Dame i gospodo narodni poslanici, kada je svojevremeno trajala načelna rasprava o predlogu budžeta Republike Srbije za 2009. godinu, a da podsetimo građane da je Vlada sa zakašnjenjem od više od mesec dana dostavila taj predlog budžeta u Narodnu skupštinu Republike Srbije, poslanici SRS su ukazali na činjenicu da će teret svetske ekonomske i finansijske krize uglavnom da bude svaljen na leđa malog običnog čoveka, da država sa svoje strane neće učiniti ništa da ona prva stegne kaiš i da smanji javnu potrošnju, na šta je obavezuju ne samo kritike koje dolaze od strane opozicionih partija. Na smanjenje javne potrošnje ova bi vlada bila obavezna i da zaista iskreno poštuje preporuke svojih međunarodnih prijatelja iz EU, Svetske banke i MMF-a.
S jedne strane, država neće da učini ništa da smanji javnu potrošnju i da na taj način olakša građanima prevazilaženje ekonomske krize, a s druge strane jasno je iz mera ekonomske politike koje nam predlaže Vlada da će teret te krize biti svaljen na leđa običnih građana. Da je to zaista tako vidi se iz ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Ceo zakon je pisan sa krajnjom intencijom da zaštiti one koji su bogati, a da što više optereti obične građane, koji ionako jedva sastavljaju kraj sa krajem i koji se ovih dana bore za svoju golu egzistenciju, a neki od tih građana na koje će se primenjivati ovaj zakon već danima štrajkuju ispred Predsedništva Srbije, ljudi koji su zaposleni u Robnim kućama i koji pokušavaju da se izbore za svoju golu egzistenciju. Na to sam vam, gospodine ministre, ukazivao i u današnjoj raspravi.
Evo, dovoljno je samo da pogledate šta piše na početku obrazloženja Predloga ovog zakona, zašto se ovaj zakon donosi, odnosno koji su razlozi za donošenje zakona. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno problem koji zakon treba da reši je podsticanje razvoja tržišta kapitala.
Zaista nisam neki veliki ekonomski stručnjak, naprotiv, ali nelogično mi je da se zakonom o porezima na imovinu podstiče i razvija tržište kapitala. Valjda bi nekim drugim merama ekonomske politike to trebalo da se podstakne.
S druge strane, pogledajte šta piše - "u cilju ravnopravnog poreskog tretmana prenosa hartija od vrednosti i udela u pravnom licu uz naknadu, sa prenosima koji se vrše bez naknade, nasleđe i poklon, predlaže se izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon".
Dovoljno je da pogledate, gospodine ministre, koliko je građana u Republici Srbiji u prilici da nasledi udeo u pravnom licu, verovatno u nekom preduzeću koje stiče dobit ili pak da mu neko zavešta ili da nasledi hartije od vrednosti koje donose neke prihode.
Ako pogledate statistiku, videćete da broj takvih građana s jedne strane nije veliki, dakle, relativno mali broj građana Republike Srbije putem nasleđa i poklona dobija udele u pravnom licu, odnosno stiče pravo na hartijama od vrednosti, a s druge strane, vrednost tih hartija, odnosno vrednost udela u pravnom licu može da bude izuzetno veliki i vi taj deo potpuno izuzimate od oporezivanja.
Jasno je da na taj način pre svega idete na ruku onim bogatijim građanima Republike Srbije, protiv kojih, naravno, nemam ništa, ali nije ni pravično, nije ni u duhu pravične socijalne politike da u vreme velike ekonomske krize vi taj deo stanovništva oslobađate poreskih obaveza, a sa druge strane, neke druge delove stanovništva opterećujete.
Da je to tako, gospodine ministre, vidi se i iz člana 2. ovog osnovnog zakona koji se menja. Kaže, porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti, pa se briše "pravo plodouživanja". Pitajte vaše kolege iz resornih ministarstava koliko je građana Srbije koji uživaju, odnosno koji stiču neki prihod na osnovu plodouživanja, ne tako veliki broj, ali se stiču veliki prihodi.
Pitajte koliki broj građana Srbije stiče prihod na osnovu prava vremenskog korišćenja time sharing-a, mali broj građana Srbije. Ali, zato vi sve ove kategorije građana oslobađate plaćanja poreza na nepokretnosti.
Onda pogledajte član 13. stav 2. osnovnog zakona. Pogledajte, gospodine ministre, tipičan primer nepravične socijalne politike u vreme drastične ekonomske krize. Pogledajte član 13. Šta se briše? Kaže - porez na prava iz člana 2. ovog zakona na zgradi ili stanu u kojem stanuje član porodice obveznika umanjuje se po 10% za člana porodice obveznika i svakog člana njegovog domaćinstva, a najviše do 30% utvrđenog poreza. To se, dakle, briše.
Ova kategorija stanovništva izuzima se od bilo kakvih poreskih rasterećenja. Šta to u praksi znači? To u praksi znači otprilike da otac ili majka imaju neki stan koji ne mora da bude veliki i da u tom stanu živi neki član njihove porodice, recimo sin, ćerka, brat, sestra itd.
Po sadašnjem zakonskom rešenju porez se umanjuje za 10% za svakog člana porodice, a najviše do 30% utvrđenog poreza. Sada se to briše. Evo na koji način vi opterećujete obične građane.
Kakvu posebnu korist ima običan građanin Republike Srbije, koji možda ima neki mali stan i u tom stanu sada živi bliski član njegove porodice, do sad je imao kakvo-takvo poresko rasterećenje, makar za tih 10%, odnosno najviše 30%, vi to sad ukidate. Kakvu korist, kakav silan prihod može da stekne neko ko ima neki stan u kojem živi član njegove porodice? Može da ima samo neke troškove, neke rashode, apsolutno ne može da ima bilo kakve prihode.
Vaš kolega vrti glavom, čudi se šta mi to srpski radikali govorimo, otkud to da ova vlada prebacuje teret ekonomske krize na malog čoveka. Nemojte da se nervirate, gospodine Iliću. Delujete mi nervozno. Nemojte da dobacujete, nije ništa sporno.
Evo, kada završim izlaganje, zaista verujem da ste vi ekonomski ekspert, za razliku od mene, ali evo mi smo danas izneli čitav niz primedbi i na Predlog zakona o dopunama zakona o carinskoj tarifi. Sada iznosimo primedbe na ovaj zakon o porezima na imovinu. Sedite tu, dobacujete, smeškate se, vrtite glavom, kao čudite se šta mi to pričamo, mi ništa ne znamo.
Izađite za ovu govornicu pa objasnite kako je moguće, gospodine državni sekretaru, ako se ne varam, olakšate državni budžet za 250 miliona evra i napišete u Predlogu zakona o carinskoj tarifi, nije neki veliki udar na budžet. Šta je 250 miliona evra, šta je to za bogatu, razvijenu Srbiju, u kojoj nema siromašnih, nema gladnih, nema ljudi koji štrajkuju ispred palate šefa države, ispred Vlade itd. Šta je 250 miliona evra? Nije ništa.
Mi vam sada kažemo - što opterećujete tog malog čoveka koji možda ima stan u kojem živi neki bliski član njegove porodice, vi sad vrtite glavom, čudite se, kao kako mi to možemo da kažemo itd.
Gospodine državni sekretaru, jasno je, pa stvarnost vas demantuje. Možete vi da vrtite glavom koliko hoćete i da se ljutite, da negodujete, da kažete da nismo u pravu, izađite iz zgrade Narodne skupštine, pogledajte levo-desno, pogledajte pravo, tamo je Predsedništvo, videćete da je stvarnost sasvim drugačija od one kakvom se vama ta stvarnost čini kada se posmatra iz ministarske kancelarije i ministarskog kabineta.
Vi ste našli u vreme velike ekonomske krize, u vreme kada ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem, u vreme kada predsednik države poziva zaposlene da motkama brane svoja radna mesta, da ojačavate tržište kapitala i tržište hartija od vrednosti Zakonom o porezima na imovinu. Njih oslobađate poreza, ali zato ukidate poreske olakšice običnom čoveku koji ima neki stan u kojem živi neki član njegove porodice.
Oslobađate poreskih obaveza lica koja stiču dobit na osnovu time sharing-a, na osnovu plodouživanja. Je li to pravična socijalna politika? Je l' to ravnomerno raspoređivanje tereta svetske ekonomske i finansijske krize na sve građane? Nije.
Kakvu će neposrednu korist, gospodine Iliću, imati običan čovek u Srbiji zbog toga što ste vi jednostrano odlučili da primenjujete Prelazni trgovinski sporazum sa EU, pa ste smanjili carine na uvoz novih automobila koji se proizvode u Evropi ili van Evrope sa 20% na, ako se ne varam, 12,6%. Kakvu će korist imati?
Onaj koji štrajkuje ovih dana ispred Predsedništva, ispred Vlade, ove jadne žene koje su dobile upalu pluća boreći se za svoja prava, oni do sada nisu mogli da kupe ni automobile ni sa carinom od 20%, ni ove sa 12,6%.
Ni da potpuno ukinete carinu, ti ljudi neće moći da kupe novi automobil, ne nekog stranog proizvođača, domaći automobil, jugo, bilo koji drugi domaći automobil neće moći da kupe prosto zato što nemaju osnovnih uslova za život. To je ono na šta vam mi ukazujemo.
Ne vredi da se vi prikazujete većim Evropljanima od samih Evropljana, to je nemoguće, to prosto nije logički prihvatljivo. Postoji Evropska unija, postoji Republika Srbija koja nije član EU, pa nemojte vi da brinete evropske brige, brinite srpske brige. Ne možete vi da uđete u EU na silu.
Znate, ne mogu da postanem član Srpske akademije nauka i umetnosti ako me ovi ljudi neće. Mogu sto puta da kažem - ljudi, hoću da budem član Srpske akademije, a oni kažu ne možeš. Tako vama kaže EU. Vi kažete mi hoćemo, oni kažu - ali ne možete da uđete u EU.
Prosto ne znam šta još treba da se desi pa da shvatite da ovakvim merama ekonomske politike nanosite pre svega štetu domaćoj privredi i običnom građaninu Republike Srbije. O tome se radi. Nema tu nikakve pravičnosti, nema tu nikakvog ravnomernog raspoređivanja tereta ekonomske krize na sve građane.
Vi ste državu potpuno izuzeli od bilo kakvog oblika javne štednje. Država će da troši više nego što je trošila u prošloj godini. Niste ukinuli nijedno ministarstvo, nijedan organ uprave u sastavu ministarstava, nijednu agenciju. Gde se dedoše vaša obećanja da će biti skresane plate u javnim preduzećima, da će biti skresane nadoknade članovima upravnih i nadzornih odbora? Šta je bilo sa tim?
Na drugoj strani, sada ukidate i ovo malo poreskih olakšica koje su imali građani Srbije, ali zato potpuno oslobađate onaj mali deo građana Srbije koji ipak stiče određena, ne tako mala, primanja ili na osnovu prava plodouživanja, ili na osnovu time sharing-a, ili na osnovu nasleđa udela u pravnom licu, odnosno nasleđa hartija od vrednosti. To nije nikakva pravična socijalna politika, naprotiv, to je jedna politika koja ima cilj da ceo teret ekonomske krize prebaci na leđa malog čoveka.
Ali, taj mali čovek je počeo da diže glavu. Uzalud vi njemu pričate o EU, o jeftinijim stranim automobilima, o belim šengenskim vizama, o školovanju na zapadu itd. Taj običan mali čovek ne može da kupi ni naše domaće proizvode, a kamoli strane. O tome se radi, gospodine Iliću. Vi možete da budete nervozni, ljuti i da smatrate da nismo u pravu, ali verujte, stvarnost vas demantuje. Zaista bih voleo da nisam u pravu, da stvarnost prikazujem gorom nego što jeste, ali nažalost, kad izađete iz ove zgrade videćete da je stvarnost čak i teža nego što je prikazuju poslanici SRS, odnosno poslanici opozicionih partija.
Još jednom vam skrećem pažnju, jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, ne samo da će da ošteti budžet Republike Srbije, vi ćete na taj način dugoročno da uništite domaće proizvođače. Gospodine Iliću, zamislite, ponavljam još jedanput, nisam nikakav ekonomski ekspert, stavite u isti ring i postavite da učestvuju u boks meču jedan običan čovek koji nikada nije navukao rukavice na ruke i jedan profesionalni bokser. To je odnos između privrede Srbije i privrede EU. Ne treba biti veliki ekspert da bi se znalo unapred ko će da pobedi. Naravno da će da pobedi profesionalni bokser. Vi sada stavljate u istu ravan naše domaće proizvođače, bez subvencija države, bez bilo kakve pomoći, ljude koji rade uz pomoć štapa i kanapa, sa moćnim privrednim subjektima EU i kažete...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Izvinjavam se, završavam za minut. ...gospodo, to je slobodno tržište, mi smo vas bacili na tržište, a vi se snalazite.
To nije pravično. Ne samo da ćete cifarski da oštetite budžet Srbije za 250 miliona, za ko zna koliko miliona evra ćete da oštetite Srbiju i njenu privredu tako što je stavljate u istu ravan sa zemljama koje su od Srbije daleko bogatije i čije su privrede daleko moćnije od naše.