Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, budžet Republike Srbije za 2009. godinu predstavlja izraz politike koju Vlada Republike Srbije namerava da sprovede u toku 2009. godine, a u ovom trenutku i pokušaj iznalaženja najboljeg mogućeg odgovora naše države na negativne posledice aktuelne svetske finansijske krize, a čije za sada još potpuno nejasne i nepredvidive posledice za našu privredu i ekonomiju, prema procenama, tek treba očekivati u prvom tromesečju ove godine.
Poslanici SPS-JS podržali su Vladin predlog budžeta za 2009. godinu, jer smatramo da je Vlada Republike Srbije pre svega učinila maksimalan napor da učini uštede na svim aproprijacijama i nivoima gde je to bilo moguće, kao i da plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta i javnu potrošnju svede na racionalnu meru, da je u datim uslovima dovoljno socijalno i pravedno izbalansiran budžet, da kroz potenciranje velikih kapitalnih projekata, poput koridora 10, želi da pomogne razvoju privrede i otvaranju nekoliko hiljada novih radnih mesta, ostavlja na snazi Vladinu uredbu o jednokratnom povećanju penzija od 10% i obezbeđuje početak jednokatne primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i na taj način potpuno i jasno izražava opredeljenost za što brži napredak ka konačnom cilju - punopravnom članstvu Republike Srbije u EU.
Naravno, u toku načelne rasprave o budžetu za 2009. godinu većina poslanika u svojim diskusijama ostvarivost ciljeva budžeta i njegovo izvršenje u toku 2009. godine posmatrali su i kroz neophodnost usvajanja seta zakona koji su u načelnoj raspravi danas pred nama, i to: Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja poreza na dohodak građana od određenih vrsta prihoda i predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i penzijsko-invalidsko osiguranje.
Potpuno je jasno da se usvajanjem ovog seta zakona obezbeđuje odgovarajuće punjenje, odnosno prihodovanje budžeta i stvaraju pretpostavke da se sprovedu u delo prethodno navedeni ciljevi politike Vlade Republike Srbije kroz budžet za 2009. godinu. Zbog toga će poslanički klub SPS-JS u načelu podržati predloženi set zakona.
Šta oni, najkraće, predviđaju i svojim rešenjima omogućavaju? Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi usko je povezan sa početkom jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i predlaže rešenja koja se odnose na početak primene stopa carine, u skladu sa prelaznim trgovinskim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima između evropske zajednice i Republike Srbije i precizira u članu 1. da se na uvoz robe, poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini, primenjuju stope carine predviđene tim sporazumom.
Uz sve to, sasvim realno, na primer, predlaže se smanjenje stope carine sa dosadašnjih 15% na 5% za mobilne i fiksne telefone, čija proizvodnja, praktično, i ne postoji kod nas, te za putničke automobile sa 20% na 12,5%, sa ciljem da u 2009. godini carinska stopa na uvoz automobila iz EU dostigne nivo od 10%, u skladu sa dinamikom sniženja, predviđenom Prelaznim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice i Republike Srbije. Usled toga je i budžetom planiran smanjeni prihod negde oko 27% u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu.
Predlog zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, ima za cilj stvaranje uslova za ublažavanje efekata svetske finansijske krize na Republiku Srbiju, pre svega kroz rešenja koja su članom 1. predviđena i gde se predlaže privremeno izuzimanje od oporezivanja poreza na dohodak građana prihoda po osnovu kamate na devizne, štedne i druge uloge građana, prihod od kapitalnog dobitka po osnovu prometa, uz naknadu hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica, i to za period od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine.
Smatram da je ovo dobar predlog rešenja, da ga treba podržati i da on čini samo jedan od segmenata celovitog odgovora Vlade Republike Srbije na negativne efekte predstojeće krize u domenu funkcionisanja bankarskog sektora, deviznog tržišta i tržišta kapitala.
Takođe, Predlogom ovog zakona predlaže se očuvanje jednog kontinuiteta poreske politike od 2004. godine, izuzimanje od oporezivanja prihoda od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2008. i 2009. godinu, što je svakako dobro i biće sigurno, u uslovima predstojeće krize, određeno rasterećenje poljoprivrednih proizvođača i mogućnost za možda nova ulaganja u proizvodnju.
U istom kontekstu je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, čiji predlozi rešenja idu u pravcu podsticanja razvoja tržišta kapitala, zbog čega se predlaže izuzimanje prenosa, uz naknadu hartija od vrednosti i udela u pravnom licu, iz predmeta oporezivanja poreza na prenos apsolutnih prava, a takođe predlaže isti tretman za prenos bez naknade, dakle nasleđe i poklon, izuzimanje od oporezivanja poreza na nasleđe i poklon.
Uz ovaj osnovni cilj, rekao bih poentu ovog zakona, predloženo je i niz vrlo dobrih odredbi kojima se preciziraju određeni pojmovi i rešenja u ovom zakonu, a izdvojio bih preciziranje izvorne nadležnosti lokalnih samouprava za utvrđivanje poreza na imovinu, ukidanje poreskog kredita za stan u kojem obveznik ne stanuje, što treba da poveća prihod opštinskim budžetima, te poresko oslobođenje na prava na nepokretnostima, koja su u poslovnim knjigama obveznika isključivo evidentirani za dalju prodaju i druge odredbe.
Predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i penzijsko-invalidsko osiguranje jesu, pre svega, zakoni kojima se omogućuje sprovođenje Vladine Uredbe o vanrednom povećanju penzija. Smatram da je ta uredba dosta doprinela da se, koliko-toliko, ublaže efekti ove krize na primanja penzionera.
Na kraju, ali i ne po svom značaju u ovom setu zakona, jesu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, čiji predlozi određenih rešenja treba, pre svega, da doprinesu boljem prihodovanju budžeta Republike Srbije za 2009. godinu i na neki način nadomeste određeni gubitak prihoda za 2009. godinu, usled početka jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i, kao što sam rekao, pre svega pada prihoda, recimo, po osnovu carina od 27,7%.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, odnosno predložena rešenja idu u pravcu propisivanja republičkih administrativnih taksa za spise i radnje republičkih organa koji su bili u nadležnosti državne zajednice SCG, kao što su, npr. konzularne takse i druge, i izmena visine taksene obaveze za pojedine spise i radnje u cilju usaglašavanja, jer se radi prevashodno o spisima i radnjama koje su bile u nadležnosti SCG, a za koje taksa nije usklađivana od 2001. godine.
Svakako da je to neophodno i potrebno učiniti, i na taj način obezbediti određeni dodatni prihod po tom osnovu u budžet Republike Srbije za 2009. godinu. Takođe, ovim zakonom, mislim da je to dobro rešenje, pokušava se izvršiti jedno usavršavanje plaćanja obaveza, npr. elektronskim putem, i ujedno se brišu odredbe o mogućnosti plaćanja administrativne takse taksenim markama.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, pre svega, treba reći da je budžetom za 2009. godinu predviđeno povećanje prihoda po osnovu akciza od 14,2% u odnosu na očekivani prihod u 2008. godini. U tom smislu i uvažavajući predlog promena akcizne politike, u smislu povećanja akciza, pre svega na derivate nafte, tako je članom 3. predviđeno za sve vrste motornog benzina sa 27,5 dinara na 42,5 dinara, za dizel gorivo sa 16,66 na 26, tečni naftni gas, za pivo sa devet dinara po litri na 15 dinara po litri, takođe i na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji, povećanje specifične stope akcize.
Akcize ili trošarine jesu popularni specifični porezi kod poreske uprave na potrošnju tačno određenih proizvoda, jer su one jednostavne i obezbeđuju državi sigurne i stabilne prihode. Ciljevi po osnovu akciza mogu da budu destimulisanje određene potrošnje, npr. na alkohol i duvan, i moguće je da se jedan od ovih ciljeva i želi postići, preraspodela dohotka oporezivanjem luksuznih proizvoda ili pokrivanje javnih troškova, npr. zdravstvenih troškova.
Nesporno je obrazloženje da se utvrđivanjem akcizne strukture na cigarete do 2012. godine svim učesnicima na tržištu garantuje stabilnost, ali izmena postojećeg sistema oporezivanja cigareta akcizom, u smislu povećanja specifične akcize i smanjenja proporcionalne stope akcize, aktivira u punom smislu tzv. regresivni efekat akcize, zbog čega one i nisu omiljene kod obveznika, uostalom kao i svi drugi porezi, jer su zbog akciza jeftiniji proizvodi srazmerno više poreski opterećeni od proizvoda iste vrste sa višim cenama.
Naravno, kako jeftinije proizvode, u ovom slučaju cigarete, logično koriste šire kategorije potrošača, odnosno stanovnika, sa slabijom poreskom i ekonomskom snagom, to u ovom slučaju nose srazmerno veći teret oporezivanja.
Želim da kažem ovom prilikom da je SPS-JS podnela određene amandmane, pre svega u smislu da bi se taj efekat ublažio, kako bi se taj teret uvećanja srazmerno prevalio na ekonomski jaču populaciju potrošača koji konzumiraju skuplje cigarete, što je sasvim realno, a takođe smatramo da je ovim zakonom neophodno, mi smo ove izmene predložili u čl. 18. i 19, znatno većim iznosima, a vodeći računa o prethodno navedenim efektima, urediti obračunavanje i plaćanje posebne naknade za budžetski fond radi realizacije preventivnih programa za sprečavanje bolesti koje su povezane sa konzumiranjem duvanskih proizvoda, a inače utvrđenih Zakonom o duvanu.
Iako trenutno destiniran prihod, ova posebna naknada, može se reći, po svojoj prirodi predstavlja akcizu po svim parametrima i stoga mislim da je sasvim pragmatično da svoje mesto nađe u Zakonu o akcizama i tu smo predložili novo poglavlje i novi član 24a.
No o svemu ovome detaljnije ćemo govoriti u raspravi u pojedinostima i poslanički klub SPS-JS, nakon podrške ovom setu zakona u načelu, pokušaće da u toj raspravi da svoj doprinos kako bi usvojili najbolja rešenja. Zahvaljujem.