Dame i gospodo narodni poslanici, moja koleginica Gordana Pop-Lazić podnela je amandman na član 4. Predloga zakona i ono što je interesantno, čime ću se povesti u ovoj diskusiji jeste obrazloženje koje je Vlada dala na odbijanje odnosno neprihvatanje ovog amandmana, a ono glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što su predložene izmene stopa carine u carinskoj tarifi u skladu sa ekonomskom politikom zemlje i potrebama i nivoom razvoja domaće privrede".
Gospodine ministre, predstavnik ste Vlade ovde, predstavljate izvršni organ u ovoj državi koji bi trebalo da donosi i sprovodi ekonomsku politiku ove zemlje, a meni se čini, a verujem i velikoj većini poslanika, bar sa desne strane, ako ne sa obe strane, da ova država ima sve samo nema ekonomsku politiku ili nismo dovoljno sposobni da razumemo šta je to što se danas u ekonomskom smislu u ovoj državi radi i odvija, a predstavlja ekonomsku politiku.
Pre nego što pređem na ovu priču o carinama, pročitao bih samo nekoliko rečenica, sa jednog papira koji u principu takođe predstavlja ekonomsku politiku ove države, kao član Odbora za privatizaciju dobio sam ga malopre.
Inače, to su neke informacije radi upoznavanja narodnih poslanika, ima sedam tačaka i pogledajte na šta se sve te tačke odnose. Neću prvu da pročitam, najmanje je važna, evo druga: zahtev Udruženja manjinskih akcionara AD "Vulkan" iz Niša za preispitivanje procesa privatizacije; pa zatim zahtev predsednika Odbora i poverilaca EI "Standard" DO Niš za hitno preispitivanje kontrole stečajnog postupka nad ovim preduzećem; zahtev Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičko-izdavačkoj, informativnoj delatnosti i Kinematografiji Srbije za dostavljanje detaljnih podataka o sprovođenju i kontroli privatizacije preduzeća iz ovih oblasti; zahtev direktora AMG DOO iz Beograda, za pomoć njemu, kao zainteresovanom kupcu, za kupovinu ŠIK Kučevo i ŠIK "Kopaonik" iz Kuršumlije; zahtev predsednika Udruženja malih akcionara Luke Novi Sad iz Novog Sada za pomoć u vezi sa upisom akcija malih akcionara i zahtev predsednika Udruženja građana Akcionari i poverioci Robnih kuća Beograd za preispitivanje stečajnog postupka nad kompanijom i preduzećem Robne kuće Beograd.
O tom slučaju je malopre gospodin Martinović govorio. Tu svakako nije navedeno, a jako je bitno spomenuti i probleme oko privatizacije "Sintelona" iz Bačke Palanke, "Trudbenika", "Koštane" i "Jumka" sa juga Srbije, sa koga dolazim.
Gospodine ministre, verujem da vi nemate mnogo dodirnih tačaka sa ovom oblasti, ali ovo je ekonomska politika ove države, odnosno ono što vi nazivate ekonomskom politikom ove države.
Ova država, kada je ekonomija u pitanju, vodi se jedino i isključivo stihijom i jednim neverovatno neprihvatljivim neoliberalnim konceptom.
Sada kada govorimo o tarifama, one su svakako vezane za uvoz, ovaj zakon, kao i svi ostali zakoni koji se nalaze u setu zakona koji bi trebalo da predstavljaju podršku budžetu Republike Srbije, u principu morao bi da se definiše ne kao posledica činjenice da ste prihvatili da jednostrano primenjujete Sporazum o stabilizaciji, nego bi svi ovi zakoni zajedno sa budžetom trebalo da budu prevencija, da preventivno deluju na sve ono što će se u ekonomskom smislu, a loše je, dešavati u 2009. godini i kod nas, a svakako i u celom svetu.
Nažalost, vi se pozivate na ekonomsku politiku, a zbog svega ovoga što se nalazi u ovim papirima i u ovim dokumentima može da se konstatuje da ova država definitivno ne poseduje, niti ima strategiju, niti ima, da kažem, jednu lepezu ideja kojima će odgovoriti na sve one ekonomske izazove s kojima ćemo se susresti u 2009. godini.
Naravno, kada govorimo o carinama, govorimo svakako o uvozu i ono što je takođe izraz ekonomske politike ove države, jeste da u poslednjih nekoliko godina mi imamo konstantan rast spoljnotrgovinskog deficita, odnosno imamo porast uvoza, smanjenje izvoza.
To je takođe jedan od najboljih pokazatelja ekonomskih prilika i ekonomske politike ove države, i umesto da svesni te činjenice, s obzirom da to definišete i u zavodima za statistiku kroz razne statističke podatke, umesto da na to odgovarate zaštitnički u odnosu na našu privredu, domaću proizvodnju, vi ste se svakako opet opredelili za koncept neoliberalizacije.
Postavlja se jedno pitanje - nigde javno o tako otvorenom i tvrdom konceptu slobode i liberalizacije uvoza vi ne govorite. Vi čak ni u vašem programu, odnosno nacionalnom programu integracija, jednoj opširnoj knjizi u kojoj ste definisali kako bi ova država u ovoj ili do 2012. godine treba da ide u Evropsku uniju, kako kroz razne oblasti sektora treba da se vlada i ponaša, ni tu niste nigde spomenuli da ćete se prihvatiti jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Niste ni tu, a opredelili ste se onako tiho i još ste uspeli da ubedite bar deo javnosti u Srbiji da ste time napravili jedan veliki korak. Čak ste se drznuli da u obrazloženju ovog zakona o izmenama i dopunama carinskih stopa stavite i ovo - da bi se omogućila jednostrana primena Prelaznog sporazuma sa naše strane, neophodna je dopuna Zakona o carinskoj tarifi, imajući u vidu da se ovim zakonom utvrđuju stope carine koje se primenjuju na uvoz robe. Kao da je to od vas neko tražio, kao da ste bili obavezni da ovaj sporazum prihvatite i primenjujete ga onako kako vi planirate da ga primenite.
Što se tiče uvoza u ovu državu, najbolji odgovor na uvoz bio bi izvoz i mislim da bi u narednoj godini i u svim godinama ispred država trebalo najozbiljnije da se bavi i da razvija i da se dovija ne kako da smanji poreske stope, nego da se bavi time kako bi se naša izvozna oblast i izvozne grane ojačale i u narednom periodu osnažile.
Ono što svakako treba da vam se kaže jeste činjenica da danas najveće izvozne poslove radite sa državama koje pripadaju sporazumu CEFTA, a kakvi su nam odnosi sa njima najbolje govori primer sa Hrvatskom, gde ste rekli, gospođa ministar Dragutinović je rekla da ne želi da i u tom slučaju primenjuje princip reciprociteta kada je uvoz, opet akcizne robe o kojoj ćemo govoriti, duvana u pitanju, a svakako da smo se i tu apsolutno podređeno poneli i na štetu domaće nacionalne ekonomije.
Ne samo da smo takvim ponašanjem doveli u pitanje proizvodnju duvana, koja je bila na nekom, da kažemo, pristojnom nivou prošle godine, nego ćemo u narednoj godini imati opadanje proizvodnje duvana, s jedne strane, a s druge stane, čak su neki proizvođači duvana u Srbiji stavljeni u funkciju hrvatskih proizvođača duvana. Zašto? Zato što mogu u Srbiju da izvezu šta hoće i kako hoće.
Ono što takođe treba reći, jeste da ova država u kontekstu njene ekonomske politike ima slab asortiman. Što se tiče proizvoda, izvozimo samo poluproizvode, uvozimo sve finalne ili gotove proizvode, i to svakako nije nešto čime ova država u ekonomskom smislu sme ili treba da se pohvali.
Kada je reč o uvozu i izvozu ove države, postoji jedan jako interesantan podatak koji nam svakako en služi na ponos, to je činjenica da je ova država u protekloj godini ostvarila spoljnotrgovinski deficit sa Afrikom.
Učešće spoljnotrgovinskog deficita sa Afrikom iznosi 1,9 ili 2% u celokupnom deficitu naše zemlje, ali je svakako bruka i sramota, s obzirom da su naša iskustva sa Afrikom, bar u proteklom periodu, bila takva da su naši privredni subjekti ostvarivali vrlo velike ili pristojne zarade i da je ova država živela vrlo dobro u poslovnim odnosima i saradnji sa zemljama iz Afrike.
Šta bi u principu trebalo da bude funkcija vas koji vodite ekonomsku politiku ili se bar pozivate da je vodite? Ono što bi svakako trebalo da uradite, jeste da koristite sve domaće resurse, odnosno institucionalne kapacitete kako biste povećali asortiman robe koju možemo da izvezemo napolje, kako biste uradili što bolju i kvalitetniju promociju naše proizvodnje napolju. Ali, kad se postavi pitanje šta rade institucije koje time treba da se bave, objektivno verujem da niko od vas nema odgovora.
Kakva je funkcija naše privredne komore? O Privrednoj komori Srbije znate kad se čuje? Čuje se samo kad treba da se bira predsednik i kad treba dve političke stranke ili koncepcije unutar privredne komore da se sukobe. Ali, ta borba u privrednoj komori se ne dešava na bazi ideološkog mimoilaženja ili mimoilaženja u ekonomskom konceptu, nego ko će zagospodariti većim poslovnim prostorom na bitnim lokacijama koje Privredna komora Srbije ima i koje poseduje.
Da li možete da se pohvalite poslovima koje radi i obavlja Sijepa? Zamislite drskost direktora Sijepe, kaže zahvaljujući ovoj Vladi Republike Srbije otklonjena je politička nestabilnost koja će svakako otkloniti ekonomsku nestabilnost, a samim tim poboljšati investicionu klimu u Srbiji. Onda se javi predstavnik Vlade na televiziji ili u sredstvima javnog informisanja i kaže - investiciona klima u Srbiji je jako loša, nepovoljna i na to moramo da računamo.
U narednoj godini, takođe, računate na smanjenje prihoda od privatizacije, jer gotovo je prodato sve što se može. Ponavljam, država nema strategiju i koncept privatizacije javnih preduzeća i sve će se to jako loše reflektovati na ekonomske prilike i mogućnosti ove države da odgovaramo negativnim posledicama koje će se preslikati, pre svega, spolja na naše prilike unutra, a onda, naravno, i na posledice koje su inspirisane nedomaćinskim, neodgovornim i vrlo lošim konceptom ekonomske politike koju vodite i koju nemate nameru, a kroz ove zakone se to svakako vidi i prepoznaje, niti kratkoročnu, niti srednjeročno, a bogami ni dugoročno da menjate.
Stoga mislim da je bilo racionalno ne samo prihvatiti ovaj amandman, povući ceo set ovih zakona, preispitati ih, otvoriti ozbiljnu i političku javnu raspravu pre njihovog definisanja i donošenja, odnosno slanje u Skupštinu. Ovako sasvim sam siguran da nam se crno piše.
