Samo vrlo konkretno da objasnim u čemu se ogleda poenta ovog amandmana. Vlada je u ovom članu koji je obuhvaćen amandmanom izbacila praktično prvu alineju, ostala je druga alineja i od toga je napravila nov član i rekla, stopa na prenos apsolutnih prava je 2,5%. To je ta operacija koja je od strane Vlade urađena. Prva alineja je izbačena zato što prenos vlasničkih udela više neće biti predmet oporezivanja. Tu je bila stopa, čini mi se, 0,3%. To je ta ideja.
Međutim, moram da skrenem pažnju, pošto se radi o poreskom prihodu koji izvorno pripada lokalnim samoupravama, sa gledišta budžeta lokalnih samouprava oni bi voleli verovatno da bude to 625%. Jeste, lokalna samouprava će imati problema sa sredstvima, a vidite i sami koliki su problemi sa tim tzv. transfernim sredstvima zbog ove centralizacije od strane Republike.
Sada se lokalne samouprave grabe za svoje izvorne prihode kako bi, pošto su pre dve godine dobili pravo da imaju svoje poreske organe, da ih ubace u pogon, da se sve popiše osim trgova, ulica itd. i da se završi posao, da se obezbede sredstva u budžetu. To je jedna strana.
Ta logika razmišljanja lokalne samouprave je prisutna, ona je manje ili više vidljiva. Tamo gde lokalna samouprava ide sa tom gramzivošću, a Vlada želi da je obuzda tako što je rekla 2,5%, da je to apsolutno slobodno, verovatno oni koji bi rekli 5 ili 6% da je stopa više nikada ne bi bili na vlasti u lokalnoj samoupravi.
Zato Vlada i planira da ponašanje u poreskoj politici lokalne samouprave, pa i kada su izvorni prihodi, ograniči i limitira. Sada opšti trend jeste da se smanjuju obaveze građana prema državi, najšire posmatrano.
Svi se brane u uslovima ove finansijske krize tako što smanjuju poreske obaveze građana, računajući da će na taj način ostati više za ličnu potrošnju, to je kod nas bilo nekada preživljavanje, a vidite ta meca je počela da igra i na zapadu.
I oni su sada suočeni sa problemom preživljavanja, a zbog toga što je samo 58.000 građana u Republici Srbiji bilo u mogućnosti da u toku godine dva ili tri puta službeno, privatno itd. odu u inostranstvo, da ste njih pitali, oni bi vam rekli da već tri-četiri godine se priprema ova situacija u zapadnoj Evropi, da budemo onako još otvoreniji, otkada je krenu evro kao sredstvo plaćanja, iza numeričke cifre umesto marke je došao evro, a to znači ako je evro bio dve marke, vidite u startu koliko su oni morali da plaćaju troškove ujedinjenja dve Nemačke, jer centralna kasa EU nalazi se u Nemačkoj.
U sklopu te borbe da se odricanjem države od dela prihoda omogući preživljavanje, došlo je do pada poreskih stopa i tako je gospodin Mirović i predložio da se ta stopa promeni, da se sa 2,5% bude 1,5%. Naravno, lokalna samouprava vrišti kada čuje za ovaj predlog. Zato što su i oni suočeni sa problemom.
Biće dugovanja po osnovu transfernih sredstava i da ne pričam kojih drugih problema, a čuli ste i primer iz Niša, gde samo po dva osnova traži se preko 200 miliona dinara od Republike, pa čak se najavljuje i rat unutar DS, jer kad može Vojvodina, pa može i Boško Ristić u Nišu, to je ta logika.
Znači, imaćemo tu igranku. Iskoristio bih ovu priliku da ukažem na još dublje probleme koji postoje u ovom predlogu zakona, doduše moram da kažem da su neki problemi i nasleđeni, postoje u postojećem, izvornom tekstu ovog zakona.
Kada su se definisala prava na nepokretnosti, pre svega mislim na član 2. izvornog teksta, prava na imovinu, tu je data jedna nomenklatura šta je sve obuhvaćeno, pa onda kasnije u razredi kada se pomenu neki članovi, poput člana 12. izvornog teksta, onda dolazimo do još jednog kriterijuma, to je član koji reguliše zašto se ne plaća porez na imovinu, onda dolazimo do dvostrukog kriterijuma.
Naravno, državna svojina, na tu imovinu ne treba da se plaća porez jer bi bilo glupo da država plaća sama sebi porez, ali se uvodi i kriterijum korišćenja državne imovine i to na vrlo širok način, poprilično neprecizan, a kasnije kada je u pitanju zakup, ne mislim na zakup građevinskog zemljišta, apsolutno je nedorečen ovaj propis, ali niste spremni da to menjate.
U okviru člana 12. sada ste dogradili taj poslednji stav i tu ćete imati velikih problema jer nikome u poreskoj upravi nećete moći da objasnite šta ste hteli da napišete. Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti koja su u poslovnim knjigama obveznika u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija evidentirani kao dobra koja su isključivo namenjena daljoj prodaji.
Poslednji stav u članu 12. posle ove dogradnje je u kontradikciji sa prvim stavom člana 2. Zakona, jer koja su to prava na nepokretnostima? Pravo svojine, pravo stanovanja? Kako to može da bude predmet delatnosti i da to služi za dalju prodaju? To nije jasno.
Znam šta ste planirali kod novoizgrađenih stambenih prostora, to znam, imamo tu aferu odavno sa novim prostorom, zna se šta je, tu je bio problem šta se plaća, porez na imovinu i porez na prenos apsolutnih prava, pa kada je donosio zakon o PDV Dinkić je izbacio, prvo ubacio, pa onda izbacio pod pritiskom velikih agencija, koje su rekle smanjiće se promet nepokretnosti i zaustavićemo posao, jer ukoliko u startu treba da platimo 18% PDV-a.
Molim vas, ne može vašu politiku da opredeljuju partikularni interesi pojedinih ljudi. Da vam skrenem pažnju, u Zakonu o javnim nabavkama ukazao sam zašto se izbacuje nepokretnost iz javnih nabavki.