Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je sedam minuta.

Poštovani narodni poslanici, ovi amandmani poslanika SRS su, pre svega, smisleni. Jedini razlog što ih Vlada odbija je zbog toga što stižu iz poslaničke grupe SRS.
Čuli smo ovde od poslanika koji su do sada govorili o amandmanima, od gospođice Nataše Jovanović, od Lidije Dimitrijević i Milana Škrbića, dosta toga smislenog i opravdanog. Hteli smo da vam ukažemo zbog čega treba da prihvatite ove amandmane.
Kao što ste čuli, još uvek, na svu sreću, ima opština u Srbiji gde su na vlasti članovi SRS, gde su srpski radikali uspeli, uz velike muke, ali su ipak uspeli da formiraju vlast i da se ispoštuje volja građana u pojedinim opštinama.
Naime, dolazim iz opštine Odžaci, gde srpski radikali u drugom mandatu sprovode vlast. Činjenica kako smo sprovodili vlast i mislili na svoje građane u opštini Odžaci u prvom mandatu, kada smo imali 32% glasova, ide u prilog tome da smo na ovim izborima dobili 45% glasova na svim nivoima. To je dokaz kako se, pre svega, misli o interesima građana svoje opštine, za koje se svaka politička opština zalagala i obećavala pre izbora kako će sprovoditi vlast i misliti o interesima građana.
U opštini Odžaci živi 18 nacionalnosti, što još više govori o tome zbog čega je SRS dobila ovoliko poverenje svojih građana. Mi smo jedna od opština koja je uvela lokalnu poresku upravu, gde nam se budžet posle toga daleko bolje, kada su te stavke u pitanju, popunjava, uz korektna odnos sa svojim građanima.
Opština smo koja je osnovala Kancelariju za mlade. Prva smo opština u Srbiji koja je osnovala Romsku kancelariju. Opština smo koja pruža besplatnu pravnu pomoć svojim građanima, a o infrastrukturi, kada su mesne zajednice i grad Odžaci u pitanju, tu smo, u mogućnostima lokalne samouprave i koliko nam to naš skromni budžet dozvoljava, učinili i uradili za svoje građane. Završili smo lokalni put Karavukovo - Bogojevo, koje je sada regionalnog karaktera. Uradili smo javnu rasvetu u svim mestima u opštini Odžaci.
Nažalost, i nas je zakačila nesreća ove pogubne privatizacije, gde su nam mnogi radnici ostali bez posla. Međutim, nažalost, lokalna samouprava u tom delu ne može da utiče na tom nivou na kom bi trebalo.
Mi smo pomagali koliko smo mogli svoja preduzeća. Plaćali smo im pokretanje stečajnog postupka. Međutim, ono što je oslonac naše opštine to je poljoprivreda. Imali smo tu nesreću da nam se zadruge prodaju, maltene za šerpu ribe, a ti vlasnici koji su kupili zadruge su posle par godina preprodali zadruge za enormno velike cifre, koje prelaze čak i desetine miliona evra.
Pokušaćemo da na neki način pomognemo tim ljudima, jer svi znamo kako su se zadruge osnivale, počev od kolonizacije 46, gde su ljudi unosili i davali zemlju u zadruge, da bi zasnovali radni odnos. Kasnije su zadruge čak i državnu zemlju prepisale u trajno vlasništvo sebi.
Međutim, mi smo ovde dosta toga čuli i od gospodina Petra Jojića koji je pratio taj deo i pronašli smo u zakonu gde utrine nisu mogle da se privedu na takav način nameni i da su mogle da se izdaju samo za ribnjake.
Kod nas je to učinjeno da su privedene nameni, što mislim da je velika greška, i da su mnogi ljudi ostali bez posla. Samo ću vam reći jedan podatak, u tri zadruge koje su privatizovane je radilo 1.200 radnika, a danas radi nešto malo više od 300 radnika, nažalost.
Nadam se da će i zakoni o poljoprivredi doći ovde na dnevni red, kada ćemo moći daleko više da pričamo o poljoprivredi i da iznesemo sve to na videlo.
Gospodine, pošto vas zanima, to su bili pašnjaci, a komisija u sastavu u kom je odgovarala je donela odluku da je zemljište privedeno nameni i onda su je preveli u trajno vlasništvo zadruzi, koja je prodata ne našem tajkunu, nego hrvatskom tajkunu za 13 miliona evra, a kupljena je za nešto manje od milion evra. U toj zadruzi je radilo 350 ljudi, a danas radi 50. Kažu da, s obzirom da se najavljuje kriza, kako se najavljuje u ovoj godini, do žetve neće biti više od 25 do 30 radnika.
U sklopu te zadruge je bila jedna farma koja je imala oko 400 krava muzara, na stotine junadi u tovu. Danas nema nijednog grla stoke u toj zadruzi. Svi objekti se ruše. Navodno investiraće u te objekte.
To je ona priča, što bi naš narod rekao - crkni magarče do zelene trave, a naši ljudi su na ulici.
Posebna priča je Fond za kapitalne investicije Vojvodine kada je lokalna samouprava u pitanju.
To kažem iz razloga što u opštini Odžaci, s obzirom da su srpski radikali na vlasti, znamo da je to jedan veliki bojkot, dobijamo novce isključivo na kašičicu.
Koristim priliku da vam postavim pitanje, da li postoji evidencija kako Bojan Pajtić troši te pare iz Fonda Autonomne Pokrajine Vojvodine za kapitalne investicije?
Zadnja odluka o dodeli tih sredstava je 2.677.000.000. Opština Odžaci je dobila 34 miliona, a imamo projekte, i to kvalitetne projekte, odgovorno vam tvrdim, za oko tri milijarde dinara. Bruka i sramota.
Da ne bih zloupotrebljavao vreme, imaćemo još prilike da pričamo o ovome, sigurno će vam biti prezentovano od poslanika SRS, pre svega iskreno i pošteno i u interesu građana i sredine iz koje dolazimo. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je svojevremeno trajala načelna rasprava o predlogu budžeta Republike Srbije za 2009. godinu, a da podsetimo građane da je Vlada sa zakašnjenjem od više od mesec dana dostavila taj predlog budžeta u Narodnu skupštinu Republike Srbije, poslanici SRS su ukazali na činjenicu da će teret svetske ekonomske i finansijske krize uglavnom da bude svaljen na leđa malog običnog čoveka, da država sa svoje strane neće učiniti ništa da ona prva stegne kaiš i da smanji javnu potrošnju, na šta je obavezuju ne samo kritike koje dolaze od strane opozicionih partija. Na smanjenje javne potrošnje ova bi vlada bila obavezna i da zaista iskreno poštuje preporuke svojih međunarodnih prijatelja iz EU, Svetske banke i MMF-a.
S jedne strane, država neće da učini ništa da smanji javnu potrošnju i da na taj način olakša građanima prevazilaženje ekonomske krize, a s druge strane jasno je iz mera ekonomske politike koje nam predlaže Vlada da će teret te krize biti svaljen na leđa običnih građana. Da je to zaista tako vidi se iz ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Ceo zakon je pisan sa krajnjom intencijom da zaštiti one koji su bogati, a da što više optereti obične građane, koji ionako jedva sastavljaju kraj sa krajem i koji se ovih dana bore za svoju golu egzistenciju, a neki od tih građana na koje će se primenjivati ovaj zakon već danima štrajkuju ispred Predsedništva Srbije, ljudi koji su zaposleni u Robnim kućama i koji pokušavaju da se izbore za svoju golu egzistenciju. Na to sam vam, gospodine ministre, ukazivao i u današnjoj raspravi.
Evo, dovoljno je samo da pogledate šta piše na početku obrazloženja Predloga ovog zakona, zašto se ovaj zakon donosi, odnosno koji su razlozi za donošenje zakona. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno problem koji zakon treba da reši je podsticanje razvoja tržišta kapitala.
Zaista nisam neki veliki ekonomski stručnjak, naprotiv, ali nelogično mi je da se zakonom o porezima na imovinu podstiče i razvija tržište kapitala. Valjda bi nekim drugim merama ekonomske politike to trebalo da se podstakne.
S druge strane, pogledajte šta piše - "u cilju ravnopravnog poreskog tretmana prenosa hartija od vrednosti i udela u pravnom licu uz naknadu, sa prenosima koji se vrše bez naknade, nasleđe i poklon, predlaže se izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon".
Dovoljno je da pogledate, gospodine ministre, koliko je građana u Republici Srbiji u prilici da nasledi udeo u pravnom licu, verovatno u nekom preduzeću koje stiče dobit ili pak da mu neko zavešta ili da nasledi hartije od vrednosti koje donose neke prihode.
Ako pogledate statistiku, videćete da broj takvih građana s jedne strane nije veliki, dakle, relativno mali broj građana Republike Srbije putem nasleđa i poklona dobija udele u pravnom licu, odnosno stiče pravo na hartijama od vrednosti, a s druge strane, vrednost tih hartija, odnosno vrednost udela u pravnom licu može da bude izuzetno veliki i vi taj deo potpuno izuzimate od oporezivanja.
Jasno je da na taj način pre svega idete na ruku onim bogatijim građanima Republike Srbije, protiv kojih, naravno, nemam ništa, ali nije ni pravično, nije ni u duhu pravične socijalne politike da u vreme velike ekonomske krize vi taj deo stanovništva oslobađate poreskih obaveza, a sa druge strane, neke druge delove stanovništva opterećujete.
Da je to tako, gospodine ministre, vidi se i iz člana 2. ovog osnovnog zakona koji se menja. Kaže, porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti, pa se briše "pravo plodouživanja". Pitajte vaše kolege iz resornih ministarstava koliko je građana Srbije koji uživaju, odnosno koji stiču neki prihod na osnovu plodouživanja, ne tako veliki broj, ali se stiču veliki prihodi.
Pitajte koliki broj građana Srbije stiče prihod na osnovu prava vremenskog korišćenja time sharing-a, mali broj građana Srbije. Ali, zato vi sve ove kategorije građana oslobađate plaćanja poreza na nepokretnosti.
Onda pogledajte član 13. stav 2. osnovnog zakona. Pogledajte, gospodine ministre, tipičan primer nepravične socijalne politike u vreme drastične ekonomske krize. Pogledajte član 13. Šta se briše? Kaže - porez na prava iz člana 2. ovog zakona na zgradi ili stanu u kojem stanuje član porodice obveznika umanjuje se po 10% za člana porodice obveznika i svakog člana njegovog domaćinstva, a najviše do 30% utvrđenog poreza. To se, dakle, briše.
Ova kategorija stanovništva izuzima se od bilo kakvih poreskih rasterećenja. Šta to u praksi znači? To u praksi znači otprilike da otac ili majka imaju neki stan koji ne mora da bude veliki i da u tom stanu živi neki član njihove porodice, recimo sin, ćerka, brat, sestra itd.
Po sadašnjem zakonskom rešenju porez se umanjuje za 10% za svakog člana porodice, a najviše do 30% utvrđenog poreza. Sada se to briše. Evo na koji način vi opterećujete obične građane.
Kakvu posebnu korist ima običan građanin Republike Srbije, koji možda ima neki mali stan i u tom stanu sada živi bliski član njegove porodice, do sad je imao kakvo-takvo poresko rasterećenje, makar za tih 10%, odnosno najviše 30%, vi to sad ukidate. Kakvu korist, kakav silan prihod može da stekne neko ko ima neki stan u kojem živi član njegove porodice? Može da ima samo neke troškove, neke rashode, apsolutno ne može da ima bilo kakve prihode.
Vaš kolega vrti glavom, čudi se šta mi to srpski radikali govorimo, otkud to da ova vlada prebacuje teret ekonomske krize na malog čoveka. Nemojte da se nervirate, gospodine Iliću. Delujete mi nervozno. Nemojte da dobacujete, nije ništa sporno.
Evo, kada završim izlaganje, zaista verujem da ste vi ekonomski ekspert, za razliku od mene, ali evo mi smo danas izneli čitav niz primedbi i na Predlog zakona o dopunama zakona o carinskoj tarifi. Sada iznosimo primedbe na ovaj zakon o porezima na imovinu. Sedite tu, dobacujete, smeškate se, vrtite glavom, kao čudite se šta mi to pričamo, mi ništa ne znamo.
Izađite za ovu govornicu pa objasnite kako je moguće, gospodine državni sekretaru, ako se ne varam, olakšate državni budžet za 250 miliona evra i napišete u Predlogu zakona o carinskoj tarifi, nije neki veliki udar na budžet. Šta je 250 miliona evra, šta je to za bogatu, razvijenu Srbiju, u kojoj nema siromašnih, nema gladnih, nema ljudi koji štrajkuju ispred palate šefa države, ispred Vlade itd. Šta je 250 miliona evra? Nije ništa.
Mi vam sada kažemo - što opterećujete tog malog čoveka koji možda ima stan u kojem živi neki bliski član njegove porodice, vi sad vrtite glavom, čudite se, kao kako mi to možemo da kažemo itd.
Gospodine državni sekretaru, jasno je, pa stvarnost vas demantuje. Možete vi da vrtite glavom koliko hoćete i da se ljutite, da negodujete, da kažete da nismo u pravu, izađite iz zgrade Narodne skupštine, pogledajte levo-desno, pogledajte pravo, tamo je Predsedništvo, videćete da je stvarnost sasvim drugačija od one kakvom se vama ta stvarnost čini kada se posmatra iz ministarske kancelarije i ministarskog kabineta.
Vi ste našli u vreme velike ekonomske krize, u vreme kada ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem, u vreme kada predsednik države poziva zaposlene da motkama brane svoja radna mesta, da ojačavate tržište kapitala i tržište hartija od vrednosti Zakonom o porezima na imovinu. Njih oslobađate poreza, ali zato ukidate poreske olakšice običnom čoveku koji ima neki stan u kojem živi neki član njegove porodice.
Oslobađate poreskih obaveza lica koja stiču dobit na osnovu time sharing-a, na osnovu plodouživanja. Je li to pravična socijalna politika? Je l' to ravnomerno raspoređivanje tereta svetske ekonomske i finansijske krize na sve građane? Nije.
Kakvu će neposrednu korist, gospodine Iliću, imati običan čovek u Srbiji zbog toga što ste vi jednostrano odlučili da primenjujete Prelazni trgovinski sporazum sa EU, pa ste smanjili carine na uvoz novih automobila koji se proizvode u Evropi ili van Evrope sa 20% na, ako se ne varam, 12,6%. Kakvu će korist imati?
Onaj koji štrajkuje ovih dana ispred Predsedništva, ispred Vlade, ove jadne žene koje su dobile upalu pluća boreći se za svoja prava, oni do sada nisu mogli da kupe ni automobile ni sa carinom od 20%, ni ove sa 12,6%.
Ni da potpuno ukinete carinu, ti ljudi neće moći da kupe novi automobil, ne nekog stranog proizvođača, domaći automobil, jugo, bilo koji drugi domaći automobil neće moći da kupe prosto zato što nemaju osnovnih uslova za život. To je ono na šta vam mi ukazujemo.
Ne vredi da se vi prikazujete većim Evropljanima od samih Evropljana, to je nemoguće, to prosto nije logički prihvatljivo. Postoji Evropska unija, postoji Republika Srbija koja nije član EU, pa nemojte vi da brinete evropske brige, brinite srpske brige. Ne možete vi da uđete u EU na silu.
Znate, ne mogu da postanem član Srpske akademije nauka i umetnosti ako me ovi ljudi neće. Mogu sto puta da kažem - ljudi, hoću da budem član Srpske akademije, a oni kažu ne možeš. Tako vama kaže EU. Vi kažete mi hoćemo, oni kažu - ali ne možete da uđete u EU.
Prosto ne znam šta još treba da se desi pa da shvatite da ovakvim merama ekonomske politike nanosite pre svega štetu domaćoj privredi i običnom građaninu Republike Srbije. O tome se radi. Nema tu nikakve pravičnosti, nema tu nikakvog ravnomernog raspoređivanja tereta ekonomske krize na sve građane.
Vi ste državu potpuno izuzeli od bilo kakvog oblika javne štednje. Država će da troši više nego što je trošila u prošloj godini. Niste ukinuli nijedno ministarstvo, nijedan organ uprave u sastavu ministarstava, nijednu agenciju. Gde se dedoše vaša obećanja da će biti skresane plate u javnim preduzećima, da će biti skresane nadoknade članovima upravnih i nadzornih odbora? Šta je bilo sa tim?
Na drugoj strani, sada ukidate i ovo malo poreskih olakšica koje su imali građani Srbije, ali zato potpuno oslobađate onaj mali deo građana Srbije koji ipak stiče određena, ne tako mala, primanja ili na osnovu prava plodouživanja, ili na osnovu time sharing-a, ili na osnovu nasleđa udela u pravnom licu, odnosno nasleđa hartija od vrednosti. To nije nikakva pravična socijalna politika, naprotiv, to je jedna politika koja ima cilj da ceo teret ekonomske krize prebaci na leđa malog čoveka.
Ali, taj mali čovek je počeo da diže glavu. Uzalud vi njemu pričate o EU, o jeftinijim stranim automobilima, o belim šengenskim vizama, o školovanju na zapadu itd. Taj običan mali čovek ne može da kupi ni naše domaće proizvode, a kamoli strane. O tome se radi, gospodine Iliću. Vi možete da budete nervozni, ljuti i da smatrate da nismo u pravu, ali verujte, stvarnost vas demantuje. Zaista bih voleo da nisam u pravu, da stvarnost prikazujem gorom nego što jeste, ali nažalost, kad izađete iz ove zgrade videćete da je stvarnost čak i teža nego što je prikazuju poslanici SRS, odnosno poslanici opozicionih partija.
Još jednom vam skrećem pažnju, jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, ne samo da će da ošteti budžet Republike Srbije, vi ćete na taj način dugoročno da uništite domaće proizvođače. Gospodine Iliću, zamislite, ponavljam još jedanput, nisam nikakav ekonomski ekspert, stavite u isti ring i postavite da učestvuju u boks meču jedan običan čovek koji nikada nije navukao rukavice na ruke i jedan profesionalni bokser. To je odnos između privrede Srbije i privrede EU. Ne treba biti veliki ekspert da bi se znalo unapred ko će da pobedi. Naravno da će da pobedi profesionalni bokser. Vi sada stavljate u istu ravan naše domaće proizvođače, bez subvencija države, bez bilo kakve pomoći, ljude koji rade uz pomoć štapa i kanapa, sa moćnim privrednim subjektima EU i kažete...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Izvinjavam se, završavam za minut. ...gospodo, to je slobodno tržište, mi smo vas bacili na tržište, a vi se snalazite.
To nije pravično. Ne samo da ćete cifarski da oštetite budžet Srbije za 250 miliona, za ko zna koliko miliona evra ćete da oštetite Srbiju i njenu privredu tako što je stavljate u istu ravan sa zemljama koje su od Srbije daleko bogatije i čije su privrede daleko moćnije od naše.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Dejan Mirović i Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, amandman je podnet na član 14. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu. Dakle, radi se o delu zakona koji regulišu članovi od broja 11 do 15. U suštini, radi se o osnovi samog zakona, a to je, prema obrazloženju iz Predloga zakona, osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno problem koji zakon treba da reši je podsticanje razvoja tržišta kapitala. Zbog toga se predlaže izuzimanje prenosa uz naknadu hartija od vrednosti i udela u pravnom licu. Interesantno je i da predlagač zakona priznaje da, što se tiče poreza na imovinu, ne postoje obavezujući propisi EU sa kojima je potrebno usaglašavanje.
Dakle, zakon nije predložen zbog usaglašavanja sa "Aki komuniter", kao što je bio slučaj sa većinom tzv. briselskih zakona. Prethodno iznetim činjenicama treba dodati i sledeće: Predlog zakona, koji je pred nama, deo je paketa zakona ili tzv. pratećih zakona budžeta, to je ovih sedam zakona među kojima je i najvažniji, nažalost i najštetniji, zakon o izmeni carinskih tarifa.
Taj zakon, kao što je poznato, po kursu NBS iz vremena kada je budžet ušao u skupštinsku proceduru, dovodi do gubitka budžetskih prihoda od 260 miliona evra, ovo je minimalna procena. Dakle, prva asocijacija bi bila, kada se sagleda ova celina, da se smanjuju porezi, jer se ogromna suma od 260 miliona evra prevaljuje na leđa najsiromašnijih građana preko povećanja akciza i da zato, na drugoj strani, mora negde doći do poreskih olakšica. To bi bilo ekonomski opravdano i socijalno odgovorno ponašanje Vlade.
Kada uporedimo poreze koji se povećavaju, znači akcize ili koji će se povećati prema najavama iz vlasti - PDV, i ove poreske olakšice koje predviđa zakon o porezu na imovinu, uvidećemo da se radi o socijalnoj, ekonomskoj i državnoj demagogiji, jer je jedan od vodećih ekonomista u našoj zemlji, gospodin Ćurčin, izjavio prošle godine za jedan nedeljnik da se samo 10% ukupnih finansijskih transakcija u našoj zemlji odvija na berzi. Dakle, berza je u našoj zemlji, blago rečeno, nerazvijena.
Zato je jasno da prosečan građanin naše zemlje neće imati nikakve koristi od ovog poreskog zakona, ili minimalne. On se bori da preživi, njegova osnovna briga je potrošačka korpa ili njen minimalni iznos. Dakle, umesto da se razmišlja o smanjenju poreza koji pogađaju najsiromašnije slojeve stanovništva, kao što je PDV, poreske olakšice se usmeravaju ka najbogatijim delovima stanovništva.
Inače, kao što navodi autor udžbenika "Javne finansije", koji se koristi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, prof. dr Božidar Raičević, u Srbiji su već relativno niske stope poreza na imovinu, ali sa druge strane, stopa PDV od 18% je veća nego u Španiji, gde iznosi 16% ili Velikoj Britaniji, gde iznosi 15%.
Mislim da niko razuman ne može da tvrdi da Srbija ima veći BDP od Španije ili Britanije ili da po glavi stanovnika ima veći BDP. Takođe, niko ne može da ospori da PDV pogađa najsiromašnije slojeve stanovništva. Opet nema nikakvog ekonomskog opravdanja, osim demagogije, za ovakav zakon. U ekonomskoj teoriji, upravo prema profesoru Raičeviću, koji je redovni profesor na Ekonomskom fakultetu i na Prirodno-matematičkom fakultetu, PDV ima nekoliko značajnih nedostataka: povećano administriranje i troškove naplate i plaćanja, relativno izraženiji inflatorni potencijal, neprimerenost uvođenja na subcentralnom nivou i, najvažnije, izraženija agresivnost.
Tokom rasprave u načelu sam izneo definiciju koja pokazuje kako PDV deluje na najsiromašnije slojeve. Naravno, negativno. Ovaj amandman je podnet u vezi sa drugim delom definicije, gde stoji: "Pojedini segmenti privrede - turizam i poljoprivreda posebno, nastoje da ubede kreatore ekonomske politike u nužnost uvođenja smanjenih ili sniženih stopa PDV-a, kako bi uspeli da zadrže konkurentnost i svoju poziciju na tržištu.''
Dakle, upravo PDV pogađa privredne grane koje mogu biti naša komparativna prednost. Naša industrija ne može da se nosi sa zapadnoevropskom. Uostalom, ona i u pretežnom delu nije u domaćem, našem vlasništvu. To nije dobro i treba to otvoreno reći, posebno kada se ona nalazi u rukama stranih vlasnika koji misle samo na profit, kao što je to slučaj u vezi sa "Sartidom".
Sada upravo, zbog ekonomske krize koja je stvorena zbog pohlepe Vol Strita i zapada, dolazi do recesije u industriji. Zato je U.S. "Steel" Srbija bez ikakvog razmišljanja ugasio peći, jer misli samo o sebi, a ne o širim društvenim ciljevima grada ili država u kojoj se nalaze.
Sličan primer se desio i pre neki dan u Košicama u Slovačkoj, kada je ista firma, bez ikakvog razmišljanja, kada su nastali prvi problemi zbog krađe gasa koju je počinila Ukrajina, poslala na prinudni odmor 10.000 radnika. Toliko o socijalnoj odgovornosti stranih vlasnika, tzv. investitora.
Dakle, to su investicije koje su veoma nestabilne i osetljive na ciklična ekonomska kretanja. Njih treba dodatno opteretiti poreskim stopama, takođe, to treba otvoreno reći, i domaće monopoliste koji imaju ogromnu imovinu, npr. vlasnika "Delte", nikako najsiromašnije slojeve stanovništva preko akciza i PDV-a.
Naravno, jasno je da Predlog zakona koji je pred nama ima cilj da prikrije najnerazumniju ekonomsku odluku koja je mogla biti doneta u ovom trenutku, a to je jednostrana primena Prelaznog sporazuma. Mnogi su danas kritikovali ovde, ali i u javnosti i prethodnih dana, tu jednostranu primenu ekonomskog sporazuma sa EU. Svi se slažu da je to izuzetno štetna odluka. Međutim, ako logično izvedemo te činjenice do kraja, onda i tzv. briselski put u ekonomskom smislu je štetan.
Dodajmo ovome izjavu češkog predsednika Vaclava Klausa, hrabrog političara, koji uvek govori istinu, po kojoj u EU nema demokratije već da se radi o "pseudodemokratiji".
Posle ovoga će biti sasvim jasno da briselski put našoj zemlji donosi ekonomsku propast i urušavanje demokratije. Zato treba tražiti alternativu. Mi je, za razliku od Češke, imamo u ekonomskom, političkom, ali i u istorijskom smislu.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Poslanik Zoran Krasić i narodna poslanica Zlata Đerić.
Samo da obavestim Narodnu skupštinu da direktan prenos sednice prestaje u 19.15 časova zbog prenosa utakmice košarkaške. Tako da ako želite da iskoristite to vreme do 19.15 časova, jer nemamo dogovor da radimo na odloženi prenos, ima još pet amandmana za ovaj zakon.
Po amandmanu na član 14. pravo da govori ima još narodna poslanica Zlata Đerić. Želite reč? Izvolite.

Dama i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovana javnosti Srbije, uzeću u obzir najvažniju sporednu stvar na svetu, da se očekuje prenos utakmice, tako da ću se potruditi da o ovom amandmanu, koji je u istovetnom tekstu podnet ispred SRS i NS, samo nešto kratko da kažem, mada je kolega rekao već suštinu ili većinu onoga što smo planirali da kažemo.
Dakle, svetska ekonomska kriza će izgleda, onako kako se prečesto pominje i za ovom govornicom i u javnosti Srbije, biti pre svega izgovor i nesposobnima, i neodgovornima i onima koji su posebno alavi, da realizuju neke svoje ciljeve.
Svetska ekonomska kriza dolazi, već smo je pomenuli i nazvali pošašću koju Srbija ne može da izbegne, bez obzira kako ona u početku najavljivana. Ono što je neprihvatljivo, to je da ovaj set zakona koji treba da usvojimo treba da obezbedi punjenje budžeta koji smo onako, na mišiće i kako reko, uz doping sredstva, usvojili uoči same nove godine.
Dakle, oni koji treba da ovaj budžet popune, a to su građani Srbije i bojim se da će oni od njega imati najmanje koristi. Privreda i poljoprivreda su te dve grane koje treba da obezbede blagodet Srbiji.
Sudeći po analizama ozbiljnih ekonomskih analitičara, Srbiji se sprema između 50.000 i 200.000 otkaza. Možda bi i mi bili uplašeni kao Nemci koji očekuju milion otkaza u ovoj ekonomskoj krizi, ali mi nemamo toliko uposlenih u privredi.
Nažalost, imamo ih jako puno na budžetu. Ove poreske olakšice koje se prividno nude mi smo ponudili ovim amandmanom da budu još manje, odnosno da budu još prihvatljivije za građane Srbije.
Jer videvši da su oslobođene neke privilegovane kategorije, kolega ih je pomenuo, kao što su ljudi koji imaju plodouživanje ili tajm šering, onda je možda uputno da se i ostalim građanima Srbije bar jedan od poreza učini lakšim i jeftinijim.
Mnogo toga će im se, u svakom slučaju, učiniti teškim i mnogo toga će teško izneti ove godine, pa prihvatanjem ovog amandmana bar bi se jedan deo učinio zaista istinski lakšim.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković, Zoran Krasić, želite reč? Narodna poslanice izvinite, Zoran Krasić se javio pre vas. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je sedam minuta.

 Samo vrlo konkretno da objasnim u čemu se ogleda poenta ovog amandmana. Vlada je u ovom članu koji je obuhvaćen amandmanom izbacila praktično prvu alineju, ostala je druga alineja i od toga je napravila nov član i rekla, stopa na prenos apsolutnih prava je 2,5%. To je ta operacija koja je od strane Vlade urađena. Prva alineja je izbačena zato što prenos vlasničkih udela više neće biti predmet oporezivanja. Tu je bila stopa, čini mi se, 0,3%. To je ta ideja.
Međutim, moram da skrenem pažnju, pošto se radi o poreskom prihodu koji izvorno pripada lokalnim samoupravama, sa gledišta budžeta lokalnih samouprava oni bi voleli verovatno da bude to 625%. Jeste, lokalna samouprava će imati problema sa sredstvima, a vidite i sami koliki su problemi sa tim tzv. transfernim sredstvima zbog ove centralizacije od strane Republike.
Sada se lokalne samouprave grabe za svoje izvorne prihode kako bi, pošto su pre dve godine dobili pravo da imaju svoje poreske organe, da ih ubace u pogon, da se sve popiše osim trgova, ulica itd. i da se završi posao, da se obezbede sredstva u budžetu. To je jedna strana.
Ta logika razmišljanja lokalne samouprave je prisutna, ona je manje ili više vidljiva. Tamo gde lokalna samouprava ide sa tom gramzivošću, a Vlada želi da je obuzda tako što je rekla 2,5%, da je to apsolutno slobodno, verovatno oni koji bi rekli 5 ili 6% da je stopa više nikada ne bi bili na vlasti u lokalnoj samoupravi.
Zato Vlada i planira da ponašanje u poreskoj politici lokalne samouprave, pa i kada su izvorni prihodi, ograniči i limitira. Sada opšti trend jeste da se smanjuju obaveze građana prema državi, najšire posmatrano.
Svi se brane u uslovima ove finansijske krize tako što smanjuju poreske obaveze građana, računajući da će na taj način ostati više za ličnu potrošnju, to je kod nas bilo nekada preživljavanje, a vidite ta meca je počela da igra i na zapadu.
I oni su sada suočeni sa problemom preživljavanja, a zbog toga što je samo 58.000 građana u Republici Srbiji bilo u mogućnosti da u toku godine dva ili tri puta službeno, privatno itd. odu u inostranstvo, da ste njih pitali, oni bi vam rekli da već tri-četiri godine se priprema ova situacija u zapadnoj Evropi, da budemo onako još otvoreniji, otkada je krenu evro kao sredstvo plaćanja, iza numeričke cifre umesto marke je došao evro, a to znači ako je evro bio dve marke, vidite u startu koliko su oni morali da plaćaju troškove ujedinjenja dve Nemačke, jer centralna kasa EU nalazi se u Nemačkoj.
U sklopu te borbe da se odricanjem države od dela prihoda omogući preživljavanje, došlo je do pada poreskih stopa i tako je gospodin Mirović i predložio da se ta stopa promeni, da se sa 2,5% bude 1,5%. Naravno, lokalna samouprava vrišti kada čuje za ovaj predlog. Zato što su i oni suočeni sa problemom.
Biće dugovanja po osnovu transfernih sredstava i da ne pričam kojih drugih problema, a čuli ste i primer iz Niša, gde samo po dva osnova traži se preko 200 miliona dinara od Republike, pa čak se najavljuje i rat unutar DS, jer kad može Vojvodina, pa može i Boško Ristić u Nišu, to je ta logika.
Znači, imaćemo tu igranku. Iskoristio bih ovu priliku da ukažem na još dublje probleme koji postoje u ovom predlogu zakona, doduše moram da kažem da su neki problemi i nasleđeni, postoje u postojećem, izvornom tekstu ovog zakona.
Kada su se definisala prava na nepokretnosti, pre svega mislim na član 2. izvornog teksta, prava na imovinu, tu je data jedna nomenklatura šta je sve obuhvaćeno, pa onda kasnije u razredi kada se pomenu neki članovi, poput člana 12. izvornog teksta, onda dolazimo do još jednog kriterijuma, to je član koji reguliše zašto se ne plaća porez na imovinu, onda dolazimo do dvostrukog kriterijuma.
Naravno, državna svojina, na tu imovinu ne treba da se plaća porez jer bi bilo glupo da država plaća sama sebi porez, ali se uvodi i kriterijum korišćenja državne imovine i to na vrlo širok način, poprilično neprecizan, a kasnije kada je u pitanju zakup, ne mislim na zakup građevinskog zemljišta, apsolutno je nedorečen ovaj propis, ali niste spremni da to menjate.
U okviru člana 12. sada ste dogradili taj poslednji stav i tu ćete imati velikih problema jer nikome u poreskoj upravi nećete moći da objasnite šta ste hteli da napišete. Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti koja su u poslovnim knjigama obveznika u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija evidentirani kao dobra koja su isključivo namenjena daljoj prodaji.
Poslednji stav u članu 12. posle ove dogradnje je u kontradikciji sa prvim stavom člana 2. Zakona, jer koja su to prava na nepokretnostima? Pravo svojine, pravo stanovanja? Kako to može da bude predmet delatnosti i da to služi za dalju prodaju? To nije jasno.
Znam šta ste planirali kod novoizgrađenih stambenih prostora, to znam, imamo tu aferu odavno sa novim prostorom, zna se šta je, tu je bio problem šta se plaća, porez na imovinu i porez na prenos apsolutnih prava, pa kada je donosio zakon o PDV Dinkić je izbacio, prvo ubacio, pa onda izbacio pod pritiskom velikih agencija, koje su rekle smanjiće se promet nepokretnosti i zaustavićemo posao, jer ukoliko u startu treba da platimo 18% PDV-a.
Molim vas, ne može vašu politiku da opredeljuju partikularni interesi pojedinih ljudi. Da vam skrenem pažnju, u Zakonu o javnim nabavkama ukazao sam zašto se izbacuje nepokretnost iz javnih nabavki.