Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni tekst člana 22. zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama glasi: U rešenju, ispravi, dokumentu ili pismenom koje se izdaje bez plaćanja takse mora se označiti svrha izdavanja i osnov oslobađanja od plaćanja takse.
Dopuna teksta člana 22; U članu 20. Predloga zakona o izmenama Zakona o republičkim administrativnim taksama Vlada je predvidela da rešenje, isprava, dokument ili pismeno iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti samo u svrhu za koju je izdato.
Amandman koji je podnela poslanička grupa SRS, čiji sam ovlašćeni predstavnik, glasi da se član 20. Predloga zakona briše. Vlada nije prihvatila predloženi amandman SRS, uz obrazloženje da se amandmanom predviđa, kako stoji u obrazloženju o amandmanu i odgovoru Vlade, uvećanje republičke administrativne takse, a da se isprava, rešenje, dokument i pismeno koje se izdaje može koristiti samo u svrhu za koju se izdaje i da ne može da bude korišćeno u neku drugu svrhu, za koje se plaća republička administrativna taksa.
Apsolutno je odgovor Vlade smislen i ako se tumači samo podneti amandman, izolovano i nezavisno od drugih amandmana poslaničke grupe SRS, odgovor Vlade i odluka Vlade da ne prihvati amandman bio bi prihvatljiv.
Suština amandmana je da se, u principijelnosti sa drugim podnetim amandmanima SRS, izbegne povećanje republičkih administrativnih taksi ovim predlogom zakona. Zašto? Uz obaveznu štednju, osnovni razlog je što mi u SRS smatramo da povećanje poreza i drugih javnih dažbina u stvari nije spas države od nastupajuće finansijske krize, što bi vi, gospođo Dragutinović, trebalo i znam sigurno da to bolje znate, jer je spas u smanjenju poreza i drugih javnih dažbina i uvođenju javnih radova, to znači ublažavanje nastupajuće ekonomske i finansijske krize.
Planirani deficit u budžetu je oko 50 milijardi dinara. Šta ako se ne realizuju predviđeni prihodi u budžetu? Uz očekivanu krizu, deficit će biti još veći. Naravno, tu računam - šta ako se ne realizuju i predviđeni javni prihodi od uvećanja republičkih administrativnih taksi, šta ako rashodi budu veći nego što su planirani budžetom? Onda ćemo, uz nadolazeću krizu, imati deficit u budžetu koji će biti izuzetno zabrinjavajući veći.
Kako država može, opet podvlačim da vi to bolje znate, da izađe iz ove postojeće krize? Koja je mera države da prevaziđe ovu krizu? Ne da povećava administrativne takse i druge poreze i javne dažbine, već da smanji nepotrebne troškove, npr. za plate određenih lica.
Već smo ovde raspravljali o Bojanu Krištu, nismo pominjali, sad pominjem, mesečnu platu Čede Petrovića, generalnog direktora Privredne banke Beograd, u iznosu od 17 hiljada evra i drugih ljudi. Da se smanje ili ukinu troškovi reprezentacije na svim nivoima, pogotovo troškovi reprezentacije koji se prave u restoranima i kafanama. Da se spreči korupcija, finansijska pronevera, pranje para kroz nabavku robe, izvođenje radova, pružanje usluga i drugo.
Da se ukine finansiranje mnogih nevladinih organizacija, ne svih ali mnogih. Nedavno je nekoliko nevladinih organizacija, među kojim nevladine organizacije koje predvode Biljana Kovačević-Vučo, Nataša Kandić, Sonja Biserko, predložilo Republičkoj skupštini da Skupština donese odluku i utvrdi datum, 11. juli, kao dan na sećanje genocida koji su izvršili Srbi u Srebrenici. Zamislite, Srbi su izvršili genocid u Srebrenici. Nesporno je da ima ratnog zločina u Srebrenici, da je kako tvrde mnogi ubijeno oko 1.800 i nešto ljudi, civila i drugih, ali genocida svakako da nema.
Imamo određeni broj veoma bogatih ljudi u Srbiji. Svaka čast onima koji dođu do para, velikih para u skladu sa zakonom, poštujući propise ove države.
Šta je sa onima koji su došli do para na protivzakonit način, recimo korupcijom? U poslednje vreme je veoma aktuelna politička korupcija i politički kriminal. Postoji mafija, tj. sprega, veza između visokih državnih činovnika i funkcionera s jedne strane, a sa druge strane onih ljudi koji upravo dolaze na protivzakonit način do enormno velike količine para.
Kako država može da očekuje postojanje balansa između javnih prihoda i javnih rashoda kada nam je privreda u velikoj krizi, kada nema industrijske proizvodnje ili je ona na minimalnom nivou, kada radnici ostaju bez posla, kada je poljoprivreda u velikoj krizi, kada mladi nemaju perspektivu.
Da nije to tako, nažalost, ne biste već razmišljali u Vladi Republike Srbije da donosite rebalans budžeta. Naravno da se nalazimo u opštoj krizi, uz jednu maksimalnu štednju. Ni vama u Vladi nije lako, ako razmišljate pošteno ili u korist građana Srbije, ali svakako treba da radite u skladu sa zakonom, bez kriminala i korupcije, racionalno, bez političke mafije i svima će biti lakše.
Ovde se radi o principijelnom stavu SRS da za uverenja, potvrde, isprave, prepise, overe za koje je predviđeno plaćanje administrativne takse i njeno uvećanje ovim predlogom zakona, treba potpuno ukinuti plaćanje te takse.
Kažete da treba naše zakonodavstvo prilagoditi standardima EU i u ovom pogledu kada je u pitanju ovaj predlog zakona i republičke administrativne takse. Zašto EU, kad već raspolaže određenim sredstvima za pomoć Srbiji, kada je predvidela 200 miliona evra za očuvanje demokratije u Srbiji, pa taj novac izvršnim nalogom Havijer Solana od 23. maja, umesto da usmeri u socijalna davanja, u pomoć građanima, u očuvanje demokratije, koristi za razbijanje SRS i finansijsku pomoć jedne nove stranke, od kojih para u velikoj meri finansiraju rad njihovih lokalnih odbora. Ti ljudi koji vode ovu stranku su sada jedni od bogatijih ljudi, koji su došli do para na nezakonit način, ne radom.
Ne treba doći do uvećanja republičkih administrativnih taksi, kako kaže Vlada, ono povećava pravnu sigurnost građana, što je sasvim besmisleno. Zašto? Zato što građani nemaju od čega da plaćaju. O vašoj potrebi donošenja ovog predloga zakona, mnogi poslanici su govorili o trgovinskom sporazumu, da ne ponavljam to.
Nadam se da ćete, gospođo ministar, u diskusijama narodnih poslanika SRS, možda ne u celosti kod svake diskusije posebno, ali u pojedinim diskusijama nešto izvući kao korisno, ako ne sada, da prihvatite kako ovaj amandman, tako i neke druge amandmane, onda u narednom periodu da imate u vidu, prilikom podnošenja Predloga zakona o izmenama i dopunama ovog i drugih zakona.
U vezi budžeta, u vezi deficita budžeta, u vezi odsustva balansa između javnih prihoda i javnih rashoda, "stend-baj" aranžman ili kredit na poček, termin koji vi u Vladi Srbije izbegavate, čujem i guverner NBS Radovan Jelašić izbegava da pomene, govorite o aranžmanu, a ne o kreditu za period od 15 meseci, da može da se koristi, koji je odobrio Izvršni odbor borda direktora MMF u petak, 16. januara, za održavanje monetarne, fiskalne, finansijske i makroekonomske stabilnosti u državi.
To je razlog više, ako već računate na tih 402,5 miliona evra, da onda ne uvodite uvećanje republičkih administrativnih taksi i drugih dažbina. Ne samo to, nove pozajmice od MMF-a, kroz hitan finansijski mehanizam, o kome razmišljate u Vladi, to su koristile i druge zemlje, Mađarska, Ukrajina, Belorusija, Island i smatrate da treba to da koristi i Srbija u ovom trenutku, a od tih para koje već planirate, od 1,4 do 1,5 milijardi evra, treba osloboditi grđane od tih naknadnih dažbina.
Ukoliko je tačna informacija da planirate proširenje postojećeg "stend-baj" aranžmana, koliko će Srbija biti opterećena ovim inostranim dugovima? Mi u SRS se protivimo dodatnom zaduživanju, jer građani nemaju sada od čega da vraćaju, a kamoli u budućnosti naši potomci kojima ne ostavljamo blistavu ili jako dobru perspektivu.
U Srbiji se jako teško živi. Beograd je skuplji od Londona. Izdaci za stan u Beogradu su veći nego izdaci za stan u Moskvi. Šef jedne vladajuće poslaničke grupe u Skupštini Srbije kaže da novac, 402,5 miliona evra, može da se koristi, ali ne mora. Formula je tačna. Vlada ne bi u sledećem koraku, potezu planirala ili razmišljala o novom aranžmanu od otprilike 1,5 milijardi evra.
Na kraju, bilo bi korisno usvojiti ovaj predlog zakona sa amandmanima SRS, odnosno logika je i zaključak da se ne usvoji ovaj predlog zakona, ne zbog toga što državi ne treba para. Državi treba para u ovoj situaciji i nastupajućoj krizi. Ne treba usvojiti ovaj predlog zakona zato što građani nemaju od čega da plaćaju. Spas od krize je u smanjenju poreza i drugih dažbina, a nije u njihovom povećanju, sa javnim radovima, to je možda izlaz iz ove situacije. Hvala vam.