Na član 4. amandman je, saglasno članu 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Obor za finansije.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 5. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Nataša Jovanović i zajedno narodni poslanici Milica Radović i Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč želi gospođica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospodine ministre, zaista ne znam kako ćemo mi sada da komuniciramo, s obzirom na to da Vlada nije prihvatila ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, zato što i uz obilje materijala eventualno bih s vama mogla da razgovaram o nekih šest pitanja.
Pokrenuo ih je gospodin Živica Tucić, jedan od najvećih poznavalaca prilika u našoj crkvi i verskim pitanjima uopšte, o odnosu države, uz gospodina uvaženog kolegu Slađana Mijaljevića, da se ne nađe zapostavljenim, ali pošto sada nije vreme, a vrlo bi me interesovalo da o toj temi razgovaramo, možda kroz neku izmenu i dopunu Zakona o crkvi i verskim zajednicama, jer u praksi se pokazalo u protekle četiri godine da ima mnogo problema, naročito prilikom tumačenja i primene člana 3. zakona.
Možda vi izađete sada, poučeni iskustvom, možda vam bude podstrek i ovaj danas veliki praznik, i želim da čestitam svima koji slave svetog Vasilija Velikog, da se nađete pred Skupštinom kao resorni ministar, ali ne u toj ulozi dežurnog ministra, danas 14. januara, kada mi raspravljamo o zakonu koji će značiti zaista suštinu života, jednu od komponenti kako će građani Srbije da žive.
Pročitala sam danas, podsetila se i pogledala neki pres-kliping od 19. novembra i pitali su poslanike pozicije i opozicije, i ne zbog toga što je poslanik SRS, ali magistar Dejan Mirović je tada novinarima jasno poručio, što se ispostavilo kasnije, a evo ovih dana u nekim kolumnama to pišu i neki poznati srpski ekonomisti, da će to biti veliki udar, usvajanje ovog zakona o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma na srpsku privredu, naročito poljoprivredu.
Tada je dao projekciju gospodin Mirović da će to značiti oko 400 miliona evra manje u državnoj kasi, hiljadu proizvoda bez carine, a to je najveći udar na ono od čega mi živimo i od čega živi ruralno područje Srbije.
Ako imamo u vidu, a tačni su ti podaci, da gotovo polovina, ali da kažemo sigurno jedna trećina stanovnika se oslanja na poljoprivrednu proizvodnju i živi od toga.
Kako je to sve počelo i kako se Srbija našla u situaciji da uopšte izađe sa ovakvim jednim predlogom zakona, misliće građani Srbije da je to bio onaj poklič - ajmo, idemo, krećemo u Evropu, Božidara Đelića s ove govornice. Nije, to su direktive koje su stigle direktno iz Saveta ministara EU, od zvaničnika, od Olija Rena, Havijara Solane i svih onih koji su mesecima pre toga, u procesu dok se nije našla ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i našeg osporavanja, ispostavilo se da smo bili u pravu, i mi srpski radikali, i kolege iz DSS i NS, člana 135. Sporazuma. Došli smo u situaciju da Vlada odluči, bez konsultacija sa nama, narodnim predstavnicima, da pred svoje, odnosno vaše evropske mentore, koji nas ucenjuju i uslovljavaju, izađe sa stavom da će Srbija od 1. januara 2009. godine da počne sa jednostranim primenjivanjem trgovinskog sporazuma.
Suština mog amandmana koji sam predložila u ime poslaničke grupe je da se taj član 5. briše, jer kako je lepo primetio kolega Martinović, sve ovo drugo je besmisleno, ponavljanje nečega što već postoji. Naročito je smešan član 3, jer ko god je ikada uzeo carinski tarifnik u ruke, nije morao da radi u oblasti spoljne trgovine, ali taj je usklađen 1987. godine, ali pre toga svako ko se bavio time, to je jedan zanatski posao, za svakoga ko to radi, a imam nekoliko godina iskustva u tim poslovima, morao je napamet da zna carinsku tarifu koja je usklađena i, ako radite to i radite sa određenom vrstom robe, da li se bavite uvozom ili izvozom, vi morate da znate.
Pošto ste tako spakovali zakon u šest tačaka, dolazimo do ovoga što je suština. Član 5, da mi srpski radikali ne želimo, i većina građana Srbije, a naročito oni koji su nosioci našeg kakvog-takvog industrijskog procesa, oni koji žive, naši srpski seljaci, od poljoprivrede, uostalom nezaposleni, svi oni na koje će ovo biti udar i atak na njihove džepove, a zaradiće uvoznički lobi koji već to radi, koji uništava srpsku privredu, zaradiće banke koje posluju pod povlašćenim uslovima, protivimo se da se on na takav način primenjuje.
Onda ste možda mislili, ne vi, nego ovi ekonomisti iz Vlade, resorni ministar Dragutinović, Mlađan Dinkić, Božidar Đelić ili premijer Cvetković, da je to naša politička priča i da mi time zastrašujemo građane.
Ali, to je bilo u ono vreme dok smo znali, jer za razliku od vas mi želimo da sarađujemo, pre svega, sa onima koji su nam prijatelji, pa smo i pre nego što je došlo do eskalacije ove svetske ekonomske krize slušali pažljivo i osluškivali Vladimira Putina koji je rekao da jedna tako "moćna sila" Amerika ne može da opstaje na večitom štampanju novca, nego mora da postoji industrijska proizvodnja, da postoji razvijena strategija privrede, uređeno tržište u svetskoj ekonomiji, da bi se znalo ko je ko, i zato se kasnije to desilo.
Prve izjave i prvi nagoveštaji koji su nam stizali od Jelašića, a sinoć sam ga slušala sa sasvim drugačijom pričom od Mlađana Dinkića, od Božidara Đelića, bili su da je to odlično za srpsku ekonomiju, da nemamo nikakve veze i da nikakav atak neće biti na srpsku privredu zbog toga što se to dešava u svetu.
Pošto je stvarno ovih 15 minuta malo, a možda i dva-tri sata, da se priča o tome šta će da se dešava sa građanima Srbije i koliko će ko biti osiromašen i koliko je ovo neozbiljan i neodgovoran potez jedne vlade, koliko je ovo nepromišljena odluka, jer u tim ugovornim obavezama, znate, ako jedna strana ispunjava sve, a druga ne treba ništa, naročito mi koji se nalazimo u ovakvo teškoj situaciji, moramo da budemo u gubitku, krenuću od prvih izjava iz oktobra i novembra, koje su bile slavljeničkog karaktera, a koje su izgovarali i ne pres-konferencijama Vlade, i na raznim emisijama i odavde Đelić sa govornice, ministri u Vladi Republike Srbije.
Mlađan Dinkić je rekao da je to izuzetno povoljno zato što će građani Srbije od 1. januara 2009. godine pod izuzetno povoljnim uslovima moći da uvezu automobil iz neke od zemalja EU, pa onda ajde da se vežemo za tu priču i za ono o čemu je malo pre govorio gospodin Krasić, o ovoj novoj odluci nemačke vlade, o intervenciji od 50 milijardi u njihovu privredu, jer - ima se, može se, jer oni posluju po tom sistemu. Šta ćemo mi da uradimo kada svaki od rukovodećih ljudi u našem industrijskom, koliko-toliko opstalom sektoru, jadikuje već sada i hvata se za glavu?
Ako građani Srbije, koji su verovali do 11. maja u ovu priču o Fijatu, sada vide da je to velika prevara i ako znaju da tu neće biti investicija od obećanih 700-900 miliona evra, ako su mladi i školovani ljudi, a da ne govorim o radnicima koji su pošteni i koji su krenuli putem te test probe koja je juče otpočela u "Zastavi", da nađu neko uhlebljenje, zamislite, po rečima sinoć predsednika samostalnog sindikata "Zastava", "Automobili Kragujevac", gospodina Zorana Mihajlovića, gde jedan mladi čovek koji ima 34 godine, magistar mašinskih nauka iz Kragujevca, koji uskoro treba da doktorira, nije mogao juče da prođe test kod Italijana.
Od 40 postavljenih pitanja, a on je jedan od najpriznatijih mladih stručnjaka u toj oblasti, u kragujevačkoj fabrici automobila, uspeo je da odgovori na 23 pitanja, zato što su ti testovi nenormalni. Ne znam šta drugo da kažem.
Juče ujutru sam upozoravala, odnosno prekjuče, Vericu Kalanović da će to da se desi i da su to ne rigorozni uslovi, nego da je očigledna namera Fijata da dezavuiše ugovor za koji i sama predsednik sindikata kaže da je radnicima nepoznanica. Zamislite, oni koji stalno pregovaraju sa poslovodstvom, koji su bili uključeni u navodno strateško partnerstvo Srbije i Fijata, ne znaju šta sadrži taj ugovor.
Mi, narodni poslanici, tek samo da naslućujemo i da saznajemo ono što smo saznali, a to je da je država i te kako nagradila one koji sarađuju sa Haškim tribunalom, a to je rođeni brat, ranije pominjan, izvesni Pavle Karvan, ove Olge koja je portparol Haškog tribunala, koji je vlasnik firme "Citadel" i koja je učestvovala, odnosno posredovala u sklapanju tog famoznog strateškog ugovora.
Dokle smo mi danas došli, gospodine ministre, u ovoj recesiji automobilske industrije u celom svetu, a u navodnoj nameri da se ovde započne sa famoznom proizvodnjom 300.000 automobila? Do činjenice da se Fijat kompanija, a danas dolazi njihov predstavnik i mislim da je već u Kragujevcu, bar je najavljeno da treba da dođe, zadržava na investicijama najviše do 200 miliona, a država Srbija mora da investira u infrastrukturu.
Grad Kragujevac je učestvovao povodom oslobađanja od lokalnih komunalnih taksi, uređenja građevinskog zemljišta i svega onoga što smo dali kao olakšice, a država mora da uloži za svakog radnika najmanje 100.000 evra da bi on radio, a to nije 3.600, nego 2.400 zaposlenih, to su sve egzaktni podaci. Dakle, to je bila velika prevara.
Agencije vrlo često rade i naručene pojedine ankete o rejtingu stranaka, ali da se zadržimo čisto na ekonomiji, ako sada prate i ako sada istražuju, to su bila dva pitanja koja su bila pred građanima - kakav bi stav građana bio prema SSP i sada imate predlog za jednostranu primenu koji će mnogo da košta Srbiju i direktno da udara na džep srpskog seljaka, na nezaposlenog, na radnika, na onog ko radi u industriji, na onoga ko će da ostane bez posla.
Evo, to kažu, nemam sada vremena, gospodine ministre, ali mogu to da vam dam, vidim da su vam pripremali neki materijal, direktor Valjaonice iz Sevojna, direktor iz Grocke, razni drugi koji su na rukovodećim mestima u Srbiji, i koji kažu - referentna kamatna stopa sve veća, skup novac, 20% za finansiranje naše privrede, nemogućnost da se bilo gde izveze.
Recimo, Sevojno 90% svojih proizvoda izvozi svake godine. Krajem godine, otkad je krenula ova svetska ekonomska kriza, ponuda od poznatih kupaca je smanjena za 20%, a oni gledaju kako će da održe toliki nivo proizvodnje.
Recite mi gde je tu logika, zašto mi to sebi radimo i zašto mi uništavamo srpskog seljaka koji nema nikakve subvencije ili ima minimalne od države?
I komunisti i kapitalisti, kao što ste vi koji potpuno liberalno i grubo idete na kapitalizaciju Srbije i na ostavljanje bez posla tolikih radnika, uvek su imali cilj da unište male farme i malog seljaka.
Od tog sitnog seljaka, to će vam reći ljudi koji se ovde bave poljoprivredom, a sede i u našim poslaničkim klupama, poput mr Živanovića ili gospodina Krstina, ipak može da se preživi i taj potcenjivani srpski seljak sa malom farom treba u budućnosti da prehrani građane Srbije i ovu gladnu decu.
Izričito smo protiv takve neodgovorne politike Vlade Republike Srbije. Volela bih, gospodine ministre, da se posle prvog kvartala i punjenja budžeta i primene ovog jednostranog trgovinskog sporazuma ovde pojavi kompletna Vlada Republike Srbije i da vidimo koji su to negativni efekti po srpsku privredu, a naročito poljoprivredu.
Kada biste bili i vi gospodine Iliću iskreni, pa kada biste baratali podacima koji treba da se sažmu u Republički zavod za statistiku, a recimo da to bude celokupno primanje svih zaposlenih, oni rade, ustaju ujutru u pet, šest sati, svi iz kuće idu i rade u štalama, na njivama, proizvode, sve ono što oni zarade, prosek zarade u Srbiji, gospodine ministre, ne bi bio ovih 400 evra kojim se vi hvalite za decembar 2008. godine. Zato što je nemoguće je, jer oni ne mogu da prežive.
Šta će sada da se desi, vratiću se, i time ću završiti, na početak priče. Kao što je rekao kolega Mirović, hiljadu proizvoda će biti bez carine, najviše onih koji se odnose na poljoprivredu. Danas je u Srbiji veliki paradoks.
Vas to ne brine. Ne brine nas koji imamo zaista, ne samo prosek nego i za one koji imaju nula dinara, izuzetno visoke plate, kako ćemo da preživimo u smislu šta ćemo da jedemo, ali ako se ima u vidu, a to će vam reći svaki seljak u Srbiji, da je kroz veliku muku, seljački znoj i rad, cena proizvodnje proizvedene robe, voća, povrća, bilo koje sirovine, izuzetno niska na našem tržištu, a da za razliku od toga kada odete u prodavnicu hrana je najskuplja, je li tako, i odnosi najmanje dve trećine prihoda, odnosno budžeta svake srpske porodice, objasnite onda ko je došao na ovu fantomsku ideju da se jednostrano primeni trgovinski sporazum i da se uništi i ovo malo od čega mi živimo i kako da preživimo u 2009. godini.
Prema tome, vidi se i iz ovih argumenata koje su iznosile kolege... (Predsednik: Vreme.) završavam, pre mene i na osnovu onoga što vam upućuju radnici, a dovoljan vam je ovaj apel zaposlenih u "Zastava automobilima" u Kragujevcu, da bez seljačke motike i bez ulaganja u poljoprivredu Srbiji nema oporavka. Hvala i izvinite što sam prekoračila vreme.

Gospođa Milica Radović po ovom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, cilj ovog amandmana je isti kao i cilj svih prethodnih amandmana koje su podnele moje kolege iz DSS-a, a u krajnjem slučaju i svi poslanici koji su danas diskutovali.
Oni se najkraće mogu opisati kao protivljenje jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Ovo je još jedan u nizu nerazumnih poteza Vlade, kojim će Srbija direktno od smanjenja stopa carina da izgubi više od 300 miliona evra budžetskih priliva, a indirektno još više.
Nema države u svetu koja bi u ovom trenutku izuzetno izražene ekonomske krize prihvatila da učini ovako nešto, prihvatila da donese ovakvu odluku. Umesto da svi mi uložimo zajedničke napore kako da čuvamo našu domaću privredu, koja je ionako vrlo krhka, mi ćemo ovakvim sporazumom, i to jednostranom njegovom pripremom, da stvar bude još apsurdnija, definitivno dovesti do toga da ćemo našu privredu da upropastimo.
Ovakvo razmišljanje prisutno je i kod nekih predstavnika vladajuće većine. Nažalost njih je malo. Citiraću neke izjave, konkretno ministra poljoprivrede, gospodina Saše Dragina, koji je rekao da - jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU nije u interesu naše zemlje u ovom trenutku. Prvog dana primene ukinućemo carine za oko 1.000 proizvoda, u trenutku kada ni iz daleka nismo spremni za nadolazeću konkurenciju. Citiraću takođe i izjavu gospodina Pajtića, koji je takođe rekao da bi neoprezna primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU dovela srpskog seljaka u krajnje beznadežan položaj.
Pomenuću i da je poljoprivreda ubedljivo jedna od najvećih izvoznih snaga Srbije, da se godišnje izveze 1,2 milijarde evra srpskih poljoprivrednih proizvoda. Postavlja se onda pitanje, zar tih 300 miliona evra, koliko gubimo jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, nije bilo dobro uložiti u samu našu domaću poljoprivredu, kako bi razvili sopstvenu proizvodnju i povećali izvozne potencijale? Ovo pitanje možda dobija još veći značaj ako se zna da je poljoprivreda jedina grana u Srbiji koja beleži trgovinski suficit. Ovakva odluka Vlade se apsolutno uklapa u sveopštu lošu ekonomsku politiku koju vodi ova vlada.
Neću da govorim o svim odlukama i pogrešnim ekonomskim potezima ove vlade, jer ne želim Skupštini da oduzimam vreme, ali ću se osvrnuti samo na one koje su možda u ovom trenutku najaktuelnije. Prvo, Vlada ne samo da nije adekvatno reagovala, već je to uradila sa velikim zakašnjenjem, kada je trebalo da preuzme mere za smanjenje negativnih efekata svetske, odnosno finansijske krize.
Pomenuću samo da u bankarskom sektoru, umesto da je odmah podigla nivo osiguranih depozita sa 3.000, koliko je bilo ranije, na neku cifru koju ona u tom trenutku proceni, nije morala da prihvati predlog DSS-a ukoliko smatra da on nije adekvatan, smatram da bi na taj način definitivno zaustavila ono što se desilo, a to je povlačenje 914 miliona evra štednih uloga iz banaka.
Drugo, smatram da Vlada nije trebalo da potpiše odluku o Proširenom dejstvu Opšteg kolektivnog ugovora u trenutku kada je kriza već postojala, u trenutku kada je znala da u kasi nema dovoljno novca za toliko velike izdatke. Podsetiću da je to vreme kada ceo svet razmišlja o tome kako da preživi sledeću godinu i kada je ceo svet već prinuđen da primeni razne krizne mere, jer je svima u tom trenutku bilo jasno da recesija neće biti kratkotrajna, već da postoji velika mogućnost da se ona produbi, da postane dugotrajna.
Istinski se nadam, ali nažalost ne mogu da ne kažem da ne postoji velika mogućnost da ona preraste u depresiju, koju smo imali prilike da vidimo početkom tridesetih, četrdesetih godina 20. veka.
Mislim da nikome u ovoj sali nisu jasni motivi koje je Vlada imala na umu i u vidu prilikom potpisivanja ovakve odluke. Smatram da ozbiljna vlada ne sme sebi da dopusti ovakav kiks. Ovo će, nažalost, ostati još jedno u nizu neostvarenih obećanja ove vlade, koje je ravno onome o povećanju radnih mesta za 200.000 novih, u trenutku kada ne samo da su počela otpuštanja, nego taj talas otpuštanja ne može da se zaustavi.
Upravo je to razlog zašto sam podnela ovaj amandman na vreme, da bih prosto sprečila da Vlada učini još jedan ekonomski promašaj. Hvala vam.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu?
Gospodin Nikolić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da bi trebalo češće ministar vera da bude predstavnik Vlade, pošto je atmosfera u Skupštini mnogo prihvatljivija nego kada neko drugi od ministara ili predsednik Vlade ovde prisustvuje.
Dakle, radi se o amandmanu narodnog poslanika Milice Radović, koji je u stvari slika današnje savremene političke scene u Srbiji, slika odnosa vlasti i opozicije prema celom svetu, a ne samo prema evropskim integracijama.
Poslanička grupa Napred Srbijo ne tretira Srbiju kao zemlju koja jednostrano treba da sarađuje sa samo određenim zemljama u svetu. Dakle, oduvek smo govorili da Srbija treba da ima više vrata, kao što je sveti Sava rekao - Srbija je istok na zapadu, zapad na istoku.
Oduvek smo govorili da uz saradnju sa prijateljima treba obezbeđivati saradnju i sa onima koji su nam manje prijatelji. Zbog toga smo i bili spremni da prihvatimo Sporazum o pridruživanju, sa amandmanima koje je Vlada usvojila, međutim, samo politička situacija nas je sprečila da učestvujemo u izglasavanju tog sporazuma, ali je ono što je potom usledilo, što čini Vlada Republike Srbije, veoma loše i za sam sporazum, i veoma loše za odnos građana Srbije prema jednom dobrom sporazumu.
Naime, mi treba da sarađujemo sa EU. Onaj ko kaže da možemo da preživimo bez te saradnje može samo da se desi da je pao juče s Marsa, i da ne zna situaciju u zemlji, i da ne zna finansijske tokove, i da ne zna koliko je privatizacija u ovih osam godina ušlo u ruke ili zemalja ili pojedinaca iz EU, da ne zna koliko smo se već uvezali prihvatanjem različitih aranžmana, sporazuma, međudržavnih ugovora. To je jedna strana medalje.
Druga strana medalje je ovaj zakon. Zaista je neshvatljivo, da su ga deca pisala, posebno ovaj član 5, ne bi ga ovako napisala. Najpre, zakon je povučen i Vlada je 31. decembra dostavila novi zakon.
Za ovu odredbu o kojoj želim da govorim Vlada kaže - ako prelazni sporazum ne stupi na snagu do donošenja ovog zakona, primenjivaće se mere iz prelaznog sporazuma, recite mi ko je to u Vladi očekivao da od 31. decembra do 14. januara prelazni sporazum bude ratifikovan u zemljama članicama EU? Što se igrate sa nama?
Dakle, uopšte nije postojala mogućnost da taj prelazni sporazum bude ratifikovan u drugim zemljama.
Pazite dalje, čak i da je stupio na snagu, prestale bi da važe odredbe ovog zakona, ali vi u stavu 2. kažete ono što nikada još predlagač nije govorio, da ovaj zakon sam sebe poništava u slučaju donošenja nekog drugog zakona.
Toga nije bilo u ovoj skupštini za svih ovih 18 godina višestranačja. Može da bude donet zakon čijim se nekim odredbama poništavaju odredbe nekog drugog zakona, ali da zakon kaže - biću poništen ako jednog dana usvojite neki drugi zakon, toga još nije ni bilo.
A sada sama odredba člana 5. To je udvoričko ponašanje prema EU. Razumeo bih da ste vi rekli - od danas u Srbiji će svi filmovi da budu snimani na engleskom jeziku, rekao bih - evo, ulizuju se EU, ali neće mnogo da nas košta. Učićemo decu da gledaju filmove na engleskom, učićemo ih srpskom jeziku na neki drugi način, pa šta bude.
Ali, vi ovde direktno ulazite u srž, u biće, u osnov građanina Srbije, a prvenstveno bih rekao srpskog seljaka. Uništavate ga jednostrano. Neće EU da ga uništi, nego vi koji ste na vlasti, vi koji ste mogli da pročitate izjavu Angele Merkel. Rekla je - u ovoj finansijskoj krizi, svaka država članica EU braniće se sama. Tolike su razmere krize. Toliko će biti u EU ugroženi proizvođači.
Vi sada odobravate uvoz roba iz EU, ne aviona, ne televizora, ne frižidera, nego luka, krompira, jestivog ulja, svega onoga što mi ovde proizvodimo teškom mukom i skuplje nego u EU. Vi to odobravate sa uvozom po odredbama Prelaznog sporazuma i to će biti jeftinije nego naša roba, i to će da preplavi naše tržište, i naš će seljak da se uhvati za glavu.
Ne znam čemu ovo ponašanje prema EU? Da li je to ko od vas tražio? Hajde da vidimo kako se taj zove koji je to tražio. Da li su to od vas tražili uvoznički lobiji? Jesu. Hoće li nekima iz Vlade, nekima iz firme G17 plus ili još kome dati novac za to? Da, daće novac, daće mnogo novaca. Da li je zaista toliko važno da nekoliko ljudi koji harače Srbijom dobiju novac ili je mnogo važnije da Srbija preživi najtežu godinu, verovatno najtežu godinu, težu od 1952. godine kada sam rođen, kada je sve živo bilo gladno.
Ovo više nije stav, odnos da li je tvoja stranka na vlasti ili u opoziciji, ovo je odnos, dragi moji narodni poslanici, svakog od vas prema Srbiji, prema njenim građanima, prema njenoj budućnosti. Nemojte da vas stranka obavezuje da izglasate ovaj član 5. ovog zakona. Molim vas, mislite na to da se budućnost odvija i za Srbiju, a ne samo za EU.
Smenjivaćemo se mi na vlasti, vi i mi naprednjaci uz stranke koje su nam bliske po ideologiji i programu i koje odluče da sarađuju sa nama. Ne mogu nikog da teram motkom da sarađuje sa veoma jakom opozicionom strankom. Ali, nemojte da nam ostavljate zakone koje ćemo morati da poništavamo. Ostavite zakone koje ćemo da izvršavamo ili da ih poboljšavamo.
Nemojte da nas terate da onoga dana kada se održe prvi sledeći izbori i kad zamenimo uloge da prve sednice Narodne skupštine posvećujemo poništavanju štetočinskih zakona. O tome razmišljajte sada. Ne otvarajte kapije Srbije, nosimo se mišlju da vam predložimo da ih potpuno zatvorite za uvoz roba.
U aprilu ćete se toga setiti, u aprilu ćete zatvoriti te kapije, zatvarajte ih danas. Vi širom otvarate kapije za robu iz EU. Baš je njima stalo do našeg tržišta. Ne, vi time pokazujete da smo spremni da budemo sluge. Nemate većinu među građanima Srbije koja želi da budu sluge. Imate većinu koja želi da živi slobodno, ali i da se ne boji tuđe kazne i tuđe odmazde.
Veličina političara je u tome da svoju državu vodi tako da mu se narodni ne plaši, ali i da mu se narod ne oseća poniženo i uvređeno, da mu se narod ne oseća kao sluga nekoga ko je ucenio njegovog predsednika ili njegovog predsednika Vlade.
Zato poručite vođi, koji je obezbedio gas, koji će da sačuva KiM, koji je obezbedio budžet, da Srbija ne postoji samo zato da bi se on slikao, Srbija postoji zato da bi oni koji su najumniji, koji su spremni najviše da joj daju, da bi je vodili. Vi polako gubite taj kurs, polako gubite orijentaciju šta je to Srbiji potrebno da bi bila dobro vođena.
Nisam vam ja kriv, a gledajte kako se izbori munjevito približavaju i znam da mnoge poslaničke grupe samo strah od izbora tera na ponašanje koje sada ispoljavaju, ali šta ćete, ništa lepše od izbora nema.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Najpre se javio gospodin Šormaz, pa gospodin Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno je ministar vera ovde sa nama zato što, kada smo videli ovaj zakon, većina nas se prekrstila i rekla: Bože pomozi, šta ovo poslaše u Skupštinu. Onda poslaše tog ministra, mada se ne trudi da izađe i da sa nama polemiše, da nas ubedi, barem nas iz opozicije, da nije tako strašan ovaj predlog zakona i da neće po Srbiju biti toliko strašno da se primenjuje, kao što, koliko vidim, cela opozicija tvrdi da će biti.
Ovde nisu uopšte u pitanju evropske integracije: da ili ne. DSS je, dok je bila izvršna vlast u zemlji, toliko uradila na putu evropskih integracija da sadašnja izvršna vlast, ovako nesposobna, trebaće joj jedno 30 godina da stigne te tri godine, koliko smo mi uradili dok smo bili izvršna vlast u Srbiji.
Međutim, DSS se uvek zalagala, i pored saradnje sa EU, i za saradnju sa Rusijom, sa SAD, sa državama koje imaju najveći privredni rast u poslednjoj deceniji u svetu, kao što su Kina, Indija, Brazil, da primenjujemo u našoj zemlji sve ono pozitivno iz iskustava tih zemalja, a ne samo ono što je politika EU. Kakva je politika EU prema Srbiji vidimo svakog dana.
Nije neevropski reći da se sa nečim ne slažete i da nešto što vam se nameće nije dobro. Jednostavno, ovo što se sad radi je loše, ne zbog evropskih integracija, loše je zbog Srbije, loše je zbog srpske privrede, loše je zbog građana države Srbije. To je izuzetno loše.
Primena ovoga će nas usporiti i u samim tim evropskim integracijama, jer će naša privreda zbog ovoga doživeti velike udarce i onda neće biti spremna da se u punoj meri uključi u tu veliku evropsku porodicu onako kako treba, kada jednog dana postane član EU.
Rekao sam primer IMT-a. Govorili su poslanici DSS-a o tome. Na koji ćete način objasniti radnicima IMT-a zašto gube posao, zašto gube tržište, jer će se to desiti kada se primeni ovaj zakon, ako ga usvojite?
Zbog toga vam smeta i Skupština, zbog toga govorite o opstrukciji Skupštine, zato što kontrolišete elektronske medije u zemlji, pričate priču, naročito ovaj preko puta - predsednik Republike, koji sve govori kao fino, lepo, sada on brani radna mesta.
Ono što je obećano - 200 hiljada radnih mesta, od toga nema ništa, ali će on ispasti badža kada u Srbiji 200 hiljada ljudi izgubi posao jer, bože moj, nije izgubilo dva miliona, pa će reći ovima ostalim, da nije bilo mene i vi biste izgubili posao, samo 200 hiljada je izgubilo. To je spinovanje koje vi radite.
Zato vam smeta Skupština, smeta vam da se čuje istina. Zbog toga govorite o opstrukciji, zbog toga govorite o Poslovniku. Ko vrši opstrukciju? Vi. Prekjuče vas nije bilo 126 da počnemo u 10.00 časova, jutros vas nije bilo na Zakonodavnom odboru da bi doneo mišljenje i niste imali kvorum da bismo počeli u 12.00 da radimo. Vi vršite opstrukciju parlamenta. Vi ste nesposobna skupštinska većina, Vlada je nesposobna i štetočinska vlada po državu Srbiju.
Ovaj zakon će napraviti velike štete, i to ne samo ovih 300 miliona evra, o kojima se priča. To nije jedina šteta. Mnogo veća šteta će na tom gubitku biti još veći gubitak i povećanje broja nezaposlenih u Srbiji, gubitak radnih mesta. To je činjenica. Ugrožavanje srpskog sela, ugrožavanje privrede i jačanje, iz svega ovoga, samo malog broja bogatih pojedinaca. Vi samo o njima vodite računa.
U prepodnevnoj raspravi sam rekao primer i sada ga navodim, šta znači to smanjenje carinske stope na uvoz automobila iz EU? Praktično, to znači da automobil, i to skroman automobil iz EU, koji košta 20 hiljada evra, sada će koštati 18 hiljada. Pa, onaj ko u Srbiji ima 18 hiljada, taj ima i 20 hiljada da kupi automobil. Upravo tu razliku će platiti građani Srbije, onaj siromašniji sloj Srbije, jer podižete akcize, razmišljate da podignete PDV. Cela Evropa spušta PDV, spušta kamatne stope, samo vi ni da spomenete.
Kaže prekjuče ministar, koji je bio ovde prisutan, ne danas prisutni - nemojte da otvaramo temu PDV-a. Hoćemo da otvorimo. Zašto se tu ne ugledate na EU? Kako može tu da se spušta PDV da se pomogne privredi, svako vodi računa o svojoj privredi, ne vodi se globalna, ne vodi se neko proevropsko rešenje svetske ekonomske krize, nego svaka država u EU rešava na svoj način problem koji ima, jer su različite, samo kod nas se uopšte ne razmišlja o smanjenju PDV-a, da se pomogne privrednicima, da se rastereti opterećenje koje oni imaju, da ne bi otpuštali radnike.
Ne, o tome vi ne razmišljate, vama je samo bitna realizacija budžeta. Problem je broj poslanika. Uštedećete 138 miliona dinara na godišnjem nivou. O tome pišete, a koliko potrošite mesečno na heftalice i papir, koliko imate savetnika u 28 ministarstava, najveća Vlada u Evropi, koliko imate savetnika za četiri potpredsednika i predsednika Vlade, koliko u odnosu na poslanike?
Samo je parlament kriv. (Predsednik: Vreme.)… evo, završavam. Znači, još jednom ponavljam, ovaj predlog zakona u interesu Srbije moramo da odbacimo, ostavimo sve na onome kao što je do sada bilo, prihvatimo ove amandmane, odbacimo ovaj predlog zakona, jer ovim predlogom zakona Srbija pomože EU i to je činjenica, a ne EU Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Šormaz. Gospodin Zoran Krasić ima reč.

Verovatno je član 5. najvažniji član ovog predloga zakona. Međutim, u tom skrivanju potkrala se i jedna greška, a ona je te prirode da ona ne može u stvari da se sakrije. Postavlja se pitanje, da li je to obična greška, mentalna greška ili opet neka kupovina vremena, ili opet neka trgovina.
Ovaj član je u vezi sa onim što se dešavalo pre nekoliko meseci, u septembru prošle godine, kada je ovde ratifikovan taj sporazum sa EU i ovaj prelazni trgovinski sporazum. To je jedna dimenzija.
Ta dimenzija može da se protumači jedino na sledeći način, da kada sve države članice EU ratifikuju taj sporazum, on bi morao da stupi na snagu i da postane obavezujući pravni akt. Verovatno bi postao i sastavni deo našeg ustavno-pravnog poretka.
Moram da vas podsetim da, bez obzira na sve aktivnosti koje su bile vezane za taj sporazum, počev od one hemijske olovke u levoj ruci, pa preko parafiranja, pa potpisivanja, onog dana kada ste se obradovali da ste potpisali, da je nešto epohalno urađeno, sutradan je došla informacija da oni koji su bili vaši partneri prilikom potpisivanja to ne prihvataju, da se to odlaže do daljnjeg.
To nije prvi put da Boris Tadić kukurikne, veliki diplomatski uspeh itd, a da već sutra dobije šamarčinu, ajd što se on okreće, nego se i cela Srbija tumba, i medijski, i ekonomski, i politički.
Samo da vas podsetim, kako ne bi bilo neke nedoumice, tada se zaključilo da taj sporazum se ne primenjuje na teritoriji Kosova i Metohije i onda je u Zakonu o ratifikaciji tog sporazuma dograđen jedan član koji pomaže, pre svega, Vladi Republike Srbije i državnim organima Republike Srbije kako da se tumači taj sporazum sa gledišta teritorije na kojoj treba da se primenjuje.
Sećate se šta se desilo sve povodom tog člana zakona, odnosno tog amandmana. Sećate se da prvo niste prihvatili, onda ste prihvatili i onda je neko odahnuo, pa nije glasao za taj zakon. Desile su se mnoge stvari posle toga. Vidite i sami da svi oni koji nisu glasali za taj predlog zakona bili su u pravu. Pošto očigledno taj sporazum i ta koprodukcija sa EU nije mogla legalno da stupi na snagu, onda zna se kakav je princip. Mora neko pre vremena da kukurikne. Kukuriknuo je Hajdi. Rekao je, šta oni nas uslovljavaju, mi ćemo to jednostrano da primenimo, rekli smo to će biti strašna šteta za Republiku Srbiju.
EU nema potrebe da insistira na tom sporazumu. Ona uopšte ne treba da se žuri kada će da ratifikuje, oni to nikada neće da ratifikuju i svi vi to dobro znate. Neće da ratifikuju. To nije njihov interes, a mogao bih reći ni civilizacijski interes zato što postoje veliki problemi i velike barijere.
Poslužilo im je da ispostave neke nove političke zahteve. Ovde ste ih jedva dočekali. Saradnja sa Haškim tribunalom i cela koprodukcija vezana za Euleks. Vi predano radite na tome, maksimalno, vi plaćate, vi nagrađujete, vi afirmišete.
Potpuno sam siguran da iz DS, ma koliko da imate članova, ne verujem da su trojica videli drugu izmenjenu optužnicu koja je podneta protiv Radovana Karadžića. Samo da vas podsetim, pogledajte tu optužnicu, jer vi ste vlast, jer vi idete u Međunarodni sud pravde u Hagu da zastupate Srbiju u sporu protiv Hrvatske po tužbi za genocid.
Šta radite, bre, ljudi? Nama uopšte nije potreban ni Solana niti bilo šta. Veću štetu vi nama pričinjavate, i ekonomsku, i moralnu, i državnu, da ne pričam o tome gde je otišlo dostojanstvo.
Kada se to ukombinuje sa ovim vašim medijima, onda i vi možete da postanete žrtva vaših medija. Danas je jedan član DS, sutra će neki iz G17 plus, danas je i Maraš stradao zato što autonomaše Tadić više ne podnosi, mora malo da ih spusti na zemlju. Ne biraju se sredstva.
Šta treba da prođe? Šta je to veliki politički interes zbog čega sve ovo mora da se uradi? Duplo golo. Ništa. Zamislite kako ste srozali EU, da je jedan naš veliki privrednik odavde organizovao, ljut, sastanak u Briselu i rekao, izvinite, molim vas, vi u Briselu, mene ovi mali pilićari što se vode kao da su neka vlast, uslovljavaju, ne mogu da se razvijam, tražim da EU stane iza mene, platio, organizovao sastanak, pa čak i na engleskom, priveo čak Olija Rena, da da podršku njegovom projektu.
Njegov projekat, imam para, mogu da uvozim, mogu da držim monopol, mogu da završavam i zbog tog monopola ekonomskog, finansijskog, bankarskog, i proizvodnog, i trgovinskog itd, svi ste vi zatočenici.
Zato ste vi na tajnoj sednici GO DS u Subotici razmatrali kojim merama treba da podržite, jer on zapošljava 20.000 radnika. Kada bi se on ponašao kao oni koji su kao rezultat svog ponašanja imali ove šatore ispred zgrade Predsedništva, onda bi to bila velika tragedija za Republiku Srbiju.
U načelnoj raspravi sam vas obavestio da u članu 1. Predloga zakona, ako ste hteli nešto ozbiljno da radite, onda ste pre ove reči "sporazum" morali da napišete reči "zakon o potvrđivanju". Zakon o potvrđivanju nas obavezuje. Ako ste išli na ovu varijantu sa članom 5, gde ste naveli da postoji nešto što samo sebe može da uništi, međutim, ne znam ko vam je pisao ovo obrazloženje.
U obrazloženju zakona kažete, donošenje zakona neće bitno uticati na nivo prihoda budžeta Republike Srbije po osnovu carinskih opterećenja. U vašem odgovoru povodom amandmana na član 5. ovog zakona vi iznosite potpuno suprotnu argumentaciju.
Samo da navedem, kažete - privredni subjekti u Republici Srbiji već od 1. jula 2008. godine su se pripremili na uslove oštrije konkurencije zbog smanjenja zaštite domaće proizvodnje.
Kažite mi, molim vas, ko se to pripremio. Kažite mi koja se fabrika u Srbiji koja je proizvođač pripremila za period kada će počne da se primenjuje ovaj zakon i kada će bez carine ili sa malom carinom da uvoze robe iz inostranstva, a on se organizovao, smanjio troškove, organizovao proizvodnju, da konkuriše tim proizvodima. Tvrdim vam, takav na tržištu Republike Srbije ne postoji.
Šta dalje kažete? Takođe, privredni subjekti su očekivali uvoz robe, pa ste stavili (naročito sirovina i repromaterijala), po sniženoj stopi carine već za 2008/2009. godinu. To su oni već ukalkulisali.
Gde vam je ta sirovina? Gde vam je taj repromaterijal koji ćemo da uvozimo po boljim uslovima nego sada? Što makar niste iz tog privrednog sporazuma, koji glorifikujete članom 5, izvukli 70 stavki sirovine i repromaterijala, i rekli, menja se, stopa je bila, ne znam, 3%, a sada će biti 1%. Pa kada govorite o polovnim automobilima, pa vas mi kritikujemo, a vi kažete, molim vas, prednost ovog sporazuma, pogledajte koliko su niže carinske stope za repromaterijal i sirovine. Ni tu vrstu mangupluka ne želite da demonstrirate.
Onda se u zakonu o dopunama Zakona o carinskoj tarifi poziva se Vlada na Memorandum o budžetskoj politici, a u Zakonu o rebalansu budžeta i u Zakonu o budžetu samo na jednom mestu su pomenute reči Memorandum o budžetskoj politici. Tu opet kažete da ste sve već pripremili za to.
U startu kažete znamo da postoje negativne posledice primene ovoga, ali kažite šta je to veliko, krupno što tek treba da dođe, zbog čega je potrebna ova vrsta žrtve. Žrtvuje se poljoprivreda, žrtvuje se naša industrija, žrtvovali ste i KiM, sada pripremate Vojvodinu, jurite ovo za Hag, pa čak i plaćate cinkaroše i one koji će da uhvate, sve radite negativne stvari.
Kažite nam koje je to veliko dobro koje treba da nas zapljusne u uslovima svetske finansijske krize. O tom velikom dobrom što treba da dođe ne razmišlja ni Francuska, ni Nemačka, a oni su neki navodno motori EU. Oni kažu, molim vas, krpimo se da preživimo. Šta će da se desi, Talijani otpuštaju, Nemci pripremaju otpuštanje, bankarski sektor uzdrman, finansijsko tržište uzdrmano.
Oni priznaju da su u problemima a vi kažete ne, moramo ovde malo da kaliramo, jer doći će nam velika dobit. Od koga? Od ovih što priznaju da su u krizi? Znate, oni verovatno ne mogu da kriju krizu svoje države i oni se vama dive kako ste uspešni u toj vrsti virtuelnosti.
Sve je lepo, sve je divno, upalite Pink, upalite ovu, upalite onu televiziju, sve je lepo, pevačice, evo i sad imamo Razvojni put Žarka Jokanovića, hedonizam, super, Grand, zabava, Veliki brat, tajfuni, orkani, hajde da zabavljamo, hajde brže forum, da vidimo da li je pas ujeo poslanika ili je poslanik ujeo psa. Dokle? Dok nas neko ne obavesti da smo propali skroz. A vi morate da odgovarate. Morate da odgovarate zbog ove uporno loše i pogrdne politike koju vodite.
Na svim poljima su samo negativni rezultati, nema nijednog pozitivnog, politika prema Kosovu i Metohiji, džabe zakletve, džabe Ustav, džabe i onaj amandman na onaj zakon, ništa se ne primenjuje tamo, sve što ste rekli da će da se primeni ne primenjuje se. Propisa Unmika nema, službenika Unmika nema, naših propisa nema.
Šta se primenjuje? Propisi samostalne nezavisne države Kosovo, i to se finansira sredstvima EU, da se ojača pravni poredak, da se oni nauče kako da vladaju, da se ustoliče, a vi ćete pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da izdejstvujete savetodavno mišljenje. Ovamo proganjate ljude, klečite, molite. Pred kim? Koja korist? Da li ima neka korist? Zašto to radite? Ko je to vas toliko ucenio? Od koga trpite taj strah? Morate da odgovorite. Vaši potezi su nelogični, na stranu neustavni, zakoni su vam loši, ekonomski neopravdani, ugrožavate socijalno stanje, sve to stoji, ali koja je to planetarna sila koja je vas pritisla?
Da li možda očekujete još veću štetu? Da li računate moramo ovo da uradimo, ako to ne uradimo biće šteta još veća? Koja? Pristupni fondovi? Zaboravite ih, nema pristupnih fondova. Da li sve ovo radite zbog obećanih 500 miliona evra kredita MMF? Da li znate koliko boli glava kada MMF finansira nešto. I kako će da se potroši, za koje namene, ko će da stavi šapu na to. Koji koridor? Iks, ipsilon.
Ili fond za kapitalne investicije AP Vojvodina, pa ćete onda da hapsite onog gradonačelnika i onog Zorana zato što se suprotstavljaju autonomašima, a ovamo ih predstavljate kao kriminalce, a sada se hvatate za glavu sa njima, morate da ih pustite iz pritvora jer nema toga što ste hteli da dokažete, a ne smete da udarite na OMV i na ove druge? Koju vi to politiku vodite? Ko je gazda ovde? Gazda je onaj ko vas plaća, gazda je onaj ko vam garantuje da će u izbornoj kampanji da vam pomogne da opstanete na vlasti. Gazde su ko: oni koji kreiraju medijsku sliku Srbije. Zašto? Da bi ovi i ovakvi, i ova politika ostala, a to je loša politika za Republiku Srbiju.
Nemate nijedan pozitivan rezultat u Republici Srbiji od 25. januara 2001. godine, nema ga nijedan. Možda u tvojim kolumnama, u tvojim kolumnama sigurno ima, ali ima i drugih kolumnista, ali to je već druga vrsta stvaralaštava, a ne socijalnog i političkog odgovornog stvaralaštva.