Javljam se po čl. 225. i 226, jer verujem da ne samo meni i kolegama poslanicima već i građanima, koji su članovi SPC, ostaje nejasno, nedostaje nam informacija, zašto ovu našu Srpsku novu godinu proslavljamo u ovoj, a ne u nekoj drugoj liturgijskoj, crkvenoj, makar svečanoj atmosferi?
U to ime imam pitanje za ministra vera, Bogoljuba Šijakovića, koji je vrstan poznavalac uloge svih nas laika naroda Božijeg u crkvi, koliko u Srbiji trenutno ima krštenih stanovnika, krštenih u SPC-u?
Ako se zna da je krštenje zapravo svojevrsna svetotajinska ulaznica, kojom se postaje član Crkve, i ako se zna da je velika većina građana krštena upravo u SPC, onda je prilično nerazumno da današnji dan, koji je crveno slovo kao i Božić, nije proglašen i državnim praznikom.
Hajde da napravimo blic anketu ovde među narodnim poslanicima. Neka dignu ruku svi koji su kršteni u SPC. Manite se sada stranačke discipline, vi sa ove strane, valjda ste kršteni, ljudi. Uradite nešto Boga radi, ne sebe radi.
Konstatacija da u Srbiji živi većina ljudi koji pripadaju SPC i za koju ovaj dan, dan obrezanja Gospoda Isusa Hrista i Svetog Vasilija Velikog, zapravo jeste početak godine, nikako ne znači da mi... (da li može malo tiše, znam da je vama Sveti Vasilije Veliki stran, ali on je prilično delotvoran) silom naturamo ovaj dan kao praznik našoj braći i sestrama koji su prihvatili novi kalendar.
Ova skupština je i te kako ispoštovala praznovanje Božića po novom kalendaru, 25. decembra, što je sasvim prirodno i očekivano. Pravoslavlje, kao pravo slavljenje Boga, podrazumeva i pravoživlje, što znači da bližnjeg svog poštujemo i trudimo se da volimo kao drugo bogoliko biće. Granice vere postoje, ali granice ljubavi ne.
Sveti Vasilije, koga danas praznujemo, nije postao veliki po tome što se duvao činjenicom da je bio, savremeno rečeno, doktor filozofije, retorike, astronomije i svih ostalih svetskih nauka toga vremena. Veliki je postao jer je dobro razumeo reči psalma: ukloni se od zla i učini dobro.
Šta traži od nas Gospod naš, braćo i sestre? Traži da naše duše budu uvek okrenute ka dobru, da ostavljamo zlo iza leđa, u senci, u ponoru zaborava, u tami bivšega, a mi iz dana u dan, iz godine u godinu da mislimo dobru, da čeznemo za dobrim, da govorimo o dobru i da činimo dobro.
Gospod traži zidare, a ne rušioce, jer ko zida dobro samim tim ruši zlo. Ko se pak okrene da ruši zlo, brzo zaboravi zidati dobro i pretvara se u zločinca, kaže Sveti Vladika Nikolaj u Ohridskom prologu.
U ime poštovanja ovih reči i reči Božije, koja je ljubav sama, čestitam vam svima Novu godinu i pozivam da od danas, posebno u ovom Domu, imamo na umu da svaka naša izgovorena reč ovde i te kako odjekuje u večnosti. Srećna Srpska pravoslavna Nova godina. Hvala.