PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 19.01.2009.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

19.01.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe Manjina je 15 minuta.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Grupa manjina
Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara će podržati amandman gospodina Nikole Lazića i zato sam tražila reč u pojedinostima. Želim samo ukratko da obrazložim zašto ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj amandman, zašto smatramo da je on dobar.
Najpre, želela bih da vas podsetim da smo otprilike u martu prošle godine, kada je bilo planirano da prethodni saziv Narodne skupštine Republike Srbije raspravlja o istim ovim izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, mi, poslanici SVM, predložili smo isti amandman. Suština ovog amandmana i suština tadašnjeg našeg amandmana je bila da se crkve i tradicionalne verske zajednice izuzmu od plaćanja republičkih administrativnih taksi.
Svi znamo šta se tada desilo. Pala je tadašnja Vlada i svi predlozi zakona koji su bili u proceduri su povučeni. Sada kada se posle usvajanja novog budžeta ovi prateći finansijski zakoni, kao i ovaj zakon o kome raspravljamo, nalaze na dnevnom redu, mi nismo predložili isti amandman, zato što smo, nažalost, svesni toga da zbog trenutne finansijske krize i ostalih problema koje ona povlači za sobom i u našoj zemlji Vlada nije u mogućnosti da prihvati ovaj amandman. Međutim, nadamo se da ćemo ipak u bliskoj budućnosti naći rešenje.
Još nekoliko argumenata u korist ovog amandmana. U Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, u članu 30, spominje se da postoji mogućnost zakonskog regulisanja, izuzimanja crkvi i verskih zajednica od obaveznog plaćanja republičkih administrativnih taksi. Dakle, znači da postoji zakonska mogućnost. S druge strane, takođe bih želela da vas podsetim da su nažalost crkve i verske zajednice bile u problemu i morale su da plate ogromne takse u primeni Zakona o vraćanju crkvene imovine, zato što su one same zapravo primorane da dokazuju da im je oduzeta njihova imovina.
Dakle, još jednom želim da zaključim i da naglasim da će zbog svega ovoga, zbog toga što smo mi predložili sličan amandman i što se slažemo i smatramo da je ovaj amandman dobar, poslanici SVM u danu za glasanje podržati ovaj amandman. Ovim putem sam želela da ga podržim i apelujem na sve vas i nadam se da će Vlada Republike Srbije u narednih nekoliko meseci imati sluha za ovaj problem i naći adekvatno rešenje. Hvala na pažnji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanica Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da je konačno dežurni ministar u Vladi Republike Srbije gospođa Dragutinović i verovatno ćemo danas u toku rasprave po ovim amandmanima da se podsetimo i nekih amandmana i nekih pitanja koja smo imali za gospođu Dragutinović, na koje nismo mogli dobiti adekvatne odgovore od ministara koji su ovih prethodnih dana ovde bili samo da bi zadovoljili formu, da ne bismo pravili pitanje po Poslovniku.
Zato očekujem da se gospođa Dragutinović aktivno uključi u komunikaciju sa narodnim poslanicima, da bismo što kvalitetnije obavili raspravu u pojedinostima o svim ovim zakonima, koji su zapravo neophodni i nisu samo prateći, nego suštinski zakoni za sprovođenje budžeta Republike Srbije, koji je sa značajnim prekoračenjem roka usvojen krajem prošle godine, 30. decembra.
Mi smo i tada govorili i podsećali da samo donošenje budžeta bez ovih zakona, na osnovu kojih se zapravo puni budžet, i nema neke svrhe, osim što je Vlada Republike Srbije mogla da kaže formalno - donet je budžet do kraja godine za narednu godinu.
Dosta je amandmana podneto na sve ove zakone, na svih beše sedam zakona, a kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim taksama, poslanici SRS svoj stav o ovom zakonu izneli su tako što smo predložili da se svi članovi ovog predloga zakona brišu, odnosno da je naš stav da ovaj zakon ne treba da se donosi zato što ovaj zakon u suštini znači povećanje administrativnih taksi.
Vi klimate glavom da to nije tako. To isto su radile i vaše kolege koji su sedeli tu umesto vas. Ali, znate, dovoljno je biti pismen i pročitati Predlog ovog zakona i postojeći Zakon o administrativnim taksama i onda je očigledno da to jeste suština donošenja ovog zakona.
Naš stav je da je nedopustivo da se teret ove ekonomske krize prebaci na građane Srbije. Država mora da bude odgovornija. Vlada Republike Srbije je odavno već trebalo da uradi i predstavi i Narodnoj skupštini i javnosti neki svoj program koji bi nam olakšao prolazak kroz ovu krizu koja je zahvatila ceo svet.
Mada su nama i predsednik države i potpredsednik Vlade, Đelić, pre dva-tri meseca govorili da će ta kriza zaobići Srbiju, zapravo da će ova kriza biti podsticajna i da će dovesti strane investitore u Srbiju. Naravno, jasno je i tada bilo da je to potpuno besmisleno. Oni su posle prestali o tome da govore.
Podsećam i da je predsednik Vlade, gospodin Cvetković, pre dva meseca dao jednu izjavu da je formiran neki koordinacioni tim, ili kako se već zove, koji bi trebalo da utvrdi neka merila za prevazilaženje, odnosno za neki lakši prolazak kroz krizu i da je rekao da je između ostalih član tog tima i guverner Narodne banke.
Istog dana guverner Narodne banke je odgovorio na pitanje novinarima da on niti zna da postoji taj tim, a pogotovo ne zna da je on član toga tima.
Sve ovo je radi podsećanja građanima Srbije, a i vama gospođo ministar, da bismo vam skrenuli pažnju da nećemo dozvoliti da svu nesposobnost i neodgovornost Vlade Republike Srbije prebacite na tu ekonomsku krizu. Vi ste tu kao Vlada Republike Srbije da nađete načina da građani Srbije što bezbolnije kroz sve ovo prođu.
Umesto toga, vi povećavate administrativne takse. Vi kao resorni ministar pretite povećanjem PDV-a. Vaš saradnik, gospodin Ilić, državni sekretar, takođe je posle vas dao takvu izjavu. Dakle, to je nešto što građani Srbije treba očigledno da očekuju, a to neće biti dobro, jer će to samo potvrditi da vas baš briga za građane Srbije, da vi niste socijalno odgovorna, već socijalno neodgovorna Vlada i da želite da građani Srbije zapravo budu ti koji će da nose teret svih ovih problema koji su nas zadesili.
Vi ste, gospođo Dragutinović, ostali dužni narodnim poslanicima, lično sam u ime poslaničke grupe SRS postavila neka vrlo bitna pitanja. Sad ću vas podsetiti. Rekli ste, zapravo to je vaša obaveza, ali ste i obećali krajem prošle godine da ću vrlo brzo dobiti te odgovore.
Vaše kolege, a i gospodin Ilić, prošle nedelje su rekli da su ti odgovori pripremljeni i da su upućeni ka Skupštini. Bilo bi dobro da negde od Nemanjine do Kralja Milana pošaljete nekog usput da traži gde su zatureni, gde su ispali, izgubljeni odgovori na poslanička pitanja, odnosno to smo tražili ne kao poslaničko pitanje, nego kao obaveštenje.
Jedno se odnosi na budžetsku inspekciju na Aerodromu Beograd. Rekli ste da će taj posao biti završen 31. decembra, a danas je 19. januar. Prošlo je dovoljno dana kada je trebalo narodne poslanike obavestiti o tome koliko smo bili u pravu i u čemu smo bili u pravu, ili eventualno nismo, kada smo govorili o Bojanu Krištu, o čuvenoj plati od 20.000 evra.
Ko zna kakvih je još, ako je bilo malverzacija i mahinacija u poslovanju Aerodroma Beograd. Možda nije nikakvih, ali mi smo zato insistirali da tamo ide budžetska inspekcija. Vi ste rekli da je upućena i da će posao završiti, ponavljam, do kraja prošle godine. Molim vas dok traje rasprava o ovim predlozima zakona da dobijemo taj izveštaj da bismo mogli da razgovaramo o tome.
Takođe ste rekli da ste na zahtev ministra Šutanovca uputili finansijsku ili budžetsku inspekciju u Ministarstvo odbrane, vojske, pa tražimo izveštaj i o tome s obzirom na izjave koje je svojevremeno davao Ponoš, koji više nije na toj funkciji, da vidimo da li je u Ministarstvu sve rađeno u skladu sa propisima.
Ono što nas ovih dana naviše interesuje, potencirali su to narodni poslanici i nakon toga što sam ovo tražila kao poslaničko pitanje - tražimo najhitnije da nam kažete u kojoj stavci budžeta ste predvideli 1,250 miliona evra, milion za nekog cinkaroša koji bi eventualno izdao Ratka Mladića a 250.000, po vašoj proceni, za znatno jeftiniju glavu Gorana Hadžića?
Gospodin Rasim Ljajić je u međuvremenu rekao da čak taj neki cinkaroš koji bi se eventualno pojavio da ne treba da brine - da će država čak i da plati porez na taj iznos koji bi taj neko dobio.
Pošto je ovde prošao Predlog budžeta i raspravljali smo o njemu i nigde nismo videli da je nešto tako predviđeno u budžetu, želeli bismo da znamo da bismo obavestili građane Srbije na koji način Vlada Srbije troši njihove pare. Dakle, rečno je od strane vaših kolega, mislim da je gospodin Oliver Dulić ili neko drugi od ministara, ne znam pošto su se ređali prepodne i popodne, da je taj odgovor pripremljen i da treba da stigne u Skupštinu, pa vas molim da ubrzate dolazak tog odgovora narodnim poslanicima - da vidimo da li ste zaista te pare negde predvideli ili ćete možda te pare da izdvojite od onih pet miliona dolara koje ćete dobiti za izručenje, eventualno, ne daj Bože, Ratka Mladića od američkih vlasti.
Naravno to podrazumeva i pitanje ko je dobio i pare za glavu Slobodana Miloševića i ko je dobio i pare za glavu Radovana Karadžića, jer su i jedan i drugi kao i Mladić na isti način bili ucenjeni.
Kada je u pitanju član 18. Predloga zakona na koji je Zoran Krasić podneo amandman, bitno je reći da se taj član 18. odnosi na član 19. osnovnog zakona. Upravo ovaj član je u prilog našoj tvrdnji da ovaj zakon nije menjan iz razloga koji ste vi naveli u obrazloženju, pogotovo kao razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku - da je suština samo povećanje administrativnih taksi.
Vi ste u razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku rekli - da bi nedonošenje ovog zakona onemogućilo usaglašavanja predmeta taksene obaveze, sa spisima i radnjama iz nadležnosti republičkih organa i organizacija za čiji se rad plaća taksa, posebno imajući u vidu nadležnosti Republike Srbije, koje su prešle na Republiku Srbiju kao državu sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i nadležnosti uređene propisima donetih nakon poslednjih izmena i dopuna zakona, što bi imalo štetne posledice u pogledu postojanja, odnosno visine taksene obaveze za spise i radnje odgovarajuće složenosti, a stoga i na visinu ostvarenih sredstava po osnovu naplate takse. Imajući u vidu da se taksa plaća u cilju podmirenja troškova rada organa prouzrokovanih zahtevima zainteresovanih lica, nedonošenje zakona po hitnom postupku bi moglo da prouzrokuje štetne posledice na rad organa i organizacija.
S obzirom da je ovaj zakon, ako je ovo suština što ste napisali kao obrazloženje, odnosno trebao je da bude donet mnogo ranije, odmah nakon raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore. Na koji način se do sada u međuvremenu naplaćivala ova taksa, jer su se i ovi poslovi obavljali i u međuvremenu? Ako je nastupila neka šteta za rad organa i organizacija, onda je neophodno da nam kažete koja je to šteta, kolika je šteta i ko je za tu štetu odgovoran. Ako toga nije bilo, onda nema potrebe za donošenje ovog zakona na ovaj način.
Član 19. koji je regulisan u Predlogu zakona članom 18., za koji je kolega Krasić tražio da se briše, odnosi se na akta na koja se ne plaća taksa. Nekoliko primera ću sada samo da napomenem, da građani Srbije znaju za šta plaćaju taksu, koliko plaćaju taksu i ne moramo mi odavde da ih ubeđujemo da je ovo povećanje takse ili da nije, jer svi građani znaju da pored ovoga što je predviđeno kao republička administrativna taksa moraju da plate taksu i u lokalnoj samoupravi, što građani razumeju, jer tu taksu plaćaju nekome ko radi neki posao za njih, a republička administrativna taksa se naplaćuje onako, da bi se napunio budžet, jer vi kao republički organ ništa ne radite, nego lokalna samouprava ovo radi kao poveren posao.
Kažete, za šta se sve sada ne plaćaju takse - za spise i radnje u postupku za sastavljanje, odnosno ispravljanje biračkih spiskova, kao i spiskova za kandidovanje, ovo se nikada nije plaćalo i ovo je regulisano već drugim zakonom; za spise i radnje za koje je oslobođenje od plaćanja takse posebno propisano tarifom, dakle i ovo se nikada nije plaćalo; za potvrdu o pravosnažnosti ili izvršnosti koja se stavlja na upravni akt, ni ovo se nikada nije plaćalo, ali evo isteklo je 15 minuta. Sve ovo što ste nabrojali u članu 18. već je regulisano nekim drugim propisima i za to se do sada taksa nije plaćala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dejan Mirović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, amandman je podnet na član 19. Predloga zakona o taksama. Povezan je sa drugim amandmanima koje je podnela SRS.
Dakle, kako je uvaženi kolega Lidija Dimitrijević istakla, mi smo principijelno protiv ovog zakona koji u trenucima finansijske krize povećava takse za naše građane, jer kao što piše u Predlogu zakona, citiram upravo iz obrazloženja - predlaže se povećanje pojedinih iznosa taksi.
Ipak, predlagač odbija naše amandmane na ovaj set budžetskih pratećih zakona, uglavnom sa obrazloženjem - posredno ili neposredno - da bi usvajanje amandmana dovelo do pada budžetskih prihoda. Međutim, takva briga o budžetskim prihodima je blago rečeno neprincipijelna.
Kada se gubitak zbog prihvatanja naših amandmana na zakon o taksama ili akcizama uporedi sa onom ogromnom sumom koju proizvodi nerazumna odluka o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma, koja će po priznanju same vlasti proizvesti pad budžetskih prihoda od 260 miliona evra, što je minimalna procena, onda dolazimo do takvog zaključka, upravo suprotno - objašnjenje o padu budžetskih prihoda je bilo potrebno u Predlogu zakona carinskih tarifa ili navođenjem makar u jednom predlogu pratećih budžetskih zakona.
Koje će naše firme imati koristi od jednostrane primene ovog štetnog sporazuma sa EU? Mi ne tražimo da nas predlagač ubedi u ono što već znamo. Na primer, da će trgovinski monopoli, kao što je kompanija "Delta", imati koristi od jednostrane primene štetnog sporazuma sa EU. Odgovor znamo - imaće?
Korisno bi bilo da predlagač objasni povodom ovih zakona koje će naše industrijske firme, dakle firme u sektoru koji nešto stvara a ne bave se trgovinom i preprodajom, imati koristi od ovakvog štetnog ugovora?
Dovoljno je samo pogledati odredbe tog toliko glorifikovanog Prelaznog trgovinskog sporazuma ili aneksa koji prate taj sporazum i biće jasno da naše industrijske firme neće imati koristi od jednostrane primene Prelaznog sporazuma.
Na primer, u Aneksu 1a Prelaznog sporazuma se predviđa da će se carinske stope za industrijske proizvode snižavati sledećim redosledom. Danom stupanja na snagu ovog sporazuma carina će se sniziti na 70% osnovne carine. Prvog januara prve godine nakon stupanja na snagu ovog sporazuma carinske stope će se sniziti na 40% osnovne carine. Prvog januara druge godine nakon stupanja na snagu ovog sporazuma carinske stope će se ukinuti. Znači, u roku od dve godine biće ukinute sve carine u industrijskom sektoru.
Takođe, do istog zaključka dolazimo i kada se uzme u obzir da industrijska proizvodnja u padu, bez obzira što ona čak ni 2007. godine nije uspela da dostigne nivo iz 1998. godine. Istovremeno, čak i domaći ekonomisti upozoravaju da će realna stopa rasta BDP-a biti oko 0,5%, a ne 3,5%.
Ovome treba dodati i da je deficit u trgovini sa Nemačkom, kao glavnom industrijskom, izvoznom i ekonomskom silom u EU, sa kojom ćemo navodno da se takmičimo na našem tržištu nakon jednostrane primene Prelaznog sporazuma, porastom za 20% u prvih deset meseci 2008. godine.
Kada govorimo o primeni Prelaznog sporazuma i povećanju taksi i akciza koje u suštini prate ovu nerazumnu odluku, treba obratiti pažnju na sledeću analizu i događaje od pre nekoliko dana. Analitičari američke agencije Stratford, to je inače agencija koja je 2003. godine predvidela tačan datum početka američke agresije na Irak, izneli su početkom novembra 2008. godine procenu da je Srbija, zajedno sa baltičkim državama, kao Bugarskom, Rumunijom i Hrvatskom, na vrhu liste država koje će u 2009. godine biti na udari finansijske krize.
Nažalost, pokazalo da je to bila tačna analiza. U glavnom gradu Letonije Rigi 14.1.2009. godine je došlo do velikih socijalnih nereda izazvanih ekonomskom krizom. Na demonstracijama je bilo oko 20.000 ljudi, što je ogroman broj za tako malu zemlju. Demonstranti su se sukobili sa policijom, uhapšeno je preko 100 ljudi, više desetina je povređeno i hospitalizovano. Policija je inače koristila gumene metke i suzavac.
Inače, ovi sukobi nisu izazvani gasnom krizom, jer Letonija već duže vreme plaća tržišnu cenu za ruski gas, nije krala gas kao Ukrajina, već činjenicom upravo suprotnom da je letonski spoljni dug već krajem 2007. godine dostigao 33,5 milijardi dolara i da je Letonija bila prinuđena da podigne stope poreza upravo zbog ovde takvog glorifikovanog MMF-a.
Slična situacija se ponovila i pre nekoliko dana u Sofiji, ispred bugarskog parlamenta, kada je došlo do velikih sukoba između demonstranata i policije. Spoljni dug Bugarske je već krajem 2007. godine dostigao cifru od 33 milijarde 880 miliona dolara. Obratite pažnju, sve se dešava u glavnim gradovima država koje su članice EU, a spoljni dug je još pre godinu dana bio uporediv sa našim.
Socijalni neredi su se dogodili 16. januara ove godine u glavnom gradu Litvanije, uhapšeno je oko 150 ljudi, korišćeni su takođe gumeni meci. Kako navodi gospodin Vladislav Sotirović, protestovalo se upravo u Viljnusu, koji je inače pompezno ove godine proglašen za kulturnu prestonicu Evrope.
Razlozi su ponovo bili spoljni dug, koji je već krajem 2007. godine dostigao 27 milijardi dolara, kao i primena programa MMF-a, koji je doveo do povećanja PDV-a, ostalih poreza, mesečne takse za sve automobile u zemlji, akciza na benzin.
Dame i gospodo, naravno, ovaj amandman nije predložen ni da bi se Vladi dalo opravdanje da se zaduži u inostranstvu zbog gubitka prihoda od akciza ili taksi. Na primer, kod MMF-a, da bi se pokrio manjak koji je nastupio zbog jednostrane primene Prelaznog sporazuma.
Naprotiv, mi smo protiv novog zaduživanja, posebno kod tako kompromitovane institucije kao što je MMF.
Mi smo protiv stend-baj aranžmana sa MMF, jer kao što smo čuli i nobelovac Štiglic je prilikom posete našoj zemlji izjavio da nema mnogo koristi od uslova koje nameće MMF prilikom zaključivanje takvih aranžmana. Mi se kritički odnosimo i prema uslovima koje nameće Svetska banka.
Sledeći primer potvrđuje opravdanost našeg stava. Upravo je tako glorifikovani kod nas MMF, koji navodno brine o stabilnosti Srbije i naših građana, sugerisao upravi grada Beograda da ukine subvencije za sve komunalne usluge, posebno za vodu, grejanje i prevoz. Niko to nije demantovao do sada, iako je to objavljeno na konferenciji za štampu od 4.12.2008. godine.
Dakle, građani treba da znaju da MMF nije nikakva dobronamerna institucija, već najgori mogući poverilac, slabo prikriveni lihvar, koji će uništiti sva njihova socijalna prava, samo zarad otplate duga po svaku cenu i daljeg zaduživanja. To pokazuje upravo primeri baltičkih država.
Što se tiče uslova Svetske banke, profesor međunarodne političke ekonomije na Oksfordskom univerzitetu i direktor globalnog programa ekonomskog upravljanja gospodin Vuds smatra da je Svetska banka previše neosetljiva za potrebe siromašnih članica i da troškove kredita zbog postojeće strukture odbora banke snose upravo zemlje dužnici ili u praksi najsiromašnije zemlje.
Moram da primetim da takav način rada Svetske banke i MMF neodoljivo podseća na rad naše Vlade. Ona će, kao i Svetska banka, troškove jednostrane primene Prelaznog sporazuma od 260 miliona evra, ponavljam to je minimalna procena, upravo preko povećanja taksi o kojima mi danas raspravljamo i setu budžetskih zakona, prevaliti na leđa najsiromašnijih građana Srbije.
Tako naša Vlada u potpunosti primenjuje načelo MMF-a i Svetske banke o borbi protiv socijalnih davanja i subvencija, sve zarad pomaganja bogatih oligarha. Naravno, u tome je podržava i guverner, koji je 16.1. izjavio za jedan dnevni list da nije potpuno zadovoljan budžetom, jer bi bilo bolje da je bilo još smanjivanja plata i penzija.
To je prava politika MMF-a, to je ona politika koja je dovela do ekonomskog kraha u Letoniji i Litvaniji. To je ona politika koja je godinama širila propagandu o tzv. baltičkim tigrovima i najbržem rastu BDP-a u EU. Ali, realnost nije nešto tako.
Vlada ne treba da sledi pogubne smernice MMF-a, jer upravo su to radile baltičke države. Da ne sledi te pogubne smernice, ona ne bi dozvolila da se ovako loši i neprimereni predlog zakona o taksama nađe u proceduri, slično kao i onaj o akcizama koje smo razmatrali, makar zarad brige o najsiromašnijim slojevima građana i socijalne odgovornosti o kojoj se toliko priča.
Dame i gospodo, amandman treba prihvatiti zbog sledećih razloga. Takse su, prema udžbeniku Javne finansije koji se koriste upravo na beogradskom Ekonomskom fakultetu, protivnaknade za učinjene usluge državnih organa. Dakle, nema nikakvih opravdanih ekonomskih razloga za uvođenje većih taksi u ovom trenutku, jer po ekonomskoj teoriji privredne usluge državnih organa ne smeju da budu predmet plaćanja taksi.
Jasno je da glavni razlog za povećanje taksi i akciza je u suštini pokrivanje gubitaka koje izaziva nerazumna odluka o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma. Jasno je i da se sve to radi u okviru smernica kompromitovane institucije kao što je MMF, za koje hrabri i dalekovidi političar, kao što je Ugo Čaves, smatra da je treba ukinuti.
Znate, ako već nije povučena tako štetna i nerazumna odluka o primeni Prelaznog sporazuma, koji treba da finansiraju naši građani preko većih akciza i taksi, treba je bar malo ublažiti usvajanjem amandmana na zakone koje danas razmatramo, a dodatne budžetske prihode u ovoj teškoj situaciji treba potražiti kod onih koji imaju najviše koristi od ove štetne ekonomske politike, kod domaćih monopolista i kod stranih banaka i stranih preduzeća, koji iznose ogromne profite iz naše zemlje, a ne kod najsiromašnijih građana Srbije.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li se još neko javlja reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Milovan Radovanović.

Milovan Radovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni tekst člana 22. zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama glasi: U rešenju, ispravi, dokumentu ili pismenom koje se izdaje bez plaćanja takse mora se označiti svrha izdavanja i osnov oslobađanja od plaćanja takse.
Dopuna teksta člana 22; U članu 20. Predloga zakona o izmenama Zakona o republičkim administrativnim taksama Vlada je predvidela da rešenje, isprava, dokument ili pismeno iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti samo u svrhu za koju je izdato.
Amandman koji je podnela poslanička grupa SRS, čiji sam ovlašćeni predstavnik, glasi da se član 20. Predloga zakona briše. Vlada nije prihvatila predloženi amandman SRS, uz obrazloženje da se amandmanom predviđa, kako stoji u obrazloženju o amandmanu i odgovoru Vlade, uvećanje republičke administrativne takse, a da se isprava, rešenje, dokument i pismeno koje se izdaje može koristiti samo u svrhu za koju se izdaje i da ne može da bude korišćeno u neku drugu svrhu, za koje se plaća republička administrativna taksa.
Apsolutno je odgovor Vlade smislen i ako se tumači samo podneti amandman, izolovano i nezavisno od drugih amandmana poslaničke grupe SRS, odgovor Vlade i odluka Vlade da ne prihvati amandman bio bi prihvatljiv.
Suština amandmana je da se, u principijelnosti sa drugim podnetim amandmanima SRS, izbegne povećanje republičkih administrativnih taksi ovim predlogom zakona. Zašto? Uz obaveznu štednju, osnovni razlog je što mi u SRS smatramo da povećanje poreza i drugih javnih dažbina u stvari nije spas države od nastupajuće finansijske krize, što bi vi, gospođo Dragutinović, trebalo i znam sigurno da to bolje znate, jer je spas u smanjenju poreza i drugih javnih dažbina i uvođenju javnih radova, to znači ublažavanje nastupajuće ekonomske i finansijske krize.
Planirani deficit u budžetu je oko 50 milijardi dinara. Šta ako se ne realizuju predviđeni prihodi u budžetu? Uz očekivanu krizu, deficit će biti još veći. Naravno, tu računam - šta ako se ne realizuju i predviđeni javni prihodi od uvećanja republičkih administrativnih taksi, šta ako rashodi budu veći nego što su planirani budžetom? Onda ćemo, uz nadolazeću krizu, imati deficit u budžetu koji će biti izuzetno zabrinjavajući veći.
Kako država može, opet podvlačim da vi to bolje znate, da izađe iz ove postojeće krize? Koja je mera države da prevaziđe ovu krizu? Ne da povećava administrativne takse i druge poreze i javne dažbine, već da smanji nepotrebne troškove, npr. za plate određenih lica.
Već smo ovde raspravljali o Bojanu Krištu, nismo pominjali, sad pominjem, mesečnu platu Čede Petrovića, generalnog direktora Privredne banke Beograd, u iznosu od 17 hiljada evra i drugih ljudi. Da se smanje ili ukinu troškovi reprezentacije na svim nivoima, pogotovo troškovi reprezentacije koji se prave u restoranima i kafanama. Da se spreči korupcija, finansijska pronevera, pranje para kroz nabavku robe, izvođenje radova, pružanje usluga i drugo.
Da se ukine finansiranje mnogih nevladinih organizacija, ne svih ali mnogih. Nedavno je nekoliko nevladinih organizacija, među kojim nevladine organizacije koje predvode Biljana Kovačević-Vučo, Nataša Kandić, Sonja Biserko, predložilo Republičkoj skupštini da Skupština donese odluku i utvrdi datum, 11. juli, kao dan na sećanje genocida koji su izvršili Srbi u Srebrenici. Zamislite, Srbi su izvršili genocid u Srebrenici. Nesporno je da ima ratnog zločina u Srebrenici, da je kako tvrde mnogi ubijeno oko 1.800 i nešto ljudi, civila i drugih, ali genocida svakako da nema.
Imamo određeni broj veoma bogatih ljudi u Srbiji. Svaka čast onima koji dođu do para, velikih para u skladu sa zakonom, poštujući propise ove države.
Šta je sa onima koji su došli do para na protivzakonit način, recimo korupcijom? U poslednje vreme je veoma aktuelna politička korupcija i politički kriminal. Postoji mafija, tj. sprega, veza između visokih državnih činovnika i funkcionera s jedne strane, a sa druge strane onih ljudi koji upravo dolaze na protivzakonit način do enormno velike količine para.
Kako država može da očekuje postojanje balansa između javnih prihoda i javnih rashoda kada nam je privreda u velikoj krizi, kada nema industrijske proizvodnje ili je ona na minimalnom nivou, kada radnici ostaju bez posla, kada je poljoprivreda u velikoj krizi, kada mladi nemaju perspektivu.
Da nije to tako, nažalost, ne biste već razmišljali u Vladi Republike Srbije da donosite rebalans budžeta. Naravno da se nalazimo u opštoj krizi, uz jednu maksimalnu štednju. Ni vama u Vladi nije lako, ako razmišljate pošteno ili u korist građana Srbije, ali svakako treba da radite u skladu sa zakonom, bez kriminala i korupcije, racionalno, bez političke mafije i svima će biti lakše.
Ovde se radi o principijelnom stavu SRS da za uverenja, potvrde, isprave, prepise, overe za koje je predviđeno plaćanje administrativne takse i njeno uvećanje ovim predlogom zakona, treba potpuno ukinuti plaćanje te takse.
Kažete da treba naše zakonodavstvo prilagoditi standardima EU i u ovom pogledu kada je u pitanju ovaj predlog zakona i republičke administrativne takse. Zašto EU, kad već raspolaže određenim sredstvima za pomoć Srbiji, kada je predvidela 200 miliona evra za očuvanje demokratije u Srbiji, pa taj novac izvršnim nalogom Havijer Solana od 23. maja, umesto da usmeri u socijalna davanja, u pomoć građanima, u očuvanje demokratije, koristi za razbijanje SRS i finansijsku pomoć jedne nove stranke, od kojih para u velikoj meri finansiraju rad njihovih lokalnih odbora. Ti ljudi koji vode ovu stranku su sada jedni od bogatijih ljudi, koji su došli do para na nezakonit način, ne radom.
Ne treba doći do uvećanja republičkih administrativnih taksi, kako kaže Vlada, ono povećava pravnu sigurnost građana, što je sasvim besmisleno. Zašto? Zato što građani nemaju od čega da plaćaju. O vašoj potrebi donošenja ovog predloga zakona, mnogi poslanici su govorili o trgovinskom sporazumu, da ne ponavljam to.
Nadam se da ćete, gospođo ministar, u diskusijama narodnih poslanika SRS, možda ne u celosti kod svake diskusije posebno, ali u pojedinim diskusijama nešto izvući kao korisno, ako ne sada, da prihvatite kako ovaj amandman, tako i neke druge amandmane, onda u narednom periodu da imate u vidu, prilikom podnošenja Predloga zakona o izmenama i dopunama ovog i drugih zakona.
U vezi budžeta, u vezi deficita budžeta, u vezi odsustva balansa između javnih prihoda i javnih rashoda, "stend-baj" aranžman ili kredit na poček, termin koji vi u Vladi Srbije izbegavate, čujem i guverner NBS Radovan Jelašić izbegava da pomene, govorite o aranžmanu, a ne o kreditu za period od 15 meseci, da može da se koristi, koji je odobrio Izvršni odbor borda direktora MMF u petak, 16. januara, za održavanje monetarne, fiskalne, finansijske i makroekonomske stabilnosti u državi.
To je razlog više, ako već računate na tih 402,5 miliona evra, da onda ne uvodite uvećanje republičkih administrativnih taksi i drugih dažbina. Ne samo to, nove pozajmice od MMF-a, kroz hitan finansijski mehanizam, o kome razmišljate u Vladi, to su koristile i druge zemlje, Mađarska, Ukrajina, Belorusija, Island i smatrate da treba to da koristi i Srbija u ovom trenutku, a od tih para koje već planirate, od 1,4 do 1,5 milijardi evra, treba osloboditi grđane od tih naknadnih dažbina.
Ukoliko je tačna informacija da planirate proširenje postojećeg "stend-baj" aranžmana, koliko će Srbija biti opterećena ovim inostranim dugovima? Mi u SRS se protivimo dodatnom zaduživanju, jer građani nemaju sada od čega da vraćaju, a kamoli u budućnosti naši potomci kojima ne ostavljamo blistavu ili jako dobru perspektivu.
U Srbiji se jako teško živi. Beograd je skuplji od Londona. Izdaci za stan u Beogradu su veći nego izdaci za stan u Moskvi. Šef jedne vladajuće poslaničke grupe u Skupštini Srbije kaže da novac, 402,5 miliona evra, može da se koristi, ali ne mora. Formula je tačna. Vlada ne bi u sledećem koraku, potezu planirala ili razmišljala o novom aranžmanu od otprilike 1,5 milijardi evra.
Na kraju, bilo bi korisno usvojiti ovaj predlog zakona sa amandmanima SRS, odnosno logika je i zaključak da se ne usvoji ovaj predlog zakona, ne zbog toga što državi ne treba para. Državi treba para u ovoj situaciji i nastupajućoj krizi. Ne treba usvojiti ovaj predlog zakona zato što građani nemaju od čega da plaćaju. Spas od krize je u smanjenju poreza i drugih dažbina, a nije u njihovom povećanju, sa javnim radovima, to je možda izlaz iz ove situacije. Hvala vam.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik, gospođica Nataša Jovanović, potpredsednica Skupštine. Vreme na raspolaganju je tri minuta.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dovoljno je i dva minuta, gospodine Novakoviću, da navedem primer besmislenosti ove izmene i dopune člana 22. Gospodin poslanik, kolega Milovan Radovanović, sa pravničkog gledišta je to dobro obrazložio, a ja ću iz prakse da vam kažem, gospođo ministar, verovatno zato da biste imali veći broj strana u ovom zakonu o izmeni i dopuni, jer ne znam da li imate to iskustvo, ali sada ću da vam to navedem kroz primer kandidovanja za narodnog poslanika ili za odbornika u skupštini opštine.
Ako ste izmenom člana 22. dodali novi stav, koji je potpuno bespotreban, pa zato kolega Radovanović i traži da se briše to što vi predlažete, onda biste morali da znate da na tom dokumentu koji neko, a to je najčešće ovlašćeni predstavnik, recimo kada je u pitanju kandidovanje političke stranke ili grupe građana, ode u službu skupštine opštine da izvadi uverenje o državljanstvu.
Uz ovlašćenje koje dobija, ovlašćeno lice te političke stranke vadi za svakog pojedinca, pa sam kao dobra duša, što bi se reklo, imala više puta ulogu kurira Perice, jer je jednog koji se kandidovao za neke funkcije iz grada Kragujevca mrzilo da ide na šalter Skupštine grada. Valjda je to ponižavajuće. Meni nije. Kao fino vaspitana osoba sam za svakoga ko mi zatraži otišla i donela uverenje o državljanstvu, predala, pa neka se kandiduje, ali za sledeće izbore videćemo kako će te kandidature da prođu.
Na tom uverenju lepo piše da je to samo u svrhu kandidovanja za predsednika države, za narodnog poslanika, za odbornika i nemoguće je da onda to neko drugi upotrebi u neke druge svrhe. To zna svako od ljudi koji se ikada kandidovao na bilo koju funkciju i da je oslobođeno, jer u protivnom propisana taksa, odnosno iznos koji treba da se plati za takav dokument bio bi manjak u kasi, na šalteru uprave grada ili opštine. Jasno na dokumentu stoji i taj neko vas pita - zašto vi to tražite, ako je to neko ko je ovlašćen, recimo, ispred političke stranke, u tom slučaju je oslobođeno plaćanja takse na taj dokument, onda se to zna.
Sasvim je moguće, to se nama u Kragujevcu dešavalo, jer imamo 87 kandidata za odbornike, doduše sad su nam oteli deset odborničkih mandata koje je osvojila naša odbornička lista, ali to je sada na višim sudskim instancama, videćemo, što bi se reklo, teraćemo se još, do kraje će to da ide, ali kada je naš ovlašćeni predstavnik u pitanju, to je obično dugogodišnji predsednik kragujevačkih radikala gospodin Žikić, koji ima to ovlašćenje, neće njega službenik u Skupštini grada, gospođo Sofija da pita - da li si ti taj ili ako on pošalje nekoga od svojih saradnika. On uzima uverenje o državljanstvu i tamo lepo piše da je to u svrhu kandidovanja za odbornika u Skupštini grada.
Prema tome, potpuno je bespotrebno da ovo stavljate kao dodatak, odnosno kao drugi stav člana 22. i zbog toga je potrebno da prihvatite amandman, jedino da kažem ako niste želeli da imate veći broj rečenica ili veći broj strana, jer i sam amandman za nekih osamdesetak članova koleginice Radete, o čemu ćemo da govorimo kasnije, upravo govori u prilog tome da niste morali na takav način da ponavljate u izmeni i dopuni zakona i da nabrajate sve ove tarife, jer ste imali drugi cilj, da povećate troškove građana Srbije za ono što je njima najpotrebnije.
Pre nekoliko dana iznela sam primer zaposlene dame u Skupštini Srbije, koja radi na poslovima koji nama znače u periodu kada imamo pauzu da popijemo kafu, čaj ili sok, koja je morala za svoju četvoročlanu porodicu, za sebe, supruga i dvoje dece da izdvoji četiri hiljade dinara da bi pribavila neophodna dokumenta, odnosno da plati državi administrativne takse da bi prvi put u životu dobili pasoše. Hvala vam. Izvinite kolega Novakoviću što sam prekoračila vreme.