Gospođo predsedniče i predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šabiću, akti koji su dostavljeni Narodnoj skupštini Republike Srbije koji se odnose na vašu instituciju i akti koji su dostavljeni a odnose se na Državnu revizorsku instituciju bili su, takoreći, iznuđeni da na kraju dođu pred republički parlament inicijativom narodnih poslanika SRS, koju su podržale i druge političke stranke. Što se tiče vaše institucije, vaša institucija je izuzetno značajna za demokratiju u Srbiji, za poštovanje osnovnih ljudskih i političkih prava. To je institucija koja treba da omogući građanima Srbije, organima i institucijama da budu informisani o svim važnim, relevantnim, odlučujućim činjenicama za funkcionisanje organa i institucija u Srbiji, a, ponavljam, i za ostvarivanje osnovnih ljudskih i političkih prava, shodno i u skladu sa međunarodnim aktima koje je ratifikovala Republika Srbija.
Od momenta kada ste vi izabrani za Poverenika i kada je država formirala ovu instituciju imao sam prilike da se uverim da vi nailazite na brojne prepreke, da se postavljaju brojne barijere samo da do vas ne dopru informacije i podaci koji su od značaja za građane Srbije, a pogotovo tamo gde se radi o kršenju osnovnih ljudskih prava i kada je u pitanju privredni kriminalitet.
Nužno je da vaši akti koje ste dostavili Narodnoj skupštini budu usvojeni. Ta institucija mora biti tako rangirana sa državnim revizorom, s tim da rad vaše institucije i institucije državnog revizora treba da bude sinhronizovan i da međusobno razmenjujete informacije kako biste vi mogli, u slučaju da se naiđe na kršenje osnovnih ljudskih prava i tamo gde cveta privredni kriminalitet, da delujete kao preventiva, da ukažete i da dostavite državnim organima određene podatke, kao i građanima.
Ono što je nedostatak u zakonu koji se odnosi na vašu instituciju jeste to što nije materijalno regulisana sankcija u adekvatnom smislu, jer nisu predviđene adekvatne sankcije za one koji ne poštuju vaše zahteve od opšteg interesa.
Ako se u zakonu koji se odnosi na rad Poverenika propišu kazne kao za krivična dela, ne prekršaje... Govoriću o državnom revizoru, videćete, smešno je kolike su tamo kazne ako se ne poštuje zahtev i ne ispunjavaju obaveze prema državnom revizoru. To se odnosi i na vas. Ako ni u čemu, taj zakon mora da pretrpi izmene u materijalno-pravnom smislu da bi se propisala kazna kao krivično delo i kazna zatvora za one moćnike koji zaobilaze, izbegavaju i umislili su da su oni vlast i da su nedodirljivi, a da se ne poštuje jedna važna institucija u opštem interesu naših građana.
Dakle, osnovno i prethodno pitanje za funkcionisanje vaše institucije jeste... Vi ste stručan čovek, vi ste i sposoban i stručan čovek i prema svim onim kriterijumima ispunjavate sve uslove da vodite tu instituciju.
U ovoj skupštini ste odavno bili narodni poslanik, diplomirani pravnik ste, advokat, dakle, ne može niko da prigovori u odnosu na vašu stručnost. Ali, vama se kao prethodno pitanje moraju obezbediti uslovi, ti uslovi jesu materijalni položaj zaposlenih i, sa druge strane, poslovni prostor.
U vezi sa državnim revizorom, želim istovremeno da govorim i o vašim uslovima, vezano za obavljanje vaše, i te kako važne, funkcije. Varaju se oni ako potcenjuju vašu instituciju, ona će jednoga dana da zaživi i te kako. Evo, videćete kad budem govorio sada o državnom revizoru. Najzad, posle 150 godina, skoro 200, u Srbiji se uvodi državni revizor.
Napominjem, sve će biti uzalud ukoliko se sankcije ne budu preduzele, i to kao za krivična dela, za one koji vam uskraćuju pravo da dođete do određenih podataka, pogotovo kada je u pitanju privredni kriminalitet, pogotovo kada je kriminalitet tamo gde moćnici zatvaraju vrata, ne možete ni ući, možete pisati sto puta. Ne, treba odmah da ide krivična prijava i istraga i da onaj ko ne poštuje ovu instituciju odgovara krivično.
Vaša institucija i institucija državnog revizora jesu ustavne kategorije.
Ovo što se odnosi na vašu odluku o izmeni vašeg naziva je, u svakom slučaju, logično, jer je tako zakon predvideo, usklađuje se samo sa važećim zakonom.
Što se tiče sistematizacije, ovo je sasvim razumljivo da u vašoj sistematizaciji predviđate određene sektore: za unapređenje prava javnosti, sektor žalbe i pritužbi na dostupnost informacija, sektor za centralni registar i uslove obrade podataka, sektor za zaštitu prava povodom obrade podataka, sektor za nadzor i sektor za zajedničke poslove. Mislim da je ovo nužno da bi jedna institucija, kao što je vaša institucija, veoma važna, mogla da funkcioniše i da ovo mora da se uvaži.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je juče pod određenim okolnostima vreme bilo kratko za poslanike SRS da izlože sve ono što su mislili u odnosu na državnog revizora, a pošto su državni revizor i Poverenik za informacije od javnog značaja u tesnoj i uskoj povezanosti, danas bih nešto malo govorio o Državnoj revizorskoj instituciji.
Kada je u pitanju Državna revizorska institucija, moram reći da je i to ustavna kategorija, propisana članom 92. i članom 96. Ustava Republike Srbije, koji tačno i određeno predviđaju tu instituciju i daju joj određena ovlašćenja da funkcioniše u skladu sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom u našoj državi.
Dame i gospodo, kad je u pitanju Poslovnik Državne revizorske institucije, nakon dužeg vremena Poslovnik Državne revizorske institucije je stavljen na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije, a Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji je donet 2005. godine i ukazom proglašen 21. novembra 2005. godine.
Članom 58. navedenog zakona propisano je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona treba izvršiti izbor predsednika, potpredsednika i članova saveta, a odredbom člana 59. tog zakona propisano je da Državna revizorska institucija treba da donese Poslovnik o radu i priloži Narodnoj skupštini na saglasnost, što je ova institucija na vreme i učinila.
Četvrto, Narodna skupština je dužna, prema odredbi člana 59. stav 2. da da saglasnost na Poslovnik o radu u roku od tri meseca. Međutim, Državna revizorska institucija dostavila je Narodnoj skupštini svoj Poslovnik o radu, radi davanja saglasnosti, dana 24. decembra 2007. godine, dakle pre više od godinu i po dana.
Članom 62. Zakona propisan je izbor vrhovnog revizora i državnih revizora, iz članova 27. i 28. ovog zakona, koji će se izvršiti u roku od šest meseci od dana izbora saveta.
Početni program, a on podrazumeva presek stanja, prema odredbi člana 63, mora biti dostavljen nadležnom radnom telu Narodne skupštine Republike Srbije u roku od 90 dana, a to nadležno radno telo jeste Odbor za finansije. Odredbom člana 65. Zakona normirano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Dakle, sa osnivanjem radnih tela, saveta, donošenjem i usvajanjem Poslovnika o radu Državne revizorske institucije veoma se kasni, što ima štetne posledice za Republiku Srbiju, za njene građane i za budžet Republike Srbije.
Što se tiče revizorske institucije, savet ove institucije odredbom člana 35. normirao je da institucija obavlja reviziju na osnovu godišnjeg programa revizije, koji je dužna da usvoji pre kraja godine za narednu kalendarsku godinu.
Institucija samostalno odlučuje o subjektima revizije, predmetu, obimu i vrsti revizije, vremenu početka i trajanju. Ovo pitanje je sporno, gospodo narodni poslanici. Zašto je sporno? Ne može institucija kao državni revizor da bira selektivno kod koga će se vršiti pregled, od koga će se tražiti podaci i u kom delu, od koje lokalne samouprave, pokrajinske institucije, određenog ministarstva ili o budžetu Republike.
Smatram, i poslanici SRS na tome uporno insistiraju, da je neophodno uspostavljanje društvene kontrole nad utroškom budžetskih sredstava od strane budžetskih korisnika. Ali, mi smatramo da je ovo pogrešno, da ovo neće dati dovoljne rezultate, da ova institucija bira ili da po preporuci određuje koje će organe da kontroliše i od koga će tražiti određene podatke. To je, po našem mišljenju, veliki problem koji će se u praksi javiti.
Što se tiče državnog revizora i programa revizije, obavezno se vrši revizija sledećih institucija: budžeta Republike Srbije, obaveznog socijalnog osiguranja, odgovarajućeg broja jedinica lokalne samouprave. Nije jasno zašto određeni broj, valjda se podrazumeva da se kontrolišu svi budžetski korisnici. Ko je dao prava nekome da sada on bira koju će, ponavljam, lokalnu samoupravu da kontroliše? Ovde moraju da budu podvrgnuti kontroli svi oni koji koriste budžetska sredstva, od nabavke pertle za cipele do izgradnje mosta.
Zatim, poslovanje Narodne banke Srbije koje se odnosi na korišćenje javnih sredstava. Zašto ne kontrolisati celu banku, nego samo ono što se odnosi na korišćenje javnih sredstava?
Odgovarajući broj javnih preduzeća. Zašto odgovarajući? Sva javna preduzeća sa moraju kontrolisati, braćo moja draga.
Pravna lica koja je osnovano direktni, odnosno indirektni korisnik javnih sredstava i kod kojih ima učešće u kapitalu, odnosno u upravljanju.
U članu 35. tog zakona normirano je da institucija može angažovati revizore državnih revizorskih institucija drugih zemalja. Šta će nam? Šta će Srbiji da angažuje neke, nazovimo stručnjake iz inostranstva, a Srbija ima takav stručni potencijal da može ona u EU da šalje svoje stručnjake da vrše kontrolu kako se koriste određena sredstva, pogotovo sredstva donacija i sredstva UN koja se koriste, ili pojedinih zemalja?
Dakle, na bazi reciprociteta, da li ovo stoji u bilo kom zakonu u EU, da naši stručnjaci mogu da vrše reviziju u njihovim javnim ustanovama i reviziju njihovog budžeta?
Takvog nečeg nema, da se ne zavaravamo, da unapred ne predviđamo norme da neko može neodgovorno da angažuje nekoga iz bilo koje države da dođe da nam soli pamet, deli stručnost i propisuje šta je krivično delo a šta nije, da li je bilo namenske upotrebe sredstava ili nije. Uz to, da napomenem, što je najbitnije, to mnogo košta državu. Ovo ne treba dozvoliti. Zbog toga izmene tog zakona moraju biti takođe izvršene u određenim segmentima i u određenim normama.
Važeći Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji mora što pre da pretrpi izmene i dopune i da se prilagodi novonastalim uslovima i okolnostima u našoj zemlji. U postojećem zakonu ima nedostataka koji se odnose na predmet revizije, subjekte revizije, pri sticanju zvanja revizora u odnosu na program revizije, standarde revizije, slobodan pristup revizora dokumentima subjekta revizije, prikupljanje obaveštenja pre početka revizije, sam početak i okončanje revizije u odnosu na uslove za rad institucije, ravnopravni položaj vrhovnog i državnog revizora i ostalih zaposlenih u toj instituciji, posebno kada su u pitanju kaznene odredbe. Sve to zahteva bolji i precizniji tekst zakona. Dakle, nužno je pristupiti izmenama i dopunama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji.
Narodni poslanik SRS magistar Martinović je juče govorio o određenim nedoslednostima kada je u pitanju kontrola budžeta i ostalih korisnika budžetskih sredstava. Bez Poverenika za informacije i bez državnog revizora možete imati stotine hiljada policajaca i hiljade i hiljade tužilaca, hiljade i hiljade sudija, koji neće moći da donesu bilo koju odluku, niti mogu otvoriti bilo koju operativnu obradu, niti prikupljati podatke o izvršiocima krivičnih dela bez državnog revizora.
Građani Srbije moraju da znaju da je posle 2000. godine ukinuta Služba društvenog knjigovodstva.
Ključno pitanje je – zašto je nova demokratska vlast ukinula Službu društvenog knjigovodstva? Zato da bi sama sebe kontrolisala, a da je niko drugi sa strane ne bi kontrolisao. Ne da kontroliše kad je otišao na spavanje i kad se probudio, nego kako je onaj ko koristi budžetska sredstva ta sredstva koristio, da li je koristio namenski ili nije, da li je bilo zloupotreba ili nije. To je osnovno pitanje.
Državni revizor vam je revolver prema budžetu i prema budžetskim korisnicima, što znači, ne treba bežati, a svi se plaše državnog revizora, plaše se Poverenika. Zašto? Da se ne otkriju određene malverzacije, da se ne otkrije kriminal, zloupotrebe. U tome je problem.
Gospodo poslanici, evo jednog pitanja: zašto Srbija nema centralni registar imovine koju poseduje? Zašto nemamo evidenciju ko koristi imovinu Republike Srbije i po kom pravnom osnovu se koristi imovina Republike Srbije, ko plaća, a ko ne plaća korišćenje državne imovine? Srbija mora da ima precizan i tačan registar imovine, da ne trpi na taj način štetu.
Što se tiče uslova za rad Državne revizorske institucije, insistirao sam i u više navrata sam u Narodnoj skupštini o tome govorio, dva puta sam išao da proverim u kakvim uslovima radi Državna revizorska institucija i uverio se, kao što su juče narodni poslanici SRS, koje podržavam u svakom slučaju, izneli i konstatovali, da Državna revizorska institucija radi u jednoj prostoriji bivše Savezne skupštine.
S tim u vezi, Državnoj revizorskoj instituciji i javnom povereniku mora da se obezbedi odgovarajući poslovni prostor, kao zasebnim institucijama koje su odvojene od svih organa i drugih institucija. Svaki državni revizor mora da ima obezbeđenu posebnu kancelariju, kao što je to u drugim zemljama. Zamislite, u Evropi, ponoviću, samo Srbija i Vatikan nemaju državnu revizorsku instituciju koja radi.
Da vas podsetim, verujem da znate, ako neko nije obratio pažnju i nije bio u mogućnosti da sazna – Kanada je uvela državnog revizora 1878. godine. Zbog čega? Da kontroliše mafiju koja koristi budžet. U tome je problem. Državnog revizora ne može niko da uznemirava, da na njega vrši uticaj i bilo kakav pritisak.
Izbor vrhovnog državnog revizora, odnosno ovlašćenog državnog revizora mora biti obazrivo, napominjem, obazrivo i odgovorno izvršen, a kriterijumi za njegov izbor su, pre svega, stručnost, kvalifikacija, radno iskustvo, pri čemu izbor ne sme biti vršen po partijskoj liniji, na feudalni način.
Srbija ima veliki stručni potencijal i kadrove koji mogu sa uspehom obavljati poslove državnog, odnosno ovlašćenog revizora u Državnoj revizorskoj instituciji.
Tih kadrova ima u budžetskim inspekcijama, poreskoj upravi; to su i stručnjaci iz bivše Službe društvenog knjigovodstva i pripadnici kriminalističke policije. Napominjem da ima mnogo stručnih inspektora u policiji koji mogu, sa stručnjacima iz bivše SDK, da budu angažovani i da odgovorno rade ovaj posao. Ja bih pre imao poverenja u njih, nego u one koje predlaže i bira bilo koja politička stranka u Srbiji.
Što se tiče poslovnog prostora, ovo je zanimljivo što ću sada da vam saopštim, za rad Državne revizorske institucije u Beogradu ima: od Agencije (zapazite molim vas, skrećem pažnju) za sanaciju banaka treba preuzeti jednu zgradu i dodeliti je Državnoj revizorskoj instituciji, jer je to imovina države Republike Srbije. Takvih zgrada u Beogradu ima dosta.
Mnoge banke u Beogradu su otišle pod stečaj i sada ogroman poslovni prostor koriste stečajni upravnici sa po nekoliko zaposlenih, a nekoliko je hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora. Dakle, to je imovina države Republike Srbije i mora da bude dodeljena državnom revizoru i Povereniku za informacije od javnog značaja, a nije imovina direktora Agencije za sanaciju banaka, ni te agencije.
U vezi sa poslovnim prostorom koji se mora obezbediti za Državnu revizorsku instituciju, koristim ovu priliku da postavim poslaničko pitanje i zatražim od Vlade Republike Srbije odgovore, i to: koliko ima kvadratnih metara poslovnog prostora u bivšim bankama u Beogradu kojima upravlja Agencija za sanaciju banaka? Precizno je pitanje i tačan odgovor očekujem: koliko je kvadratnih metara i na kojoj je lokaciji u Beogradu otuđeno od bivših banaka, kome i po kojoj ceni? Koliko ima slobodnog prostora bivših banaka u Beogradu, njihova lokacija i ukupna površina?
Državni revizor nije običan knjigovođa, već je vrhovni kontrolor budžeta Republike Srbije i svih drugih korisnika budžetskih sredstava u Republici Srbiji. Dakle, državni revizor je nezamenljiv vrhovni kontrolor bankarskog sistema u svim modernim demokratskim državama sa uređenim pravnim sistemom.
Što se tiče obezbeđenja uslova rada revizorske institucije, ona mora da ima potrebnu i odgovarajuću opremu. Uz posebnu zgradu i potrebnu opremu možemo očekivati da ta institucija odigra onu ulogu za koju je i osnovana.
U javnosti se špekuliše da Srbija nema stručnjake za budžete i Državnu revizorsku instituciju, međutim, to nije tačno; potrebno je prethodno rešiti pitanje materijalnog položaja, ono o čemu su juče govorili narodni poslanici SRS. Teško je danas da se nađu potrebni stručnjaci koji će biti u funkciji državnog revizora ili ovlašćenog državnog revizora, sa platom od 60.000 dinara.
Najmanje dvostruku platu mora da ima državni revizor i Poverenik za informacije od javnog značaja. Oni su izloženi mnogim uticajima, pritiscima, i vertikalno i horizontalno. Dakle, osnovno pitanje jeste obezbediti materijalna sredstva za funkcionisanje ove dve institucije.
Videćete, ako se poboljša materijalni položaj državnog revizora tako da mu plata bude 100.000 - 200.000, nije greh, nije šteta za Srbiju, jer će ti ljudi spasiti milijarde od nenamenskog korišćenja državnih sredstava iz budžeta. U tome je problem. Zato materijalni položaj kao prethodno pitanje mora biti rešen u ove dve institucije.
Prvo, ako imate u vidu onaj famozni NIP, pa molim vas, 40, 50, 60 milijardi dinara niko ne kontroliše. Ko to kontroliše? Niko. Jednoj ženi iz Trstenika ponudili su da bude ministar. Ona je došla da koristi i da upravlja sa 40 milijardi dinara poreskih obveznika. Pa, imate takvih slučajeva da mu otac ne bi dao da čuva deset koza i da drži jedno domaćinstvo, čak ni sa dve koze, kako reče gospodin Batić. Možete misliti da Vlada Republike Srbije izabere takvog ministra da upravlja sa 100 milijardi dinara, a da ga niko ne kontroliše! Ne može tako.
Kada su u pitanju javne nabavke, to vam je katastrofa. Tu niko ne zna... Zna se ko pije a zna se i ko plaća – plaćaju poreski obveznici, a piju one trošadžije koje na taj način uzimaju pare, zavukli su ruke do ramena u džepove poreskih obveznika.
Dakle, ako se za Poverenika i državnog revizora obezbede odgovarajući uslovi... Napominjem da se mora voditi računa, jer u zapadnim zemljama državni revizor ima posebnu kancelariju i ovlašćeni revizor ima svoju kancelariju. U njegovu kancelariju ne može niko da uđe dok se ne registruje, pa ni njegov šef državni revizor. Mora karticom da se registruje da je ušao kod tog i tog revizora, dana tog i tog, zbog toga i toga i da bude evidentirana beleška, a ne da dođe i kurta i murta, da prolaze kroz tu kuću kao na autobuskoj stanici, kako se kome sviđa, to ne može.
Srpska radikalna stranka i ja smatramo da državnoj reviziji treba posvetiti posebnu pažnju. Radi se o budžetu koji je za poslednjih nekoliko godina iznosio 10, 15 i 20 milijardi evra. Ko je to kontrolisao? Niko. Nema dokaza o tome, nema završnog računa o utrošku budžeta od 2001. godine do današnjeg dana.
Dakle, dame i gospodo, u nekim zemljama imate i računovodstveni sud. U nemačkom ustavu predviđeno je da Nemačka ima finansijski sud, a taj finansijski sud upravo kontroliše budžetska sredstva javnih korisnika. Slovenija ima računovodstveni sud. Zašto Srbija ne bi imala odgovarajuću instituciju, ali da se propišu krivična dela, da se sankcioniše ko ne poštuje odredbe zakona.
Što se tiče budžeta, Narodna skupština mora da bude taj nadzorni organ koji mora da vrši nadzor utroška ovoga budžeta.
Dame i gospodo, ne bih oduzimao vreme mojim kolegama koji će govoriti o ovom dnevnom redu i ovim aktima koji se nalaze pred Narodnom skupštinom.
Mi smatramo da ako država formira ove institucije, mora da uloži sredstva, ali se očekuje od vas i od državnog revizora rezultat. S tim što vama preporučujem, gospodine Šabiću, da izađete u javnost slobodno, gde god imate probleme, iza vaših realnih i opravdanih razloga staće poslanici SRS u ovom parlamentu. Hvala.