Dame i gospodo poslanici, rekoh vam pre nove godine šta će nas snaći, ali vi ste se izgleda smejali, niste mi verovali, a možda bi bilo i dobro da nisam bio u pravu. Govorio sam vam o vremenu 90-ih godina, kada sam doživeo ovo što danas doživljava Srbija, odnosno što doživljava Vlada sa gasom, da to može da zadesi Srbiju i evo, nažalost, to se i desilo.
Desilo se da su nam Mađari zavrnuli ventil i da nema gasa, i onda se pojavljuje deda mraz, koji se zove Tadić, da nam obezbedi količine gasa koje će zagrejati Srbiju. Vidite kako su te količine gasa obezbeđene, obezbeđene su navodno preko Mađarske, preko Nemačke, preko tih naših velikih prijatelja koji su u EU i da tih prijatelja nije bilo, Srbija bi se danas smrzla.
Ali, vi vidite da je na scenu stupio Rasim Ljajić. On je počeo da hapsi Ratka Mladića, Radovana je već uhapsio, i Gorana Hadžića. Počeo je da pominje nekakve nagrade, velike nagrade da bi obmanuo srpsku javnost, odnosno da bi na neki način odagnao misli od jedne velike i ekonomske, i kako god hoćete, i ekološke katastrofe koja je zadesila Srbiju.
Vidite, vi hoćete da punite budžet Srbije. Mnogi su to rekli, neću da se ponavljam sa mojim kolegama i drugim poslanicima koji su govorili o akcizama, od kafe, pa sad i od nafte, pa od duvana, ali ste zaboravili nešto drugo. Zaboravili ste da akcize treba da budu i na drogu, droga koja je verovatno ušla u legalne tokove funkcionisanja same Vlade. To uopšte ne pominjete, a vi vidite kako su se pojedini danas tajkuni, odnosno pojedini ljudi obogatili u Srbiji, distribucijom i švercovanjem droge kanalima preko Kosova i Metohije, da ne govorim odakle sve to zlo ne dolazi na teritoriju Srbije.
Shvatite da to sve polako govori o jednoj velikoj osmogodišnjoj i nesposobnosti, i korupciji, i kriminalu, i lažima i prevarama vlada koje su svih ovih osam godina vladale Srbijom.
Sada pominjete nekakav Banatski Dvor, plašim se da na zapadu ne pomisle da stvarno je tu nekakav dvor, pa govorite kako i na koji način tu nije obezbeđeno skladište za gas koji je potreban kao energent.
Pitam vas, pa vi ste svi koji ste sa ove leve strane osam godina u vlasti, osim socijalista, gde ste verovatno mogli da obezbedite taj rezervoar i vidim, nisam termoenergetičar, ali moram vam iskreno reći da sam se tom materijom dosta dugo bavio. Pa se pominju, te je u pitanju 11 miliona evra iz NIP-a, koliko je uzeto, i kada se sve to sabere od 2006. godine, vi ste na tom projektu uradili negde oko 25%.
Sada opet pominjete, mi ćemo do kraja sledeće grejne sezone obezbediti Srbiju, koja će nesmetano da se greje, koja će kao energent koristiti gas, ali moram vam iskreno reći da postoji mnogo industrijskih centara koja koriste gas za svoju proizvodnju. To je dobro govorio moj kolega Petar Jojić, koji je govorio o fabrici mineralnih đubriva. To je opet jedan veliki atak na seljaka. On plaća celokupnu cenu svega ovoga danas što je zadesilo Srbiju. Vi ćete reći - kako?
Pa lepo, evo vidite, nijedna fabrika mineralnih đubriva u Srbiji ne radi, a neće verovatno ni određene fabrike mineralnih đubriva raditi, iz kojih zemalja smo mi uvozili taj gotov proizvod. Nažalost, nekada je Srbija bila u Evropi poznata i cela Jugoslavija bivša po proizvodnji mineralnih đubriva, gde smo mogli da izvozimo i na latinoameričko tržište. Vidite, ali bilo je tih 90-ih godina i toga, ali je bilo rezerve u mazutu, pa smo uspeli da regenerišimo ta tehnološka postrojenja. Šta se desilo? Desilo se da Srbija nije tada pretrpela jednu veliku katastrofu, ekonomsku katastrofu, već je imala rezerve u mazutu.
Mi ovde svakodnevno slušamo kako na televiziji izlaze određeni, jer ovo je politički čin, ne mogu da kažem da je u stvari čin određenih stručnjaka, određenih ljudi, kao što umete da prozivate ministra Škundrića, on je u svojim knjigama dobro ovo objasnio, verovatno vi niste iz te struke, pa verovatno ne možete da govorite o težini, ko je kriv što se ovo desilo.
Niste obezbedili ni alternativna goriva, već u stvari vi pominjete, evo imamo dovoljnih količina mazuta koje mogu da zamenu prirodni gas, a to da prelazimo na mazut. To kažete danas. Posle dva dana pominjete, pa rezerve tog mazuta su otprilike za tri dana.
Pitam vas, vi u stvari ako ste hteli, ako ste morali i morali ste da obezbedite sigurnost građanima Srbije i normalno privredi, morali ste da obezbedite alternativna goriva kao što je mazut.
Nije mi jasno kako su određeni projektanti u stvari projektovali određena postrojenja koja će koristiti isključivo gorivo kao gas. Nikome navodno nije padalo na pamet da to može da se desi da gasa nema. Ali, vidite, to se ipak ostvarilo.
Mora da postoje alternativna goriva, bar u velikim gradovima i u velikim privrednim centrima mora da postoje, jer u stvari ne znate da li u datim momentima može da se desi određena havarija, jer i samo stručni tim ljudi, vi možete da im stavite na dušu ako je došlo do nekakve velike havarije i ako nisu bili predostrožni da se ta havarija u određenim vremenskim rokovima otkloni.
Ovde isključivo, dame i gospodo, ovo je bila stvar političara. Ovo je bila velika stvar da bi na neki način mogao veliki deda mraz, Boris Tadić, da pokaže koliki je prijatelj sa zemljama EU i koliko zemlje EU u stvari misle na Srbiju. I da bi tu, da je nazovem socijalni deo ili socijalna tragedija koja je zadesila Srbiju, da bi je prebacili u drugi plan, vi ste i ovo, kao što obično to umete u predizbornim kampanjama, na mangupski način da podignete na takav nivo da bi mogli da pokažete koliki je značaj, i da nije DS, verovatno bi život u Srbiji stao, jer nemamo prijatelja iz EU.
Ali, dame i gospodo, niste nešto predvideli. Vidite vi ovim akcizama, kako vi mislite taj proces koji je kružni, koji kompletno ide od onoga uzimate, ovome dajete, pa sve to ide u krug, kako će bolnice, vozila u bolnicama, ako je tamo nafta ili benzin koji se koristi za sanitete, pa kako je u vojnim vozilima, tamo u onim privrednim delovima koji u stvari zavise direktno od budžeta Republike Srbije, da li ste i tu predvideli kako će i tu da dođe proces naplate akciza?
Niste, jer to je dosta dobro u svoj diskusiji moja koleginica Lidija objasnila, pa to će opet biti jedan veliki udar na poljoprivredu. Vi ste ih ionako doveli do praznog džepa, i moram biti vulgaran, takoreći do slepaca, doveli ste one kojima ne samo da ste skinuli kožu, nego pokušavate i ono malo mesa što je ostalo na tim ljudima pokušavate i to iz njih da iscedite. Ali, nema više.
Sigurno znajte, kada kod seljaka bude bio potop, onda znajte da je celokupna privreda, jer vidite, celokupna privreda je u Srbiji stala. Vidite kolike su cene poljoprivrednih proizvoda.
Ko će to da plati, jer seljak mora i on svoju ugrađenu cenu da nadogradi u toj ceni svog proizvoda, pa platiće opet onaj veseli radnik koji ne radi u fabrikama, platiće opet veseli penzioner koji je na ivici svoje, takoreći, egzistencije, jer on izdržava i ćerku, i sina, i unučad preko svoje penzije, jer to im je još jedino ostalo da mogu da se izdržavaju od te male, sitne i bedne penzije. To je u stvari udar na jednog običnog čoveka.
Da li ste o tome razmišljali? Niste, bitno je vama da možete da napunite budžet, jer to vam je najbrže. Jer šta se sve danas u Srbiji radi - pije se kafa, puši se. Bilo bi u redu da ste na ova dva proizvoda, ali što reče moj kolega, ne koristim ni jedno ni drugo, ali nafta i naftne proizvode, to niste smeli uopšte da koristite putem punjenja budžeta preko akciza.
Shvatite još jednom da Srbija ovo što je u njoj obezbeđeno, što ste rekli da su obezbeđena dva miliona kubnih metra gasa iz Mađarske, iz Nemačke, moram iskreno reći još jednom da je to jedna velika šarena laža koju je obezbedio Boris Tadić.
Ono što takođe moram napomenuti jeste, pa niste se zapitali da su lokalne samouprave koje vrše distribuciju ovih energenata, pa oni su u stvari najveći krivci zbog toga što na vreme nisu signalizirali ili nisu obezbedili alternativna goriva, nego su živeli na lovorikama - sve će to majka Rusija pokriti.
Evo, pokazalo se ono što sam za ovom skupštinskom govornicom govorio, čak i na Odboru za privatizaciju i za industriju, kada je dolazio gospodin Dinkić i profesor Škundrić, kada sam objasnio i govorio o problemima koji nažalost može da zadese Srbiju. To je ono zbog važnosti tog južnog toka koji je trebalo još ranije potpisati.
Ne mogu da shvatim ko je vršio opstrukciju da još pre godinu dana nije potpisan ovaj sporazum. Pa mi, mi odavde, mi iz Srbije smo vršili opstrukciju, nije opstrukciju vršio Gasprom ili neko iz Vlade Rusije. Trebali su, navodno, da li je adekvatan potpis i da li je adekvatna reč Putina na ovaj sporazum. Gospodo, prevashodno smo mi ti koji treba da potpišemo, jer nama ne treba verovati. Mi smo izigrali sve. Vi ste izigrali građane Srbije, obećavali ste u predizbornoj kampanji kule i gradove, obećavali ste im 500 hiljada mesta, a evo toliko, 500 hiljada je ostalo bez posla. Kao, ovde nije predviđena svetska kriza.
Pa, na početku sam rekao, dame i gospodo, kriminal i korupcija su morali da isplove na površinu, da se pokaže da nemamo veze sa svetskom krizom. Kriza je ušla u ovu zemlju još posle šest i po miliona donacija, kada je stiglo u ovu zemlju i kada ste vi žuti to sve pokrali.
Da li znate gde se nalaze te donacije? Ne znate ni gde su vam 11 miliona evra, koliko je bilo potrebno za obnavljanje Banatskog dvora.
To su sredstva iz NIP-a i to ste pokrali. Shvatite, morate vi da se zapitate gde su sredstva, nemojte pljačkati seljaka, radnika, a i poštenu inteligenciju. Hvala.

Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Milan Lapčević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi zameniče ministra finansija, pošto ministra nema, dame i gospodo, na član 3, koji govori o akcizama na naftne derivate, podneo sam amandman kojim se usklađuju visine akciza sa realnim troškovima života i koje su već na snazi, smatrajući da je povećanje koje je predloženo u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama preveliko i da će vrlo negativno uticati na životni standard naših građana.
U predloženom zakonu predlaže se povećanje akcize na benzin sa sadašnjih 36 na 42 dinara, što je nekih šest dinara po litru, za dizel gorivo je sedam dinara po litru povećanje, a tečni naftni gas dva dinara po litru. I takođe se kaže u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana da ne mora da znači da će povećanje akciza nužno dovesti i do povećanja maloprodajnih cena. Teoretski to može eventualno da se dogodi, ali u praksi to najverovatnije ili skoro stopostotno neće biti tačno, odnosno povećanje akciza sa danom donošenja ovog zakona će nužno uticati na povećanje maloprodajnih cena. Ako je sada cena dizel goriva 54 dinara, usvajanjem ovog zakona verovatno tokom sledeće nedelje cena dizel goriva će skočiti na 61 dinar za sada, a kasnije verovatno sa promenama cena na svetskom tržištu će se usklađivati.
Krajnje je nelogično objašnjenje da se ne prihvata amandman zato što možda nužno neće uticati na maloprodajne cene benzina odnosno naftnih derivata. Svako povećanja akciza će nužno uticati na maloprodajne cene i te maloprodajne cene će plaćati svi građani Srbije.
O razlozima za predlaganje ovakvog zakona, odnosno izmena visine akciza, govorili su svi prethodnici tokom jučerašnje i današnje rasprave, pa ću ponoviti samo neke osnovne stvari. Dakle, sve ovo radimo zbog toga što želimo da jednostrano primenjujemo sporazum o stabilizaciji i asocijaciji odnosno sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a zauzvrat od te EU nemamo nikakve pomoći, niti garancije da će u bilo koje dogledno vreme i zemlje EU početi da primenjuju taj sporazum, odnosno da će nama biti dostupni pristupni fondovi EU koji će nadomestiti štetu od ukidanja carina ili smanjenja određenih carina koje smo takvim sporazumom predvideli u našem zakonodavstvu.
Najveću štetu od jednostrane primene SSP pretrpeće široki slojevi stanovništva. Najviše će biti pogođeni oni najsiromašniji, jer povećanje akciza za naftne derivate će pogoditi skoro sve ljude, s obzirom da to nije proizvod koji spada u luksuz već ga koriste skoro svi.
Naravno, to će imati dalekosežne posledice i na cene roba u Srbiji, jer skoro u svakom proizvodu u Srbiji, i uopšte u svakom proizvodu, transportni troškovi i troškovi proizvodnje utiču određenim procentom povećanjem cena goriva, kroz transportne i kroz troškove proizvodnje će sigurno uticati na maloprodajne cene svih drugih roba i usluga.
Dakle, ono što će kompanije i firme iz zemalja Evropske unije koje će izvoziti proizvode u Srbiju dobiti, a državni budžet biti kraći za carine na te proizvode, platiće građani Srbije. To je cena jedne takve politički nerazumne odluke, i to odluke u 2009. godini, za koju se predviđa da će biti jedna od najtežih godina u zadnjih 50 godina, zbog finansijske krize koja je od prošle godine počela da drma svetsku ekonomiju, a nažalost polako uzima danak i na privredu Srbije.
Ovakvim povećanjem akciza, smanjenjem pojedinih carinskih stopa i ukidanjem pojedinih carinskih stopa za uvozne proizvode će najviše biti pogođena privreda Srbije. Nažalost, ni Vlada ni Ministarstvo odgovor na takvo pitanje i na smanjenje štete od ukidanja pojedinih carina nemaju.
Nasuprot tome, povećavaju se kamatne stope na kredite, kredita je sve manje, investicija je sve manje, evro je otišao na 93 - 94 dinara ovih dana, uvoznički lobi diktira cene pojedinih proizvoda i diktira akcize na određene proizvode, pa su, recimo, povučene akcize za kafu itd. Sve je to plod jedne nerazumne politike, koja u godini koja se predviđa kao najteža godina u svetskoj ekonomiji ukida akcize i otvara potpuno tržište Srbije za uvozne proizvode, a nasuprot tome podiže cene osnovnih životnih proizvoda koje će plaćati ionako osiromašeni narod Srbije.

Za reč se javio gospodin Momir Marković, po amandmanu.

Upravo imam nameru da odbranim amandman mog prethodnika, jer smatram da su svi ovi amandmani koji su vezani za ovaj deo koji se odnosi na naftu i naftne derivate u bliskoj vezi i da bi sve trebalo usvojiti. Da kojim slučajem imamo sreću da nam je ministar tu, onda bi ih on usvojio, pretpostavljam, jer, koliko sam shvatio, razumeva stvari, pa bi razumeo da je ovo samo u korist građana Srbije.
Ono što se pomalo krije iza ovoga, jer kaže - sa 11 na 13 dinara za tečni gas, sa 16 na 26 dinara za dizel gorivo, sa 27 na 42 dinara za naftu, odnosno za benzin, malo je drugačije kada se pogleda onaj deo ovamo. Za godinu i nešto dana akciza na naftu i naftne derivata je skočila skoro 100%, jer smo krajem 2007. godine imali šest dinara za tečni i naftni gas, a sada imamo 13 dinara.
Od početka 2008. godine do sada 11 dinara i sada kada nam Vlada kaže - samo za dva dinara povećavamo po litru, onda to i ne ispada toliko, ali kada pogledate da je za godinu dana to skočilo za tečni i naftni gas više od 100%, a za ove derivate negde oko 100%, onda se stvara postavlja pitanje da li ova vlada može da pronađe način da na drugi način zaradi sredstva, odnosno obezbedi pare, ili mora sve preko grbače upravo najšireg sloja stanovništva. Naravno da ovaj amandman treba usvojiti.
Kada sam pogledao obrazloženje zbog čega se amandman narodnog poslanika Milana Lapčevića ne usvaja, kaže ovako - amandman se ne prihvata iz istih razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 3. koji su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Arsen Đurić, Miloš Radulović, Gordana Pop-Lazić, Momir Marković i Srboljub Živanović.
Predlažem, gospodine predsedavajući, da kada dođe gospodin Markićević, pošto je on zadnji kome je Vlada ovako odgovorila zašto mu se amandman ne prihvata, da mu date 20 minuta, jer će on morati da uradi sve ovo što sam ja radio da bi došao do onog obrazloženja koje nisam stigao maločas da izanaliziram do kraja.
Kaže ovako - imajući u vidu da je reč o proizvodima koji imaju neelastičnu tražnju, kao i da predloženi iznosi akcize ne moraju nužno da utiču... a kad to predloženi iznos akcize, povećanje akcize nije nužno uticao na povećanje cene tog proizvoda na koji je akciza propisana? Trgovci samo dodaju akcizu na cenu i to kao maloprodajnu, odnosno kao velikoprodajnu cenu plasiraju na tržište, pa ko voli, nek izvoli. Ako građani nemaju pare, ne moraju da koriste taj artikl. To je logika Vlade.
Kaže - ... čija visina pre svega zavisi od cenovne politike privrednih subjekata, iznosima akcize na derivate nafte koji su predloženi u zakonu stvaraju se uslovi za obezbeđenje prihoda od akcize projektovanih u Zakonu o budžetu za 2009.
Dakle, nisam dobro rekao, neće se ovo akcizom koju sad predlaže Vlada puniti ova razlika koja je nastala ukidanjem carine na proizvode, naprotiv, puniće se rupa koja već postoji u budžetu, a ovo će od nekog novog povećanja akcize koje možemo očekivati sigurno za mesec ili dva, jer je najjednostavnije posegnuti za akcizom, posegnuti za povećanjem onoga što država uzima od širokih slojeva, jer upravo ove proizvode njih najviše pogađaju.
Prema tome, ovo je samo prazna priča, od toga da akciza neće uticati na povećanje cene, nagledali smo se tih priča i naslušali se i ovde u parlamentu, da eto povećava se akciza, povećava se porez na PDV sa nekih 12-13 na 18, ali to više neće. Evo, sad se opet poteže za PDV-om.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da vi u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme, da operete svoju savest i da ne opterećujete ionako tanak i prazan džep građana Srbije. S obzirom da se ovde u prepodnevnim časovima i još ranije raspravljalo o nekim stvarima, kao čovek koji je proveo 25 godina u Naftnoj industriji radeći i kao čovek koji je shvatio neke stvari, moram radi građana Srbije, pre svega, da objasnim vezano za skladište u Banatskom Dvoru.
Skladište u Banatskom Dvoru i sva skladišta koja se po ovom principu rade su tzv. sočivasta nalazišta nafte, dakle, nalazište nafte koje je ograničeno, tu je, i svako nalazište u principu ima gasnu kapu, prirodni gas, ovaj koji mi koristimo, odozgo koji stvara pritisak, nekad i po četiri ili pet stotina bara.
Kada se izbuši cev kojom se dođe do gasa, ulazi se u naftu, taj pritisak sabija tu naftu i ona izlazi kroz cev i to je aktivno nalazište. Kad se dalje koristi, onda se upumpava prirodni gas da bi taj pritisak isterao naftu kroz cev da izađe napolje i onim pumpama se malo pripomaže.
Kad se izvuče nafta, gas se uglavnom ne dira u tim nalazištima, koja se eventualno nekad mogu koristiti kao skladišta za prirodni gas, iz prostog razloga što ako izvučete gas, smanji se pritisak i voda će sama po sebi, priroda sama po sebi popunjava praznine u zemljinoj kori, voda će popuniti to i onda je mnogo teže izvući vodu nego zadržati pritisak.
Šta se kod takvih nalazišta radi, kada se pretvaraju u skladišta - gotovo ništa što se dole tiče, jedino se pravi instalacija, prave se kompresori, koji će, kada ima gasa sabijati taj gas u skladište, i kad ga nema, izvlačiti taj gas iz skladišta. Vrlo jednostavno, pogotovu kada se radi o neelastičnoj, kako rekoste vi iz Vlade, potrošnji.
Radi se o potrošnji prirodnog gasa kada se leti ne koristi za grejanje, kada se zimi koristi više i za grejanje, industrija radi itd. i onda je veća količina. Da bi se u gasovodu napravio normalan protok i da bi količina gasa zadovoljavala potrebe iz skladišta se određena količina izvlači i opet kad je manja potrošnja, uglavnom se tako prave ugovori i tada je gas najjeftiniji, da se tokom čitave godine u kontinuitetu kupuje gas i taj gas dolazi kroz gasovod.
Ono što fali to su ta 22 miliona, odnosno 11 miliona. Fali 11 miliona za te kompresore i fali nekih desetak miliona evra da se to skladište napuni do pritiska, dakle onaj gas koji će ostati unutra i čekati narednu sezonu.
Što se tiče Južnog toka, opet je ovde bilo nekih proizvoljnih stvari. Prvo pitanje je bilo - da li je magistralni gasovod Južni tok? Mi sada imamo jedan gasovod koji je kapaciteta negde 2,5 milijarde tzv. normalnih kubnih metara i on je magistralni, jer pored naše zemlje snabdeva i Republiku Srpsku i BiH.
Ovaj gasovod Južni tok kada uđe u Srbiju, preko njega će se jednim krakom snabdevati Albanija, Crna Gora, BiH, Hrvatska, jednim krakom Slovenija i Italija, ma koliko da bude, on je magistralni. Da ne pričam o tome da je ovaj 2,5 milijarde kubika, a ovaj će biti negde 18 do 20 milijardi kubika, koliko sam uspeo da pročitam.
Prema tome, magistralni je gasovod, za transport kroz državu se naplaćuju transportni troškovi, za transport kroz državu se naplaćuju i tzv. potrošnja toga prirodnog gasa za kompresore, jer na svakih stotinak kilometara postavljaju se kompresori, kompresorska kuća, glavna merno-regulaciona stanica, koja recimo odavde 30 bara pritiska sabija na 50 bara da bi on mogao dalje da funkcioniše.
Južni tok nam je potreban još zbog nečega. Upravo sada nam je pokazalo da gas koji prolazi kroz Ukrajinu, Ukrajina zavrnula ventil - cela Evropa nema gas. Kada prođe Južni tok i kada se spoji sa gasovodom koji već imamo, dobićemo posle, ako nema gasa iz Mađarske preko Ukrajine ili ako već bude na drugi način, onda ima gasa preko Južnog toka - domaćinstva i privreda će uvek imati gas i imaće tu energetsku sigurnost.
Zbog toga se, gospodo, nemojte više hvatati tog Južnog toka. Potreban je ovoj državi kao kap vode.

Hvala, bilo je poučno. Po Poslovniku reč ima gospodin Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 27, 104. i 194. Stvarno smatram, gospodine potpredsedniče, da vi pre svega morate da vodite računa o dostojanstvu Skupštine. Mi smo pokušali diskretno da upozorimo vladajuću većinu da od početka popodnevne rasprave na sednici Skupštine Srbije nema ovlašćenog predstavnika Vlade. Obećali su nam da će vrlo brzo stići. Imali smo razumevanja za to, ali evo maltene treba da dođemo do kraja ove sednice, a ministra ili drugog predstavnika Vlade nema.
Juče ste poslali ministra vera. Hajde možemo da kažemo - u kakvoj se državi mi nalazimo, jedino Bog može da nam pomogne, pa je verovatno zbog toga i došao, ali je bar bio. Ako niste u stanju da navatate nekoga od ministara, pošaljite neki fikus iz Vlade, stavite ga ovde i kažite - ovo je predstavnik.
Kakva je razlika između ove prazne stolice ili recimo fikusa iz Vlade - velika? Prvo taj fikus je verovatno nešto manje plaćen od ministra, ali bi on predstavljao Vladu i ova rasprava bi imala nekog smisla. Stvarno nema smisla.
Zamislite drugačiju situaciju - da predstavnici Vlade dođu, sednu u ove prve redove, a poslanici iz nekog razloga ne uđu u salu, ali najave da će svakog momenta ući u salu. Oni sede i kažu - ne, ne, ne, sačekajte, evo dolaze poslanici. Tako punih dva sata mi ovde raspravljamo, a predstavnika Vlade nema.
Siguran sam da Vladu i ne interesuje ono što se ovde govori za skupštinskom govornicom i verujem da je njima potpuno bespredmetno da slušaju šta poslanici govore, posebno imajući u vidu da se ova rasprava današnja i jučerašnja odvija u skladu sa nekim solidnim, u korektnim uslovima.
Možda duvaju svećice na rođendanskoj torti, ali to morate da nam kažete - da su omiljeni ministri pozvani kod predsednika Republike, danas je rođendan. Možda bi mi to uvažili. Ali, valjda ovaj koji je trebalo da bude tu, trebalo je na brzinu da mu spremite parče rođendanske torte da on završi sa time i da dođe da sedi.
Gospodine predsedavajući, upozoravam vas sada da u najkraćem mogućem vremenu nam kažete kad dolazi predstavnik Vlade. Posle tog vremena mislim da je nezamislivo da nastavimo sednicu u ovim i ovakvim uslovima. Ono što je važno i za vas, a i za građane Srbije - da mogu da vide kako se vrši opstrukcija Skupštine.
Zamislite, ima li gore opstrukcije nego ne sedeti u sali gde se raspravlja o Predlogu zakona koji je Vlada predložila? Ima li gore opstrukcije? (Predsedavajući: Vreme.)
Znam da sam prekoračio vreme, ali mi dva sata ovde čekamo predstavnika Vlade - njega nema.
Zato vas ponovo upozoravam, gospodine Novakoviću, u najkraćem mogućem vremenu obavestite Narodnu skupštinu kad dolazi predstavnik Vlade.
Posle tog vremena mislim da je svaka rasprava besmislena. Hvala.

Hvala vama. Preduzeću i preduzeo sam sve što je u mojoj moći da u stvarno realnom vremenu ili kratkom roku saznam kada će i ko doći od predstavnika Vlade, to je u narednih pet do deset minuta maksimum.
Nakon toga, ako ne bude bilo predstavnika Vlade - prekinuću ovo zasedanje.
Da li ste zadovoljni ovakvim odgovorom? (Jeste.) Hvala lepo.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu?
Na član 3. amandman je podneo poslanik Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Milan Dimitrijević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, normalno bi bilo da kada raspravljamo o Zakonu o akcizama da tu bude predstavnik Vlade koji je ministar trgovine, da je to njegova materija, ali evo gospodin Todorović je reklamirao i vidimo da ministra trgovine ovde nema, a imali bismo da mu postavimo vrlo važna pitanja i dobijemo valjane odgovore, i da raspravimo neke stvari. Pošto stvari ne stoje onako kako bi trebalo da stoje, juče smo imali, kada smo raspravljali o Zakonu o porezima na imovinu ministra vera. Da li neko može da objasni kakve veze ima ministar vera sa zakonom o porezima na imovinu?
Prekjuče smo imali, kada smo raspravljali o carinskim tarifama, ministra za zaštitu životne sredine. Pretpostavljam da ćemo sutra imati za ovlašćenog predstavnika Vlade ministra sporta. To prosto tako ide jedno za drugim. No, suština amandmana koji je podneo moj kolega Miroslav Petković, kao i suština prethodnih amandmana o kojima su govorili poslanici je ta da se uputi jedna jasna poruka - nemojte zavlačiti ruke u džepove naših građana, prestanite sa tim.
Građani više nemaju novca da to plaćaju, one stvari kojima se vi bavite, ali pošto je ovaj zakon, kao i niz zakona, i ima neku svoju istoriju, neki svoj slet događaja, da krenemo redom.
Šta je dovelo do ovoga? Šta je dovelo do ovoga da vi zavlačite ruke u džepove građana? Prva stvar, budžet koji ste doneli predviđa deficit od 50 milijardi. Čekali smo ga 40 dana, opominjali vas, pitali gde je budžet i šta je sa budžetom. Onda smo saznali da nam je budžet u stvari doneo MMF.
Onda ste vi kao, kako sebe volite da nazivate, odgovorna koalicija, odgovorna socijalna vlada, seli i burazerski podelili taj budžet, pa jednom potpredsedniku ovoliko, njegovom kabinetu, drugom kabinetu onoliko, pa jedan ministar putuje svaki dan, pa drugi ministar putuje svaki treći dan, jedna trećina puta budžeta ode na troškove putovanja, ugovora o delu i raznorazne stvari.
Sve smo vam mi to govorili prilikom rasprave o budžetu i pre toga i prilikom rebalansa budžeta, i upozoravali na sve te stvari. Bogami, kada je krenula ova Vlada, premijer Vlade gospodin Mirko Cvetković je krenuo sa jednom dosta jakom pričom, 7% bruto nacionalni dohodak raste, kada je svetska ekonomska kriza zakucala na vrata, prvih nekoliko dana imali smo nesuvisle izjave pojedinih državnih funkcionera da će nama svetska ekonomska kriza doneti dobro. Kome je kriza donela dobro?
Kada je to već onako, kada su ta vrata bila otvorena, onda se govorilo o 3,5% bruto nacionalnog proizvoda. Kako je ta kriza sve više i više prodirala, došlo se na 1%, a kada bude kriza ušla, a to je mart i april, mislim da ćemo onda ući u nešto što je ispod nule. Tako stvari stoje, ali vi se niste zaustavili samo na tome.
Dakle, vaše zavlačenje ruku u džepove građana je najuočljivije jednostavnom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma. Dakle, kada ste videli da će u budžetu nastati još veći manjak, a operiše se cifrom između 250 i 300 miliona evra, onda ste vi jednostavno došli na tu genijalnu ideju - ajmo da povećamo akcize, da povećamo ovo, ajme da uzmemo sve od tih ljudi što se može uzeti, ne bi li nadomestili gubitak u budžetu, s obzirom na vaš genijalni potez - jednostrana primena prelaznog trgovinskog sporazuma. Dakle, mi ne možemo ništa da izvezemo u Evropu, ali ćemo zato bez carine da uvozimo sve.
Dolazimo do pitanja - šta će biti sa našom poljoprivredom, sa našom privredom? Niz pitanja i sve smo to govorili. Dakle, još jedno pitanje, pošto raspravljamo o ovim zakonima - gde je ministar finansija? Nema ga danima u Skupštini. Čujemo da je na putu. Otišao je u sedište MMF-a. Da vidimo zašto je otišao u sedište MMF-a? Otišao je po rebalans. Tako recite. Kada se pravi takav budžet, kada vam neko pravi drugi budžet, zato dobijate posle mesec dana rebalans.
Valja se u ovom trenutku podsetiti i na još neke stvari koje su se dešavale u aprilu i maju, prvih desetak dana maja i ceo april. Dakle, šta ste tada pričali? Penzije 70% prosečne plate, besplatne akcije hiljadu evra, 200 hiljada novih radnih mesta. Brižna Vlada i odgovorna svakom građaninu i svakom pojedincu.
Onda ste potpisali prošireno dejstvo opšteg kolektivnog ugovora. Lepo sam vas pitao, tu je sedela ministarka finansija, s obzirom na to prošireno dejstvo i kolektivne ugovore, jasno i glasno - imate li vi novca da primenite to prošireno dejstvo kolektivnog ugovora? Ona kaže - ne. Kažem - zašto ste potpisali? Kaže - lepo zvuči, divno zvuči. Šta je epilog toga? Epilog toga u Srbiji su počeci štrajkova, jedno opšte nezadovoljstvo, a to nije dobro u Srbiji.
Šta rade mesec i po dana ovi ljudi pod šatorima ovde preko puta zgrade predsedništva? Letuju? Samo što se ne kupaju na -10 i -12. To je efekat vaše vlade, vaše odgovorne Vlade. Onda kada vas upozorimo na neke stvari, ili nema odgovora ili onda počinje gruba primena, bahatost u Vladi, kršenje osnovnih zakona, nepoštovanje dostojanstva Narodne skupštine.
Kada se priča otvori i zategne, i kada se govori o pravim temama, onda poslanici opozicije budu optuženi da prave opstrukciju rada Narodne skupštine. Neće biti da je tako. Opstrukciju pravite vi svojom neodgovornošću. Svaki dan sa ovakvom Vladom i ovakvom vladajućom većinom je izgubljen dan za Srbiju. Svaki mesec je katastrofa. Da li vi mislite kako ćete u martu i aprilu iz ovakvog budžeta da isplaćujete plate u zdravstvu, u prosveti, u vojsci, u policiji? Hoćete li opet da povećate akcize? Hoće li možda akciza na naftu biti 100 dinara?
Je l' tako mislite da nadomestite taj gubitak? Krajnje je vreme da ovakva jedna neodgovorna vlada podnese ostavku.

Pošto nemam informaciju da li će i kada doći predstavnik Vlade, a kako sam obećao, taman je otprilike deset minuta prošlo, određujem pauzu od 30 minuta.
Nastavljamo u 17.55 časova. Ako ni tada ne bude, videćemo se sutra.
(Posle pauze – 18.00)