Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 126 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju članovi Vlade i gospodin Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija, i gospođa Ružica Stojiljković, pomoćnik direktora Uprave za trezor. Sa nama je, naravno, ministarka Diana Dragutinović.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2009. GODINU (pojedinosti)
Na član 5. razdele 1. i 14. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Juče je bilo reči.
Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdele 2. i 14. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Aleksandar Martinović ima reč.
Iskreno se nadam da ćete u vremenu, koje je dovoljno za pojašnjenje amandmana, izneti svoj stav po ovom amandmanu.

Gospođo Đukić-Dejanović, zaista sam zadivljen vašom brigom da se ova rasprava o amandmanima na Predlog zakona o budžetu odvija u najboljem mogućem redu, ali verujte mi imam isti cilj kao i vi. Nemojte ništa da se brinete. Dakle, zaista ćemo se potruditi da ove amandmane obrazložimo na što je bolje mogući način.
Podneo sam amandman na član 5. razdeo 2, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 422 - troškovi putovanja predsednika Republike i predložio sam u amandmanu da se troškovi putovanja predsednika Republike za 2009. godinu smanje sa 43 miliona na 20 miliona, ali da se zato povećaju subvencije javnim nefinansijskim preduzećima sa 17 milijardi 285 miliona na 17 milijardi 308 miliona, a u koloni osam da se povećaju sa 17 milijardi 885 miliona na 17 milijardi 908 miliona.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman iz sledećih razloga - "Amandman se ne prihvata iz razloga što su sredstva za troškove putovanja u okviru razdela predsednika Republike predložena u skladu sa nadležnostima i potrebama ovog budžetskog korisnika".
Gospođo Dragutinović, mislim da je ovo obrazloženje krajnje paušalno i da ste ga napisali reda radi, da se nešto napiše zašto se amandman ne prihvata.
Meni je potpuno jasno da šef države, odnosno predsednik Republike mora da ima predviđena finansijska sredstva za troškove putovanja u zemlji, a pogotovu u inostranstvu, ali niste me ubedili zašto mora da ima baš 43 miliona. Teško može da se utvrdi na osnovu kojih kriterijuma ste došli do toga da za troškove putovanja predsednika Republike treba odvojiti baš 43 miliona.
Kada predviđate određena budžetska sredstva za određene budžetske korisnike, pa i za predsednika Republike, onda valjda vodite računa o tome kakvi su bili rezultati rada tog budžetskog korisnika, šta je taj budžetski korisnik dobro doneo državi Srbiji i njenim građanima, valjda je to osnovni kriterijum na osnovu koga opredeljujete i odgovarajuće budžetske iznose za sledeću budžetsku godinu. Tako bi valjda trebalo da bude.
Ako pokušamo da analiziramo koji su to rezultati rada aktuelnog predsednika Republike Borisa Tadića, onda ne dolazimo baš do vrlo srećnih zaključaka. Boris Tadić je postao predsednik Republike u junu, ako se ne varam, 2004. godine. Vi se sećate kakva su bila obećanja Borisa Tadića.
Ukoliko on pobedi na izborima očuvaće se državna zajednica Srbija i Crna Gora. On će, zajedno sa svojim zapadnim prijateljima, da reši problem KiM, tako da to bude u interesu Srbije. Sećate se 2004. godine, obećavano je milion novih radnih mesta i obećavano je da će Srbija, najverovatnije, do 2008. godine da postane, ako ne član, a ono sigurno kandidat za ulazak u EU.
Sada da vidimo šta je bilo sa tim obećanjima predsednika Republike, kome je Vlada za 2009. godinu namenila 43 miliona za troškove putovanja. Državna zajednica Srbija i Crna Gora nestala je u maju 2006. godine, na osnovu falsifikovanih rezultata referenduma u Crnoj Gori. Vlast u Beogradu je te rezultate prihvatila i na osnovu tog lažiranog referenduma Crna Gora je odvojena od Srbije.
Šta se desilo sa KiM, gospođo Dragutinović? Na poziv Borisa Tadića i Vuka Jeremića na KiM došla je, suprotno Ustavu Srbije, suprotno Rezoluciji 1244, misija Euleks. Boris Tadić je obmanuo građane Srbije, jer je tvrdio, a to u stvari tvrdi i danas, da je Euleks na KiM došao na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN i da će Euleks biti prisutan samo u sredinama u kojima pretežno i dominantno žive Albanci, a da će u srpskim sredinama ostati misija Unmika.
Vama je narodni poslanik SRS-a, Ljubomir Kragović, koji dolazi sa KiM nekoliko puta ponovio da od Unmika na KiM nema ni traga ni glasa i da je jedina misija koja tamo postoji misija Euleksa, dakle, misija EU.
Boris Tadić, kome vi, gospođo Dragutinović, namenjujete 43 miliona dinara za putovanja u 2009. godini, pristao je na to da misija Euleksa bude statusno neutralna, što znači da nju ne zanima suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, da nju ne zanima Ustav Srbije i da nju ne zanima Rezolucija 1244, koja garantuje taj suverenitet i teritorijalni integritet.
I ne samo da ih ne zanima, ne samo da su statusno neutralni, oni nisu statusno neutralni. Zvaničnici Euleksa i zvaničnici EU jasno i glasno poručuju i Srbiji i međunarodnoj javnosti da je Euleks došao na KiM da ojača, kako oni kažu kosovske institucije, kako bi se Kosovo brže integrisalo u EU.
To, dakle, nije statusno neutralna misija, to je i te kako statusno pristrasna misija, ali u odnosu na Albance na Kosovu i Metohiji, zato što Euleks ima zadatak da obezbedi pravni, politički i ekonomski ambijent da Kosovo i Metohija definitivno budu odvojeni od Srbije i da kao takav odvojeni deo Srbije brže pristupe Evropskoj uniji.
Šta je bilo sa obećanjem o otvaranju novih radnih mesta? Evo vidimo u 2008. godini šta je bilo sa tim obećanjem. Ne da se nisu otvorila nova radna mesta, pogotovo ne milion novih radnih mesta, nego su desetine hiljada ljudi ostale bez posla.
Svaki dan ispred Narodne skupštine Srbije, ispred Vlade Srbije, ispred ministarstava, protestuju ojađeni radnici, koji su ostali bez svojih radnih mesta ili koji rade za neke bedne plate, na osnovu kojih ne mogu da izdržavaju ni sebe, ni članove svojih porodica.
Ne treba da vas podsećam, gospođo Dragutinović, na činjenicu da je upravo Boris Tadić, aktuelni predsednik Republike, mnogo puta zloupotrebljavao troškove putovanja koje ima po zakonu o budžetu, tako što je putovao na razna sportska takmičenja, na Olimpijske igre, na fudbalske i košarkaške utakmice.
Ali, nije ni to najveća šteta. Čovek je putovao, možda voli sport, ali on je vrbovao sportiste da postaju članovi Demokratske stranke. Za njega su sportisti maskote Demokratske stranke. On potpuno politizuje sportiste u Republici Srbiji. Ne samo da zloupotrebljava finansijska sredstva koja su namenjena za troškove putovanja predsednika Republike, on pokušava da i sport u Republici Srbiji stavi pod kapu Demokratske stranke, odnosno pod svoj lični režim.
Vi znate, gospođo Dragutinović, kao što i ja znam, kao što znaju i svi narodni poslanici, da se to desilo i tokom 2008. godine, da je Boris Tadić u 2008. godini, da ne idemo dalje u prošlost, na mnogo načina zloupotrebljavao budžet, da je zloupotrebljavao sportska takmičenja i da praktično nema nijednog srpskog sportiste koji je postigao neki značajniji uspeh na međunarodnom takmičenju, a da ga Boris Tadić na direktan ili indirektan način nije svojatao da je to njegov sportista, da je to njegov prijatelj, da podržava njegovu DS itd.
Zaista me zanima, gospođo Dragutinović, gde će to Boris Tadić da putuje tokom 2009. godine, kada ste mu namenili čitavih 43 miliona za troškove putovanja? Srbija od tih njegovih silnih putovanja u inostranstvo nije videla baš neku veliku korist. Znate, Boris Tadić je, zajedno sa Milom Đukanovićem, sahranio državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Boris Tadić je uradio ono za šta svaki pošteni Srbin, svaki pošteni građanin Srbije nije mogao da veruje da će jedan predsednik Republike da uradi. Boris Tadić je indirektno pristao na to da Kosovo i Metohija budu odvojeni od Republike Srbije.
To je, gospođo Dragutinović, ono što NATO pakt, što SAD od 1999. godine traže, da se pojavi jedan srpski političar koji će dati legitimitet za odvajanje Kosova i Metohije od Srbije, a to je uradio baš Boris Tadić, jer je uz njegov blagoslov i na njegov poziv na Kosovo i Metohiju došla misija Euleksa. Takvom čoveku, gospođo Dragutinović, vi opredeljujete 43 miliona dinara za troškove putovanja u inostranstvo.
Da li se sećate, gospođo Dragutinović, kada je SRS i kada su nacionalne i državotvorne opozicione stranke organizovale protest ispred Doma Narodne skupštine u februaru ove godine zbog nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane Albanaca?
Da li se sećate da je Boris Tadić baš na taj dan hitno i službeno morao da otputuje u Rumuniju, da nije imao hrabrosti da pogleda okupljenom narodu u oči, da mu se obrati, da kaže šta će država Srbija da uradi po pitanju odvajanja Kosova i Metohije od Srbije? Ne, nego je pobegao u Rumuniju, navodno u službenu posetu koja je trajala, zamislite, čitav jedan dan i kada se završio narodni protest, on se vratio u Republiku Srbiju kao da se ništa nije desilo.
Da vas podsetim, gospođo Dragutinović, na ono što znaju, ne samo što znaju dobro upućene diplomate, to je sada već postala javna tajna, da ona igra sa Međunarodnim sudom pravde u Hagu, odnosno sa našom inicijativom da će Međunarodni sud pravde da da mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije bilo u skladu sa međunarodnim pravom ili ne.
Da je to opet jedna brutalna podvala Borisa Tadića, zato što on već sada zna, garantujem da zna, možda vama neće da kaže, ali u dobro upućenim diplomatskim krugovima se o tome uveliko priča, kakvu će odluku da donese Međunarodni sud pravde povodom inicijative Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da se otvori pitanje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Borisu Tadiću, tome kome vi opredeljujete 43 miliona da bi putovao po belom svetu i na najgrublji mogući način gazio interese Srbije, već sada se zna kakvo mišljenje će da da Međunarodni sud pravde, a to znaju i Boris Tadić, to zna i Vuk Jeremić, to zna i Tibor Varadi, taj naš vajni zastupnik pred Međunarodnim sudom pravde. Međunarodni sud pravde, gospođo Dragutinović, doneće mišljenje koje će imati dva stava. U prvom stavu će da se kaže - načelno, imajući u vidu Povelju Ujedinjenih nacija, nije dozvoljeno da se od jedne suverene države odvoji jedan deo i da se proglasi novom suverenom državom.
Drugi stav će da glasi - ali, imajući u vidu specifične okolnosti koje vladaju na Kosovu i Metohiji, imajući u vidu činjenicu da je Miloševićev režim počinio genocid nad albanskim življem na Kosovu i Metohiji, da se desilo etničko čišćenje, imajući u vidu činjenicu da na Kosovu i Metohiji živi 90% Albanaca i da je najveći broj od tih 90% protiv života u zajedničkoj državi sa Beogradom, Međunarodni sud pravde smatra da je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije bilo u skladu sa principima međunarodnog prava.
Znate li šta će onda da se desi? Onda će taj Boris Tadić, taj svetski putnik, da izađe pred kamere nacionalne televizije i da kaže - građani Srbije, učinili smo sve što smo mogli, iskoristili smo sva diplomatska, pravna i politička sredstva, obratili smo se Međunarodnom sudu pravde, ali eto, čak je i Međunarodni sud pravde rekao da je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije bilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Onda će se desiti onaj finalni akt izdaje države Srbije, vlast i režim Borisa Tadića i de jure će priznati nezavisnost Kosova i Metohije i onda Srbija, srpski narod i sva buduća pokolenja jednostavno više neće imati pravnog osnova i bilo kakve pravne veze sa Kosovom i Metohijom.
(Predsednik: Vreme.)
Eto, gospođo Dragutinović, pokušao sam u ovih 15 minuta da vam objasnim zašto ovom i ovakvom predsedniku Republike ne treba dati 43 miliona dinara, da bi tokom 2009. godine po belom svetu gazio interese Srbije i srpskog naroda.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdele 2, 3, 7, 9. i 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šormaz.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodin Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam jedan, čini mi se, komplikovan amandman, ali nije komplikovan, nije mnogo. Komuniciramo i ovako, bitno je kada je kratak rok da komuniciram sa ministarkom.
Opredelio sam se za to da pokušavam da nađem, a naravno da se ne promeni ona ulazno-izlazna strana budžeta, da tako kažem, da nađem više novca, shodno situaciji, u kojoj se nalazimo, ovim amandmanom, pre svega za Državnu revizorsku instituciju, kao i za Vojsku Republike Srbije.
Kada je takav Poslovnik i kada imamo takav odnos, možda bi trebalo da razmislimo kako prema budžetu u narednom periodu, prema ovom zakonu da baš ne primenjujemo Poslovnik, ovakav kakav jeste, nego da nađemo neka druga rešenja za zakon o budžetu, opet shodno standardima, da kažemo, demokratskih društava, jer ovaj član je zaista komplikovan.
Kada bi doneli budžet, pa kada bi videli na koliko je strana, svaki poslanik ima pravo na jedan amandman na jedan član. Onda moramo i takve stvari, kao što je, recimo, novac za Državnu revizorsku instituciju ili Vojsku Republike Srbije da stavljamo u jedan amandman, što nije dobar primer.
Zaista postoji potreba za jačom borbom protiv korupcije u javnom sektoru, to je ovih prethodnih par meseci bilo i te kako aktuelno po pitanju javnih preduzeća. Sada vidimo da će se krenuti u neku vrstu revizije poslovanja Ministarstva odbrane, zbog svega ovoga što je rekao načelnik Generalštaba. U suštini, sve je to posao Državne revizorske institucije, koja nije počela ni da funkcioniše.
Mogu da se složim sa ministarkom da ona kaže - znate, oni su dobili novca onoliko koliko su tražili. Međutim, to nije prihvatljivo.
Znači, oni mogu da traže malo, ali moraju da rade mnogo više. Da bi radili mnogo više, mi moramo da im obezbedimo uslove.
Ajte da im obezbedimo uslove, da odredimo, izglasamo taj novac za Državnu revizorsku instituciju, pa onda, ako ne rade, da kažemo - ljudi, vi ne radite vaš posao, došlo je vreme da vas menjamo, da biramo drugu Državnu revizorsku instituciju.
Znači, ovako, na ovaj način, oni uvek mogu da imaju alibi, kako njima Vlada ne da novac, prostor da rade, Vlada kaže - oni imaju toliko u budžetu, toliko su tražili i nema prave kontrole poslovanja ni javnih preduzeća, ni kontrole kako se budžet troši.
Državna revizorska institucija treba da kontroliše i lokalne samouprave u tome kako rade. Znači, to je potrebno razviti kao instituciju.
Potrebno je napraviti, u nekim državama se to zove - komisija za kontrolu, imaju saradnju na evropskom nivou između sebe te institucije. Ali, mi nekako tu stojimo u mestu. Nigde ne krećemo.
Po meni, ovde se ne povećava nešto, to je nekih 300 miliona. Vezano je i za ovu priču kako nemaju prostor, ne znam, tamo neki ministar neće da se iseli ili da im da prostor, pa onda treba veći broj zaposlenih da bi se radila kontrola na pravi način.
Kažem - nije to samo kontrola budžeta u pitanju, nego svih javnih preduzeća, svih ministarstava, svih javnih preduzeća i ustanova i njihovog poslovanja, svih budžetskih korisnika, bilo da se radi o Republici, bilo da se radi o lokalnoj samoupravi.
Gde sam tražio novac za njih? Recimo, kod predsednika Republike, u nekim delovima sam tražio da vidim gde njemu da se smanji novac, jer je on prvi čovek koji je rekao da treba da se bori protiv kriminala i korupcije. Prvi treba valjda da da primer da se smanji novac u njegovom kabinetu, pa da se da onima koji treba da se bore protiv korupcije.
Zatim, Generalni sekretarijat Vlade, recimo, predviđeni troškovi putovanja u Generalnom sekretarijatu Vlade, verovali ili ne, jeste 94 miliona dinara. Smanjio sam na 44, ovim amandmanom sam predložio da se pedeset prebaci Državnoj revizorskoj instituciji.
Zatim, Kancelarija za saradnju sa medijima, ionako iovako ta kancelarija očigledno obmanjuje građane sa informacijama koje daje o radu Vlade Republike Srbije. Vidimo na ulici da je potpuno drugačije kada sindikati izađu, da nije ono što priča Vlada to što se radi, šta će im onda i toliki novac? Sa 37 miliona na 16 miliona, recimo, za plate i zarade, jer šta će njima tolike plate? Tamo je dovoljno da rade dva čoveka, smanjujemo javnu potrošnju, štedimo, a opet kažem - potrebnije je Državnoj revizorskoj instituciji.
S druge strane, Vojska, nedopustivo je da se ide ispod, a 2,4 BDP-a je neki minimum koji bi trebalo opredeliti u budžetu za potrebe Vojske. To je neki minimum.
U Vojsci se žale da je sada manje. Videli smo, načelnik Generalštaba je uostalom to rekao na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, da to što je predviđeno, pa čak i ono što ima ne koristi se na pravi način.
Mi smo doneli već jednom, to mora da se shvati, parlament je doneo odluku o vojnoj neutralnosti. Strategija nacionalne bezbednosti, strategija odbrane na osnovu toga moraju do budu donete. Sve potrebe Vojske, jer svi znamo da zbog te novonastale situacije, otprilike 2,5 do 3.000 novih vojnika profesionalnih, a da ne pričam da nije krenula profesionalizacija, plus na ono što je predviđeno, treba da povećamo za još 3.000 profesionalnih vojnika Vojsku.
To ništa neće moći da bude urađeno od onoga što je sada predviđeno budžetom za Vojsku. Znači, apsolutno ništa. Svi stručni ljudi iz Vojske, ceo Generalštab, svi ostali to kažu.
Prema tome, hoćemo li da budemo bezbedni, hoćemo li da imamo Vojsku onako kako Srbija zaslužuje, i kakva je Srbija, s obzirom na poziciju u kojoj se nalazi i na stratešku odluku o vojnoj neutralnosti koju je donela, hoćemo li se na takav način opredeliti?
Imamo dobre primere. Nije tačno. Stalno se ovde širi zabluda. Ima više zemalja koje su članice EU, a koje nisu članice NATO-a, Švedska, Finska, Austrija, takođe, ima koja nije članica NATO, ni EU - Švajcarska itd. Znači, ima više takvih zemalja, imaju svoju praksu u upotrebi vojske, imaju svoju praksu u korišćenju nacionalne strategije o bezbednosti itd.
Možemo da prilagodimo mnogo toga onome što je naša potreba. Nema potrebe da i dalje neko razmišlja o NATO paktu, a meni ova poslednja događanja oko vojske se čine da neko tu namerno nešto radi. Samo razmislite o terminu, onoga dana kada je predsednik Republike sa nadležnim direktorima i ministrima potpisivao ugovor o gasno-naftnom sporazumu, tog dana je izašao intervju generala Ponoša u "Politici" i listu "Alo", istog dana.
Mene neko da ubedi da to nije poruka sa one druge strane vlasti u Srbiji, ne može niko. Inače, ne bi bilo istog dana, bilo par dana ranije, pet dana kasnije, danas bi se to događalo, ali na ovaj način kako se desilo, sasvim sigurno je bila i poruka.
Pokušao sam, takođe, Vojsci da nađem novac tamo gde mi se čini da je preterano dat, da li na osnovu ovoga, oni su tražili, ovi drugi su tražili, pa su dobili toliko. Verujem da je i Vojska tražila više. Kako ona nije dobila toliko koliko je tražila?
Na primer, kabineti potpredsednika Vlade, šta će im, osim Krkobabića, kome svakako i ne treba kabinet, nije trebalo ni da bude u Vladi, ali ajde, to mu je jedina funkcija. Ovi drugi, recimo, Dačić ima kabinet u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Dinkić ima kabinet u svom ministarstvu, Đelić ima kabinet u svom ministarstvu. Šta će im ovi kabineti, šta će im ovoliki troškovi? To su veliki novci, 72 miliona, 67 miliona, 60 miliona za tamo neke savetnike, za ljude koji su zaposleni u tim kabinetima, a pričamo o smanjenju javne potrošnje.
S druge strane, EK, recimo, turizam - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama - 1,980 milijardi. Dve milijarde, da li su ovo ta skijališta ili šta već? Opet ne vidimo po stavkama gde to ide, za šta ide 1,980 milijardi u toj klasifikaciji.
Ili, na primer, EK 481, isto Ministarstvo turizma - dotacije nevladinim organizacijama 50 miliona. Znači, završava se izvršavanje budžeta za 2008. godinu i vidimo pun Beograd bilborda o Petrovcu na Mlavi, o Staroj planini. Šta će to u Beogradu? To treba u Beču da reklamiramo. Što stavljamo bilborde u Beogradu za takva mesta? Da li je sada trenutak, u ovoj situaciji na takav način trošiti novac?
Ili, na primer, nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP, znači, dodatno 550 miliona. Ima tu svačega, turističke destinacije, menadžment turističkih destinacija. Slušali smo ministarku kako kritikuje tamo neki upravni odbor, Stara planina, da joj nije jasno kako su trošili novac i na ostale stvari.
Znači, tu sam, verovali ili ne, našao negde oko 1,5 milijardi ovim amandmanom novca za potrebe vojske. Obrazloženje Vlade je, otprilike, ne prihvata se zato što su sredstva namenjena za navedene troškove predložena u skladu sa nadležnostima i potrebama ovih budžetskih korisnika.
Znači, to su njihove nadležnosti, to su njihove potrebe, ali nigde pojedinačno ne vidimo za šta je taj novac toliko odvojen, a znamo kolike su potrebe Vojske Republike Srbije, vidimo u kakvoj situaciji se nalazimo, znamo da je bezbednost zemlje, doduše, ovim potpisivanjem u Moskvi je donekle popravljena, ali da je još uvek i te kako ugrožena i da je potrebno da država Srbija, shodno odluci o neutralnosti, ima jaču vojsku. Naravno da je potrebno da ima jaču Državnu revizorsku instituciju, ako želimo stvarnu kontrolu trošenja javnih sredstava, trošenja budžeta u svim segmentima našeg društva i javnog sektora.
Ako to zaista želimo, onda mislim da ovaj amandman treba da bude prihvaćen. Naravno da će neki zbog toga biti uskraćeni, to nije sporno, uvek je tako kada se radi na budžetu, ali mislim da je potrebno da odredimo prioritete mnogo bolje nego što ih je uradila ova vlada u predlogu. Konačno, mi donosimo budžet, a oni samo daju predlog budžeta. Zahvaljujem.

Gospodin Dragan Todorović ima reč o ovom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, nema nama pomoći. Možemo mi da osnivamo komisije... (dobacivanje iz sale) izgleda da su nekoga pustili iz kućice, pa se čuje.
Ono što se radi od 2001. godine pokazuje da ova vlast ni na koji način ne samo da nema nameru da poštuje zakon, nego će iskoristiti svaki trenutak da zakon zloupotrebi i da radi onako kako njima odgovara. Između ostalog, juče sam pokazao podatke vezano za Ministarstvo telekomunikacija, gde ste imali prilike da vidite kako ministar isplaćuje, navodno, za neke poslove koji su urađeni, za 42 radnika u njenom ministarstvu, pa kako im je ostalo 250 miliona.
Sada ću vam pokazati podatke vezano za grad Beograd i gradsku upravu od 2001. do 2003. godine.
Ovi podaci su dobijeni na osnovu Zakona o dostupnosti informacija i vezani su za budžetsku inspekciju Ministarstva finansija; budžetski inspektori Nada Metikoš i Lazar Nikolić; zapisnik o kontroli materijalno-finansijskog poslovanja i nenamenskoj upotrebi budžeta za period 2001. do 2003. godine; broj nalaza zapisnika 401-00-00591/03, od 9.7. Trajanje kontrole - započeta 21. maja 2003. godine, okončana 10. maja 2004. godine. Ukupno 50 stranica teksta vezano za ovu kontrolu.
"Budžetska inspekcija je pre kontrole utvrdila da su za materijalno-finansijsko poslovanje Gradske uprave grada Beograda u kontrolisanom periodu bila odgovorna sledeća lica: Radmila Hrustanović, predsednik Skupštine grada Beograda; Nenad Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda; Tamara Stojčević, sekretar Gradske uprave; Tišma Marko, sekretar Sekretarijata za finansije; Ljiljana Brdarević, zamenik sekretara Sekretarijata za finansije i Ljubiša Lučić, pomoćnik sekretara Sekretarijata za finansije." Svi su kadrovi iz DS.
"U postupku kontrole budžetska inspekcija je otkrila da je gradska vlast u periodu od 2001. do 2003. godine odgovorna za sledeće: 146.945.000 dinara je nenamenski utrošeno, pa je naloženo da se ovaj novac vrati u budžet grada Beograda, u ostavljenim rokovima".
Ujedno vam postavljam i poslaničko pitanje, da mi odgovorite da li i kada su ova sredstva vraćena po nalogu inspekcije?
"Više od 235.000.000 dinara iznosi vrednost tendera koji je gradska vlast na nezakonit način sprovela, štimovanjem tenderskih ponuda i kršenjem zakona. Sto trideset šest miliona dinara iznose nezakoniti transferi iz budžeta Grada, koje je gradska vlast izvršila bez ikakvog pravnog osnova.
Više od 500.000.000 dinara iz budžeta grada Beograda je utrošeno kršenjem zakona i propisa od strane gradske vlasti, u periodu od 2001. do 2003. godine, utvrđeno je nalazom budžetske inspekcije".
Ovo su podaci koji na najbolji način govore kakva je ova demokratska vlast i ko je došao 2001. godine na vlast. Sada da krenemo i po tačkama, koliko novca je za šta utrošeno. Osamdeset šest miliona je utrošeno nezakonito na kupovinu socijalnog mira. Kaže: "Sredstva nezakonito isplaćena iz tekuće budžetske rezerve koja služi za druge napomene, a ne za isplatu solidarne pomoći."
Nezakonito dotirano 5.570.000 Sindikatu Gradske uprave; 45.000.000 nezakonito je utrošeno na isplate plata; 160.000 nezakonito sklapani ugovori o delu. Inspektori su utvrdili da su ugovori sa izvođačima sklapani posle rokova utvrđenih za vršenje zadataka i ugovora; da ugovorima nije definisan obim posla, već samo naveden opis posla; da su isplate naknada vršene bez overe da je posao izvršen; da su za isti opis poslova i za isti period utvrđivani različiti iznosi naknada.
Pet miliona i nešto je nezakonito isplaćeno za prevoz zaposlenih; 6.700.000 sredstva za izmirenje nekih poreskih obaveza; 45.000.000 nezakonito je preneto iz budžeta Grada JP "Gradsko stambeno". Inspekcija je naložila da se 45,6 miliona dinara u roku od 30 dana vrati u budžet grada Beograda. Takođe i ovo postavljam kao poslaničko pitanje, da li je ovaj novac vraćen u budžet grada Beograda?
Kaže, posebno su interesantne česte konstatacije budžetskih inspektora, koji u svom nalazu navode da im u toku kontrole mnogobrojna finansijska dokumentacija nije bila dostupna i da su čelnici Gradske uprave tvrdili da ne poseduju tražena dokumenta.
Nezakoniti transferi iz budžetskih rezervi grada Beograda. Na osnovu zaključaka IO Skupštine grada Beograda, kaže 17,8 miliona dinara nezakonito transferisani iz budžeta grada na račun JKP Beogradske elektrane, 15 miliona dinara nezakonito preneto iz stalne budžetske rezerve, 40 miliona nezakonito preneto Preduzeću za izgradnju železničkog čvora, 6,7 miliona nezakonito preneto JP Gradsko stambeno, 9,7 miliona, 1,5 miliona, 22,7 miliona itd. Sve nezakonito.
Nezakonitosti u javnim nabavkama. Kaže, manje nabavke, nabavka vozila. Gradska uprava grada Beograda izvršila nabavku vozila u iznosu od 3,3 miliona dinara od firme ADM iz Knića. Međutim, budžetska inspekcija je utvrdila da je ova nabavka bila nezakonita, jer firma ima svoju ponudu i dostavila je posle roka za dostavljanje ponuda, dok su pre nje ponudu dostavili Auto-Čačak iz Čačka i Ivanić iz Iriga.
Nabavka nameštaja, sećate se Aerodroma "Nikola Tesla", fikusa od 800 hiljada, kašičica od nekoliko hiljada itd. Kaže, nabavka nameštaja.
Nabavka kancelarijskog nameštaja, stolice za Gradsku upravu u 2001. godini koštale 3,1 miliona dinara, dok je za tu namenu finansijskim planom bilo predviđeno 1,2 miliona.
Nabavka jarbola, ovo je vrlo interesantno, šest jarbola za zastave u vrednosti od 873 hiljade dinara, firma dobila "Progres" iz Valjeva.
Međutim, od četiri prispele ponude, bilo je i povoljnijih ponuda od "Progresa", utvrdili su budžetski inspektori. Postavlja se pitanje zbog čega je dobio ponuđač koji je imao lošiju ponudu? Ima i nekih fotokopir aparata, to nije interesantno.
Interesantna je nabavka 20 autobusa za GSP. IO Skupštine grada, zaključkom iz decembra 2002. godine, opredelio je 127,9 miliona za nabavku 20 autobusa za GSP. Tender je raspisan i komisija je kao najpovoljnijeg ponuđaja izabrala "Ikarbus", čija je cena jednog autobusa iznosila 7,6 miliona dinara, odnosno za 20 autobusa 159,9 miliona.
Interesantno da je komisija odlučila, i pored toga što je "Ikarbus" bio najpovoljniji, da se izabere firma Unibros stil. Ta ponuda je bila mnogo veća. Budžetska inspekcija je utvrdila da je ova nabavka bila nezakonita, jer je sprovedena štimovanjem tendera, uz kršenje tada važećih propisa. Doći ćemo samo polako, bez nervoze.
Interesantno je ko je ova firma Unibros stil. Kaže, prijavila je za 2001. godinu ukupan prihod od 333 hiljade, rashod od 447 hiljada dinara i gubitak od 114 hiljada. Prijavila se za nabavku 20 solo autobusa. Veći promet ima obična trafika. Ova firma je samo posredovala između FAP-a i gradske vlasti. Samo posredovala, ne pravi ona autobuse. Interesantno je da vi niste znali da možete direktno sa FAP-om da sklopite ugovor.
Nabavka 10 solo trolejbusa za GSP, raspisan tender 5.4.2002. godine. Pristiglo sedam kompletnih ponuda. Kaže, međutim, tri firme su ušle u uži izbor, nakon obavljenih razgovora, iste su dostavile dopunu ponude u pogledu cena i rokova. Kako je to moguće?
Stvarno mi nije jasno, ministre, kako je ovo moguće. Kaže, iako je imala najnepovoljnije uslove iz osnovne ponude, firma Unibros stil je za ponuđeni model trolejbusa, koji je iznosio 71 milion po komadu, smanjila na 64 hiljade dolara. Ostale dve firme nisu smanjivale, jer su dale realne cene, jedna je dala 64.998 dolara, a druga 64.500 dolara.
Pogledajte vi očigledan kriminal, pogledajte očigledan kriminal. Dao je 71.500 dolara po komadu, kada su se pojavili jeftinije ponude, on naknadno smanjio cenu da bi dobio posao. Normalno da je budžetska inspekcija dostavila nalaz da je nabavka trolejbusa u visni od 39,3 miliona dinara izvršena na nezakonit način, uz kršenje propisa i procedura javne nabavke.
Nabavka pet solo gradskih autobusa za potrebe Saobraćajnog preduzeća "Lasta" Beograd. Nabavka je izvršena 6.8.2002. godine, po ugovoru Sekretarijata za saobraćaj kao naručioca. Cena autobusa iz ponude firme Unibros po komadu je iznosila pet miliona i 454 hiljade, a cena Ikarbusovog pet miliona 350 hiljada. Razlika je 104 hiljade, pa puta pet, petsto i nešto hiljada. Na bazi ovoga takođe je budžetska inspekcija utvrdila da je izvršeno na nezakonit način.
Interesantno, Unibros i Unibros stil nisu iste firme, obe su sa Kipra, jedna je osnovana u Limasolu, a druga u Nikoziji. Izgleda da im je kum isti, ali nema puno mašte. Unibros stil i Unibros. Verovatno kada bi se malo dublje začeprkalo da bi našli da je to u stvari jedna te ista firma ili jedan te isti vlasnik.
Kaže, nabavka poništavača karata za Beograd; ovde je, takođe, prekršen zakon, utvrdila je budžetska inspekcija. Naređeno je da se pare vrate. Da vam ne pričam, nezakonitosti u prihodima i rashodima itd. Službeni put u Pariz, kaže, isplata itd, a da pri tom nije dostavljena validna dokumentacija kojom se pravda ovaj utrošak. Nije mnogo u pitanju, kada uzmemo Bojana Krišta, oni su tu samo 700 hiljada dinara. Nije to nešto mnogo.
Epilog, gledam na vreme, ne bih hteo da kršim Poslovnik, kada su budžetski inspektori na osnovu svog nalaza 17. novembra 2004. godine, ministre, podneli prekršajnu prijavu protiv 10 odgovornih lica u Gradskoj upravi, ova prijava je 17. novembra 2005. godine odbačena, pazite posle godinu dana, odbačena u svim segmentima i to zbog zastarelosti ... (Predsednik: Vreme.) prekršajnog gonjenja koje je bilo moguće samo godinu dana od činjenja prekršaja.
Šta da se radi, poštuju zakon, neće ljudi, a sada kaže, ima i krivičnog dela. Ima, Boško, sada ćete da vidite...(Predsednik: Vreme.) Kaže, budžetski inspektori, evo završavam, dana 16. septembra 2004. godine, svoj nalaz sa pratećom dokumentacijom prosledili su Republičkom javnom tužilaštvu na dalje postupanje i utvrđivanje krivične odgovornosti odgovornih u Gradskoj upravi. Tužilaštvo je 18. maja 2005. godine predmet arhiviralo u formi službene beleške, smatrajući da nema elemenata krivičnih dela u konkretnom slučaju. Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je takođe odbacilo prijavu za privredne prestupe, koje je budžetska inspekcija podnela protiv odgovornih u Gradskoj upravi.
Gospođo ministar, ovo je samo jedan mali delić iz svega onoga što se dešavalo od 2001. godine, da ne govorim o brojnim privatizacijama šta se sve tu dešavalo, da pomenem samo Sartid i tako dalje. Sada je potpuno jasno zašto ne radi Revizorska komisija, sada ne treba ništa pričati, sve je jasno, jer i oni koji rade nema nikakve koristi. Utvrde ovoliki kriminal i pojeo vuk magarca, nikom ništa, niko nije odgovoran, a vi žuti kradite i dalje.

Narodni poslanik Miletić Mihajlović ima reč. Htela bih  samo da kažem da ste ilustrovali način distribucije sredstava gradskog budžeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi bila namera da se javim, ali svakako da ne bih remetio rad u okviru ovoga što imamo mogućnost da po amandmanu diskutujemo i razgovaramo, samo jedna kratka opaska na ono što je gospodin Šormaz, ne verujem da je u nekom negativnom kontekstu, pomenuo pojavu bilborda koji propagiraju i druge vrednosti koje se nalaze van Beograda, kao što je bilbord koji prikazuje prizore prirodnih lepota iz Petrovca na Mlavi ili drugi koji prikazuju prizore sa Stare planine, ili nekih drugih krajeva Srbije.
Svakako da mi iz SPS i JS podržavamo jedan takav vid prikaza u velikim gradovima svega onoga što su svakako neosporne vrednosti i drugih krajeva naše lepe Srbije. Potrebno je, naročito kod mlade generacije, razviti svest da se život odvija, sa svim svojim vrednostima i prednostima, i van Beograda, a od Beograda sve to tako nije daleko, možda na sat-dva, gde ima i zdravog vazduha i čiste prirode, i zdrave hrane, i svakako da treba da obratimo pažnju i naučimo, pre svega, mladu generaciju da je Srbija jednako vredna i važna u svim njenim delovima.
Iz tih razloga podržavamo jednu takvu politiku regionalnog razvoja i ulaganje u svim njenim delovima. Prema tome, možda sam preosetljiv ako se pomene Petrovac na Mlavi u nekom negativnom kontekstu, mada nije učinjena nikakva povreda ili etiketiranje u tom pravcu, ali verujte da sam osetljiv na to, gospodine Todoroviću. Dođite i vi u Petrovac na Mlavi.
Đura Jakšić je rekao u svojoj pesmi "Put u gornjak: Od Velikog Sela, do samoga Ždrela, kao da je vila ćilim razastrela". Veliko Selo je početak opštine Petrovac na Mlavi, a Ždrelo je kraj prema Homolju.
Dođite, dragi Beograđani, tamo da vidite šta je lepota, a vi iz Vlade svakako propagirajte Petrovac na Mlavi, Staru planinu, sve delove, Šumadiju itd, i u Novom Sadu, i u Nišu, i u Beogradu, jer je Srbija jednako važna i jednako lepa u svim njenim delovima.

Zahvaljujem gospodinu Mihajloviću što nas je podsetio na lepotu Gornjaka.
Reč ima gospodin Šormaz.

Potpuno sam pogrešno protumačen ovde. Prvo, nisam rekao ništa negativno za Petrovac na Mlavi. Nisam iz Petrovca na Mlavi, ali sam u Gornjaku cepao drva u manastiru kada je bilo potrebno za zimu igumaniji.
S druge strane, baš sam rekao suprotno - što ti bilbordi, te reklame ne idu u Beč, u London, u Pariz, zašto tamo ne reklamiramo Srbiju, zašto tamo ne reklamiramo lepote Srbije da donesemo novac u budžet Petrovca na Mlavi, da donesemo novac tamo gde je lepo, nego ovde uzmemo budžet, pa uzme neko turizam, Dinkić, pa onda on raspoređuje, i baš sad, na kraju, što to nije stavio u martu, u aprilu, nego sada kada se završava realizacija budžeta, da slučajno ne ostanu nerealizovane pare, ajmo sada kačimo, pet dana pred Novu godinu, bilborde. O tome se radi, nije to usluga Petrovcu na Mlavi.
To sam podržao, ali sasvim suprotno sam rekao od onoga što se pogrešno razumeli. Čudi me da niste podržali to da kad Ministarstvo unutrašnjih poslova ima, pogledajte koliko, građani da vide, za kabinet i za Ministarstvo potrebe, a onda ima potpredsednik Vlade, prvi potpredsednik Vlade, izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi, spoljni poslovi, ekonomska klasifikacija 01 - iznos 72 miliona. Na sve ovo što ima u MUP, što treba da ima, još i 72 miliona na kabinet kao potpredsednika Vlade.
Što to nije uloženo u turizam i u privredu Petrovca na Mlavi? Vi treba da podržite ovaj amandman. Ako tako mislite i ako tako govorite o svom kraju treba da podržite ovaj amandman, jer on jeste u korist. Ko će doći u Petrovac na Mlavi ako zemlja nije bezbedna? Ko će doći u Petrovac na Mlavi ako Državna revizorska institucija ne kontroliše trošenje javnih sredstava? Ko će doći od investitora i ko će doći u turizmu? Potpuno ste me pogrešno razumeli, moja namera je bila drugačija.