Zaista ću biti kratka. Iskoristiću vreme nakon ostalih zakona koji predstavljaju paket poreskih zakona uz budžet. Osvrnuću se samo na ono što mi je negde najviše zasmetalo kao primedba poslanika opozicije.
Radimo sve suprotno od onog što radi Evropa, bio je jedan stav poslanika SRS. U Evropi kažu, padaju poreske stope, stimulišu se javni radovi, a mi radimo sve suprotno. Možda ste takođe primetili da nema pravila kada je pad poreske stope u pitanju. Ako Velika Britanija, recimo, smanjuje stopu PDV-a, to ne znači da su sve ostale krenule tim stopama.
Za mene je izuzetno interesantno zalaganje pojedinih poslanika da smanjujemo one stope koje su dokazivo niže nego u većini zemalja, a da zadržavamo recimo visoke carinske stope.
Dakle, stope PDV jeste niska u Srbiji u odnosu na većinu zemalja Evrope, ne EU nego Evrope, stopa poreza na zarade, stopa poreza na dobit. S druge strane, carinske stope, pretežne carinske stope između 20% i 30%. Da li biste se možda zapitali, šta smo postigli dugogodišnjim održavanjem visokih carinskih stopa? Koga li smo to zaštitili? Kakvu li smo industriju stvorili visokim carinskim stopama?
Uopšte, empirijsko iskustvo je pokazalo da upravo one grane i ona preduzeća koja su najviše bila štićena nisu opravdala svoja ulaganja. Pitam vas, koja bi carinska stopa, na primer, koji devizni kurs od naše "Zastave" napravio dobar proizvod? Slažete se da je na to pitanje dosta teško odgovoriti. Ne znam taj kurs koji bi od Fijata, naše "Zastave" zapravo napravio dobar izvozni proizvod. Dakle, carinske stope u Srbiji jesu visoke, bolje smanjiti ono što jeste visoko nego smanjivati ono što je relativno nisko.
Takođe, mada su to drugi zakoni u pitanju, ne bih rekla da mi nešto, postoje još neke poreske stope koje smo ovim paketom zakona ili ukinuli ili smanjili, ali za građane Srbije, zato što su već porezi na zarade niski relativno u odnosu na okruženje. Prava mera jeste da uporedite poresko opterećenje 2009. godine u odnosu na, recimo, 2008. i 2007. godinu, ono je smanjeno za jedan procentni poen. Dakle, definitivno, poreske stope jesu smanjene.
Takođe, postoji još jedna tendencija u svetu. Ne volim, takođe, Zakon o republičkim taksama zato što njega ne kontroliše Ministarstvo finansija. Različita ministarstva imaju svoje ideje koje takse treba povećati, koje treba smanjiti, vezane su za troškove pružanja usluge itd.
Činjenica je u svetu da se u suštini poreska opterećenja smanjuju, a raste neporesko opterećenje. Kod nas je učešće tih taksi u društvenom proizvodu ispod proseka. Npr, treba da bude 7% bruto društvenog proizvoda, ako hoćemo da bude prosek, kod nas je negde oko 5%. Dakle, tu ima prostora, moguće su i neke greške, izmene, ali tu definitivno ima prostora za povećanje.
Neko je rekao da su ukinute subvencije. To nema direktne veze sa zakonom o republičkim taksama, ali ipak bih se osvrnula na par brojeva. Kolike su zaista subvencije Zakonom o budžetu predviđene? Čiste subvencije, ono što se zove subvencija, jeste 40 milijardi dinara.
Postoje i drugi oblici subvencija, kroz tzv. meke ili soft kredite, koje iznose negde 10 milijardi, 7 milijardi tranzicioni fond, a sve zajedno subvencije u različitim svojim vidovima, 58 milijardi ili preko 2% društvenog proizvoda. To definitivno jeste visoko u odnosu na bilo koju drugu zemlju u regionu. To možete proveriti.
Šta se subvencioniše? Samo tri stvari: poljoprivreda, železnice i istraživanje i razvoj. Kod nas, nažalost, subvencionisanje istraživanja i razvoja nema. Subvencije u poljoprivredi i železnici jesu, da tako kažem, najveće. Priznajem ove godine, ali to kažem privremeno, subvencije u poljoprivredi su nešto smanjene. Inače, opet teorijski da kažem, subvencije nisu dobra rešenja, jer one prave distorzije u privredi.
Uzgred htela bih da pomenem da će pred ovim parlamentom biti uskoro mislim zaista dobar zakon o državnoj pomoći i tada ćemo moći mnogo više da diskutujemo o oblicima državne pomoći.
Vidim da je Štiglic ovde najomiljenije štivo. Da kažem jednu istinu o dotičnom nobelovcu. Znate, on je zaradio penziju u MMF-u. Meni se čini da baš nije lepo onda kada odete i zaradite prilično dobru penziju kritikovati tu instituciju.
Još nešto hoću da kažem. Nije Štiglic jedini nobelovac. Postoji dosta nobelovaca, a vi uvek citirate samo njega. Dakle, Štiglic nije sveto pismo, pod jedan, ima još tako dobrih. Činjenica, tržište nije idealno, a nije idealna ni država. Dakle, istina je negde u sredini.
Iskoristila bih takođe ovu priliku da pružim nekoliko odgovora, u stvari to su više informacije. Često me prozivate za kontrolu u Javnom preduzeću "Aerodrom" Beograd.
Dakle, kontrola je završena onda kada sam to rekla, 31. 12. 2008. godine. Nakon kontrole, molila bih da kažem, ni ja nisam baš vična kad je procedura u pitanju, mora da se napiše zapisnik. Zapisnik je napisan i on je bio gotov, prema rečima moje službe, 13. januara 2009. godine.
Onda opet postoji procedura gde se taj zapisnik šalje javnom preduzeću da eventualno na neka pitanja odgovori, moguće da nešto od tih argumenata prihvatimo.
Sve u svemu, budite još malo strpljivi. Zapisnik je gotov, to je zapisnik o kontroli budžetske inspekcije u javnom preduzeću. Dakle, to je još najviše sedam do 10 dana. Nakon toga, pred parlamentom neće biti zapisnik nego informacija o izvršenoj kontroli.
U vezi sa kontrolom izdataka u Ministarstvu odbrane, revizorski tim je u Ministarstvo odbrane ušao 12. januara, to su informacije, analiziraće se period od oktobra 2007. godine.
Pominjan je i program MMF-a. To zaista ne znam. Uzeću stenografske beleške pa ću da pogledam šta ste pitali, pa ću pružiti informacije, imaću prilike, družićemo se još, ali to zaista ne znam, nisam planirala te izdatke, a da sam bila svesna, to moram da priznam.
Program MMF-a, to je kredit koji zapravo ne uzima država ili Ministarstvo finansija, znači, Vlada, budžet Republike Srbije, to je specijalni tip programa. Praktično se zadužuje Narodna banka Srbije. Ne koristi se za popunjavanje budžetske rupe, nego za održavanje makroekonomske stabilnosti, što u našim uslovima znači podršku deviznim rezervama da bi se stabilizovao kurs.
Jer u razgovoru sa privrednicima, otprilike su svi privrednici bili nezadovoljni velikim fluktuacijama deviznog kursa. Dakle, ovaj kredit je strogo namenski, MMF ne odobrava kredite za popunjavanje bilo kakvih budžetskih rupa. To je kredit koji je u suštini podrška deviznim rezervama da bi se u suštini devizni kurs stabilizovao. Za sada toliko i hvala vam na pažnji.

Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospođo ministar, ako se sećate, i prošli put sam nakon vaše završne reči kada ste bili u ovom parlamentu, izašla za ovu govornicu nakon što ste se vi obratili narodnim poslanicima sa jednim, da tako kažem, mišljenjem i stavom, ili savetom, kako mi doživljavamo vaš nastup ovde u parlamentu.
Dakle, ono što bi ministar trebalo da uradi jeste da konkretno odgovori na pitanja koja su narodni poslanici postavili u toku rasprave, ili da kaže - mogli smo da prihvatimo toliko i toliko amandmana, ove nismo mogli da prihvatimo iz tih i tih razloga itd.
Vi nama neprestano držite predavanja. Možda ste vi predavač negde na nekom privatnom fakultetu, ne znam? Niste. Možete da budete. Verujte mi, bili biste odličan profesor, ali nije primereno da vi narodnim poslanicima držite predavanja. Drugo, morate da znate šta je zapisnik budžetske inspekcije, to je vaš posao. U tom zapisniku, pored toga što se konstatuje stanje i sve ono što je pronađeno taksativno, daje se mišljenje i daje se nalog šta mora u kom roku da se uradi.
To stoji i nema više ništa da se pošalje budžetskom korisniku da on odgovori nešto. Ono što je ovde vi trebalo nama da odgovorite konkretno jeste ono pitanje koje smo mi vama postavili, a koje vas ne interesuje - otkud Rasimu Ljajiću novac, njegovom ministarstvu, da obeća nagradu za hapšenje Mladića i Hadžića? Na to pitanje vi ne možete da nam odgovorite.
Izađite sad za ovu govornicu kao ministar finansija pa nam to kažite, to je ono što mi od vas očekujemo, a ne da nam držite predavanja iz koje literature se mi edukujemo, koje sajtove posećujemo, da li je Štiglic jedini nobelovac ili nije. Izvinite, ovde su ljudi koji su, bar polovina njih, obrazovani barem koliko i vi. Nije lepo da ih na takav način ponižavate.
Ako hoćete neku debatu, tu debatu možemo da obavimo negde drugde, ali ne sa ovog mesta, bez ciničnog osmeha, sa uvažavanjem prema narodnim poslanicima, jer oni su baš pokazali veliko uvažavanje prema vama.
Ovo u ime kolega, i mislim da sam podelila njihovo mišljenje vezano za vaš nastup ovde u parlamentu, najdobronamernije, tražim konkretne odgovore ubuduće narodnim poslanicima, a ako budemo želeli od vas da saznamo nešto više, mi možemo i da se najavimo kod vas u Ministarstvu. Verujem da ćete nas primiti i da možemo da porazgovaramo o svakom problemu koji nas interesuje. Hvala vam.

Narodna poslanice, niste naveli član Poslovnika koji je povređen. S obzirom da sam pažljivo slušala i vas i ministarku Dianu Dragutinović, pitanje za koje ste zamerili da nije odgovorila, uvidom u stenogram videćete da je odgovorila - da ona ne zna odgovor na to pitanje i da nije odobrila, sasvim sigurno nije svesno odobrila, i da će odgovor na nekoliko puta postavljeno pitanje biti dostavljen.
Što se tiče procedure za revizorsku, odnosno budžetsku inspekciju, zapisnik se šalje budžetskom korisniku nakon što je urađen, a nakon toga sledi procedura o kojoj ste vi govorili. Dakle, malo pažljivije da slušamo jedni druge - svima dobro.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Za danas završavamo rad i nastavljamo rad u sredu 21. januara 2009. godine u 10.00 časova - nastavkom u radu pretresa u pojedinostima po preostalim tačkama dnevnog reda sednice koja je u toku. Hvala vam.