Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Slavice, sada ću biti precizniji, član 104. Citiraću stav 2. i 3 – narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, potpredsednica Skupštine, gospođa Gordana Čomić je, predsedavajući ovoj sednici u prepodnevnim satima, mene s tog pulta optužila da sam lupao i kaznila me bez ikakvih dokaza, bez ikakvih činjenica. Naravno, isprovocirala me je da reagujem iz klupe da nisam to učinio.
Hteo sam reći Slavici Đukić-Dejanović, potpredsednici, da, recimo, ona i gospodin Novaković vode Skupštinu vrlo korektno. Da bi i vaši saradnici uspešno vodili ovu skupštinu, kada mene kažnjavate kao poslanika, kao čovek, treba da budem zadovoljan, da kažem – kriv sam, kažnjen sam. Gospođa Čomić, kada predsedava, uporno vreba koga će neosnovano kazniti.
Koristim ovu priliku, gospođo Đukić-Dejanović, da vam kažem da je na Odboru za poljoprivredu Srboljub Živanović sedeo pored mene. Isto je vezano za ovaj član. Srboljub Živanović nije nijednu reč izgovorio. Po zadatku, verujem da nije vašem, predsedavajući kaže –Srboljub Živanović treba da izađe napolje, i dolazi obezbeđenje. Tada sam reagovao zbog njega. Reč jednu nije izgovorio.
Skrećem vam pažnju, vi koji vodite ovaj parlament, ne smete biti lični. Morate biti korektni; kada sam pogrešio, kada sam lupio, kaznite me, nema problema. Danas to nisam učinio, tako da imam utisak da gospođa Čomić ima nešto lično protiv mene i moje poslaničke grupe. Skrenite joj pažnju da se ubuduće, kada vas menja, ponaša korektno, ako želi da budemo i mi korektni. Hvala.