Zahvaljujem. Gospodin Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, bliži se rasprava o zakonu o Prelaznom sporazumu o trgovini i trgovinskim pitanjima, ali nažalost još uvek nemamo odgovor na mnoga pitanja koja su poslanici postavili u prethodnoj raspravi niti od Vlade, niti od naših kolega koji su u vlasti, pa ni od samog ministra, a jako je puno pitanja u vezi ove jednostrane primene sporazuma, jako puno pitanja koja treba da obrazlaže, odnosno jako puno odgovora su nam potrebni ne samo nama poslanicima, već građanima Srbije jer se o njihovim parama radi.
Zbog čega Srbija treba jednostrano da prihvati ovaj sporazum? Koji su razlozi za to prihvatanje? Koji su interesi Srbije? Ko ima koristi od ovog prihvatanja? Da li je normalno da Srbija, da srpska sirotinja finansira EU? Da li je normalno da otvaramo svoje tržište za EU, a da s druge strane EU ne otvara svoje tržište za našu robu? Da li je normalno da Srbija, što bi se narodski rekli, tovi masnu gusku?
Na ta pitanja dosad nismo dobili odgovor od Vlade, nismo dobili odgovor od skupštinske većine. Mnogo je pitanja, jedno od njih je recimo da li je Vlada ucenjena od strane EU, da li je razlog za ovo jednostrano prihvatanje sporazuma činjenica da u protivnom nećemo dobiti krediti od evropskih banaka.
Da li je gospođa Dijana Dragutinović, ministar finansija, planirala da podiže porez na dodatnu vrednost, PDV, sa 18 na 19 procenata, da bi nadoknadila ovaj novac? Radi se o istom iznosu koji ćemo tek tako da bacimo kroz prozor, da poklonimo EU.
Prilika je da vas na kraju ove rasprave podsetimo i da u budžetu imate deficit od nekih 49 milijardi dinara, da za javni dug treba da pronađete još nekih 50 milijardi dinara, da to morate da namirite ili od privatizacije ili od novih zaduživanja.
Što se tiče privatizacije biće puno problema. Svesni ste da nema stranih investicija, da će biti jako teško nastaviti proces privatizacije i da ćete priliv u budžet od strane privatizacije imati jako mali. Moraćemo da idemo na nova zaduženja. Da li s jedne strane treba kao država da zadužujemo građane Srbije, a da novac građana Srbije, s druge strane, bacamo kroz prozor? Dvadeset pet milijardi dinara, to je novac o kome se radi, to je nekih 250, a i više po ovom sadašnjem kursu, miliona evra, to je nekih 25 do 30 evra po stanovniku Srbije, to je preko 100 evra po svakoj četvoročlanoj porodici u Srbiji.
To nije mali izdatak za građane Srbije, to nije mali izdatak u ovom trenutku kada pogubne efekte svetske krize tek očekujemo. Rekao bih da ako uzmemo da je prosečna cena jednog radnog mesta 10.000 evra, a znatno je manja u Srbiji, ovim parama možete da otvorite 25.000 radnih mesta. Govorite o tome kako se borite za radna mesta, za očuvanje radnih mesta, a tek tako se odričete 25.000 radnih mesta.
Što se mojih Jagodinaca tiče, to je 250-300 radnih mesta, što se Pomoravaca tiče, to je preko hiljadu radnih mesta. Da li oni tek tako, bez ikakvog obrazloženja Vlade, bez ikakvog obrazloženja skupštinske većine treba toga da se odreknu?
Da li mi narodni poslanici, da li kao narodni poslanik iz Jagodine mogu tek tako da glasam za ovaj zakon, da izađem tim ljudima pred oči sutra, prekosutra, u toku vikenda, kada se budem vratio u Jagodinu? Da li to mogu da urade i ostale moje kolege iz poslaničke grupe Napred Srbijo iz SNS Tomislava Nikolića? Sasvim sigurno ne možemo.
Može biti da ste i mogli da nas ubedite da podržimo ovaj zakon da ste imali ozbiljna obrazloženja.
Podsetio bih vas da ovo nije sve, da usvajanje ovog zakona u svakom slučaju, najverovatnije već na proleće, znači i nove poreze, da znači inflaciju, da znači pad životnog standarda svih građana, najverovatnije rast potrošačke korpe za neke 2.000 ili 2.500 dinara i u svakom slučaju gubitak novih radnih mesta zbog liberalizacije uvoza svega i svačega.
Postoje li za ovu odluku politički razlozi? Da li smatrate da ćemo jednostranim prihvatanjem ovog sporazuma umilostiviti Holandiju, da sve ovo nije jedna politička igra da se izvrši dalji pritisak na Srbiju kada je u pitanju status Kosova? Da li stvarno verujete da ćemo mi ući u EU pre ostalih zemalja sa prostora Balkana, da to neće biti u paket aranžmanu?
U svakog slučaju, mislim da je mnogo velika šteta od prihvatanja ovog zakona, da ni na koji način niste obrazložili vaše zahteve za jednostranu primenu trgovinskog sporazuma.
Želeo bih na kraju samo još par reči, radi se o pregovaračkoj pozicija sa koje ćemo mi da startujemo.
Posle prihvatanja ovog zakona i posle jednostrane primene trgovinskog sporazuma biće znatno lošija, jer 80% pitanja koja dotiču Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju odnose se na carinsku politiku, odnose se na slobodnu trgovinsku zonu.
Prema tome, naša pozicija u nekom daljem pregovaračkom procesu koji je pred nama biće znatno lošija. Vi idete na štetu, ne samo ekonomsku, već i političku Srbije i srpskog naroda. Za SNS Tomislava Nikolića ovaj zakon je neprihvatljiv.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u jednoj domaćoj a sada popularnoj seriji jedan glumac kroz ulogu seljaka  reče svom sinu - sine moj, ti si mi ministar za propast. Sinovi naši, a ministri u Vladi, možda bez izuzetka su Vlada propast, i nema druge definicije. Naravno, sledeći izbori će pokazati nešto drugo i građani Srbije umeće da iskažu svoje poverenje ko treba da ih vodi.
Mi danas imamo na dnevnom redu amandmane po Zakonu o carinskoj tarifi, ali nije li bilo neozbiljno, kolege narodni poslanici, bez obzira kojoj političkoj stranci pripadate, da je obrazloženje od strane ministra za Nacionalni investicioni plan za sedam zakona trajalo četiri minuta i 12 sekundi?
Gospodine Iliću, malo bolji referent u svakoj firmi računovodstva u Valjevu dao bi bolje i celishodnije obrazloženje, a navodno po oceni ministra gospođe Kalanović nije trebalo više, jer se raspravljalo kada je bio na dnevnom redu Zakon o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu.
Mi sad imamo na dnevnom redu sedam zakona i jedan je izuzetno štetan i opasan po građane Srbije, ovaj o kojem sad raspravljamo i ovde je postavljeno niz pitanja, i ma koliko čovek da se koncentrisao da pronađe pravi odgovor zbog čega je ovakav zakon predložen, teško je dati pravi odgovor.
Da li to samo EU zahteva donošenje ovakvog zakona? Mislim da ne zahteva samo EU, nego u ovoj našoj teškoj situaciji, a posebno od 2001. godine, jer znate, ljudi bez morala, gospodine ministre, uvek je bilo, uvek će i biti, ali oni su se posebno negovali od 2001. godine, i oni čini mi se, prepoznajem njihovu ulogu, tu pokušavaju u ovom siromaštvu i u ovoj bedi za građane Srbije da još nešto profitiraju.
Činjenica da se ovim zakonom predviđa smanjenje carinske stope na uvoz novih i polovnih automobila sa 20% na 12,5% ukazuje dovoljno da to ne može da bude samo stav EU, nego i pojedinih, pre svega tajkuna koji se bave uvozom tih automobila, bilo starih ili polovnih.
Ovde sam čuo jedan veoma interesantan komentar i ja ću ga upodobiti ovoj priči, vezano za ovaj moj amandman koji sam podneo na član 6, a on je logičan nastavak amandmana koje su podnele kolege iz SRS, naravno u sličnom sadržaju su podnosili amandmane i poslanici DSS. Predlažem da se član 6. briše. Praktično ovaj zakon nije trebalo ni predlagati, i ništa dobro, ama baš ništa dobro za građane Srbije on neće obezbediti, izuzetno za neke pojedince.
Smanjenje carine mora da dovede, poznato nam je da se budžet puni iz poreskih i neporeskih prihoda, i direktno će uticati na povećanje poreza i akciza. U slučaju povećanja poreza i akciza stvara se povoljnija klima za sivu zonu trgovine i prometa dobara i usluga, što je neko rekao - baš ovaj zakon sprečava to, a mislim naprotiv.
Ako znamo da će značajan deo sredstava manje stići u budžet Republike Srbije zbog ovog i ovakvog zakona, da bi država funkcionisala mora se preko poreza i akciza to nadoknaditi.
EU je možda tražila ovakav zakon, možda i ne, možda su pojedine zemlje članice, i kad neko hoće da kaže - Srbija mora da sarađuje i sa istokom i sa zapadom, pa mora pojedinačno, i treba da idemo u saradnju sa svim zemljama sa kojima možemo to da radimo, ali ako je nemoguće u ovom momentu, a pokazalo se eksplicitno da je nemoguće, jer Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je ova skupština usvojila, nije bio prihvaćen od svih zemalja članice EU, pa logikom jednog zemljoradnika ili seljaka kaže on - jedan čovek ne počinje graditi istovremeno 27 kuća ili pet, ukoliko ima pet sinova, nego jednu po jednu. Mi smo mogli da pravimo saradnju sa onim zemljama iz EU na ekonomskom planu i pogledu koje to žele i koje imaju korektan odnos prema Srbiji.
Pored ekonomskih problema i ekonomskog značaja da se ovaj zakon ne usvoji, mislim da nema poslanika, bilo da pripadaju poziciji ili opoziciji, koji nisu duboko svesni da je ovaj zakon štetan, ali naravno, oni će glasati onako kako treba, jer podržavaju Vladu, i nijedan drugi zakon nije očitiji koje će sve probleme doneti građanima Srbije kao što je to ovaj. Vi kolege iz DS, G17 plus, takođe niste za ovakav zakon, ali ćete glasati zato što to vaša partijska disciplina nalaže.
Mi na to ne možemo mnogo uticati, ali možemo ukazati i vama i građanima Srbije da treba pokušati izbeći ove štetne posledice koje će da nastupe po građane Srbije nakon usvajanja ovakvog zakona.
Ovde ima i pravnih problema za ovakav zakon, jer ste u obrazloženju rekli - ustavni osnov za donošenje ovog zakona jeste određena odredba Ustava Republike Srbije. To je osnov za Narodnu skupštinu da može da donosi zakone, ali nije osnov doneti takav zakon gde će Narodna skupština preneti određene obaveze i odgovornosti, rekao bih benefit na Vladu Republike Srbije da može najkasnije u novembru za tekuću godinu da vrši usklađivanje i da ima odnos prema integrisanim tarifama.
To je prosto nemoguće. Mi ne želimo da Vlada Republike Srbije vlada na osnovu uredbi. Imali smo jedan period i pokazao se kao veoma loš. Ukoliko se ovakav zakon usvoji i prihvati, najviše problema i štete će naneti našim poljoprivrednim proizvođačima, odnosno seljacima u Srbiji.
Vi to znate da je tako, ali nije problem što će u budžet Republike Srbije samo oko 260 miliona evra biti manje ubrano po osnovu ovih prihoda koji više neće postojati, nego je veći problem što će ljudi ostajati bez svojih prihoda.
Seljaci ne traže zaposlenje, oni traže da država vodi brigu o njihovim proizvodima i kada se pojave određeni poremećaji na svetskom tržištu da na određen način interveniše i da im pomogne.
To ne traže samo poljoprivredni proizvođači, nego i oni koji su uključeni u organizaciju poljoprivredne proizvodnje, da li na direktan ili indirektan način.
Jednom prilikom sam govorio kako država, odnosno ova vlada, a i prethodna, utiču na gašenje proizvodnje industrijskog bilja, kao što je duvan, i da se pogrešno ne shvati, SRS se ne zalaže i ne štiti interese stranih proizvođača cigareta, nego štiti interese poljoprivrednih proizvođača.
Sve dotle ćemo imati takav odnos, dok se cigarete proizvode u Srbiji, imaćemo nameru da štitimo interese proizvođača duvana. Donošenjem zakona o prestanku obaveznog otkupa, to je bila prva faza, i druga faza kada se planira ukidanje premije. Sledeći problem je nastupio kod proizvodnje kupine i već određeni broj hladnjača u Srbiji ima rod iz 2007. godine, po hiljadu tona iz 2007. nije izvezeno, i vrlo su raspoloženi i imaju čak urađene elaborate, i spremni su da investiraju pojedini vlasnici hladnjača u proizvodnju kaše od tih proizvoda.
Ali, zbog nesigurnosti, zbog neozbiljnosti Vlade, zbog Vlade koja ima funkciju da upropasti poljoprivrednu proizvodnju i svaku drugu u Srbiji, i da nema ništa od boljeg života koji su obećavali, ne usuđuju se i ne smeju, jer od 300 hladnjača koliko manjih i većih kapaciteta postoji u Srbiji, deset od njih izvoze preko 70% do 80% smrznutog voća i povrća, ali država ni u jednom momentu, izuzetak je Agencija za izvoz koja je samo pojedinim pomogla, i nema drugog zajedničkog nastupa oko prevazilaženja ostalih problema.
Najverovatnije rod maline iz 2008. godine je takođe u grožen, pa 2009. neće biti dobra i povoljna za proizvođače maline. A da vam ne govorim o proizvodnji šljive, gde je u Srbiji na 140.000 ha i negde oko 42 miliona stabala, i gde je bila prva u svetu po proizvodnji, pala na četvrto mesto u Evropi i sedmo u svetu. A o proizvodnji suve šljive nema ni govora.
Sve su ovo problemi kojim će ovaj zakon o dopunama Zakona o carinskoj tarifi da negativno utiče na poljoprivrednu proizvodnju i najveći broj od oko 1.000, ako se to tako može reći, oko 1.000 proizvoda, koji neće imati carinu, najveći broj iz poljoprivredne proizvodnje, i to je veoma opasno, ali dovoljna je činjenica ako pogledamo punjenje budžeta i znamo da po osnovu PDV-a iz zemlje, dakle domaćih proizvoda, treba da bude prihod od 98 milijardi 787 miliona i 400.000 dinara, a to je 29,15% PDV-a u odnosu na koji je iz uvoza - 236 milijardi 38 miliona i 700.000 ili 69,85%. Ovo ukazuje da nema zaštite poljoprivredne proizvodnje, ali nema zaštite ni domaće proizvodnje uopšte.
Narodni poslanik Zoran Krasić je rekao u obrazloženju prethodnog amandmana da je rečeno da su se privredni subjekti u Republici Srbiji već pripremili za ovako nešto.
Nisu se pripremili, niko živ se nije za ovo pripremio, jer je nemoguće u ovakvim uslovima privređivanja da se neko ozbiljnije pripremi za ovo.
Vrlo je interesantno što je koleginica Milica Vojić-Marković rekla da Veterinarska služba ima veliko potraživanje i da zbog toga neće moći da obavi svoju funkciju na najbolji način, odnosno na onakav način kako bi trebalo, a to je jedan od načina kako se smanjuje proizvodnja tovne stoke, jer nam padaju kvote zbog toga. Ako je bilo odobreno 7.000 izvoza junećeg mesa, pa se nije to ispoštovalo, pa se sada smanjilo na 1.000 tona, ali EU ima jedinstveno tržište.
Ako nekad, ne znam kada će to bili i da li će uopšte to biti, ne iz razloga što sam evroskeptik, nego zato što Vlada, ponašajući se ovako, ni u dalekoj budućnosti ne ukazuje da bi moglo biti integracije sa zemljama EU, dođemo u takvu poziciju, reći će - u nekom periodu ste imali tu proizvodnju, ona ostaje na tom nivou, a sve to na najdirektniji način je povezano sa zapošljavanjem građana Srbije, a samim tim i sa njihovim standardom.
To je otprilike cilj, da dođemo u ekonomsku zavisnost od nekog, a neko je onaj koji utiče na izborne rezultate u Srbiji, a kada ekonomske zavisimo ili zavise građani Srbije, onda je vrlo lako politički manipulisati njima.
Još jedan primer, ne ohrabruje ovo vaše predviđanje ukidanja, odnosno smanjenja carina na nova i polovna vozila sa 20 na 12,5%, jer jutros dok sam putovao iz Ljubovije preko Malog Zvornika i Loznice, ledom okovanim putem, nije bilo prijatno voziti se ni u vozilu sa četiri točka, video sam veliki broj ljudi kroz vrlo plodnu Mačvu sa biciklom. Onda priča uvoz, odnosno smanjenje carine na stare i nove automobile sa 20 na 12,5% nema opravdanja, a ova vlada je Vlada propasti.

Gospodin Milan Lapčević po amandmanu.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo gospodin Sreto Perić je imao za cilj da umanji štetu od efekata koje će proizvesti sigurno ovaj predlog zakona o izmenama carinske tarife. Uopšte čitav ovaj paket zakona koji je na dnevnom redu je došao u Skupštinu kao plod jedne prilično politički nerazumne i štetne odluke o jednostavnoj primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Zašto je ova odluka o jednostranoj primeni SSP-a štetna i u čemu se ogleda ta njena štetnost? Smanjenje i ukidanje pojedinih carina na uvozne proizvode smanjiće priliv u budžet Republike Srbije, iako u obrazloženju zakona se kaže da donošenje ovog zakona neće bitno uticati na nivo prihoda budžeta Republike Srbije po osnovu carinskih opterećenja.
To nije tačno i svi koji iole poznaju strukturu priliva u budžet Republike Srbije, svi ozbiljni ekonomisti su rekli da će ove godine Srbija prihodovati između 250 i 300 miliona evra manje novca u budžet, po osnovu jednostrane primene SSP-a. To je otprilike tačna procena. Nije jedina šteta to što će oko 300 miliona evra manje biti u budžetu Republike Srbije, iako je ta cifra poprilično velika za naš budžet, znajući da imamo oko 50 milijardi dinara ili oko 600 ili nešto manje miliona evra budžetskog deficita, imaćemo 300 miliona evra manje priliva u taj budžet.
Taj priliv u budžet Republike Srbije će, Vlada je predložila i naumila, da pokriju građani Srbije. Ono što neće moći da se ubere putem carina na određene proizvode iz zemalja EU, to će platiti građani Srbije kroz određena veća poreska davanja, veće takse, veće akcize na, pre svega, robu široke potrošnje koju koristi najširi sloj stanovništva.
Druga velika šteta od ovakve nerazumne političke odluke, za koju Vlada Srbije ne nudi adekvatno rešenje i odgovor, jeste ta što će sa smanjenjem ili ukidanjem pojedinih carina na određene proizvode iz EU ta roba preplaviti domaće tržište i time direktno ugroziti prodaju, a samim tim i proizvodnju domaće robe.
Ako roba iz EU bude ulazila ovde sa smanjenom ili ukinutom carinom, biće daleko konkurentnija, možda sa nižim cenama, što će direktno uticati da domaće proizvođače, odnosno biće smanjena prodaja njihovih proizvoda, moraće da smanje proizvodnju tih proizvoda, što će implicitno delovati na gubitak postojećih radnih mesta. Jer ako ne proizvodite onoliki broj proizvoda koji ste do sada prodavali na domaćem tržištu, onda ćete morati da smanjite proizvodnju, a samim tim ćete morati određeni broj radnika da otpustite s posla. Ma koliko to paradoksalno zvučalo i tragikomično, Srbija će usvajanjem ovih zakona direktno uticati na očuvanje radnih mesta u zemljama EU.
Štitićemo radna mesta u fabrikama u zemljama EU, ali će zato naši radnici, zato što robu koju oni proizvode, zbog raznih poreskih opterećenja, zbog visokih kamata za kredite koje uzima ta privreda, neće moći da budu konkurentni i naravno da će biti manja prodaja, a samim tim i proizvodnja i potreba za radnim mestima.
Vlada je predložila da prvu štetnu posledicu pokrijemo svi solidarno, odnosno pokriće je najširi sloj stanovništva kroz plaćanje viših taksi na raznorazna davanja i kroz akcize, pre svega na benzin i na duvan.
Odgovor na drugu veliku štetnu posledicu - šta će privreda uraditi sama sa sobom kad nema jeftine kredite i kada će sigurno biti pogođena smanjenjem carina na uvoznu robu - odgovor na to pitanje za sada Vlada ne nudi i bojim se da će šteta od toga biti mnogo veća nego što je ova prva koja se može izmeriti cifrom od oko 300 miliona evra.
Očekivao sam i prvog dana nisam se javljao kada je počela rasprava, očekivao sam ministarku Dianu Dragutinović da joj postavim pitanje, ali je tu državni sekretar, gospodin Ilić, pa ću iskoristiti priliku da njega pitam.
Prošle godine, 2008. u budžet Republike Srbije se slilo manje za 25-30 milijardi dinara od projektovanog u rebalansu budžeta. Ako grešim u nekim manjim brojkama, ispravite me, ali to se kreće tu negde. Sećate se, kada smo pričali o rebalansu budžeta i kada sam podnosio amandman koji se tiče određenih socijalnih davanja prema radnicima još uvek društvenih preduzeća na teritoriji grada Niša, da su oni bili glatko odbijeni. Takođe su amandmani koje sam podneo na predlog budžeta za 2009. godinu, koji su bili slične prirode, odbijeni.
Prihvaćen je moj amandman na budžet Republike Srbije koji se tiče transfera sredstava koja pripadaju lokalnoj samoupravi po osnovu prodaje kapitala određenog preduzeća na njihovoj teritoriji. Do sada je to bilo nedefinisano i budžet je prenosio sredstva lokalnih samouprava, onda kada je on smatrao da treba, onih 5% od prodaje kapitala.
Pa je tako, sada ću vam reći razlog zbog čega sam to predložio i ubuduće će, prema Zakonu o budžetu za 2009. godinu, transfer 5% od prodaje kapitala društvenih preduzeća na teritoriji određene lokalne samouprave biti realizovan u roku od sedam dana od uplate u budžet Republike Srbije.
Do sada nije postojao nikakav rok, pa je šteta koju je grad Niš pretrpeo 2003. godine od prodaje Duvanske industrije Niš, da ne pričam o tome koliko je ona svrsishodna, neprebacivanjem 5% od ukupno ostvarene sume od prodaje Duvanske industrije Niš, grad Niš je pretrpeo ukupnu štetu od 1,3 miliona evra. Od ukupnih 20 miliona evra, koliko je trebalo prebaciti Nišu, zbog toga što to nije urađeno istog trenutka kada je uplaćeno od strane kupca u budžet Republike Srbije, već nekoliko meseci kasnije u nekoliko tranši, po osnovu kursnih razlika, po osnovu kamata, gradu Nišu je zakinuto 1,3 miliona evra. Pored toga, gradu Nišu je u decembru ukinuto 100 miliona redovnih transfernih sredstava zbog nedostatka para u Trezoru.
Takođe, iako je grad Niš decembra tražio da mu se prebace kamate po osnovu deponovanih sredstava u Trezoru Narodne banke prethodne tri godine, reč je o sumi od oko 100 miliona dinara, takođe je rečeno da tih para nema i da za sada od toga nema ništa.
Gradonačelnik Niša je najavio da će podneti tužbu protiv Vlade Republike Srbije zbog takvog odnosa. Prvo su ukinuta transferna sredstva, odnosno kasne, drugo, nema para od kamata na osnovu deponovanih sredstava budžeta grada Niša. Tri godine su budžetska sredstva grada Niša, odnosno višak budžetskih sredstava je bilo deponovan u trezoru NBS.
Tu su kamate izuzetno niske, ali su se za tri godine nakupile na cifru od 100 miliona dinara. Država je dužna da te pare isplati gradu Nišu, ako već drugim podsticajnim sredstvima ne želi da pomogne one delove Srbije koji su, po prirodi stvari, nerazvijeni i koji su tranzicijom najviše pogođeni, onda je dužna da bar plati ono što jesu naše pare. Kad kažem naše, mislim na grad Niš.
DSS je u Nišu opozicija, ali u ovakvoj stvari apsolutno podržavamo gospodina gradonačelnika koji je iz DS i koji će tužiti svoju Vladu i svog premijera zbog toga što je ukinuo ili zakinuo grad Niš za njegove pare.
Bojim se da će se ovde sve više ponavljati odavno izbačena floskula - gde su naše pare. S pravom pitamo - gde su naše pare - i hoćemo da te pare Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije vrate gradu Nišu, da bi se izbegla bruka da jedan gradonačelnik iz vladajuće stranke tuži svog premijera. To bi bila bruka za vas i za čitavu državu.
Na kraju krajeva, to nas nije briga, briga nas je da vratite one pare koje pripadaju gradu, jer su one potrebne za razvoj našeg grada i za sve građane Niša, a to nam je najveća briga. Hvala.

Gospodin Dragan Todorović po Poslovniku, zatim gospodin Ilić po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Moram da oduzmem malo vremena i da skrenem pažnju na vesti koje su se pojavile vezano za situaciju na KiM, posle ulaska NATO snaga, koje su došle da uvedu mir.
Mislim da će svakim danom sve više informacija po ovom pitanju biti i da će se istina i činjenice za koje mi tvrdimo od početka polako probijati ne samo do naše javnosti, nego i do svetske javnosti, i da će svi zločini koji su počinjeni prema srpskom narodu napokon biti razobličeni.
Imamo svedočenje italijanskog generala Maura del Vekija, bivšeg generala italijanske vojske, koji je rukovodio jedinicom od 7.000 vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 99. godine, nakon prestanka NATO bombardovanja, kazao je za italijanski nedeljnik "Panorama" da su mu prve tri nedelje mandata svakog jutra na sto stizali izveštaji o pronađenim leševima ubijenih Srba i Roma, ali da je to bila tabu tema o kojoj nisu smeli da razgovaraju s novinarima.
Ubistva su nastavljena i kasnije, ali su bila ređa. Oni koji nisu pobegli sa Kosova bili su pod stalnim rizikom ubistva ili silovanja.
Napuštene srpske kuće su rušene do temelja i spaljivane, a Albanci su napadali i crkve i manastire. Cilj im je bio da izbrišu svaki trag srpskog prisustva na KiM, a sve uz prisustvo NATO snaga.
Italijanski nedeljnik navodi da je zastrašujuća činjenica to što je 70% ukupnog broja otetih kosovskih Srba zapravo nestalo posle juna 99. godine i zvaničnog prestanka rata. "Panorama" kaže da je od svedoka jednog transporta kidnapovanih Srba, Roma i Albanaca koji su sarađivali sa Beogradom čuo da su u junu 1999. godine nemački vojnici iz sastava NATO pozdravljali kamione pune otetih koji su napuštali Kosovo. Transport je vršen iz Prizrena u Albaniju, gde su im vađeni organi koji su kasnije prodavani.
U svedočenju peruanskog forenzičara, gospodina Barjaba u "Panorami", navode se i podaci o jami Volujak, na 50 km od Prištine, ispred koje su pripadnici OVK ubili i u nju bacili 26 srpskih civila, koje su zajedno sa ženama oteli u junu 98. godine u blizini Orahovca. Žene su oslobođene u stanici policije u Mališevu, koja je bila pod kontrolom OVK, a jedna od njih je, prema tvrdnji, posvedočila da je čula Jakupa Krasnićija, tadašnjeg visokog komandanta OVK, koji je sada predsednik Skupštine Kosova, kako je naredio - sve ih pobijte, misleći na otete muškarce, među kojima je bilo i dečaka.
U trenutku kada smo konačno imali sve, žrtve, dokaze i svedoke, Haški tribunal nam je rekao da je prekasno za novu istragu, pošto se sud zatvara 2010. godine. Kosovsko pravosuđe nije bilo zainteresovano za slučaj.
List je došao u posed fotografija koje su 2003. godine u Dečanima pronašli pripadnici Unmika, koje italijanski nedeljnik nije objavio zato što su bile zastrašujuće. Na njima su prikazani pripadnici OVK kako pokazuju odsečenu glavu srpskog rezerviste i smeju se, a na jednoj od fotografija stavljaju barem dve glave u kesu.
Navodi se da je u vreme kada su fotografije načinjene ta zona bila pod komandom Ramuša Haradinaja, komandanta OVK, koji je oslobođen optužbe za ratne zločine pred Haškim tribunalom, nakon što je sud ostao bez svedoka, koji su ili ubijeni ili su se povukli pred pretnjom.
Dame i gospodo narodni poslanici, vidite ove zastrašujuće činjenice koje govore o zločinima pripadnika OVK i to pod pokroviteljstvom NATO pakta. Ovo su nedvosmisleni dokazi i činjenice koje govore o tome da je srpski narod bio onda izložen, a i da je sada izložen pritisku i progonima od strane Šiptara, i to uz pomoć onih koji su navodno došli da uvedu red i mir.
Sada jedno pitanje za razmišljanje za vas koji ste glasali, odnosno omogućili da se na KiM rasporede snage Euleksa, da postavite sebi pitanje - da li će njihov zadatak biti isti kao što je bio tzv. KFOR-a ili NATO pakta, koji je došao 99. godine? Između ostalog, na to navode i činjenice o događajima u Kosovskoj Mitrovici, u Bošnjačkoj mahali pre desetak dana, kada su takođe Šiptari pokušali da zločinima i pritiskom krenu u novi izgon Srba sa KiM.
Postavljam još jedno pitanje našoj vlasti. Ako Haški tribunal nije tada bio zainteresovan za zločine nad Srbima i to opravdavao činjenicom da će Haški tribunal biti zatvoren 2010. godine, šta ih je to nateralo da izda poternicu za Ratkom Mladićem, Goranom Hadžićem, da ponudi nagradu od milion evra, odnosno od 250 hiljada evra za Gorana Hadžića?
Postavljam samo jedno pitanje - da li ste ponudili jedan jedini evro za činjenice i okolnosti o zločincima i zločinima koji su počinjeni nad Srbima? Hvala vam i oprostite na ovom produženju.

Gospodin Velimir Ilić ima reč, po amandmanu.

Gospođo predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, teško je sada diskutovati i vratiti se na temu koju smo imali pre toga, posle ovoga svega o čemu je govorio gospodin Todorović. Ispalo bi da mi kao narodni poslanici veoma lako pređemo preko nekih zločina, preko nesreće koju je doživeo srpski narod i olako prihvatamo sve ono što nam nametnu spolja, da budemo ponizni, poslušni.
Ko je poslušniji, on prosperira, ko postavi malo nezgodna pitanja, politički je nepodoban. Pojave se i agencije koje sve to legalizuju, objašnjavaju, oni koji su najposlušniji, oni su trenutno i na najboljoj poziciji da dobiju vlast.
Prema tome, meni je jako žao što želim da razgovaramo o amandmanima koji su na dnevnom redu, ali je vrlo nezgodno preći tako lako preko ovih činjenica, koje je izneo gospodin Todorović. Smatram da bi trebalo ponekad da se zabavimo ovim temama koje su izuzetno aktuelne.
Hteo sam da govorim malo o amandmanu, i onom prethodnom, broj 5, i o ovom sada članu 6.
Mi kao narodni poslanici, bez obzira da li smo iz vladajuće koalicije ili iz opozicije, radimo na svoju štetu. Mnogi prihvataju olako po nekoj stranačkoj disciplini i glasaju i ono što je van pameti da jedna iole ozbiljnija država prihvati.
Ne mogu da razumem da prihvatimo jednostrano poštovanje sporazuma sa EU. To je zločin protiv naroda, to je jednostavno neobjašnjivo danas, da narodni poslanik glasa za nešto što uništava srpsku privredu, a posebno poljoprivredu, nešto što jednostavno daje privilegije nekim ljudima spolja, koji trljaju ruke, i ove naše napaljene političare iz vladajuće koalicije proglašavaju, zamislite, mi smo dobili najboljeg ministra sveta finansija. Ta titula nigde ne postoji u svetu, a prvi put se pojavila, naš čovek je dobio i postao najbolji ministar finansija na svetu.
Koji su kriterijumi da se izabere najveći ministar finansija?
Oni znaju tačno koga treba napaliti da radi protiv svog naroda, protiv svoje države i nedavno još više da ga nalože, oni ga proglase za najboljeg ekonomistu jugoistočne Evrope, Balkana, pa i šire. Čovek genije u ekonomiji, a mi tonemo sve niže i niže.
Mi imamo svakodnevno probleme. Kako najbolji ministar finansija sveta ne zna da reši najobičnije problemčiće u ovoj državi? Nijedan problem nije rešen, a tako laskava titula. Znate kako, kada sam pročitao u novinama bio sam presrećan, zamislite, jedna mala Srbija, neka zemljica sa tim gigantima ima najboljeg ministra finansija na svetu.
Njega bih ovde predložio za onog našeg, rekao je neki prethodnik ovde moj, narodni poslanik, kaže - ministarstvo za propast. Razmišljao sam da bi možda bio najpogodniji, ako nekada neko napravi to ministarstvo za propast Srbije, pa da njega imenujemo tamo, da znamo bar da ga kontrolišemo, da ne može da izađe iz okvira one kontrole koju ćemo postaviti.
Šta se upravo događa? Mi pričamo ovde o sredstvima koje treba ubrati da bi se popunio budžet i sada ćemo povećati mnoge dažbine, takse, povećaćemo akcize, PDV, da bi ubrali sredstva i da bi toj moćnoj i snažnoj Evropi dodali još malo, a nas topili još više.
Da oni koji malo u Srbiji rade, bore se da prežive, da ih totalno uništimo, a Evropu malo da poguramo. To me podseća, Srbija je zemlja, kako naš narod kaže, odgrađena avlija. Tu u nju može svako da dođe, da donese šta hoće, da prodaje, niko ne traži ni neki sertifikat, ni neki papir, ni neku deklaraciju, ništa, samo uteraj robe i trguj, prodaji, samo nek si iz Evrope, sve će biti u redu.
Dobro nam je i argentinsko meso, evo, neki dan jedan moj Čačanin uvezao 25 tona pasulja za 1.200 evra iz Holandije. Recite šta to znači za seljake. Pasulj iz nekih rezervi, samo bih voleo da vidim ko će da ga ukuva, da li će da provri, proključa, šta će od njega da bude, ali mi ćemo ga uvesti i potopiti našeg seljaka.
Videli ste, ovi naši veliki biznismeni i tajkuni uvoze meso iz tih rezervi, ko zna koliko staro i potpuno uništiše se stočni fond Srbije. Sada su naši tajkuni ovde naložili ko ne kupuje od njih mleko u prahu ne može da mu otkupljuju robe u kontri i potpuno uništili proizvodnju mleka u Srbiji. Ovi naši nesrećnici su počeli da uvoze mlečne krave, da razvijaju posao i odjednom mleko sa 34 dinara dođe do 17 dinara. O čemu se radi?
Sada kada raspravljamo o ovim ozbiljnim temama jedna neozbiljna vlada, stvarno ljudi ne znam šta bivši ministar finansija, a sadašnji premijer Cvetković, radi u toj Vladi. Kakav je njegov mozak? Da li ima neko da utvrdi šta se sa tim čovekom događa? On o ovako ozbiljnim temama nama poslao ministra vera.
Cenim gospodina i poštujem, izuzetno ga poštujem, verujte, puno je učinio i za Srpsku crkvu i mnogo radi na nekim problemima važnim za Srbiju, ali mi raspravljamo sada o životu ove države, o akcizama, o porezima, o jednostranom sporazumu sa EU, poštovanju tog jednostranog sporazuma. Šta se događa? Dolazi nam ovde ministar vera da sluša sve ovo i čovek se čudi otkud i on ovde i šta traži.
Prekjuče smo imali ministra za prostorno planiranje isto na ove teme. Gospođa Kalanović, neko je ovde diskutovao, reče tri-četiri rečenice, kao da je u prolazu negde na pijacu pošla, pa navratila u parlament da nam kaže dve-tri reči, evo vi sad gurajte dalje, a ja odoh, imam obaveze, veliki državnički poslovi me čekaju.
A to da li će stotine firmi u Srbiji da propadnu ako povećamo PDV, pa nam objasni, budite srećni, akcize za kafu se smanjuju, a za naftu i naftne derivate rastu, a uloga kafe je toliko minorna u odnosu na ovo drugo. To je priča izuzetna.
Molim vas, vas iz vladajuće koalicije, shvatite, ljudi, ozbiljna je situacija u državi. Nemojte se olako ponašati. Nemojte samo glasati. Kako ćete otići u Srbiju, u mesta u Srbiji gde će sutra seljak propasti, neće imati ni jedno više tovilište, neće imati krava da se pomuze. Vidite o čemu se radi, nema proizvodnje mesa, jaja, sve je propalo. Ući će nam strane robe i, rekao sam, odgrađena avlija. Evo šta su Šiptari uveli, ne može naša roba na Kosovo. Crnogorci kažu ne može roba iz Srbije. Kod nas sve može.
Zato otmeno propadamo, a naši ministri dobijaju titule i kažu im - samo vi gurajte, uništavajte tu jadnu i nesrećnu Srbiju, i oni se prosto takmiče ko će više da je zgazi. To je i suviše neozbiljno, stvarno vas molim, uozbiljite se i razmišljajte kako ćete pred taj narod da odete, kako da ga pogledate u oči, biće još izbornih kampanja, vi ste narodni predstavnici, narodni poslanici.
Dajte da obuzdamo ministre koji su razulareni načisto, da ih zovnemo ovde i da IM kažemo - gospodo, ne može tako, mora da poštujete Ustav, zakon, svoju državu, a nikako na ovaj način. Prema tome, razmišljajte malo o tome. Nemojte samo dizati ruku, nemojte samo glasati i slušati stranke i stranačku disciplinu.
Molim i predsednika Srbije, on vodi kao računa o svemu. Evo, danas mi je poslalo pismo Udruženje golubara Srbije i zamolili me da, ako vidim negde Borisa Tadića, da mu kažem da imaju problem sa golubovima gaćanima, visokoletačima itd, kažu, jedini on to može da reši, pošto je rešio pruge i sve ostalo.
Znate, ljudi lepo pišu, svugde smo se žalili, jedino može Boris Tadić, pošto je on ekspert za sve. Zamolili su me da kažem gospodinu Šaperu, ne znam šta to znači, možda ćete vi da se setite, kaže - čorba kada se mnogo presoli postaje bljutava, odvratna.
To su mi napisali na kraju, jer on mnogo presoli ovo u ovim medijima da sve ide, da je sve med i mleko, da sve funkcioniše dobro itd. Ne valja baš tako, mnogo je to opasno tako raditi.
Prema tome, molim vas da shvatite i da ove štetočine iz Vlade što pre sklanjamo i da ove nerazumne odluke, kao što je ova što je na dnevnom redu, sklonimo sa dnevnog reda, da pokažemo dostojanstvo parlamenta i da kažemo - to srpski parlament nije hteo da prihvati. Naravno, ovih dana, znate kako narod kaže, naši genijalci, naš genije, veliki vođa, setio se da pusti u svom mediju, u "Blicu", da brine o državi, pa kaže - ne treba 250 narodnih poslanika, 150 je dovoljno i da narod razmišlja kako je čovek štedljiv. Milion evra će da se uštedi.
Taj isti pravi Vladu sa 28 ministarstava. Videli ste, jedan kabinet ima po 40 ljudi. Najveća Vlada u istoriji Srbije. Ali, velika Vlada treba, glomazna, velika, mi pola ministara ne znamo, evo mislim da ovde pola poslanika ne zna da nabroji pola ministara. Zašto? Toliko ih ima da više samo defiluju ovde. Evo vidite, sada smo postali kao autobuska stanica, ministri u prolazu, navrate, nema veze čega, čovek iz vera dođe da pričamo o akcizama, o carinama, o porezima.
Ona Kalanovićka, ne znam šta ona tamo radi, ona natrči, održi predavanje, ovaj iz prostornog planiranja dođe, odsedi malo i ode. Očekivao sam danas da će i ministar za dijasporu da dođe malo da sedi, muvao se po Skupštini, ali srećom, nema ga, možda će sutra da dođe.
Prema tome, gospodo, situacija je vrlo ozbiljna, naše selo propada, subvencija za poljoprivredu nema, ne možemo da izdržimo trku sa razvijenim zemljama koje daju velike subvencije seljacima, ne možemo sa ovim našim komercijalnim kreditima ništa da učinimo sa poljoprivredom. Propadamo, otmeno propadamo, a naši ljudi dobijaju svetska priznanja. To je krajnje licemerje.
Kako ne ukapiramo, umesto da neko kaže "kako te nije sramota da ideš da primiš to - najbolji ministar sveta"? Zamislite, Rusija, Švedska, Amerika, oni nemaju, a mi imamo. Zato je kod nas najveći problem. Ne mogu da shvatim da taj najbolji ministar finansija na svetu ne može da ukapira da legalizujemo crnogorske tablice i da napunimo budžet svake godine sa 40 miliona evra, koliko dajemo Crnogorcima za registraciju kola.
Oni voze ovde automobile, a preko nekih divljih osiguranja, agencija, registruju u Crnoj Gori. Evo, za četiri godine 160 miliona evra smo mi poklonili Crnoj Gori, a većina toga od registracije automobila ide za lokalne puteve. Šta bi značilo u Srbiji da su naše opštine dobile neka sredstva i pravile lokalne puteve? Ne da čovek, zainatio se, principijelan, neće da čuje da se registruju crnogorski automobili, da se legalizuju ovde, već držimo to pitanje otvoreno.
Mnoga pitanja su otvorena. Da ne pričam o rezervistima, o ovim nesrećnicima iz Robnih kuća "Beograd", koji prezimiše ovde preko puta Skupštine, da ne pričam o akcijama, to niko ne sme da pomene, jer može ministar da nam se naljuti. Zamislite ako se naljuti najbolji ministar finansija sveta i ode u taj svet, I mi ostasmo bez njega. Kuda će ova jadna Srbija onda? Nemojte da ga ljutimo.
Prema tome, molim vas, gospodo iz vladajuće koalicije, shvatite ovo veoma ozbiljno i da skinemo ovo zajednički sa dnevnog reda ili bar da prihvatimo ove amandmane, da malo poboljšamo ovaj zakon, bar da našu štetu što manje imamo. Učinite nešto, nemojte sudelovati u ovome i mirno posmatrati. Posmatranje kršenja onoga što nije u interesu naroda je zločin protiv svog naroda. Hvala vam.