Da li još neko želi reč? (Da.)
Poslanik Zoran Krasić i narodna poslanica Zlata Đerić.
Samo da obavestim Narodnu skupštinu da direktan prenos sednice prestaje u 19.15 časova zbog prenosa utakmice košarkaške. Tako da ako želite da iskoristite to vreme do 19.15 časova, jer nemamo dogovor da radimo na odloženi prenos, ima još pet amandmana za ovaj zakon.
Po amandmanu na član 14. pravo da govori ima još narodna poslanica Zlata Đerić. Želite reč? Izvolite.

Dama i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovana javnosti Srbije, uzeću u obzir najvažniju sporednu stvar na svetu, da se očekuje prenos utakmice, tako da ću se potruditi da o ovom amandmanu, koji je u istovetnom tekstu podnet ispred SRS i NS, samo nešto kratko da kažem, mada je kolega rekao već suštinu ili većinu onoga što smo planirali da kažemo.
Dakle, svetska ekonomska kriza će izgleda, onako kako se prečesto pominje i za ovom govornicom i u javnosti Srbije, biti pre svega izgovor i nesposobnima, i neodgovornima i onima koji su posebno alavi, da realizuju neke svoje ciljeve.
Svetska ekonomska kriza dolazi, već smo je pomenuli i nazvali pošašću koju Srbija ne može da izbegne, bez obzira kako ona u početku najavljivana. Ono što je neprihvatljivo, to je da ovaj set zakona koji treba da usvojimo treba da obezbedi punjenje budžeta koji smo onako, na mišiće i kako reko, uz doping sredstva, usvojili uoči same nove godine.
Dakle, oni koji treba da ovaj budžet popune, a to su građani Srbije i bojim se da će oni od njega imati najmanje koristi. Privreda i poljoprivreda su te dve grane koje treba da obezbede blagodet Srbiji.
Sudeći po analizama ozbiljnih ekonomskih analitičara, Srbiji se sprema između 50.000 i 200.000 otkaza. Možda bi i mi bili uplašeni kao Nemci koji očekuju milion otkaza u ovoj ekonomskoj krizi, ali mi nemamo toliko uposlenih u privredi.
Nažalost, imamo ih jako puno na budžetu. Ove poreske olakšice koje se prividno nude mi smo ponudili ovim amandmanom da budu još manje, odnosno da budu još prihvatljivije za građane Srbije.
Jer videvši da su oslobođene neke privilegovane kategorije, kolega ih je pomenuo, kao što su ljudi koji imaju plodouživanje ili tajm šering, onda je možda uputno da se i ostalim građanima Srbije bar jedan od poreza učini lakšim i jeftinijim.
Mnogo toga će im se, u svakom slučaju, učiniti teškim i mnogo toga će teško izneti ove godine, pa prihvatanjem ovog amandmana bar bi se jedan deo učinio zaista istinski lakšim.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković, Zoran Krasić, želite reč? Narodna poslanice izvinite, Zoran Krasić se javio pre vas. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je sedam minuta.

 Samo vrlo konkretno da objasnim u čemu se ogleda poenta ovog amandmana. Vlada je u ovom članu koji je obuhvaćen amandmanom izbacila praktično prvu alineju, ostala je druga alineja i od toga je napravila nov član i rekla, stopa na prenos apsolutnih prava je 2,5%. To je ta operacija koja je od strane Vlade urađena. Prva alineja je izbačena zato što prenos vlasničkih udela više neće biti predmet oporezivanja. Tu je bila stopa, čini mi se, 0,3%. To je ta ideja.
Međutim, moram da skrenem pažnju, pošto se radi o poreskom prihodu koji izvorno pripada lokalnim samoupravama, sa gledišta budžeta lokalnih samouprava oni bi voleli verovatno da bude to 625%. Jeste, lokalna samouprava će imati problema sa sredstvima, a vidite i sami koliki su problemi sa tim tzv. transfernim sredstvima zbog ove centralizacije od strane Republike.
Sada se lokalne samouprave grabe za svoje izvorne prihode kako bi, pošto su pre dve godine dobili pravo da imaju svoje poreske organe, da ih ubace u pogon, da se sve popiše osim trgova, ulica itd. i da se završi posao, da se obezbede sredstva u budžetu. To je jedna strana.
Ta logika razmišljanja lokalne samouprave je prisutna, ona je manje ili više vidljiva. Tamo gde lokalna samouprava ide sa tom gramzivošću, a Vlada želi da je obuzda tako što je rekla 2,5%, da je to apsolutno slobodno, verovatno oni koji bi rekli 5 ili 6% da je stopa više nikada ne bi bili na vlasti u lokalnoj samoupravi.
Zato Vlada i planira da ponašanje u poreskoj politici lokalne samouprave, pa i kada su izvorni prihodi, ograniči i limitira. Sada opšti trend jeste da se smanjuju obaveze građana prema državi, najšire posmatrano.
Svi se brane u uslovima ove finansijske krize tako što smanjuju poreske obaveze građana, računajući da će na taj način ostati više za ličnu potrošnju, to je kod nas bilo nekada preživljavanje, a vidite ta meca je počela da igra i na zapadu.
I oni su sada suočeni sa problemom preživljavanja, a zbog toga što je samo 58.000 građana u Republici Srbiji bilo u mogućnosti da u toku godine dva ili tri puta službeno, privatno itd. odu u inostranstvo, da ste njih pitali, oni bi vam rekli da već tri-četiri godine se priprema ova situacija u zapadnoj Evropi, da budemo onako još otvoreniji, otkada je krenu evro kao sredstvo plaćanja, iza numeričke cifre umesto marke je došao evro, a to znači ako je evro bio dve marke, vidite u startu koliko su oni morali da plaćaju troškove ujedinjenja dve Nemačke, jer centralna kasa EU nalazi se u Nemačkoj.
U sklopu te borbe da se odricanjem države od dela prihoda omogući preživljavanje, došlo je do pada poreskih stopa i tako je gospodin Mirović i predložio da se ta stopa promeni, da se sa 2,5% bude 1,5%. Naravno, lokalna samouprava vrišti kada čuje za ovaj predlog. Zato što su i oni suočeni sa problemom.
Biće dugovanja po osnovu transfernih sredstava i da ne pričam kojih drugih problema, a čuli ste i primer iz Niša, gde samo po dva osnova traži se preko 200 miliona dinara od Republike, pa čak se najavljuje i rat unutar DS, jer kad može Vojvodina, pa može i Boško Ristić u Nišu, to je ta logika.
Znači, imaćemo tu igranku. Iskoristio bih ovu priliku da ukažem na još dublje probleme koji postoje u ovom predlogu zakona, doduše moram da kažem da su neki problemi i nasleđeni, postoje u postojećem, izvornom tekstu ovog zakona.
Kada su se definisala prava na nepokretnosti, pre svega mislim na član 2. izvornog teksta, prava na imovinu, tu je data jedna nomenklatura šta je sve obuhvaćeno, pa onda kasnije u razredi kada se pomenu neki članovi, poput člana 12. izvornog teksta, onda dolazimo do još jednog kriterijuma, to je član koji reguliše zašto se ne plaća porez na imovinu, onda dolazimo do dvostrukog kriterijuma.
Naravno, državna svojina, na tu imovinu ne treba da se plaća porez jer bi bilo glupo da država plaća sama sebi porez, ali se uvodi i kriterijum korišćenja državne imovine i to na vrlo širok način, poprilično neprecizan, a kasnije kada je u pitanju zakup, ne mislim na zakup građevinskog zemljišta, apsolutno je nedorečen ovaj propis, ali niste spremni da to menjate.
U okviru člana 12. sada ste dogradili taj poslednji stav i tu ćete imati velikih problema jer nikome u poreskoj upravi nećete moći da objasnite šta ste hteli da napišete. Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti koja su u poslovnim knjigama obveznika u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija evidentirani kao dobra koja su isključivo namenjena daljoj prodaji.
Poslednji stav u članu 12. posle ove dogradnje je u kontradikciji sa prvim stavom člana 2. Zakona, jer koja su to prava na nepokretnostima? Pravo svojine, pravo stanovanja? Kako to može da bude predmet delatnosti i da to služi za dalju prodaju? To nije jasno.
Znam šta ste planirali kod novoizgrađenih stambenih prostora, to znam, imamo tu aferu odavno sa novim prostorom, zna se šta je, tu je bio problem šta se plaća, porez na imovinu i porez na prenos apsolutnih prava, pa kada je donosio zakon o PDV Dinkić je izbacio, prvo ubacio, pa onda izbacio pod pritiskom velikih agencija, koje su rekle smanjiće se promet nepokretnosti i zaustavićemo posao, jer ukoliko u startu treba da platimo 18% PDV-a.
Molim vas, ne može vašu politiku da opredeljuju partikularni interesi pojedinih ljudi. Da vam skrenem pažnju, u Zakonu o javnim nabavkama ukazao sam zašto se izbacuje nepokretnost iz javnih nabavki.

Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.
Da li još neko želi da govori po ovom amandmanu? (Ne.)
Za danas završavamo rad i nastavljamo rad sutra u 10.00 časova raspravom u pojedinostima o amandmanu na član 17. koji je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Hvala vam.