Sad ću biti znatno kraći, s obzirom na to da se od ova tri pitanja dva ne odnose na Vladu, a na jedno koje se odnosi na Vladu ja nemam odgovor, pošto mi resorni ministar nije tu.
Da pređemo na pitanja. Povodom pitanja gde su rezerve na taj i taj dan, u kojim se bankama drže itd., stvarno apelujem i već sam to na početku rekao, neka nam to bude iskustvo, da sledećeg meseca (pošto će ovo biti tradicionalni sastanci) treba možda pozvati i guvernera i da onda možete postavljati pitanja.
Ono što ja znam jeste da se rezerve drže uglavnom u tripl A bankama, znači, u najboljim bankama, i jednim delom se drže u papirima, pri čemu su to državni papiri najbogatijih zemalja. Ali, to predstavlja neku vrstu, da kažem, državne tajne, s tim što pretpostavljam da bi on donekle mogao da vam kaže, možda ne ime i prezime banke, nego strukturu – u papirima je toliko, u ovom toliko, u ovom toliko. Bilo bi zaista dobro da se to pitanje pokrene i razmotri.
Što se tiče odbrane kursa i uopšte čitave te operacije, treba imati u vidu da prodaja deviza i trošenje deviznih rezervi, u stvari, nije trošenje baš u klasičnom smislu te reči zato što vi imate kontrastavku. To je isto kao kad odete i kupite hleb, pa neko kaže - potrošio si pare; jesam, ali imam hleb. Prema tome, prodaja deviza jeste dvostrani proces gde vi jeste prodali devize, ali onda ste zato povukli dinare i teoretski ste smanjili količinu dinara u opticaju koja se sada nalazi kod vas. To je operacija slična kao kad povlačite sa repo papirima likvidnost sa tržišta, znači, vama dinari ostaju.
Treće pitanje je najspecifičnije i zamolio bih narodnog poslanika Markićevića da vidi, jer ne znam, nisam iz oblasti vodoprivrede, ali sam razumeo da je to značajno pitanje i da postoje neki familijarni odnosi, pa ću to da prenesem i onda ćete dobiti pisani odgovor.

Zahvaljujem. Gospodin Markićević ima pravo na potpitanja.

 Gospodine predsedniče, nisam zadovoljan odgovorom na ovo prvo pitanje. Pošto je ovih dana o proglašavanju i izdavanju državne tajne, povodom slučaja Kovačević, bilo dosta priče u medijima, javnosti i politici, pitam vas kada je podatak o iznosu deviznih rezervi, i gde ih čuvamo, proglašen za državnu tajnu?

Zahvaljujem. Izvolite, gospodine predsedniče.

Što se tiče iznosa deviznih rezervi, on nije državna tajna, već su, kako sam obavešten, mesta na kojima se one nalaze državna tajna. Opet apelujem na vas, to zaista nije stvar Vlade, Vlada ne čuva devizne rezerve, to je stvar Narodne banke. Da je ovde guverner, on bi vam odmah rekao u dinar tačno kolike su kog dana, koliko su se smanjile, koliko su se povećale, kao što mi znamo koliko nam je stanje budžeta bilo jutros, koliko smo isplatili itd.
Ponovo apelujem na vas da za sledeći sastanak pozovete guvernera da se pridruži našoj maloj ekipi ovde. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Slobodan Maraš.
Vlada ima još 20 minuta na raspolaganju za odgovore na naša pitanja, dame i gospodo poslanici.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine premijeru, gospodo i gospođe ministri, pre nego što postavim pitanje hoću da skrenem pažnju na nekoliko činjenica koje su tokom ove rasprave bile evidentne. Prva i najosnovnija jeste, gospodine Cvetkoviću, da se, nažalost, i danas potvrdilo da vi ne znate šta je osnovni posao Vlade. Kritikovali  ste  poslaničku grupu LDP kada je sa vama razgovarala zbog toga što se malo više pričalo o politici; pretpostavljam da ste želeli da se više priča o računovodstvu ili o nekim ciframa.
Pročitaću vam član 123. Ustava – nadležnost Vlade: 1. utvrđuje i vodi politiku.
Gospodine Cvetkoviću, malo politike vidimo u svemu ovome, malo politike vidimo, pa bila ona i ekonomska, i malo politike vidimo da ste spremni da podelite odgovornost sa opozicijom i uopšte da podelite odgovornost i sa građanima. Imali smo priliku da čujemo od gospodina Markovića i još od nekih ministara priču da je ova vlada veoma štedljiva, ali očito je veoma neštedljiva prema samoj sebi.
Postaviću vam dva pitanja. Jedna oblast je problem gasa, odnosno problem Vlade, koja je verovatno najslabije u Evropi reagovala kada je u pitanju gasna kriza. Mi smo već prvog dana ostali bez gasa. Nastala je velika šteta za građane, nastala je velika šteta za privredu. Neke zemlje koje su imale rezervu i za nekoliko nedelja, poput Nemačke, proglasile su vanredno stanje u toj oblasti iz prostog razloga da bi mogle da pomognu svoju privredu. Naša vlada... Imam i stenograme sa odbora na kome je bio gospodin Škundrić, desetak dana nakon programa koji je LDP obznanio, a vezano za pomoć građanima i privredi povodom gasne krize, gospodin Škundrić je na tom odboru potvrdio da će i naša vlada da uradi nešto slično, odnosno da će pomoći privrednim subjektima i građanima.
Sada je kraj februara, još malo pa će građanima stići i računi sa onih 60% povećanja. Interesuje me kada ćete obznaniti, kada ćete reći koje su to mere koje će pomoći građanima i privredi zbog štete koju su pretrpeli usled gasne krize.
Takođe me interesuje da li je tačno ono što je danas objavljeno, žao mi je što nisu tu gospodin Škundrić ili gospodin Bajatović, moram vas da pitam – danas je u "Politici" objavljeno da su "Srbijagas" i "Gasprom" doneli odluku da odlože potpisivanje ugovora o formiranju zajedničke firme, što je bilo predviđeno za mesec mart, koji počinje za koji dan, pa bih voleo da mi u tom kontekstu odgovorite.
Druga stvar koja me interesuje, citiraću iz vaše uredbe koja se odnosi na kredite za likvidnost, odnosno na kratkoročne kredite. Znači, citat iz programa Vlade glasi: "Država daje dve milijarde dinara, a banke plasiraju 40 milijardi dinara kredita za likvidnost. Pola od tih sredstava će ići za finansiranje izvoza, a polovina od tih sredstava će biti krediti koje će dobijati dobavljači velikih trgovinskih lanaca".
Da li je to tako, gospodine Cvetkoviću? Da li ćemo imati kontinuitet u politici koju su vodile prethodne vlade, i jedna i druga Koštuničina vlada, koje su imale zaštitnički, odnosno favorizujući odnos prema velikim trgovačkim lancima, konkretno prema "Delti"? Da li će se od ovih para finansirati kupovina "Merkatora"?
Pazite, dobavljači, kojima je "Delta" dužna trista-četiristo miliona evra, sada će dobiti priliku da uzmu kredite. Opet favorizujemo, po ko zna koji put, velike sisteme, velike trgovačke lance i, naravno, na prvom mestu kompaniju "Delta".
Voleo bih, to ću da preciziram još jednom ako je potrebno, da znam da li će se na ovaj način, time što će se dobavljačima dati krediti, finansirati nečija nesposobnost da plati svoje dugove? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Maraš. Izvolite, gospodine predsedniče.

Zahvaljujem na postavljenim pitanjima. Naročito je ovo drugo direktno vezano za temu, ali dobro je da ste pomenuli gas i situaciju u vezi sa gasom. Ona ima neku svoju istoriju, sadašnjost i budućnost. Takođe se zahvaljujem što ste mi pružili priliku da prokomentarišem ponašanje naše vlade u momentu kada je došlo do nestašice gasa i kako se sve to odvijalo, posebno imajući u vidu da smo, izuzev kritika koje sam imao prilike da pročitam ovde, od stranaca uglavnom dobili čestitke da smo u vrlo teškim okolnostima maksimalno uradili ono što je bilo potrebno i izbegli veće štete.
Pre svega želim da vam kažem da je gas prestao da se isporučuje na veoma dramatičan način i, praktično, u jednom danu su se na svaka dva-tri sata menjale informacije.
Sećam se, bio je to januar mesec, neposredno posle Nove godine, kada sam ujutro dobio informaciju da postoje problemi, ali da isporuka ide normalno. To je bilo, na primer, oko 7-7.30 časova; u 9 časova je stigla informacija da će 25% biti smanjene isporuke, u 12 časova je stigla informacija da će biti smanjene za 50%.
Već na prvih 25% smo organizovali krizni štab i našli se u Vladi, iako je bio praznik, i u tom kriznom štabu smo izašli sa nekim merama šta da se radi imajući u vidu planirano smanjenje od 25%, a kasnije u toku rada smo saznali da je 50%. Primenili smo odgovarajuće mere postepenog gašenja dela industrije, prelaska na mazut gde god je to bilo moguće, u određenim situacijama obezbeđivanja i dodatnih agregata za bolnice gde nije moguće itd. Ne bih sada ulazio u detalje.
Brzina reakcije kojom smo se mi suočili sa tim je bila takva da smo mi, praktično, u toku donošenja mera vezanih za smanjenje gasa od 50% dobili informaciju da će on potpuno prestati. No, zahvaljujući činjenici da smo uradili te mere, uspeli smo da naša industrija izvede ono što se zove nehavarijsko gašenje, odnosno spuštanje u neko stanje mirovanja, koje je inače, da je bilo neorganizovano, moglo da izazove velike, pa i nepopravljive štete na mnogim pogonima. Efekat svega toga, znate kasnije i za pozajmice itd., jeste da smo dobili u tom nizu razgovora veoma pozitivne ocene o tome, o našem ponašanju.
Sećam se da smo u isto vreme beležili rekorde u proizvodnji električne energije; taj sistem, u kome nemamo novih agregata u poslednjih 20 godina, uspeo je da izdrži. Ja sam u to vreme čestitao jer nismo imali problema koji su mogli da nam se dese.
To je neka vrsta neposredne prošlosti. Sada da vidimo šta je to sadašnjost, a šta je budućnost. Paralelno sa rešavanjem tih tekućih problema počeli smo da se pitamo zašto smo došli u takvu situaciju, šta je to što smo mogli da uradimo, a nismo, a šta je to što možemo i treba da uradimo da nam se to nikada ne desi. Ono što je tom prilikom zaključeno jeste da mi, u suštini, imamo nedovršeni projekat Banatskog Dvora koji ne može da se koristi zato što nema odgovarajuću infrastrukturu, iako se unutra nalazila količina gasa koja je nama bila sasvim zadovoljavajuća.
Radi vaše informacije, u tom momentu u Banatskom Dvoru je bilo oko 110 - 120 miliona normalnih kubnih metara, a taj potisak koji je trebalo da ostane, kao potisak ispod koga nije smelo da se spušta, bio je 70 - 80. Mogli smo, teoretski, da čak iz tako polunapunjenog skladišta povučemo 50 miliona normalnih kubnih metara, pri čemu je naša dnevna potrošnja, koju smo, u stvari, dobijali na zajam, iznosila nešto manje od pet miliona dnevno, iz čega sledi, prostom računicom, da smo čak i sa ovako napunjenim skladištem mogli deset dana, bez ikakve pomoći sa strane, da to rešimo.
Prema tome, nije naš problem bio ovo punjenje skladišta, koje smo inače uradili u letnjem periodu prošle godine, već je problem bio nedostatak tehničke infrastrukture da se iz njega izvuku te količine; praktično, omogućava da se izvuče svega oko pola miliona, umesto deset puta više, odnosno pet miliona.
Na osnovu toga zaključili smo da treba obezbediti sredstva, kroz NIP ili na druge načine, kako bismo to završili u letnjoj sezoni ove godine, kada bi mogao dodatno da se dopuni gas, da time stavimo tačku na taj problem i da se, ako bi se to ponovo desilo sledeće zime, više ne nađemo u situaciji u kojoj smo se našli, kao najviše pogođena zemlja.
Utvrđeni su iznosi potrebnih sredstava i oni se kreću oko 50 miliona evra za punjenje, znači, za dodatnu količinu gasa koja treba da uđe, i nekih dvadesetak miliona za izgradnju te infrastrukture koja se sastoji od nekih dovoda, odvoda, kompresora itd. Napravljen je plan i to je postavljeno kao prioritet i to će se uraditi ove godine. U međuvremenu, traženi su i dodatni izvori finansiranja i u ovom trenutku se vode pregovori sa nemačkim KFW, koji je spreman da finansira sve to.
To je ono što mi očekujemo u budućnosti. Što se tiče sadašnjosti, zbog devalvacije dinara su naše dinarske cene gasa, koje smo upućivali potrošačima, zapravo manje od cena koje smo plaćali na ulazu gasa u Srbiju. U tom trenutku, to je bilo pre mesec dana, seli smo da ozbiljno razmotrimo pitanje šta da radimo sa "Srbijagasom", koji je ostvarivao gubitke na dnevnoj osnovi reda veličine oko 900.000 evra. Izračunali smo da je to oko 25.000.000 na mesečnom nivou, da će se napraviti gubitak, kao posledica proste činjenice da vi nešto nabavljate za 100 dinara, a prodajete ga za 80 dinara i onda se postavlja pitanje da li je to smisleno ili ne.
Da bismo izašli u susret upravo privredi i stanovništvu u ovoj teškoj situaciji, doneli smo jednu odluku, koja možda nije bila sasvim ekonomska i bila je dosta teška, ali mi smatramo i dalje da je ispravna. Doneli smo odluku da ne povećavamo cenu gasa, da ona ostane na tom nivou, što je praktično značilo da treba da obezbedimo dodatna sredstva koja bi bila plasirana kao subvencija u privredu i stanovništvo koje koristi gas, zbog činjenice da smo ga nabavljali po većoj, a prodavali po nižoj ceni. To je i dan-danas slučaj, to bi bilo reda veličine oko 25.000.000 dolara ili evra, nisam baš siguran, na mesečnom nivou.
Pošto mi je ostalo još pola minuta, a imaću pravo i na repliku od pet minuta, samo bih se vezao za ovo drugo pitanje. Kod drugog pitanja, ono što jeste naša intencija, to je da Vlada apsolutno ne utiče na izbor klijenata banaka. To nas, u stvari, stavlja u poziciju da niko ne može da nam zameri upravo ovo što ste vi rekli – da mi biramo klijente, da mi biramo ovog ili onog.
Dakle, nije tačno da smo mi rekli - lanci i nelanci, nego tamo piše sledeće: pola sredstava ide za podsticaj izvoza, pola sredstava za domaću likvidnost, od tog dela 30% za refinansiranje postojećih i 70% za nove. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Potpitanje, gospodin Maraš. Izvolite.