Hvala. Na povredu Poslovnika ukazuje narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević i dobija reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. i tražim objašnjenje, odnosno odgovor od Ministarstva za ljudska prava, od nadležnog ministra za ljudska prava, a pitanje glasi – šta nadležno ministarstvo radi da zaštiti ljudska prava haških zatvorenika?

Prof. dr Vojislav Šešelj se skoro šest godina bespravno nalazi u zločinačkom kazamatu Haškog tribunala. U tom sudu nema zakona. Jer, da ga ima, kako bi im palo na pamet da pokušaju da oduzmu pravo predsedniku SRS prof. dr Vojislavu Šešelju da se brani sam?

To nema nigde na svetu. Haški tribunal je osnovan da zaštiti globalnu politiku laži sile, a da istinu koja se u sudu brani ubije, i to u ime nepravde. To je vatikansko-masonska politika, koja uništava svet i sve one koji umeju da misle. A prof. dr Vojislav Šešelj je ustao protiv takve politike.

Ne brani on samo zločine izvršene nad srpskim narodom, on brani planetarnu istinu. Prof. dr Vojislav Šešelj je simbol otpora protiv takvog izmišljenog suda, suda ubice čiji je zadatak da kroz procese ubije istinu. Ali, prof. dr Vojislav Šešelj je čovek natprosečne inteligencije, izuzetne psihe i neverovatne snage, koji životom i znanjem mora da brani svoje pravo.

Prof. Šešelj je svojom odbranom zadivio čitav svet, a šta čini naša zemlja da zaštiti prof. Šešelja i sve druge koji se nalaze u Haškom tribunalu i koji još nisu proglašeni krivim? Hvala.

Hvala vam lepo. Reč ima narodna poslanica Dušanka Plećević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je današnji dnevni red veoma važan i aktuelan. Radi se o Poslovniku Državne revizorske institucije i mi smo o tome govorili kada je bila rasprava o budžetu. Pored toga što od 2001. godine, kako smo čuli u raspravi, nije bilo završnog računa o korisnicima državnog budžeta, ipak postoje neke stvari koje su preče, a to su aktuelna dešavanja na delu naše teritorije, na KiM.
Zato se pozivam na član 226. i tražim obaveštenje i odgovor od Vlade Republike Srbije na pitanje – na koji će način zaštititi preostali srpski narod na Kosovu i Metohiji posle najave i formiranja Kosovskih snaga bezbednosti?
Ovo pitanje postavljam pošto se svi osim Šiptara na Kosovu i Metohiji nalaze u ogromnom strahu i bojazni za goli život. Ubice i koljači srpskog naroda na Kosmetu sad su i čuvari tzv. kosovske bezbednosti.
Euleks, koji ste prihvatili nekim sporazumom između Tadića i UN i koji je u našim medijima nazvan misijom, i tzv. kosovske snage bezbednosti imaju nalog od istog gazde. Niko od nas poslanika nije upoznat sa sadržajem ovog navodnog sporazuma. Ni Tadić niti bilo ko iz Vlade nije imao mandat Narodne skupštine, niti takav sporazum ima važnost dok se ne ratifikuje u Narodnoj skupštini. Skupština očigledno ne sme ni da zna sadržaj ovog sporazuma. Njega jedino hvale Tadić, Đelić, Cvetković, Dinkić i razne nevladine organizacije. Samo nama, zakonitim predstavnicima građana, ta vaša tzv. velika diplomatska pobeda nije poznata.
Nema odgovora na ova naša poslanička pitanja, jer su našoj nepokolebljivoj, Evropi posvećenoj vlasti ovakva pitanja neprijatna, nepoželjna, pa ih treba nekako minimizirati, zabašuriti, neprijatne vesti na medijima nekako preklopiti, da baš ne bodu oči onima koje to zanima. Zanima sve nas, a prvenstveno poslanike opozicije, građane Srbije i one koji žive na Kosovu i Metohiji, Srbe i druge nealbanske građane.
Bez obzira na Nobelovu nagradu, Ahtisari preko Euleksa neće moći da otrgne Kosmet iz naših granica, iz našeg pamćenja i srca, protivno svim rezolucijama i odlukama. To su nam obećali ovi iz vlasti DOS-a njihovom diplomatijom, pošto je to, kako su rekli, demokratsko pitanje.
Dužni ste da vašim demokratskim delovanjem, evo, već devet godina (Predsedavajući: Vreme.) to uradite, mada za to vreme nije učinjen ni najmanji pomak.

Reč ima gospodin Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, iskoristiću svoje pravo da na osnovu člana 226. Poslovnika Skupštine Srbije zatražim objašnjenje, odnosno uputim pitanje Ministarstvu trgovine, odnosno celoj Vladi Republike Srbije.
Evidentna je činjenica da su građani Srbije suočeni s nizom poskupljenja, odnosno i u ovoj novoj 2009. godini je nastavljen rast cena koji je započet u drugoj polovini prošle godine. Najnovija istraživanja Instituta za tržišna istraživanja pokazuju da i privrednici u narednom tromesečnom, a i šestomesečnom periodu očekuju veliki rast cena svojih proizvoda zbog sve nepovoljnije poslovne klime, pada vrednosti domaće valute i poskupljenja gasa, sa kojim je praktično i krenuo ovaj talas poskupljenja.
Mene kao narodnog poslanika, a siguran sam da bi to pitanje uputila i većina građana Republike Srbije, interesuje – da li Ministarstvo trgovine i Vlada pripremaju određeni paket mera kojim bi se ovaj izuzetno neprijatan trend na vreme zaustavio?
Samo ću vas podsetiti da je, između ostalog, najavljeno da će od 1. februara poskupeti i gradski prevoz u Beogradu za nekih 30%, da je cena telefonskog impulsa od početka godine veća za 33% (sada iznosi 47 para), da iz EPS-a najavljuju mogućnost da struja u Srbiji već početkom marta ili aprila poskupi za oko 22% (iako su smatrali da je to trebalo biti učinjeno već od 1. februara, ali s obzirom da Agenciji za energetiku nije stigao zvaničan zahtev iz EPS-a, procenjuju da je april neki realan datum za korekciju cene struje). Takođe, prema poslednjim podacima Agencije za statistiku EU, jedina zemlja koja je u poslednje tri godine zabeležila veći rast cena hrane od Srbije jeste Letonija. Znači, samo su cene usluga kod nas niže od evropskog proseka, a gotovo da nema robne grupe u kojoj naša zemlja ne prednjači po poskupljenjima.
Uz informaciju da su i ugostiteljske cene protekle godine povećane za 10,4%, sve to nas primorava da maksimalno povedemo računa o onome što nas očekuje, da ionako nizak životni standard, odnosno težak socijalni položaj najvećeg broja građana Srbije ne dopustimo da se dovede u još goru situaciju. Smatram da je neophodno da se Ministarstvo trgovine, odnosno Vlada Republike Srbije opredeli prema podacima koje sam izneo. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenje i postavljam poslaničko pitanje, pozivam se na čl. 225. i 226. Mnogo puta do sada su moje kolege iz Srpske radikalne stranke, a posebno gospodin Petar Jojić, postavljali pitanja o poljoprivredi, odnosno zakupu državnog zemljišta i korišćenju tog državnog zemljišta, da li se to namenski ili nenamenski koristi.
Koristim priliku da uputim ovo pitanje i Državnom revizoru i Ministarstvu za poljoprivredu i šumarstvo, kako bih dobio određeni odgovor.
Pod jedan – koliko je Ministarstvo poljoprivrede Srbije zaključilo ugovora o davanju državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup?
Pod dva – tražim primerak ugovora o davanju u zakup državnog zemljišta za svakog zakupca iz dotične lokalne samouprave, kao što su: Šid, Sremska Mitrovica, Pećinci, Irig, Ruma, Stara Pazova i Inđija.
Tri – ko je od zakupaca zapao u docnju i ne plaća zakupninu?
Četiri – da li je nadležni organ Ministarstva poljoprivrede raskinulo ugovore o zakupu sa zakupcima koji ne ispunjavaju i koji nisu ispunili obaveze iz ugovora (poimenično)?
Pet – da li je pokrenut postupak naplate glavnice sa zakonskom zateznom kamatom za neodgovorne zakupce, po Zakonu o obligacionim odnosima?
Šest – kada je dospela naplata po svakom ugovoru?
Sedam – koliko se po svim ugovorima u opštinama Šid, Sremska Mitrovica, Pećinci, Irig, Ruma, Stara Pazova i Inđija naplatilo zakupnine za svaki ugovor i ukupno koliko zakupnine nije plaćeno po ugovoru za svaku ekonomsku godinu?
Osam – ukupno hektara naplaćeno i ukupno nenaplaćeno, koliki je dug svakog zakupca na današnji dan?
Devet – zašto je Ministarstvo poljoprivrede zaključivalo štetne ugovore? Jer, zakupci su morali zakupninu da uplate unapred, kao što to rade naši seljaci, odnosno makar da avansiraju određenu sumu kao garanciju da će do kraja isplatiti ugovorenu sumu, po Zakonu o licitaciji, a to nije rađeno.
Vlada Republike Srbije ovim poklanja i nagrađuje svoje prijatelje preko političkih stranaka, kumove, rođake, a pošteni seljaci ne mogu, ako ne plate unapred, lako dobiti zemlju u arendu. Vlada na ovaj način pomaže bogataše, moćnike i članove političkih stranaka, a država Srbija i njen budžet tako trpi štetu (Predsedavajući: Vreme.) koja se ceni na više desetina milijardi dinara, čime... Zahvaljujem, nastaviću posle, da dokrajčim ovo pitanje.

Hvala i vama. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, pa narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Građani Srbije danas imaju dnevne probleme koje teško mogu da rešavaju, a ja postavljam pitanje, odnosno tražim objašnjenje, pre svega od predsednika Republike Borisa Tadića, premijera, ministra spoljnih poslova i ministra za KiM.
Visoki predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt izjavio je da je nezavisnost Kosova zatvoreno pitanje o kome ne može da se pregovara. "Nezavisnost Kosova je nepovratna, o tome ne može da se pregovara i to treba imati u vidu", rekao je Fejt. Prema njegovim rečima, potrebno je Srbiji jasno staviti do znanja da ne može da napreduje u evropskim integracijama ako nastavi da stvara probleme za uspostavljanje misije Evropske unije.
"U ovoj fazi našim prijateljima u Srbiji treba jasno staviti do znanja da neće moći da se približe institucijama EU dok stvaraju probleme i prepreke oko uspostavljanja misije Euleksa", kazao je Fejt. Pretpostavljam da on ovde svojim prijateljima naziva predsednika Republike Srbije i ministre u Vladi Republike Srbije, a nikako građane Srbije, pogotovo ne građane srpske nacionalnosti i drugi nealbanski živalj na Kosovu i Metohiji.
Ove izjave visokog predstavnika EU na KiM nedvosmisleno ukazuju na to da je na delu implementacija plana Martija Ahtisarija. Ovde je nekoliko narodnih poslanika, pre svega iz SRS, postavljalo određena pitanja i tražilo objašnjenja. Gospođa Slavica Đukić-Dejanović je upućivala na ministra za KiM. Izražavam opravdanu sumnju da ministar za KiM nije maksimalno i iskreno uključen u rešavanje ovih problema.
Podsetiću samo da 1. novembra 2007. godine, kada je sednica Odbora za KiM održana u Gračanici, ministar Goran Bogdanović, kao član Odbora za KiM, kao čovek koji živi na KiM, nije prisustvovao tom odboru, te stoga izražavam sumnju da na sva pitanja koja će biti prosleđena ministru Bogdanoviću on neće dati pravi i kvalitetan odgovor i da on nije čovek koji se zalaže za zaštitu KiM, za zaštitu građana Srbije koji žive na KiM.
Činjenica da se stvaraju Kosovske bezbednosne snage, odnosno vojska tzv. republike Kosovo, i ko će im sve pomoći, ko će im biti logistička podrška (Predsedavajući: Vreme, gospodine Periću.) i podrška u obezbeđenju materijalnih sredstava, ukazuje da građani Srbije, odnosno Srbi koji žive na KiM ne mogu očekivati ništa dobro od ove vlade i predsednika Republike Borisa Tadića. Izvinjavam se zbog prekoračenja. Hvala.