Gospodin Šami, po amandmanu, imate još nepunih pet minuta. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, javio sam se samo da kažem da se sa nečim što je gospodin Ilić rekao ne slažem. Naime, on je doveo u pitanje ovde što je prisutni ministar – ministar vera, inače moj dobar prijatelj Šijaković. Naprotiv, mislim da je to pravi ministar za ovu temu, jer kada pročitate ovaj zakon, jedino možete da se prekrstite. Hvala.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? Da. Izvolite, gospodine ministre.

Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, najpre da i ja iskoristim priliku da svima koji praznujete čestitam današnji praznik i poželim uspeh u životu i radu. Kada su u pitanju amandmani, želim da vas obavestim da Vlada prihvata amandman Odbora za finansije i zahvaljuje se poslaniku i članovima Odbora za finansije na tehničkom doterivanju stava 2. člana 4. Hvala.

Zaključujem pretres Predloga zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona i u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA IMOVINU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nataša Jovanović, Srđan Spasojević, Lidija Dimitrijević, Milan Škrbić, Aleksandar Martinović, Dejan Mirović, Zlata Đerić, Sreto Perić, Petar Jojić, Zoran Krasić, Vjerica Radeta i Dragan Stevanović.
Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, pisanim putem, povukla je amandman koji je podnela na član 3. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč želi gospođica Nataša Jovanović, izvolite.

Gospodine Šijakoviću, i uz božiju pomoć vi nećete razumeti šta ću sada vama da pričam o ovom zakonu o porezu na imovinu, a gospodin državni sekretar je izašao, tako da moram da se obratim narodnim poslanicima, i da kažem da sam izuzetno nezadovoljna ovim uopštenim, rekla bih, paušalnim odgovorom Vlade Republike Srbije. Vi sigurno u tome niste učestvovali, u pisanju ovakvog obrazloženja za odbijanje amandmana koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na član 2.
Sada moram da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, da neko vreme, koje je iza nas, svima nama donosi određeno iskustvo, da li je to na donošenju zakona, aktivnog višedecenijskog ili višegodišnjeg rada u zakonodavnoj oblasti ili vršenja vlasti u lokalnim samoupravama, gde sve političke stranke u Srbiji imaju priliku da to aktivno rade, i onda morate da se okrenete iza sebe, da vidite i da kažete, ako je prošao neki period od nekoliko godina: ovo je bilo dobro, ovo nije. Kao i u životu, svako od nas podvlači neku crtu i donosi zaključke.
Oni koji su se, gospodine Šijakoviću, zaklinjali u hramovima, u crkvama, stavljali ruku na Jevanđelje da će da poštuju i ideologiju, i disciplinu i najviše moralne vrednosti, vidite šta nam napraviše. Naravno, vi to nikada ne biste, pa ste zato, kao čovek koji nema uvida u ovaj paket zakona, koji su osnov za punjenje budžeta, čestitali Srpsku novu godinu i slavu svima onima koji danas slave u Srbiji, ali nećete da se uplićete u ove detalje o kojima puno ne znate.
Mi moramo sve da znamo, bez obzira na to čime se profesionalno bavimo ili smo se bavili, a posvetili se sada ovom radu. Narodni poslanik mora apsolutno sve o svakom zakonu da zna, a naročito da zna o onome što je lokalna samouprava.
Jer ako vi ne znate kako se puni budžet jedinica lokalne samouprave, gde se troše pare, to je onaj prvi dinar koji se izdvaja iz džepa poreskih obveznika u sredini u kojoj živite, kako se finansira vaš put, vodovod, kanalizacija, kako posluju javna preduzeća, socijalna davanja, šta će onda taj neko u Narodnoj skupštini Republike Srbije?
Onda se postavlja pitanje, znači, ipak sam vas amnestirala od odgovornosti, kako onda jedan ministar, koji je ministar za neki resor, da sve to ne zna, kad to mora da zna narodni poslanik, a vi ste predstavnik izvršne vlasti? Ne možete sada da kažete: mene ne zanima ekologija ili me ne zanima zdravstvo, jer vi tamo na sednicama Vlade pratite sve i odlučujete, dizanjem ruku, o donošenju i stavljanju na dnevni red pojedinih zakona.
Ovo što je sada na dnevnom redu, zakon o porezima na imovinu je jedan od osnovnih prihoda jedinica lokalne samouprave, odnosno iz zakona o finansiranju jedinica lokalne samouprave. Celokupni porez na imovinu pripada lokalnoj samoupravi i u zavisnosti od toga kolika je to teritorija, koliko stanovnika živi, koliko je imovine koja se prijavljuje i čija se tržišna vrednost obračunava, tako se puni budžet jedinica lokalne samouprave.
Reći ću vam, gospodine Šijakoviću, da je tako kroz jednu izmenu zakona utvrđeno, odnosno obavezana jedinica lokalne samouprave da do kraja 2008. godine, ove koja je iza nas, svako osnuje odeljenje poreske uprave pri jedinici lokalne samouprave, upravo iz razloga što ovaj ceo porez na imovinu ide direktno u budžet tog grada, odnosno opštine.
Mnogi to nisu uspeli da urade. Reći ću vam i zbog čega. Kada je sada već bivši ministar finansija Mirko Cvetković, a bivši takođe ministar Mlađan Dinkić, kada su u sprovođenju ovog zakona, najpre jedan pa drugi, izrađivali pravilnike kako to da se uradi, pa sada je to došlo do Diane Dragutinović, jedinice lokalne samouprave, a naročito tamo gde nisu na vlasti DS i G17 plus, nisu dobili ni osnovne tehničke uslove ni mogućnost da blagovremeno i u skladu sa sistematizacijom, i pravilnikom i pre svega tehničkom opremljenošću, uz pomoć države, osnuju organ poreske uprave pri lokalnoj samoupravi.
Oni koji su odgovorni, koji imaju odgovorne predsednike opština, danas ću navesti jedan primer, mada ih je mnogo, to je Aranđelovac. Predsednik opštine, srpski radikal, dr Radosav Švabić, osnovao je odeljenje poreske uprave na vreme, odmah kada je zakon stupio na snagu.
Po svim parametrima, gospodin Ilić može da vam kaže da li je to tačno ili nije, pošto je nedavno održano jedno savetovanje, a i po onome što ima, po njihovom načinu rada, po stepenu naplativosti i po funkcionalnosti, odeljenje poreske uprave u Aranđelovcu, a na čijem čelu je takođe jedan od boljih pravnih stručnjaka, a to je gospodin Ljubiša Mladenović, koji je na toj funkciji otkada je odeljenje osnovano, jedno je od najboljih odeljenja poreske uprave u Srbiji.
Kroz ovaj zakon o porezima na imovinu vi možete da vidite da li je neko opravdao, vraćam se na početak priče, osnivanje poreske uprave i da li je onaj zadatak koji je država njemu poverila uradio kako treba.
Na ovom primeru ću vam reći, opština Aranđelovac, otkada je gospodin Mladenović na čelu poreske uprave, od kada funkcioniše, stepen naplativosti je povećan za 43%.
Ne zbog toga što na terenu ljudi koji to rade i zbog toga što smo imali ne znam kakve metode, zakon je zakon, on se poštuje, nego zbog efikasnosti i načina rada i što građani znaju da time što će da plate naši ljudi, iako su siromašni, u Aranđelovcu su ljudi siromašni, tamo je uništena privreda i mnogo je nezaposlenih, i od naših najstarijih penzionera, uvek pođite od toga, oni koji najmanje imaju prvo će da plate sve dažbine, i porez, i struju, i komunalije, i električnu energiju, a šta ostane da se jede, hleb i voda, što kažu, ljudi jedva preživljavaju. Odgovorni su prema tome.
Taj stepen naplativosti je povećan toliko da je to direktna posledica dobro organizovanog rada i pre svega povećane svesti kod ljudi da se decentralizacija lokalne samouprave, da ne slušam ovde neke šuplje i prazne priče već evo 18 godina, vrši na taj način što će ekonomska efikasnost i svaki dinar koji taj grad i opština ima pravilno da se upotrebi i da u tom smislu nije zavisno od Republike.
Međutim, ovaj zakon koji sada u celosti pripada lokalnoj samoupravi, ima i te kako velike manjkavosti, odnosno za vreme vladavine Zorana Đinđića, odnosno prve vlade posle 5. oktobra, ukinuta je obaveza da lokalna samouprava iz poreza na imovinu, koji tad u celosti nije pripadao lokalnoj samoupravi, izdvaja 0,5%, pa do 1,5 ili 2%, vi to ne znate, a gospodin Ilić takođe ne može da mi odgovori, neko ovde od kolega koji su ili vršili vlast ili se toga sećaju, za solidarnu stambenu izgradnju.
Sada je to prepušteno lokalnoj samoupravi po Zakonu o lokalnoj samoupravi, pa ko hoće, hoće. Vi sada imate gradove u Srbiji gde se uopšte ne radi po tom pitanju. Imate mnoge ljude koji žive sa nekoliko male dece koji nemaju krov nad glavom. Jedan jedini stan opština ne izdvoji i ne napravi za godinu dana.
Imate slučaj potpune tajkunizacije i zloupotrebe u Beogradu, a da ne govorim o onom vremenu iz devedeset i neke godine, je l' tako koleginice Vukićević, a vi vrlo dobro znate pošto ste kasnije kao poslanik kulture radili u gradskoj upravi i kako su deljeni stanovi. Mnogim navodno zaslužnim građanima Beograda, pa tu imate spisak nekih vaših kolega koji su ili bili statisti ili su bili miljenici DS i drugih stranaka na vlasti, pa tako dobijali stanove kao zaslužni građani Beograda. Šta mi sada predlažemo, pošto je već takva situacija, a ozbiljno smo na osnovu iskustva ovih naših ljudi, kao što je gospodin Mladenović iz Aranđelovca, poreske uprave iz Leskovca ili Čačka i drugih gradova, iz Surdulice, gde je, takođe, bez pomoći države za vreme mandata dr Stanislava Momčilovića osnovano odeljenje poreske uprave u Surdulici, šta smo mi hteli da kažemo?
Nije u redu da se taj izvorni prihod jedinica lokalne samouprave zloupotrebljava od strane resornog ministarstva i da lokalna samouprava ne može sama da određuje tržišnu vrednost i način na koji će da obračunava amortizaciju za objekte koji su predmet poreza na imovinu zbog činjenice da pravilnik, koji sada postoji i koji se menja, jer u zakonu se kaže ministar određuje, to je sada Diana Dragutinović, obračunava se na način koji je nepošten i na koji uzima dinar, odnosno osnovni prihod od lokalne samouprave.
Kako se dolazi do ukupne sume obračuna jednog objekta čija se vrednost poreza na imovinu obračunava. Postoje četiri elementa. Zato nisam zadovoljna odgovorom Vlade, jer Vlada mi kaže da sam u amandmanu uzela u obzir samo jedan, a to je tržišna vrednost.
Ne, mi vrlo dobro znamo da se prosečna tržišna cena, koju ne utvrđuje lokalna samouprava nego i Republička uprava javnih prihoda i Republički zavod za statistiku, množi sa površinom, pa puta koeficijent kvaliteta, pa koeficijent lokacije. Kasnije će koleginica Lidija Dimitrijević konkretno da govori o tome, o kvalitetu lokacije, odnosno o tome da za svaki kvadratni metar cenu treba da određuje lokalna samouprava, odnosno na predlog gradskog veća, zato što je to izvorni prihod lokalne samouprave.
Ako je to već tako, i gospodine Iliću i vama da kažem gospodine ministre, ako su mnogi objekti u gradovima širom Srbije, naročito u najužem gradskom jezgru, promenili namenu iz stambenog objekta, da su to bile neke spavaće sobe, kuhinje ili šta već, ako imaju izlaz na ulicu, odnosno na atraktivno mesto, gde može da se otvori neka radnja, neki poslovni prostor, zar onda nije bilo logično da se prihvati amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS koji kaže - sve ostaje isto, samo se dodaje ovaj novi stav koji glasi, amortizacija počinje da teče od dana izgradnje objekta, odnosno od dana njegove poslednje rekonstrukcije ili adaptacije.
To se potpuno uklapa u ova četiri elementa na osnovu kojih se malopre sam rekla taj obrazac, obračunava i kako se dolazi do ukupne sume. Ako je neki objekat pravljen između dva svetska rata, ako je i sada sve ono što se obračuna, od toga jedan i po do 70 najviše posto se uzima za amortizaciju, po starosti objekta za svaku godinu.
Ali, ako je neki napravljen, ne znam koje godine, u međuvremenu potpuno promenio svoju namenu i sada to više nije stambeni objekat, nego kao što vi i priznajete u obrazloženju, nešto što ima sasvim novu tržišnu vrednost, zašto onda da se to ne uklopi u zakon o porezu na imovinu i da se na taj način to radi.
Niste hteli da poslušate ono što su ljudi kojima ste poverili zakonom, država im je poverila da rade posao, videli i uočili kao nepravilnost.
Na kraju krajeva, to je nepošteno prema onim građanima koji ne žive na tako atraktivnim lokacijama, a koji plaćaju isti porez kao i oni, znači po ovom metodu obračuna, koji su u međuvremenu stekli uslove - i nemamo ništa protiv toga, zalažemo se za bogato društvo, za ljude da privređuju, da rade - ali da oni koji imaju od tog prihoda mogu to da plate. To ne bi bio ne znam koliko veći porez, ali bi bilo pravičnije i bili bi veći prihodi.
Nemam vremena, ali za to zaista treba ko zna koliko sati da vam ispričam kakve su sve zloupotrebe i kako se, što bi naš narod rekao, arče budžetska sredstva u gradu Kragujevcu od poreza na imovinu. Budžet grada Kragujevca je, gospodine Šijakoviću, sedam milijardi 930 miliona 480 hiljada za 2009. godinu projektovan. To je ovaj konto poreza na imovinu, 713-120, tako se vodi, 230 miliona dinara očekuje se i to su planirani prihodi poreza na imovinu u gradu Kragujevcu.
Da li mislite da ti ljudi koji plaćaju uredno porez, ne znam stepen naplativosti zato što ne mogu da dođem do tog podatka, jer ovaj Stevanović i ovaj njegov ovde, kako reče danas ovde, uvrnute fikcije ili već ne znam šta, krije to kao zmija noge, dakle taj porez služi i napravljen je u svrhu, kao i svi ostali porezi, da se od toga izgrađuje put, vodovod, kanalizacija, stambeni objekti, stanovi solidarnosti.
Evo, da ne bude da samo ja pričam, pre neki dan je to Velimir Ilić pominjao, pošto dolazi u posetu tamo svojoj partiji i dr Vučićeviću, u sred grada Kragujevca, znate, sa druge strane Lepenice, nekada sam kao dete živela sa te druge strane i to je lep kraj grada, ide fekalna kanalizacija u onu rečicu, odnosno reku koja je nekada bila čuvena u pesmi, a to je samo jedan običan potok.
O čemu mi pričamo? Čovek pere pare, pravi kojekakve kombinacije, taj Stevanović, koji je i dalje ovde poslanik, a ne može to da bude po slovu Ustava, u jednoj ulici u Kragujevcu, u pešačkoj zoni tri puta za dva mandata menja behaton ploče, podiže jedne, stavlja druge.
Mislite li da on to radi zbog toga što misli da su ove neke lepše? Ne, nego zbog provizije, zbog otimačine, zbog pljačke. Od "Fijata" ništa, pare se troše, milion evra na gradsku televiziju, toliki problemi, ljudi žive u nemogućim uslovima, a uz to plaćaju porez na imovinu i uz sve to ne prihvatate ove amandmane koje smo podneli, koji su izuzetno kvalitetni, da se poboljša finansiranje lokalne samouprave, da bi time i život građanima, u gradovima u kojima žive, bio bolji.
Izvinite, gospođo predsedniče, što sam prekoračila vreme, ali mislim da su ovo bile korisne informacije, pa čak i za ministra čiji ovo resor nije, na kraju i on je građanin Beograda, i on plaća porez na imovinu, i verovatno očekuje da i njegova nadležna opština nešto uradi od tih para, ali kako su ovi žuti na vlasti ovde teško, gospodine Šijakoviću. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?         Na član 2. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč želi narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, sigurno da ne možemo biti oduševljeni što se ovoliko često, kada govorimo o budžetskim zakonima, ovde menjaju ministri jedan po jedan. Verovatno je u pitanju neka edukacija da imamo ministre opšte prakse, da premijer pošalje sve ministre da se upoznaju i sa ovakvim stvarima.
Ovako nešto leteće sigurno možemo da vidimo samo u jednom sportu, on se zove hokej, kada imamo jednu, drugu, treću postavu, ali to je tako. O tome treba da razmišlja onaj ko odlučuje ko će da zastupa ovde Vladu kada govorimo o vrlo važnim zakonima, kao što su ovi zakoni na dnevnom redu, danas konkretno u pojedinostima.
Podneo sam amandman ispred poslaničke grupe NS. U članu 2. mislio sam da je potrebno da se izmeni stav 3. tako da glasi: Za nepokretnost izgrađenu, odnosno stečenu u toku godine, za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, osnovica poreza je tržišna vrednost odgovarajuće nepokretnosti, u zakonu stoji ''na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu'', a mislim da tu treba promeniti i da umesto "31. decembar" treba da stoji "dan overe kupoprodajnog ugovora u sudu".
Obrazloženje zašto se ne prihvata ovaj amandman je u tome da postoji bojazan da će doći simulacije ugovora, da je to nešto što može dovesti do jednostavne neke neusklađenosti prilikom plaćanja poreza. Mislim da to ne može da bude tako.
Ovde u obrazloženju stoji da postoje i ostali načini sticanja osim kupoprodajnog ugovora, orginarni itd. i neki drugi. Međutim, moj amandman konkretno se odnosi na kupoprodajni ugovor. Ne znam ko je obrazlagao ovaj deo zašto se ne prihvata amandman, ali to ne može da stoji i ne može da bude prihvatljivo za mene kao podnosioca ovog amandmana i mislim da to nije dobro.
Šta to znači? Ako neki čovek u toku godine, ovde jasno stoji, još jednom da preciziram, za nepokretnosti izgrađene, dakle, ne govorimo o nepokretnostima koje je neko stekao na osnovu sudske presude ili nekog ostavinskog rešenja, svi znamo da su mogući takvi načini sticanja svojine, da jednostavno kod ostavinskog rešenja sa oca na sina ne plaća se porez na prenos apsolutnih prava. Tamo je porez na imovinu, recimo, ostavioca utvrđen i nema potrebe sada ponovo da se utvrđuje neka tržišna vrednost.
Dakle, konkretna moja primedba je na to da se ovde govori o stanovima, dakle, o ljudima koji su kupili stanove u toku izgradnje. Jasno to stoji u zakonu.
Potpuno je neprirodno da neko ko je u januaru platio cenu stana, recimo, od 800 evra, na kraju godine bude suočen sa tim da mora da plati, recimo, 1.100 evra po kvadratu, jer je to neko procenio.
Ko je tu na šteti? Na šteti je onaj čovek koji je kupio i ukalkulisao je svoje mogućnosti po 800 evra po kvadratu. Dakle, on ne može da bude žrtva nečega što se zove procena tržišne vrednosti.
Zato sam podneo amandman i smatram da je overa kupoprodajnog ugovora tapija na sve. Dakle, stečeno je neko pravo, jednostavno u tom trenutku je i to obavezujuća cifra za porez na imovinu.
Ako su se neki uplašili da će država biti oštećena zbog simulovanih ugovora, neka država juri one ljude koji takvu simulaciju vrše, postoje inspekcijski organi, ali je neprirodno da ljudi koji u današnjoj eri, recimo, podižu ogromne kredite da bi došli do stana, sa vrlo nepovoljnim kamatama, pogotovo sada kada je kurs evra izuzetno nestabilan, a klauzule su vezane za evro, tako da je tu potpuno jedna nesigurnost kod tih ljudi koji kupuju nepokretnosti.
Zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen zaista mi nije jasno, jer mislim da je apsolutno imalo mesta da se prihvati. Naravno, možda će se neko zapitati šta ćemo ako slučajno cena u toku godine padne, recimo sa 800 na 600 evra. Ništa nećemo. Onaj ko se obavezao u tom trenutku, to je ta tržišna vrednost u momentu sklapanja kupoprodajnog ugovora i šta tu ima loše.
Evo jedan konkretan primer, ali u ovoj državi je jako retko da nešto pojeftini, to je gotovo nemoguće, bez obzira što cene nekretnina u celom svetu padaju, a u Srbiji naravno niko se ne odriče enormne zarade, svi žele da zarade.
Videli smo pre nekoliko dana u onoj krizi sa energentima da su uljni radijatori prodavani umesto za 3.500 dinara, koliko je cena u Novom Sadu, za 5.000 dinara.
Onda, gradonačelnik Novog Sada izađe i kada mu konkretno reporter postavi pitanje šta će on kao gradonačelnik preduzeti da se sankcionišu takvi ljudi koji koriste muku građana, on je preko te teme jednostavno preskočio i potpuno otišao u drugu temu.
Naravno, nije to jedini način kada cene ne padaju. Da li je neko u ovoj državi postavio pitanje da smo letos imali duple, gospodine državni sekretaru, cene nafte u odnosu na sada, da li je iko iz države postavio pitanje autoprevoznicima da li je neko spustio cenu prevoza? Kakav je odgovor? Nisu spustili cenu. Dakle, oni nisu spustili cene i država se i dalje tu ne oglašava.
Znači, kada naftni derivati poskupe, brže-bolje autoprevoznici dođu, podnesu zahteve i država izlazi u susret. Šta ćemo sa onim ljudima koji imaju dvoje, troje ili četvoro dece na školovanju u prigradskim naseljima i plaćaju mesečne karte za decu u školama, studentima ili oni radnici koji moraju da dođu na posao? Oni su oštećeni, oni plaćaju nešto što je potpuno neosnovano.
To nije tako malo, to je na ovu duplu cenu bar 1.000 dinara, a to je na budžet tih građana izuzetno opasno, a da ne pričamo za individualne proizvođače koji moraju svoje proizvode autobusima sa planinskih destinacija da doturaju do gradova da bi ih prodavali.
Dakle, gospodine Iliću, pokušao sam da vam kažem da država mora da vodi računa o tome u odnosima, kao što sam sada objasnio. Ne mogu samo da se podižu cene, a kada se nešto desi ovako kako se desilo, što je u principu dobro, da cena nafte padne, da cene ostanu iste. To ne može da pojeftini proizvode. Naravno, cene su onda i za ostale proizvode koji su dotureni do gradova iste, a kada bi se cena autobusa i tih karata smanjila, onda bi se i cene proizvoda, verovatno, smanjile.
Prema tome, ne znam odakle bojazan u objašnjenju da će ''uređenje osnovice poreza na imovinu na tim nepokretnostima na način kojim se amandmanom predlaže upravo bi doveo do neuređenosti osnovice poreza na imovinu, pre svega iz razloga što se pravo koje je predmet oporezivanja može steći zakonom dozvoljenim načinom'' i onda se kaže - ona može biti nerealno utvrđena, a pre svega kada su u pitanju simulovani pravni poslovi.
Ne vidim razloga zašto neko ko čini simulovane pravne poslove ne bi bio kažnjen, on nešto prikriva, ali ne možemo mi na osnovu tako paušalne tvrdnje kažnjavati ljude koji su sa teškom mukom podigli npr. kredite, žele da kupe stan, žele da smeste svoju porodicu. Naravno, porez na apsolutna prava, idemo sa 5% na 2,5%. Poslanici Nove Srbije će predložiti amandmanom da to bude 1,5%.
Dakle, mi moramo da kroz ovakav način realnog oporezivanja, kroz poresku stopu od 1,5% da zaštitimo građane od enormno skupih kredita, vrlo nepovoljnih kredita, najčešće. Banke izuzetno profitiraju. Šta će se u jednom trenutku desiti? Ako ih opteretimo s jednim, drugim i trećim porezom, jednostavno ima velika opasnost, kao što sam rekao, skok kursa i devizne klauzule koje su u tim kreditima, da ljudi, recimo, rate koje su do sada bile po 24.000 dinara, da su sad već 35.000 dinara, a plate i primanja ostaju iste.
Prema tome, mislim da je dan overe kupoprodajnog ugovora realan. Ako želimo u tu Evropu, ako želimo da se ponašamo tržišno, mi jednostavno moramo da se oslobodimo toga da će neko stalno nešto simulovano praviti u ovoj zemlji.
Naravno, kao što sam rekao, ko koristi te simulacije treba da odgovara.
Meni nije poznato kakva je mogućnost da neko simuluje ugovore, jer kupovina tih stanova trenutno ide preko računa tih preduzeća. Ukoliko se plaća tim preduzećima na ruke, mora da se uplati na račun.
Prema tome, ne znam kako će neko, ako mislite da kupi stan za 400 evra, a da razliku da, to mi baš ne ide. Te nerealne cene su lako uhvatljive. Ne možete vi da odstupate za duplo. Moguće je sitno odstupanje, ali kroz ovo, ako vi kupite, recimo, po 800 evra, a prodate po 1.000, a onda oporezujete po 1.100 ili po 1.200 evra, tu se u tom trenutku, po meni, država neosnovano bogati. Kako ćete sprečiti te ljude koji vrše procenu da ne rade na štetu tih kupaca?
Prema tome, mislim da je amandman logičan i da je ovo trebalo prihvatiti. Međutim, kao što često biva, neke stvari se ne prihvataju, iako je potpuno utemeljeno ono što se traži.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Amandman kojim se posle člana 2. dodaje novi član 2a. podnela je narodna poslanica Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, ispred poslaničke grupe SRS, podnela sam amandman kojim se predlaže da se posle člana 2. doda novi član 2a, koji se odnosi na član 6. Zakona o porezima na imovinu.
Član 6. stav 1. glasi - ''Tržišna vrednost nepokretnosti iz člana 5. ovog zakona utvrđuje se primenom osnovnih i korektivnih elemenata.'' Stav 2 - ''Osnovni elementi jesu: 1) korisna površina; 2) prosečna tržišna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji opštine.'' Stav 3 - ''Korektivni elementi jesu: 1) lokacija nepokretnosti; 2) kvalitet nepokretnosti; 3) drugi elementi koji utiču na tržišnu vrednost nepokretnosti.''
Amandmanom sam predložila da se posle stava 3. dodaju stavovi 4. i 5. Stav 4. glasi - ''Prosečna tržišna cena kvadratnog metra iz tačke 2) stava 2. ovog člana utvrđuje se posebno za svaku opštinu odlukom koju donosi skupština opštine na predlog opštinskog veća, a na osnovu podataka nadležne poreske uprave i koja se objavljuje.'' Stav 5 - ''Odluka iz stava 4. ovog člana donosi se svake tri godine i mora sadržati opis metodologije koja je korišćena pri utvrđivanju tržišne cene kvadratnog metra.''
Svrha ovog amandmana jeste regulisati zakonom da odluku o prosečnoj tržišnoj ceni kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji opštine donose organi lokalne samouprave.
Predlagač zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu je članom 2. predložio da se u članu 5. zakona izvrši izmena u stavu 2. tako što će se regulisati da visinu tržišne vrednosti nepokretnosti, umesto nadležnog poreskog organa, utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave.
SRS smatra da i kod utvrđivanja prosečne tržišne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji opštine treba precizirati nadležnost organa lokalne samouprave.
Naime, u cilju fiskalne decentralizacije Zakonom o finansiranju lokalne samouprave iz 2006. godine, članom 60, regulisano je da jedinica lokalne samouprave u celosti utvrđuje, naplaćuje i kontroliše javne prihode iz člana 6. istog zakona, počev od 1. januara 2007. godine. Među izvornim prihodima ostvarenim na teritoriji jedinice lokalne samouprave je i porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon.
Osnovica oporezivanja imovine je tržišna vrednost i ona se utvrđuje primenom osnovnih i korektivnih elemenata. Prosečna tržišna cena kvadratnog metra jeste osnovni element. Zato treba pokazati ozbiljnost prilikom njenog utvrđivanja i zato tražimo da predlog o visini prosečne cene kvadratnog metra bude dat od strane lokalne poreske administracije, da se opštinsko veće o njoj izjasni i da na kraju bude usvojena od strane skupštine opštine.
Zašto je ovo bitno? Postoji objektivni problem, koji se ogleda u tome što su tržišne cene uglavnom poznate kod objekata prodatih pre kratkog vremena, pa se formiranje vrši na osnovu njih. Podaci o prosečnim cenama nekretnina se mogu dobiti od građevinskih firmi na teritoriji konkretne opštine. Trenutno postoji mogućnost da opštine koje nemaju takve podatke mogu za obaveštenje da se obrate poreskoj upravi i Republičkom zavodu za statistiku.
Međutim, podaci koje dobiju ne predstavljaju realnu osnovu, pa se tako građani dovode u situaciju da plaćaju niži ili viši iznos poreza, a i sama lokalna samouprava dolazi u poziciju ili da se odriče dela svog prihoda ili da svojim građanima uzima više novca no što bi trebalo.
U cilju transparentnosti rada lokalne poreske administracije, amandmanom je još predloženo da se odluka o prosečnoj tržišnoj ceni kvadratnog metra objavljuje. Takođe, ova odluka mora sadržati opis metodologije koja je korišćena pri utvrđivanju prosečne tržišne cene kvadratnog metra.
Ovo je potrebno jer se radi o novcu građana, poreskih obveznika, koji moraju da budu informisani zašto daju baš toliko novca i kako se do te cene došlo.
Vlada je odlučila da ovaj moj amandman odbije uz opširnije obrazloženje, koje ću pročitati - amandman se ne prihvata iz razloga što je odredbom člana 6. zakona uređena tržišna vrednost nepokretnosti iz člana 5. zakona, koja čini osnovicu poreza na imovinu, koja je jedan od osnovnih elemenata poreza na imovinu, što je u skladu sa odredbom člana 2. stav 2. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, prema kojoj se poreski podsticaji, oslobođenja, olakšice, poreski krediti i drugo, kao i ostali elementi sistema i politike javnih prihoda ustanovljeni na osnovu tog zakona mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvode odgovarajući javni prihode.
Prema tome, iako je saglasno odredbama članova 6. i 60. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, u nadležnosti jedinica lokalne samouprave je da utvrđuje, naplaćuje i kontroliše porez na imovinu. Utvrđivanje poreske osnovice vrši se primenom zakona i podzakonskog akta, koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, na osnovu ovlašćenja iz člana 9. Zakona o porezima na imovinu, što znači propisa koji se jedinstveno primenjuju na teritoriji Republike Srbije, a kojima su uređeni osnovni i korektivni elementi za utvrđivanje poreske osnovice.
Napominjemo da prosečnu tržišnu vrednost kvadratnog metra objekta predstavlja prosek cena ostvarenih u prometu, uz naknadu za odgovarajuću vrstu novih objekata po kojima se u opštini, odnosno gradu u kojem se objekat nalazi obavljao promet uz naknadu u godini koja prethodni godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, član 4. stav 1. Pravilnika o načinu utvrđivanje osnovica poreza na imovinu na prava na nepokretnosti.
Na osnovu ovog obrazloženja Vlade zaključujemo da u Vladi nema volje da se upotpuni proces fiskalne decentralizacije. Vlada je 2006. godine, kada je zakonom o finansiranju lokalne samouprave uredila nadležnost jedinice lokalne samouprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda, među kojima i porez na imovinu, ostavila u nadležnost Republici naplatu prihoda od poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon. Ovaj porez i dalje naplaćuje Republička uprava javnih prihoda.
Sada Vlada i dalje u nadležnosti Republike ostavlja utvrđivanje prosečne tržišne vrednosti kvadratnog metra objekta. Svi argumenti su na strani organa jedinice lokalne samouprave, ali Vlada kaže ovako.