Dakle, mogu da razumem da postoji politički stav koji je negativan prema jednoj transakciji, pre svega vezano za NIS, ali mislim da iz tog političkog stava, ako hoćemo da rasuđujemo bistre glave, ne bi trebalo da nas neko predubeđenje vodi ka zaključivanju.
Vratio bih se ponovo na fakta. Fakti su da smo mi ipak prošli kroz krizu, koja je mogla da bude užasnih razmera, sa minimalnim problemima, koji su se prevashodno odnosili na one potrošače koji nisu mogli da pređu na mazut kao alternativno gorivo, i onda su ostali praktično dan ili dva, dok nismo konsolidovali ove pozajmice. To jeste činjenica koju svi znaju.
Takođe, želeo bih da kažem da smo u tom trenutku ispoljili veliku solidarnost, pa smo deo te naše, da tako kažem, crkavice koju smo dobili poslali u Sarajevo, u bivšu jugoslovensku republiku, a sada državu, BiH. Taj potez izazvao je povoljne političke i druge odjeke, iako nije bila naša želja da postignemo političke poene, nego smo saosećali sa ljudima na tako niskim temperaturama.
Dakle, što se tiče gasa, mislim da sam dosta o tome rekao. Ove kalendarske godine, odnosno pre početka grejne sezone doći će do završetka te tzv. prve faze radova na Banatskom Dvoru i od tog trenutka više nećemo imati problema, čak ni u ovako drastičnim slučajevima.
Što se tiče vašeg pitanja vezanog za politiku, moram da kažem da nisam upoznat sa tim, ali bih vam drage volje dao pisani odgovor preko Ministarstva energetike, jer nisam u toku. To nije bilo na dnevnom redu.
Još koju rečenicu bih posvetio izboru klijenata, što se tiče naših podsticajnih mera. Pre svega želim da kažem, vidim da to nije uočeno, da mi sa relativno malim budžetskim sredstvima generišemo jedan ogromni finansijski potencijal, koji se meri u stotinama miliona evra. To ste vi upravo sada pročitali, da smo mi sa jednom milijardom napravili 20 milijardi kreditnog potencijala. To je jedna od naših ideja, koja nam je omogućila da u ovako teškoj budžetskoj situaciji uspemo da obezbedimo ipak makroekonomski značajna sredstva, koja možemo da plasiramo u privredu.
Ono čega smo već u samom startu želeli da se odreknemo, a vidim da još uvek postoje recidivi tih ideja kako mi biramo naše rođake i partijske prijatelje kao korisnike kredita, rekli smo u startu – ne, nećemo to da uradimo. Ali, čak i da smo rekli – da, hoćemo, to ne bismo mogli u modelu gde naša sredstva predstavljaju samo katalizator u stvaranju tih značajnih finansijskih injekcija. Ne možete vi reći banci – daj svoje pare mom prijatelju, iako on ne odgovara.
Prosto, banka, koja je privatna banka i rukovođena, kao što je malopre rečeno, privatnim interesima za zaradom, za sigurnošću, donosi odluku o tome kome će dati. Tu nema ni velikih ni malih lanaca, ni ovakvih, ni onakvih.
Osim toga, u tim uredbama smo predvideli i maksimalne iznose kako bismo obuhvatili što veći krug korisnika, a ne da se u malom krugu raspodele velika sredstva.