Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, u ovom redovnom zasedanju Narodne skupštine trebalo je da razmotrimo tri zakonska projekta koja se odnose na ubrzani postupak liberalizacije viznog režima i šest zakonskih projekata o potvrđivanju, odnosno ratifikaciji konvencija iz ove oblasti. Odlukom Vlade jedan od zakona je povučen iz procedure. Bez obzira na sve ono što pričamo i obećavamo, da želimo da ubrzamo liberalizaciju, da dođemo na belu šengen listu, mi ovim potezima pokazujemo da nam to nije primaran zadatak.
Čuli smo u ovom skupštinskom domu mnogo kritika na opoziciju koja kao blokira, usporava itd, a ovde se jasno vidi da ne želite ubrzati taj postupak.
To možemo potkrepiti sa nekoliko podataka, jedan od njih je da je još 2004. godine Vlada donela i usvojila Akcioni plan o harmonizaciji odnosa pravnog sistema sa pravnim sistemom EU kojim je utvrđena dinamika, rokovi, projekti, materija koja mora da se harmonizuje.
Jedan ili više zakona i zakonskih projekata iz ove oblasti su i ovi zakoni koji su predviđeni za današnju raspravu, pa i zakon o zabrani diskriminacije. Pet godina smo svesni da taj zakon i te zakone moramo doneti, ali ništa nismo učinili da ga usvojimo i da ga skinemo sa dnevnog reda.
Prema pravnoj nomenklaturi Evropske unije nije dovoljno doneti samo zakone, moramo doneti podzakonske akte, razne administrativne propise, tehnički i tehnološki uvezati sisteme i tek onda ispunjavamo uslove.
Jedna komisija je završila posao pre neki dan i dobio sam informaciju da je po nalogu Evropske komisije zabranjeno iznošenje podataka o tome šta je utvrdila. Zamislite šta je utvrdila? Ako nismo ispunili zakonske stvari nismo ni podzakonske ni administrativne ni tehničke ni tehnološke i sve druge koji su predviđeni na mapi puta i u mapi puta za pridruživanje EU.
Zanimljivo je obrazloženje zašto se donosi jedan od zakona o kojima raspravljamo, to je zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, donosi se zbog potvrđivanja evropske Konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, zatim evropske Konvencije o ekstradiciji, konvencije Ujedinjenih nacija itd, jer je Republika Srbija preuzela obavezu implementacije navedenih dokumenata u svoj pravni sistem.
Ovde smo dobili četiri razloga zbog kojih je neophodno ući u donošenje ovog zakona, a u obrazloženju ministar pravde reče da je to harmonizacija propisa sa propisima EU, zatim liberalizacija viznog režima, ugradnja konvencije EU i UN koje su donete i koje će biti donete za nekoliko dana, ovih šest konvencija o kojima govorimo, i harmonizacija pravnih propisa Republike Srbije. Znači, četiri razloga a u obrazloženju samog zakona vidimo samo jedan jedini razlog koji je naveden ovde, što govori da Ministarstvo pravde nije učestvovalo u izradi ovog zakona, da je to radio neko drugi a taj drugi nije uskladio međusobni rad sa Ministarstvom pravde. To govori o odsustvu ozbiljnosti u radu, jer ako već postoje razlozi, oni su u svakom slučaju opravdani i moramo prihvatiti sve ono što je rečeno od strane ministra pravde, ali to nije uneto u ove razloge za donošenje zakona.
Kada govorimo o Predlogu zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima – da li ići u donošenje posebnog zakona ili je jedna od pravnih mogućnosti bila da to ugradimo u Zakonik o krivičnom postupku, kao što je to bilo prisutno i sada, ili doneti jedinstven leks specijalis zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći koji će obuhvatiti svu pravnu pomoć u međusobnoj korespondenciji savremenih država koje obuhvataju i krivične stvari, i upravne stvari, i socijalnu politiku, i telekomunikacionu politiku i saobraćajnu politiku itd.
Sa aspekta SRS izabrali ste najgore rešenje jer sada, s obzirom na to da ste uveli u praksu da se posebno reguliše ova oblast onda morate doneti i poseban zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u socijalnoj politici, to je vrlo bitno, zbog socijalnog osiguranja, iz svih aspekata iz kojih proizilazi socijalna politika i socijalno osiguranje, pored toga, morate doneti pravni propis, odnosno zakon o međunarodnoj pravnoj saradnji u spoljnim poslovima, u unutrašnjim poslovima itd. i dobićemo gomilu zakonskih projekata koji se manje-više ponavljaju. Ovo je najbolje pravno-tehničko rešenje.
S obzirom na vreme, ovde ću zamoliti ministra pravde u ime Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, u ime mnogobrojnih udruženja Krajišnika, da shodno odredbama postojećeg Zakona o krivičnom postupku i novog zakona koji ćete verovatno usvojiti, zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, pomogne izbegličkim udruženjima, izbeglicama, u smislu ostvarenja individualnih i kolektivnih prava koje su Srbi, posebno Srbi iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske imali u Hrvatskoj i ne mogu ih ostvariti. To je jedna stvar.
To se odnosi na penzije, to se odnosi na invalidnine, to se odnosi na povratak nepokretnih stvari, kuća, stanova, znamo da je Srbima oduzeto preko 50 hiljada stanova u društvenom vlasništvu sa stanarskim pravom i nijedan stan nije vraćen, kao i mnogobrojna druga imovinska, socijalna i druga prava.
Pored toga, znate i sami da su Hrvati u toku rata od 1991. do 1995. godine pokrenuli preko 70 hiljada optužnica protiv Srba. Doneli su 1999. godine Zakon o amnestiji, amnestirali su sve one koji nisu počinili teža krivična dela.
Međutim, u pravnoj praksi Republike Hrvatske to što su oni oprostili, amnestirali, ne znači ništa zato što oni umesto kvalifikacije po ovim optužnicama velikosrpska agresija ili oružana pobuna sada kažu – ratni zločin protiv civilnog stanovništva ili neka druga pravna kvalifikacija i hapse, privode itd. i osuđuju.
Iskoristiću ovu priliku da predam, s obzirom na to da je u postupku priprema protivtužbe protiv Hrvatske, da predam jedan materijal koji je radilo ''Udruženje penzionera'' iz Hrvatske sa predsednikom Jovanom Kablarom, to je jedan materijal na dvadesetak stranica, odnosi se na stečena prava odnosno penzije i sve elemente vezano za nemogućnost ostvarivanja penzija i nemogućnost ostvarenja prava koja su Srbi stekli u Hrvatskoj do 1991. godine i to pravo im je uskraćeno od 1991. godine do 1998. godine, nemaju mogućnosti da ga ostvare, evo vam ovaj materijal pa pogledajte, sagledajte i omogućite Srbima da to stečeno pravo koje su ostvarili prema zakonskim projektima i ostvare.
Predajem materijal koji je radilo ''Udruženje za pomoć izbeglicama i prognanim iz Hrvatske'', njen predsednik Mile Dakić, zatim, ''Udruženje Nikola Tesla'' i predsednik Dušan Kundak, zatim, ''Udruženje građana Povratak prognanih Krajišnika'', potpisao predsednik prof. dr Dušan Banjac, zatim ''Udruženje prognanih Srba iz Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske'' i predsednik Branko Lubovac. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Narodni poslanik gospodin Ivan Andrić. Imate još tri minuta.

Hvala gospođo predsedavajuća. Želo bih da iskoristim ova tri minuta da obavestim Skupštinu da se desila neverovatna stvar, a zamoliću i prisutne ministre da potvrde to.
Dakle, Vlada je na svojoj sednici danas odlučila da vrati u Skupštinu Predlog zakona protiv diskriminacije u istovetnom tekstu. Na početku da izrazim zadovoljstvo što je pritisak urodio plodom i što ipak tamo postoje ljudi koji razmišljaju na normalan način i shvataju važnost toga.
S druge strane, neverovatno je kolika je neozbiljnost, paušalnost i neodgovornost ljudi koji su doneli tu odluku. Ne mislim na vas, verujem da je u pitanju telefonska sednica, ali sama ideja da se tako postupa sa zakonom koji je u proceduri, sa zakonom koji je toliko važan, zatim, da se prođe sve ovo, prvo juče, pa danas, pa da niko ne zna razloge zašto je taj zakon povučen iz procedure. Naravno, nikada nećemo saznati ni razloge zašto je vraćen u proceduru, čija je to odgovornost, ko je to uradio, sa kojom namerom, zašto na sednici na kojoj se usvajaju svi zakoni potrebni za liberalizaciju viznog režima nije usvojen i taj, pomoću koga bi Srbija, odnosno Skupština Srbije, već do kraja nedelje usvojila sve potrebne zakone, da bi oni koji pregovaraju u naše ime mogli da traže da se stavimo na belu šengen listu.
Izvinjavam se što oduzimam vreme, ali sam morao pod utiskom te stvari, za koju stvarno mislim da je neverovatna i da se od 5. oktobra do danas sigurno nije desila, a da li je prethodno, ne mogu da se setim, u svakom slučaju ostaje taj gorak ukus i još ćemo vremena izgubiti. Nadam se da će taj zakon doći na dnevni red što je moguće pre, s obzirom na to da nije moguće na ovu sednicu. Hvala.

Narodni poslanik, gospodin Aleksandar Martinović, pošto gospođa Pop-Lazić nije tu. Imate još 15 minuta, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je trend, kada je reč o donošenju zakona iz krivičnopravne oblasti u poslednjih nekoliko godina, jeste da se naše krivično zakonodavstvo razbija, dezintegriše. Mi danas imamo čitav niz zakona koji regulišu krivičnopravnu materiju.
Verovatno znate, gospođo ministar, princip koji važi u svim dobro uređenim državama da krivično zakonodavstvo bude u što većoj meri kodifikovano, odnosno da bude svedeno na minimum nekih propisa koji će biti sveobuhvatni, temeljni i koji će u potpunosti da regulišu materiju krivičnog prav, da je taj princip dugo godina važio i u Republici Srbiji, odnosno u bivšoj socijalističkoj Jugoslaviji. Dakle, postojala su dva osnovna krivičnopravna zakona: Krivični zakon koji je regulisao materijalni deo krivičnog prava i postojao je procesni deo koji je bio sadržan u Zakoniku o krivičnom postupku.
U poslednjih nekoliko godina, naše krivično zakonodavstvo je potpuno razbijeno. Donošenjem ovog zakona nastavlja se taj trend deljenja našeg krivičnog zakonodavstva i njegove dezintegracije i sada će krivičnopravna materija u Republici Srbiji da bude uređena sa čitavim nizom zakona. Postojaće, kao i dosad, Krivični zakonik, postojaće Zakonik o krivičnom postupku i pored toga imaćete jedno vrlo široko, međusobno neusklađeno, tzv. supsidijarno krivično zakonodavstvo.
Sumnjam da, gospođa ministar, i vi znate koji sve krivičnopravni zakoni postoje u Republici Srbiji i kakva je njihova sadržina. Sada ćemo dobiti, ovih dana, vi ćete to izglasati, zakon o borbi protiv pranja novca, protiv terorizma. Već imamo Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Ovih dana ćemo dobiti i Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Ovo je, gospođo Malović, tipično krivičnoprocesna materija i ona je do sada bila regulisana u Zakoniku o krivičnom postupku. Nisam mogao da shvatim zašto vi iz Zakonika o krivičnom postupku vadite jedan njegov deo i pretvarate ga u poseban i samostalan zakon. Pokušali ste to da objasnite na početku obrazloženja Predloga ovog zakona. Evo šta ste rekli – Zakonikom o krivičnom postupku delimično je regulisana materija međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, ali su se u primeni tog zakona pojavila sledeća sporna pitanja: uloga ministarstva nadležnog za pravosuđe u postupku izručenja okrivljenih i osuđenih osoba, nadležnosti i ovlašćenja domaćih pravosudnih organa u pružanju međunarodne pravne pomoći, način komunikacije sa inostranim organima u tom postupku, kao i troškovi postupka međunarodne pravne pomoći.
Samo da vas podsetim, gospođo Malović, Zakonik o krivičnom postupku je donet 2001. godine i kasnije je više puta menjan i dopunjavan 2001, 2004, 2005. i 2007. godine. Ono što je problem vas, kao Vlade, ne samo ove nego svih Dosovskih vlada u raznim agregatnim stanjima, od 2001. godine jeste sledeći – kad god donosite jedan zakon, a takav je slučaj i sa ovim zakonom, najavljujete ga kao čudo neviđeno, nema to nigde u Evropi, nigde u svetu, odličan zakon, precizan, sveobuhvatan, nema nikakvih praznina, uslovi za naše približavanje EU.
Kad taj zakon počne da se primenjuje u praksi, suočimo se sa nečim što je sasvim suprotno od onog što ste vi rekli. Vi sami kažete, setite se atmosfere u kojoj je donošen Zakonik o krivičnom postupku, 2001. godina – euforija, 2000. godine DOS preuzeto vlast, ulazimo u Evropu 2004. godine, donosimo reformske propise, usklađenost sa evropskim standardima itd. To je bilo 2001. godine.
Vi nama sad, na početku 2009. godine, kažete – materija je delimično regulisana, pojavila su se sporna pitanja, od uloge ministarstva nadležnog za pravosuđe, do troškova postupka međunarodne pravne pomoći. Vi to nama niste rekli 2001. godine, da je zakonik manjkav i da će biti problema u primeni. Svaki zakon koji vi predlažete je odličan, nema to nigde u svetu. Ne prođe godinu-dve, čitav niz problema.
Gospođo Malović, vi ste 2001. godine, ne mislim vi lično, nemojte da se uvredite, nego ta garnitura koja je od 2000. godine na vlasti, 2001. godine ste doneli Zakonik o krivičnom postupku, menjali ste ga već te 2001. godine. Dakle, u godini u kojoj ste doneli taj "čudo neviđeno" zakonik, vi ste ga već tada menjali zato što je bio neadekvatan, pa ste ga menjali 2004. godine, pa u 2005. dva puta, pa u 2007. Svaki put kada ste donosili osnovni zakonik, odnosno izmene i dopune, vi ste to pompezno najavljivali, da je to nešto što niko u svetu nema, odličan zakon, hajde da ga izglasamo i da uđemo u EU.
Neko mora da objasni, gospođo Malović, zašto razne Vlade od 2000. godine varaju građane Srbije da su predlozi zakona koje oni dostavljaju odlični, kada nisu takvi i vi to sami priznajete. Ali vi to kažete nakon što prođe određeno vreme. Ne kažete, kada donosite zakonik, da zakonik nije dobar. To kaže opozicija, to kaže SRS. Vi i za ovaj zakonik tvrdite da je perfektan.
Šta ako se do kraja 2009. godine potvrdi da to nije tako, da ćemo morati da menjamo i ovaj zakonik? Ko će da snosi odgovornost za to što se kod nas zakoni menjaju u godini u kojoj se donose, što ne prođe ni dve-tri godine a zakonik se promeni pet puta? Hoće li neko snositi odgovornost zato što Skupštini predlaže loše zakone i zato što Skupština loše zakone usvaja? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, ako Zakonik o krivičnom postupku nije dobar, kao što vi kažete da nije, u ovom delu, zašto niste pristupili izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku? Zašto cepate naše krivično zakonodavstvo?
Sada ćete vi, gospođo Malović, doći u sledeću situaciju –krivično pravo je u našoj zemlji potpuno razbijeno. Sumnjam da bi kao ministar, u sve uvažavanje vaše stručnosti, znate koji sve krivični zakoni postoje u Republici Srbiji. Svi znamo da postoji Krivični zakonik, postoji Zakonik o krivičnom postupku.
Kada dođemo na teren supsidijarnog krivičnog zakonodavstva mora čovek da sedne, da izlista pakete zakona, pa da onda vidi šta važi, šta ne važi i koji sve zakoni postoje. To nije dobro. Naši zakoni su, gospođo Malović, neusaglašeni. Naši zakoni su nepraktični.
Imaćete problem i sa primenom ovog zakona. Sudovi će imati problem. Zašto? Jedno piše u Krivičnom zakonu, jedno piše u Zakoniku o krivičnom postupku, drugo piše u zakonu, odnosno treće piše u zakonu o sprečavanju prava novca, peto piše u zakonu o sprečavanju terorizam, nešto deseto piše ovde. Imaćete problem sa primenom međusobno neusaglašenih zakona, umesto da imate dva osnovna krivična zakona, Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku i da onda bude jasno šta i na koji način je uređena materija. Vi ste to potpuno razbili. Imate na desetine krivičnih zakona, međusobno neusaglašenih, imaćete potrebu vrlo brzo i da ovaj zakon menjate.
Dalje, ovde se postavlja pitanje razloga zašto ovaj zakon treba doneti po hitnom postupku? Kad god Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini predlaže donošenje tih takozvanih proevropskih zakona, ona predloži da se oni donose po hitnom postupku i svaki predlog tog nazovievropskog zakona prati isto obrazloženje. Tako se kaže i ovde: ''Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku, kako bi se izbegle štetne posledice i stvorili svi potrebni uslovi za rad državnih organa u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima,'' i onda ona famozna rečenica koja ima karakter političke mantre, ''i na taj način ispunili neophodni uslovi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji''.
Gospođa Malović, vaša Vlada nije dosledna. Gotovo je istovetno objašnjenje, sadržano u Predlogu zakona o zabrani diskriminacije. Smak sveta će biti ako se ne usvoji taj zakon. Oli Ren insistira na donošenju tog zakona, Havijer Solana, NATO pakt, Savet Evrope, svi živi evropejci. Ako se ne donese zakon o zabrani diskriminacije propade svet, tako ste otprilike napisali u obrazloženju. Odjednom danas vi taj predlog zakona volšebno povlačite iz skupštinske procedure. Znači, nije to tako hitno, nije to tako neophodan uslov za pridruživanje EU. Sada čujemo od kolega iz LDP-a da to ponovo vraćate u skupštinsku proceduru u neizmenjenom obliku. Igrate se sa Narodnom skupštinom. Nešto je hitno, nešto nije hitno, nešto je evropski, nešto nije evropski itd.
Sve ovo što vi kažete u Razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku je krajnje paušalno, jer vidimo iz prakse da to nije baš tako hitno i da nije baš važno da bi Srbija ušla u EU, jer da je tako zakone ne biste povlačili iz skupštinske procedure.
Gospođo Malović, dozvolite i da vas, kao ministra pravde, obavestim o jednoj pojavi koja je vrlo opasna.
Danas je, gospođo Malović, Administrativni odbor pretvoren u kvazisud.
Dosad je praksa bila da Administrativni odbor konstatuje da su podnete ostavke narodnih poslanika i da na osnovu Zakona o izboru narodnih poslanika konstatuje prestanak mandata i da omogući jednoj političkoj partiji da poslaniku kome je prestao mandat, da tog narodnog poslanika zameni sa drugim narodnim poslanikom.
Gospođa Malović, izvinjavam se što prekidam vaše čavrljanje sa poslanicima vladajuće koalicije, ali važna je stvar u pitanju. Danas je, gospođo ministre i gospodo iz evropskog demokratskog bloka, Administrativni odbor pretvoren u neku vrstu političkog tribunala. Sada nije dovoljno da imate ostavku, nije dovoljno da čovek na koga se ostavka odnosi kaže – ljudi, to jeste moj potpis. Ne, sada je potrebno da se dovede na sednicu Administrativnog odbora narodni poslanik koji je podneo ostavku i koji kaže – to je moj potpis, iako su juče tvrdili da su potpisi falsifikovani.
Potrebno je da se uspostavi kao u sudu dve strane, strana koja je podnela ostavke i strana koja navodno smatra da tu postoji neki problem.
Potrebno je da se utvrdi pod kakvim okolnostima su potpisane ostavke, ko je prisustvovao potpisivanju ostavki, kakvu kravatu je imao taj koji je potpisivao ostavku, a kakve cipele je imao onaj u čijem prisustvu su ostavke potpisivane, pa onda, potrebni nam sudski veštaci, potrebni su nam arheolozi, potrebni su nam eksperti za piramide u donjem toku Nila, potrebni su nam eksperti za Vinčansku kulturu, kada, kog momenta je potpisana ostavka, kada se osušilo mastilo na toj ostavci, pa onda predstavnik DS-a u Administrativnom odboru kaže – potrebno je, gospođo Malović to nisam znao dok mi gospodin Boško Ristić na sednici Administrativnog odbora to nije objasnio, nije dovoljno da imate zakon, nije dovoljno da imate ostavku, nije dovoljno da poslanik kaže to je moj potpis – šta je potrebno, dakle, potrebno je da ovlašćeno lice jedne stranke ima specijalnu punomoć da preda ostavke u pisarnicu, specijalnu punomoć!
Danas smo tražili od vladajuće koalicije u Administrativnom odboru da nam objasni gde to u Zakonu o izboru narodnih poslanika piše da treba da postoji neka specijalna punomoć i kako je moguće, gospođo ministar, da se krši član 21. Ustava Republike Srbije, koji kaže da je zabranjeno diskriminisati ljude, između ostalog, i po političkom uverenju.
Kako to da kada Demokratska stranka podnosi ostavke za svoje poslanike nisu potrebni ni veštaci, ni arheolozi, ni eksperti za ko zna šta. Ne, dovoljno je da se podnese ostavka. To se konstatuje i posao se završava za pet minuta.
Danas je sednica Administrativnog odbora, gospođa Malović, počela u 12.00 sati, završena je posle dva sata rasprave, iako ste imali izjavu jednog od poslanika koji je podneo ostavku – jeste, ljudi, to je moj potpis. Juče kažu nije njihov potpis. Danas kažu jeste naš potpis. Onda imate izjavu jednog dela ove nove stranke, to je izjavio ovaj deo koji je zadužen za svadbe i ples, u toj stranci imate one koji su zaduženi za svadbe i plesove i one koji su zaduženi za sahrane, ovaj koji je zadužen za svadbe je rekao – potpisi su ili falsifikovani ili su iz 2000. godine. Danas njihovi poslanici, iz te njihove stranke za svadbe i sahrane, kažu –jeste moj potpis, ali ne iz 2000. godine, nego iz 2004. godine. Zamislite kolika se rašomonijada stvorila oko toga, umesto da Administrativni odbor radi kao što je radio i dosad. Primio je ostavke, svojeručni potpisi, datum na ostavkama, ništa nije sporno.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, izvinjavam se, gospođo Đukić-Dejanović, znam da ste tolerantni, za deset sekundi, umesto da se tako uradi, Administrativni odbor se pretvara u tribunal, pa se pojave pojmovi kao što su dokazna sredstva, veštaci, krivična dela, falsifikati itd.

Zahvaljujem. Gospodin Tomislav Nikolić, Poslanička grupa Napred, Srbijo ima 20 minuta, međutim, radimo do 18.00 časova, to znači da imate deset minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednik i dalje ne reagujete na uvrede na bezmalo politički fašizam koji jedna politička stranka ovde iznosi prema svojim suparnicima, vama to opet nešto kao godi.
Danas je održana sednica Administrativnog odbora. Poslanička grupa SRS izvadila je iz arhiva nekakve ostavke za nekoliko poslanika SRS, za više nema, zato što su to prastare ostavke, i pokušala da ubedi članove Administrativnog odbora da je, kako je rekao poslanik LDP, Božić-Bata obišao noćas SRS i doneo na poklon ostavku Tomislava Nikolića.
Dakle, ima nas zaduženih za svašta. Pošto sam ja zadužen za onaj drugi deo, onaj ružniji deo sahranjivanja političkih suparnika, sada vam kažem, verovatno ste saznali, imate prečih poslova, od danas, u borbu za Zemun, uvedene su privremene mere, loši ste bili u Zemunu, mnogo ste krali u Zemunu, zapošljavali svoje aktiviste u Zemunu, na račun budžeta Zemunaca zaposlili svoje stranačke funkcionere, otimali zemlju u Zemunu.
Sve što sam oteo, dođite ovde sa papirićem i mene nema više na političkoj sceni, pa neka vaš predsednik poslaničke grupe, ako je zaista oteo, izađe ovde i kaže da ni njega više nema na političkoj sceni. Ovde je sve javno.
Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom da kažem vama koji slušate naređenja, a ne svoj mozak i svoju pamet – moj mandat je moj mandat. Vama da ga poklonim?
Neka ustane taj od vas koji je zaslužio da dobije moj mandat, samo da ga vidim. Nema vas. Vi vrlo dobro znate kako se vrednosti u politici određuju.
Dakle, ja sam narodni poslanik, ponosan na to što sam narodni poslanik, ponosan što će Poslanička grupa Napred, Srbijo od danas manje da radi ovde, a mnogo više na pripremama za izbore koji su za vas pitanje opstanka, biti ili ne biti, a za nas još jedna prilika da vam dokažemo koliko smo bili u pravu i koliko je vaš put pogrešan.
Opominjao sam vas, delio vam savete, najstariji sam od vas tu, niste hteli da slušate, slušali ste samo jedan glas, nije bilo dobro, živite izvan ovog sveta, jedno radite a drugo mislite, potpuno drugačije razmišljate i dešava vam se ovo što vam se sada dešava.
Lepo je to da vi dobacujete, da meni naređuje ovaj ili onaj, samo što vi za to dokaza nemate, a jutros sam vam ukazao na razlike u stavovima u Hagu i na različite presude Srbima i na ono što ne smete da pomenete, da onaj ko se dogovori biva blaže osuđen. (Aplauz.)

Gospodin Vladan Batić ima reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, gospodine ministre, predlozi zakona koji su na dnevnom redu su na neki način neka vrsta leks specijalisa za oblasti koje uređuju.
Mogu da razumem ono što je kolega Martinović rekao, u zemljama sa uređenim pravnim sistemima teži se kodifikaciji, ne partikularizmu u oblasti zakona, uopšte, ovde govorimo o krivičnom zakonodavstvu, nego kodifikaciji. Postoji više razloga zašto je u Srbiji bilo teško sprovesti jednu krivičnopravnu kodifikaciju, kao krajnji cilj kome treba težiti u ovoj materiji.
U samo desetak godina imali smo prelazak sa jednopartijskog na višepartijski sistem, iz diktature i autoritarnog režima u demokratiju.
Imali smo drugu ravan, nestanak savezne države, Zakonik o krivičnom postupku koji je pominjan, bio je akt koji je donosila Savezna skupština, znači akt na nivou savezne države.
Nestala je SRJ, raspala se državna zajednica Srbija i Crna Gora, uprkos tome što je prethodna Vlada, kao prvi prioritet u svom koalicionom sporazumu predvidela očuvanje i jačanje državne zajednice Crn Gore, kada se raspala, oni koji su to zagovarali nisu našli za shodno da podnesu ostavke.
Treća ravan zbog koje je teško sprovesti kodifikaciju je neophodno sve te naše propise sinhronizovati i homologizovati sa propisima i zakonodavstvom EU.
Četvrti nivo, četvrta dimenzija je što se promenio značaj pojedinih zaštitnih dobara u pogledu njihovog prioriteta.
Zato podržavam ove predloge u ime Demohrišćanske stranke Srbije, mislim da su te neke stvari, to ću predočiti gospođi ministarki pravde, neophodno promeniti amandmanima, mislim da čak ima pojedinih odredaba koje su diskutabilne sa pozicije i saglasnosti sa Ustavom, ali o tom potom.
U svakom slučaju, ovo je put kojim moramo da idemo. Kada uredimo sve oblasti ovim pojedinačnim, rekao bih, leks specijalis zakonima i kada Srbija istinski postane moderna evropska i pravna država onda će uslediti ono što je zaista neophodno, jedna opsežna kodifikacija zakonodavstva uopšte, a samim tim i krivičnog zakonodavstva.
Hvala vam.

Gospođica Jovanović, po Poslovniku. Samo recite koji član gospođice Jovanović.