčali.
U tom odgovoru navode se iznosi plata u javnom preduzeću Tanjug i javnom preduzeću za novinsko-izdavačku delatnost Panorama. Dobio sam odgovore na ono što nisam pito.
Postoje dva objašnjenja. Jedno je da se ovima iz Ministarstva kulture, Tanjuga i ovog preduzeća Panorama, dopalo što smo pokrenuli ovo pitanje i da su hteli na ovaj način da primoraju i ove druge, da pokažu primerom da i oni treba da dostave podatke. To je dakle jedno moguće objašnjenje.
Drugo moguće objašnjenje, verovatnije, jeste da Vlada pokušava na ovaj način da prikrije kriminalno rasipanje novca na isplatu ovih plata. Šta je da je, u pitanju je krajnji neukus.
Sada ću samo da vam pročitam, čisto radi poređenja, da vidite dio odgovora dostavljen od ministra Nebojše Bradića: "Vršioci dužnosti, članovi Upravnog odbora Javnog preduzeća za novinsko-izdavačku delatnost Panorama, na ime naknade primaju iznos od 10.000 dinara na godišnjem nivou, dok v.d. predsednika Upravnog odbora na ime naknade prima iznos od 30.000 dinara na godišnjem nivou. Direktor Javnog preduzeća Panorama, na ime naknade, prima iznos od 75.000 dinara mesečno, kao i 25% dodatka od navedenog iznosa, na ime kosovskog dodatka.".
Na jednoj strani, ne ulazim u to da li su ovi podaci tačni, vjerujem da jesu što se tiče primanja u "Panorami". Vidite koja je to ironija, koji je to neukus. Cela Srbija, javnost u Srbiji mjesec dana traži podatke o primanjima u preduzećima gde su primanja do milion i preko milion dinara.
Zatražite kao narodni poslanik, u skladu sa Poslovnikom i zakonom, da vam se službeno dostave podaci o tim primanjima, a oni vam podmetnu jedno preduzeće gde su primanja 10.000 dinara na godišnjem nivou.
S obzirom da nisam zadovoljan odgovorom na pitanje koje sam tražio, ponovo ga ponavljam. Tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije, od premijera Cvetkovića, da meni i Narodnoj skupštini dostavi podatke: spisak direktora svih 28 javnih preduzeća u Srbiji, predsednika i članova upravnih odbora svih javnih preduzeća u Srbiji, predsednika i članova nadzornih odbora svih javnih preduzeća u Srbiji, sa iznosom njihovih mesečnih plata i svih ostalih primanja od 1. januara 2007. godine do danas. Zatim, da se navede njihova stranačka pripadnost, koje političke stranke su ih predložile.
Da ne bude zabune, pošto imam još minut vremena, da ne zaborave, ovo se odnosi na svih 28 velikih javnih preduzeća, ali navešću imenima: NIS, Agenciju za kontrolu letenja, JAT, Aerodrom "Nikola Tesla", EPS, Elektromrežu Srbije, Srbijagas, Transnafta, Srbijašume, Železnice Srbije, PTT Srbija, Agencija za privatizaciju, Agencija za privredne registre, Agencija za osiguranje depozita, RTS, Ratel, Telekom i Galenika.
Vidim po klimanju glavom od poslanika iz vladajuće koalicije da se oni pridružuju ovom zahtjevu i vidim po izrazu njihovih lica da su zapanjeni ovim ciframa. Tražim odgovor na ova pitanja, jer su i oni jednostavno zapanjeni činjenicom koji kriminal se odvija pod okriljem vladajuće koalicije i pod okriljem vladajućih stranaka, pre svega G17 i DS.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela poslanica Donka Banović.
Vlada i Odbor za finansije i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Donka Banović ima reč, posle nje narodni poslanik Dragan Stevanović.

Poštovane kolege poslanici, gospođo ministre, gospođo Čomić, meni se čini da sam pratila i čini mi se da su poslanici DSS-a govorili o ovom amandmanu, i da ide sledeći, a to je moj.
U ime DSS-a sam podnela amandman takođe na član 4. stav 5, koji se menja i glasi - "Izuzetno od člana 61. Zakona o privatizaciji, budžetu AP Vojvodine pripada 85%, a ne kako stoji u Predlogu zakona 90%, da budžetu Republike Srbije ide 10% od prodaje NIS-a, a da se preostalih 5% po posebnom programu Vlade raspoređuje na opštine Pirot, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Babušnica i grad Vranje i opštine Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac i Preševo, dakle Pčinjski okrug."
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, posebno naglašavam reči "regionalnog razvoja", izjavio je da je dogovor da Vojvodini pripadne 90% sredstava od prodaje NIS-a protivzakonit. U Zakonu o privatizaciji jasno piše da polovina sredstava od prodaje nekog preduzeća koje se nalazi na teritoriji AP Vojvodine pripada Republici, a da druga polovina pripada pokrajini.
Kada ste već rešili da kroz predlog budžeta za 2009. godinu menjate važeći Zakon o privatizaciji, onda predlog da 90% sredstava pripada pokrajini nije realan, a u najmanju ruku nije ni pošten. Uostalom benzinske pumpe se nalaze na teritoriji čitave Republike Srbije, ako je to jedini kriterijum da je NIS na teritoriji Vojvodine, pa podsećam da u svakom gradu postoji veliki broj pumpi, a NIS takođe nije preduzeće čiji osnivač AP Vojvodina, nego je to državno preduzeće.
Predlažem da 5% od tih 90% od prodaje NIS-a bude usmereno na finansiranje višenamenskih razvojnih projekata na području dva najsiromašnija okruga u Srbiji.
Dalje, kada je predsednik Vlade, gospodin Cvetković govorio o Predlogu budžeta za 2009. godinu na početku načelne rasprave, pre nekoliko dana, onda je istakao da je ovaj predlog budžeta napravljen na osnovu tri glavna principa. Prvi princip je princip zajedništva ili jedinstva, tako je rekao gospodin Cvetković, odnosno da su se sve stranke prihvatile ovakvog koncepta budžeta i da stoje iza njega. Među strankama u Vladi vlada jedinstvo.
Međutim, pre nekoliko dana je ministar Dinkić izjavio o Vladi sledeće - da Vlada kasni u merama za prevazilaženje ekonomske krize, odnosno svetske finansijske krize koja se i u Srbiji očekuje, i to da kasni u tim merama nekoliko meseci.
Dalje, gospodin Dinkić je rekao da Vlada Republike Srbije deluje kao raštimovani orkestar, dakle, nema ni harmonije tonske, da od oktobra imamo krizu autoriteta u Vladi i da se nikada nije osećao gore u nekoj vladi ili državnoj instituciji. Kada to kaže gospodin Dinkić, onda moramo da mu verujemo, zato što od 2000. godine gospodin Dinkić je bio ili guverner, dakle, bio je član neke državne institucije, odnosno rukovodilac ili je bio ministar u Vladi. Tako da sigurno zna o čemu govori. To je što se tiče prvog principa.
Drugi princip po kome je napravljen ovaj budžet je princip solidarnosti. Što u stvari znači da u realizaciji ovog budžeta svi treba da podnesu svoj deo odgovornosti i da svi snose svoj deo tereta, kako bi nam svima zajedno bilo lakše. Ovim amandmanom se svesrdno zalažem za ovaj princip, odnosno princip solidarnosti.
Ako se usvoji ovakav predlog budžeta i ako ostane ovakav predlog člana 5, nekima će u Srbiji biti lako, nekima će biti lakše, a nekima će biti baš dobro, a nekima neće.
Srbija je jedna od zemalja sa najvećim regionalnim razlikama u Evropi. Država mora da posveti veću pažnju ravnomernom-regionalnom razvoju, jer je upravo i to uslov da se jača integracija celokupnog prostora Republike Srbije. Prema indeksu razvojne ugroženosti, odnos između najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg okruga u Srbiji je 1:7.
Čitala sam šta je indeks ugroženosti, to u stvari znači da kada uzmete za polaznu tačku najrazvijeniji okrug, onda najnerazvijeniji u Srbiji znači da je taj najnerazvijeniji sedam puta siromašniji, odnosno da je životni standard i sveukupno stanje u tom okrugu sedam puta gore od toga koji se smatra da je najrazvijeniji.
Kada se upoređuje lokalni nivo, pojedini gradovi, onda imate gradove da je jedinica taj gde se najbolje živi, a da se u onom u kome se živi najgore živi 15 puta lošije, odnosno da je 15 puta siromašniji po svim pokazateljima.
Strategija regionalnog razvoja je usvojena 2007. godine i to za period od 2007. do 2012. godine. Ovo je prvi put da neki dokument na sveobuhvatan način posmatra sve probleme i disparitete koji su u prošlosti nastali i predviđa niz mera, postoji čak i Akcioni plan za rešavanje tih problema.
Na sajtu Fonda za razvoj Srbije imate spisak gradova i opština u Srbiji koji su svrstani u određene grupe, prema određenim kriterijumima. Tu postoji jedna velika grupa gradova, čak i nema, čini mi se gradova, ali svakako opština koje su nerazvijene. Primenjeni su kriterijumi kao što su narodni dohodak po glavi stanovnika za 2005. godinu, zatim prosečna zarada zaposlenih u tom mestu, broj nezaposlenih u odnosu na broj stanovnika, depopulacija, tj. smanjenje broja stanovnika, i to od popisa do popisa, znači od 1991. godine pa do 2002. godine.
Prema tim kriterijumima i na sajtu Fonda za razvoj, možete svi da pogledate, kada je reč o Pirotskom okrugu, nerazvijene su opštine: Bela Palanka, Babušnica i Dimitrovgrad. Dakle, Pirotski okrug ima ukupno četiri opštine, nema grad. Jedino Pirot ne spada u grupu nerazvijenih.
Kada je reč o Pčinjskom okrugu, onda je tu situacija sledeća, nerazvijene opštine su Vladičin Han, Bosilegrad, Surdulica, Trgovište, Bujanovac i Preševo. Dakle, jedino grad Vranje ne spada u tu grupu ekstremno nerazvijenih gradova, odnosno od sedam gradova u Pčinjskom okrugu, šest gradova se smatra da su nerazvijeni.
Recimo, prosečna zarada zaposlenih u Beloj Palanci, gradu u Pirotskom okrugu, u avgustu ove godine je bila 13.300 dinara. Nezaposlenost u Dimitrovgradu, koji je u Pirotskom okrugu, i u Trgovištu, koje je u Pčinjskom okrugu, jeste negde preko 30%, dok je, recimo, nezaposlenost u nekim okruzima ili gradovima koji, hvala bogu, bolje stoje je negde oko pet ili šest posto.
Dakle, u Beogradu se smatra da je nezaposleno negde četiri od pet radno sposobnog stanovništva. U tim okruzima imamo veoma izraženu depopulaciju, odnosno broj stanovnika od popisa do popisa se drastično smanjuje, u nekim gradovima čak i do 20%, što, s obzirom da su tu i neki gradovi za koje kažemo da su rubni, dakle nalaze se na granicama, onda se tu pojavljuje i pitanje bezbednosti Srbije.
Da zaključim, Vlada Srbije ne sme da se odnosi prema nekim područjima kao majka, a prema nekim područjima kao maćeha. Dakle, predložila ovaj amandman da se 5% tih sredstava koristi za finansiranje razvojnih projekata dva najsiromašnija okruga u Srbiji. Hvala.

Reč ima poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prokomentarisao bih ovaj amandman gospođe Donke Banović, a priča bi mogla uopšteno da se odnosi i na sve amandmane koje je DSS podnela u kontekstu da se sredstva od privatizacije NIS-a u iznosu od 5% predvide za neke opštine.
Dolazim iz Pčinjskog okruga i verujte mi da se i 90% sredstava od privatizacije NIS-a utroše, odnosno opredele za Pčinjski okrug mislim da ne bi bilo dovoljno da se stvari stave na noge, odnosno onako da to zaliči na nešto, što bi narod rekao. Treba mnogo više, ali treba biti racionalan i razuman, mislim da ni 5% ne bi bilo loše.
Da priču počnemo iz početka da pričamo. Mislim da su predlagači ovih amandmana pokušali da pokažu svoje opredeljenje prema konceptu ravnomernog regionalnog razvoja, ali za koncept ravnomernog regionalnog razvoja svakako da nije dovoljno samo opredeliti sredstva, potrebno je stvoriti sve preduslove da se ta sredstva u opštinama, na terenu, u regijama ili subregijama, troše na jedan adekvatan način.
Dotaći ću se kroz svoju priču i nečega što je gospodin Martinović jutros otvorio i dotakao, to se svakako odnosi na prostorne planove, o tome sam nešto prokomentarisao i u načelnoj diskusiji. Dotakao bih se svakako i onoga što je gospodin Dulić tada rekao i smatram da je to veoma vama značajno i da bi jedan kvalitetniji i drugačiji odnos ove vlade prema konceptu ravnomernog regionalnog razvoja, sa aspekta prostornog planiranja pre svega, ostavio drugačiji utisak o ovoj državi i sliku o istoj.
Dosta reči je danas bilo i ovih dana kada govorimo o budžetu o tome da je budžet razvojni, socijalni i restriktivan. Mislim da je luksuz definisati budžet Republike Srbije za 2009. godinu ovako kako ste ga vi u Vladi definisali i taj luksuz bi eventualno u ovoj situaciji u svetu, možda u Evropi, mogla sebi samo da priušti Norveška. Pitanje je da li i ona može, ali objektivno svaka ozbiljna država ove tri komponente, zbog ekonomskih prilika koje nas očekuju, svakako sebi ne bi dozvolili da ga tako definišu.
Postavlja se jedno pitanje - u čemu se, kroz strukturu budžeta, može definisati budžet kao razvojni? Gde se to vidi? Šta opredeljuje budžet? Šta opredeljuje i šta definiše intenciju Vlade Republike Srbije u 2009. godini da se deluje u razvojnom smislu? Slažem se da su prilike loše i da će se prilike iz sveta preslikati i kod nas, ali život u Srbiji ne može zbog toga da stane.
Ova Srbija i ova država sebe mora da projektuje negde i u 2010, i u 2011. i 2012. godini. Ali, priču ne možemo da svedemo samo na priču. Mi ćemo biti tad tu. Treba nešto na terenu uraditi, treba biti konkretan, treba ovaj narod bilo šta na terenu da oseti.
Onda dolazimo do priče o prostornom planiranju. Zašto insistiram na prostornom planiranju? Ono što je za mene zadovoljstvo, moram da istaknem jednu činjenicu sa ove govornice, potrebu i značaj prostornog planiranja u ova poslednja dva ili tri dana ističu samo poslanici SRS i poslanici koji su imali priliku da rukovode i upravljaju na nivou lokalnih samouprava. Mi smo na tim mestima pokazali svoje opredeljenje da umemo da prepoznamo šta je od strateškog i suštinskog značaja.
Mi naše političko delovanje nismo svodili samo na puku priču, na zamajavanje naroda, radili smo nešto konkretno. Ti potezi jesu potezi dugoročnog karaktera, ali u jednom momentu, zbog onih koji posle nas dolaze, oni će svakako dati efekte i daće rezultate.
Desilo se to da gospodin Dulić izađe, ne mogu da ne kažem da to nije dobro, dobro je što je konačno u jednoj vladi u poslednjih osam godina neko sa ove govornice rekao da će Vlada oktroisati, odnosno lokalnim sredinama nametnuti kao obavezu da prostornu, stratešku i plansku dokumentaciju izrade.
Recimo da je i rok razuman, 18 meseci, recimo da je razuman. To traži posao, zahteva, obiman je posao. Ali, šta se onda desi? Nastavak rečenice sledi, dobili smo toliko novca i svakako da neće biti dovoljno.
Mi nismo spremni danas, i vi kao političari proevropske provenijencije, niste spremni da opredelite sredstva za definisanje socijalnog, privrednog, kulturnog, demografskog, turističkog i svakog drugog razvoja ove države u perspektivi.
Šta bilo ko ozbiljan može od vas da očekuje? Šta bilo ko u svetu može od vas ozbiljno da očekuje? Da li bilo ko u EU, kojoj toliko stremite, može da stekne utisak ozbiljne države? Naravno da ne može.
Evo vam jedan primer iz okruženja. Bugarska nije mogla da troši pare pretpristupnih fondova. Znate zašto? Zato što nije imala kapacitete da to radi. Nisu bili spremni da prihvate novac EU i pretpristupnih fondova. Ovde se ponavlja ista slika. Ne interesuje vas to, mi se bavimo stihijom, mi se bavimo politikom od danas do sutra i to nije dobro.
Rekao sam na početku svoje priče, čak i da 90% sredstava od privatizacije NIS-a dođe u Pčinjski i Pirotski okrug, pitanje je koliko bi tog novca moglo na kvalitetan i racionalan način da se potroši. Zato što smo izgubili osam godina, vi ste izgubili osam godina, ništa niste uradili da ta dva okruga spremite da mogu da troše novac na jedan adekvatan način, način koji će obezbediti ekonomsku stabilnost, razvoj i način na koji ćete moći da računate na deo Srbije koji će obezbeđivati sredstva, pa da budžet Republike Srbije bude i razvojnog karaktera.
Šta ste vi radili? Nama se dešava da za opštine za koje imamo prostornu i plansku dokumentaciju da i u tim opštinama vlada hajdučija. O tome je govorio gospodin Martinović jutros. Na silu se gazi prostorni plan koji ima snagu zakona da bi se nečiji lični interesi ostvarili, finansijski interesi ili interesi nekih grupa.
U čemu je smisao? Da li je to odgovorno državno ponašanje? Naravno da nije, ali se postavlja pitanje da li to vredi govoriti. Ovo je, pre svega, adresirano na Vladu Republike Srbije, ne na vas koji ovde sedite. Ali, svakako za Vladu Republike Srbije, one koji su nosioci izvršne vlasti u Srbiji.
Gde da prepoznamo odgovornost Vlade u ovom kontekstu. Svakako da je nema. Onda dođe i kaže ministar - hoćemo, ali nismo dobili sredstva. Nisu dobili sredstva, a limitirajući faktori - Krkobabić i Dinkić. Kada su strateške stvari u pitanju, nema limita, nema limitirajućih faktora, ali je očigledno da svest o tome, u dobrom delu izvršne vlasti, još uvek nije sazrela.
Šta se dalje dešava? Pogledajte primer opštine Surdulica. Ona se tačno nalazi u Pčinjskom okrugu. Ne mogu da kažem da su stvari sjajne, ali smo mi, u smislu izrade te strateške i planske dokumentacije, razvojnih temelja, otišli najdalje na jugu Srbije. Imamo gotovo sve završeno. Novca nema.
U rebalansu budžeta za četiri urbanistička plana Vlada nam je skinula sredstva, uzela novac. Smatraju da to nije bitno. Nema razvoja bez toga, svako ozbiljan to mora da zna i to treba da prihvati.
Recimo Surudulica ima kasarnu, pazite koncept države, na 30 i nešto hektara u gradu. Posle bombardovanja do današnjeg dana u tu kasarnu je investirano milijardu i po dinara da se sve to obnovi, a onda država iseli vojsku i napusti sve. To zvrji prazno.
Da tu ne bude kraj, dođu pa raskopaju kasarnu i kotlarnicu iz kasarne odnesu u bazu na Cepotinu, koja se pravi. Sada sve to stoji tako i propada. Opština pokrene, u prethodnom sazivu, inicijativu, pokrene razgovore sa nadležnim državnim organima da nam to ustupe na korišćenje, da za taj prostor, koji ćemo u ekonomskom smislu staviti u funkciju, ponuditi investitorima, recimo, ponudimo vojsci stanove kroz neke dugoročne kredite ili poslove; sluha kod države nema.
I da ne dođete u priliku da o tome odlučuje Direkcija za imovinu Srbije. Tamo stoje po devet godina predmeti. To je slika današnje izvršne vlasti u Srbiji. Mi onda pričamo o Evropi, razvoju, konceptu, standardima itd. Evo, još jedan primer - Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, u članu 36. predviđeno je da Republika ustupa jedinici lokalne samouprave prihode od naknada ostvarnih na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, i to: naknada od korišćenja šuma i naknada od korišćenja vode.
Neverovatni vodni resursi i potencijal smešteni su u opštini iz koje dolazim. Šta se onda desi? Onda Vlada uzme pa donese uredbu kojom uskrati pravo na korišćenje tih sredstava. U opštini iz koje dolazim, vodne resurse koriste u komercijalne svrhe, fabrika vode, "Koka-kola" je tamo i Vlasinske hidroelektrane su tamo.
Neverovatan prihod, na osnovu korišćenja prirodnih resursa iz moje opštine, može da ostane u Surdulici, ali ne, sve se sliva u Beograd, u Vladu Republike Srbije, na budžet u Beogradu. Koliko tog novca lokalna samouprava koristi, to je priča za sebe i za neku drugu priliku, ali verujem da ćemo u budžetu još imati prilike o tome da govorimo.
Prema tome, istinskog, dobrog i kvalitetnog opredeljenja izvršne vlasti u Srbiji za ravnomernim regionalnim razvojem nema, on ne postoji. Čak i sve amandmane da usvojite, bez obzira na to ko ih podnosi, objektivno se dovodi u pitanje koliko ste spremni da i to što prihvatite kroz amandmane, kroz vreme i na terenu, sprovedete. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Milentijević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vladimir Milentijević, pa narodni poslanik Vjerica Radeta.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, Vlada Republike Srbije u predlogu budžeta, za AP Vojvodinu u stavu 5. je predložila da, izuzetno od člana 61. Zakona o privatizaciji, budžetu AP Vojvodine pripada 90%, budžetu Republike Srbije 10% od prodaje NIS.
Ne da je prekršila Zakon o privatizaciji u članu 61, nego sam mišljenja da je, u ovom slučaju, prekršen i Ustav Republike Srbije, jer u članu 182. Ustav Republike Srbije, stav 2, jasno govori da Republika Srbija ima dve AP. Moja koleginica, gospođa Donka Banović je dobro iznela jednu argumentaciju da, otprilike, ova vlada se prema nekome ponaša kao majka, a prema nekima kao maćeha. Ovo je očit primer kada je KiM u pitanju, jer kako god u Skupštinu dolaze zakoni, u njima se jasno vidi da se država Srbija maćehinski ponaša.
Da je to tačno govori predlog budžeta za Kosovo i Ministarstvo za KiM. Za Ministarstvo za KiM je umanjen budžet za 36% u odnosu na 2008. godinu. Da li postoji još neko ministarstvo gde je umanjen ukupan budžet za iduću godinu za 36%. Mislim da ne postoji.
Vezano sa tim, podneo sam amandman na član 4. stav 5. koji glasi: "Budžetu AP Vojvodine pripada 85%, budžetu Republike Srbije 10% od prodaje NIS, a ostalih 5%, po posebnom programu Vlade, opredeliti za razvoj opština AP KiM".
Predsednik Vlade je u svom ekspozeu izneo konstataciju da je ovaj budžet restriktivan i razvojan. Za KiM je očigledno krajnje restriktivan. Da je razvojan, nije, jer sadrži samo nekih 50 miliona za kompletan razvoj, i to u razdelu za Ministarstvo za KiM, a u drugim ministarstvima nisam primetio da su izdvojena sredstva za razvoj.
Iz tih razloga sam tražio da se ovih 5% od prodaje NIS dodeli opštinama na Kosovu i Metohiji. Najveću uštedu predlogom budžeta imamo na Ministarstvu za KiM, to je 36%, da ponovim još jednom, u odnosu na prošlu godinu, a odnosi se na smanjenje plata. Koji će biti efekti smanjenja plata, to ću govoriti kada bude rasprava u pojedinostima na član 5, gde imam svoj amandman.
Izneću vam, otprilike, koliko je uštedom na platama i uštedom u Ministarstvu za KiM ukupno napravljena ušteda na teritoriji AP KiM. Budžet za Ministarstvo za KiM je smanjen za dve milijarde i 200 miliona dinara. Ministarstva su smanjila svoj budžet za oko milijardu i 600 miliona, bez Ministarstva zdravlja, a pretpostavlja se da je u Ministarstvu zdravlja, s obzirom da nemam tačan podatak, otprilike isto smanjen budžet za milijardu i 600 miliona. To je ukupno pet milijardi i 400 miliona smanjen budžet za teritoriju AP KiM.
Ako uzmemo u obzir da ovim članom 4. nije predviđen nijedan dinar za KiM, u tom smislu sam podneo ovaj amandman i molim Vladu Republike Srbije da ga prihvati. U suprotnom, nemojte se ljutiti kad mi za ovom govornicom iznesemo stav da se Vlada Republike Srbije za KiM zalaže samo deklarativno.