Vreme, gospođo Pop-Lazić.
Reč ima gospodin ministar. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu je, između ostalog, i Predlog zakona o matičnim knjigama i iskoristiću ovih par minuta da pročitam jedno uvodno izlaganje, vezano za ovaj zakon.
Dakle, ovu oblast trenutno uređuju dva zakona, jedan je iz 1973. godine, to je Zakon o osnovnim podacima za matične knjige i drugi zakon je iz 1990. godine, Zakon o matičnim knjigama.
Sama činjenica da su ovi zakoni doneti pre 25, odnosno pre 15 godina, dovoljno govori o tome da oni ne samo što nisu usklađeni sa našim Ustavom nego imaju i niz suštinskih neusklađenosti koje se odnose na jednaku zaštitu prava, teritorijalne organizacije, zaštite podataka o ličnosti i prava deteta.
Takođe, ovi zakoni ne prate izmenjene prilike u srodnim oblastima, te nisu u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, Porodičnim zakonom, Zakonom o državljanstvu Republike Srbije kao i zakonima kojima se uređuje oblast lokalne samouprave i teritorijalne organizacije Republike Srbije, što nesumnjivo otežava posao obavljanja onima koji vode matične knjige.
Ovi zakoni zbog promenjenih društvenih okolnosti u periodu od njihovog donošenja sadrže i niz pravnih praznina, odnosno ne uređuju mnoga pitanja jednako značajna sa aspekta organa koji izvršavaju poverene poslove, ali sa aspekta ostvarivanja prava građana.
S tim u vezi posebno je potrebno istaći da ovi zakoni ne sadrže pravne pretpostavke koje omogućavaju da se način organizovanja posla matičnih knjiga postavi na novim osnovama prilagođenim potrebama savremene državne uprave, posebno u sferi informacionog društva.
Imajući u vidu izneto, više je ozbiljnih razloga da se konačno posle više decenija jednim zakonom uredi oblast matičnih knjiga i tako obezbedi njihova jednoobraznost i autentičnost kao osnovnih službenih evidencija o ličnom stanju građana, u skladu sa važećim evropskim standardima i principima sadržanim u obavezujućim međunarodnim aktima.
Predlog zakona o matičnim knjigama prošao je sveobuhvatnu javnu raspravu. Učestvovalo je više od 130 organa jedinica lokalne samouprave, kojima su povereni poslovi matičnih knjiga, relevantne domaće međunarodne institucije, kao i veliki broj udruženja građana i međunarodnih organizacija, čiji su ciljevi u vezi sa ostvarivanjem prava iz ove oblasti. Zakon čije donošenje predlažemo na celovit način uređuje sva pitanja značajna za nesmetano funkcionisanje oblasti i uvodi niz značajnih novina.
S obzirom na tri grupe činjenica na osnovu kojih se određuje lično stanje fizičkog lica, zadržan je sadašnji koncept, opšte prihvaćen i u uporednom pravu, da osnovne službene evidencije o ličnom statusu građana čine matična knjiga rođenih, matična knjiga venčanih i matična knjiga umrlih. U uređenju nadležnosti za vođenje matične knjige i rešavanje upravnih stvari u prvostepenom postupku iz razloga efikasnog i racionalnog obavljanja poslova, ali i ostvarivanju prava građana za zadovoljavanja njihovih potreba, predloženo je poveravanje navedenih poslova jedinicama lokalne samouprave, čime je zadovoljen jedan od osnovnih principa reforme državne uprave, a to je princip decentralizacije izražen kroz model delegacije vlasti.
Zakonom se po prvi put u dosadašnjem normativnom uređenju oblasti matičnih knjiga, poštujući princip depolitizacije i profesionalizacije uprave, propisuju uslovi za obavljanje poslova matičara, odnosno zamenika matičara. Tako se u skladu sa oblastima koje uređuju oblast državne uprave i opšti upravni postupak propisuje da poslove matičara, odnosno zamenika matičara mogu obavljati samo lica koja imaju završen fakultet, odnosno sada su to master studije.
Kako su matičaru, odnosno zameniku matičara potrebna određena specifična znanja iz više različitih oblasti, po prvi put se uvodi poseban stručni ispit za matičara. Novina je i to da ovlašćenje za obavljanje poslova izdaje ministar nadležan za poslove uprave na predlog funkcionera koji rukovodi organom koji obavlja poverene poslove matičnih knjiga, kao i da Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim ovlašćenjima.
Novo uređenje vođenja drugog primerka matične knjige isključivo primenom elektronskih sredstava, za obradu i skladištenje podataka, u potpunosti u skladu sa pozitivnim propisima iz ove oblasti, ali i usvojenim evropskim principima razvoja informacionog društva izraženih kroz strategiju njenog razvoja u Republici Srbiji. Polazeći od modernizacije državne uprave kao jednog od tri utvrđena cilja razvoja elektronske uprave, ova funkcija će uz jasno i precizno dalje uređenje koncepta elektronska matična knjiga ustanoviti dobru praksu za razvoj ove i povezanih oblasti.
S tim u vezi propisuje se i obaveza organa koji vode matične knjige da u roku od pet godina, od dana stupanja na snagu ovog zakona, obezbede vođenje drugog primerka matične knjige na savremenim sredstvima za obradu i skladištenje podataka.
Uspostavljenjem informacionog sistema, prevođenjem matičnih knjiga u elektronski oblik stvoriće se preduslovi za primenu odredaba ovog zakona koje uređuju izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, bez obzira kod kog organa se to zahteva, a ne samo po mestu vođenja matičnih knjiga.
Naime, zakon predlaže da matičar sa bilo kog matičnog područja određene opštine ili grada može izdavati izvod iz matične knjige u elektronskom obliku za bilo koje drugo matično područje, te ili ostalih opština, odnosno gradova, čime se obezbeđuje brže i lakše ostvarivanje prava građana u ovoj oblasti.
Zakon je u delu koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti usklađen sa relevantnim uputstvima Evropskog parlamenta, koji je potvrđen Konvencijom o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka.
Posebnu glavu zakona čine odredbe koje se odnose na vođenje matičnih knjiga u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije. Ove odredbe predložene su saglasno relevantnim međunarodnim aktima, pre svih Bečkom konvencijom o konzularnim odnosima, a obezbediće uslove za nesmetano i pravovremeno ostvarivanje prava i interesa naših državljana u inostranstvu u oblasti matičnih knjiga.
S obzirom na to da je u zakonu sadržan sadašnji koncept, kada su u pitanju vrste osnovnih evidencija o ličnom stanju građana, zadržan je isti koncept i kada su u pitanju vrste izvoda iz matičnih knjiga. Radi ispunjenja bezbednosnih uslova, odnosno jednoobraznosti i autentičnosti izvoda iz matičnih knjiga, u skladu sa standardima EU po prvi put se eksplicitno uređuje da obrasci izvoda iz matičnih knjiga tehnički izrađuje i štampa NBS. Isto tako, značajnu novinu čine odredbe kojima se propisuje da izvodi iz matičnih knjiga nemaju ograničeni rok važenja, a da je za upotrebu izdatog izvoda koji ne sadrži poslednje podatke upisane u matičnu knjigu krivično odgovorno lice koje ga stavi u pravni saobraćaj.
Navedene novine uz poštovanje osnovnih načela na kojima se zasnivaju matične knjige, a to su oficijelnost, jednoobraznost, javnost i autentičnost, omogućiće da se, konačno, posle više decenija od donošenja važećih i po mnogo čemu prevaziđenih propisa, jednim zakonom uredi celi niz slučajeva koji se odnosi na oblast matičnih knjiga.
Smatramo da će donošenje ovog zakona, posle višedecenijskog stagniranja, omogućiti značajan napredak funkcionisanja u oblasti matičnih knjiga i predstavljati podsticaj daljeg razvoja povezanih segmenata državne uprave.
Pored toga, mišljenja smo da će rešenja sadržana zakonom, čije donošenje predlažemo, unaprediti transparentnost rada uprave i brže ostvarivanje prava i interesa građana, bez nepotrebnih troškova, glomaznih procedura, uz istovremeno obezbeđenje opšteg interesa, s obzirom na to da su matične knjige preduslov svih drugih službenih evidencija.
Konkretno, naši građani od ovoga imaju višestruke koristi, kao i naša država. Ne samo da se zakon usklađuje sa svim ovim propisima, koji su u međuvremenu doneti, već ono što lično smatramo najvažnijim, to je da će ovaj zakon, ukoliko bude usvojen, omogućiti uspostavljanje matičnog nacionalnog registra koji je osnov za izradu registra građana i svih drugih nacionalnih registara u jednoj državi. Mi, kao država, nažalost, nemamo nacionalne registre. Znate da, kao država, nemamo čak ni birački spisak.
Ukoliko ovaj zakon bude usvojen, u zavisnosti od novca kojim budemo raspolagali, u narednih nekoliko godina Srbija će dobiti matični registar, dakle, registar u kome će biti podaci o svim državljanima, svi podaci koji su sad sadržani u matičnim knjigama.
Nema potrebe da posebno obrazlažem koje su to prednosti kasnije i u kojoj meri će to moći da se koristi u svim drugim postupcima, počev od najbanalnijih stvari za koje sad idemo u opštine, vadimo izvode iz matičnih knjiga, pa i do drugih složenih stvari, jer će taj registar biti osnov za izradu registra građana. Registar građana može kao svoj podskup da ima birački spisak koji onda ne mora posebno da se vodi itd.
Mislim da je ovo jedan od značajnijih zakona, iako ne mnogo politički atraktivan, koji Narodna skupština ima priliku da razmatra.
Ono što je bitno, i za mene, kao građanina, to je da sada, nakon usvajanja ovog zakona, kada uzmem izvod iz matične knjige, niko više me neće morati da vraća sa šaltera i da traži da taj izvod ne bude stariji od šest meseci.
Drugo što smatram veoma važnim, ljudi kojima se vode izvodi u unutrašnjosti, neće morati da idu u neko svoje mesto gde je matično područje, nego će te iste izvode moći da vade u mestu gde trenutno žive.
Sve ovo je nešto što je, verovatno, svima nama bilo nelogično, svih ovih godina, što mora tako. Sada imamo priliku da u naredne dve-tri godine napokon to ustrojimo, onako, kako nam zdrav razum i logika nalažu. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođa Malović, ministar, želi reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, osnovni cilj donošenja novog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma sastoji se u unapređenju postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, usaglašavanju zakona sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti.
Pošto se postojeći zakonski okvir menja u znatnoj meri, predloženo je donošenje potpuno novog zakona, umesto izmena i dopuna postojećeg.
Predlog zakona u potpunosti je usklađen sa Direktivom 2005/60 Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca i finansiranje terorizma iz 2005. godine, tzv. Treća direktiva EU, zatim, Pravilnikom broj 1189/2005 Evropskog parlamenta i Saveta o kontroli prenosa prenosivih sredstava plaćanja preko granica EU, dokumentom 40 preporuka protiv pranja novca i 9 specijalnih preporuka protiv finansiranja terorizma, koje su usvojene od strane međunarodnog tela koje je obrazovano od strane grupa osam najrazvijenijih država sveta i koje se smatraju vodećim autoritetom u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranje terorizma, kao i sledećim međunarodnim konvencijama: 1. Konvencija UN o protivzakonitom prometu opojnih droga i psihotropnih supstanci, 2. Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom, 3. Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa dopunskim protokolima, 4. Krivičnopravna konvencija Saveta Evrope o korupciji i 5. Konvencija UN protiv korupcije.
Članstvo Uprave za sprečavanje pranja novca u Egmont grupi, međunarodnoj organizaciji finansijsko-obaveštajnih službi, u okviru koga uprava razmenjuje podatke sa 108 država sveta, zavisi od što skorijeg usaglašavanja našeg zakonodavstva sa navedenim međunarodnim standardima, naročito u oblasti sprečavanja finansiranja terorizma.
Donošenje ovog zakona sprečiće prekid celokupne, veoma intenzivne i razgranate međunarodne saradnje i razmene informacija. Komitet Saveta Evrope – Manival vršiće procenu mere i radnji koje Republika Srbija preduzima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma u maju 2009. godine.
Taj postupak i ocena koju naš sistem bude dobio su od izuzetne važnosti za državu, te je neophodno da do početka tog postupka Republika Srbija usvoji ovaj zakon, te da otpočne i njegova primena, kako bi se procenili njegovi pozitivni efekti. Koristi koji se očekuju od donošenja i primene ovog zakona su sledeće: obveznici, banke, druge finansijske institucije i druga lica iz člana 4. Predloga zakona će vršiti svoje obaveze u zavisnosti od stepena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma kojim konkretan klijent, konkretna transakcija i proizvod po sebi nose.
Resursi će se usmeriti na visokorizične kategorije, što će rezultirati, kako većim brojem slučajeva otkrivenih kod obveznika, tako i smanjenim obimom imovine stečene krivičnim delima, koja ulazi u finansijske tokove.
Veoma visoko rizik od pranja novca i finansiranje terorizma oslanja se na gotov novac u prometu. To je tzv. keš ekonomija. Taj rizik će se smanjiti na najmanju moguću meru zabranom prijema novca za plaćanje roba i usluga u iznosu od 15 hiljada evra ili više. Pored toga, prodavci predmeta veće vrednosti, automobila, plemenitih metala i dragog kamenja, plovila, prestaju da budu obveznici, jer ne smeju da primaju uplate u gotovom novcu.
Primena ovog zakona uticaće, takođe, na jačanje zdrave konkurencije, s obzirom na niz negativnih efekata koje pranje novca, ali i finansiranje terorizma, ima na privredne tokove. Podrivanje stabilnosti i transparentnosti i efikasnosti finansijskog sistema zemlje, ekonomski poremećaj i nestabilnost, ugrožavanje programa reformi, smanjenje investicija, opadanje reputacije zemlje i ugrožavanje nacionalne bezbednosti su posledice ovih fenomena, te se njihovim smanjivanjem utiče na ukupno jačanje privredne aktivnosti.
Koristi se očekuju i u primeni novog zakona, kod obveznika, jer su pojedine obaveze iz Zakona koji je na snazi ublažene u skladu sa međunarodnim standardima i iskustvima, koje su u primeni zakona imali obveznici i Uprava za sprečavanje pranja novca. Npr. prag za identifikaciju stvarnog vlasnika pravnog lica, tj. identifikaciju fizičkog lica koji poseduje najmanje 10% akcija ili udela u pravnom licu, podignut je Predlogom zakona na 25%, a ponovna identifikacija pravnog lica jednom godišnje je ukinuta. Razlozi za ovakvo regulisanje su veoma visoki troškovi primene tih odredbi kod obveznika, dok su koristi zanemarljive.
Predlogom zakona uspostavlja se okvir za prevenciju i otkrivanje krivičnog dela finansiranja terorizma, što predstavlja nesumnjivu korist za bezbednost države u sveobuhvatnoj borbi protiv terorizma.
Predlogom zakona uspostavlja se i sistem sveobuhvatne kontrole prenosa gotovine preko državne granice i to propisivanje obaveze da se sva gotovina, u iznosu od 10 hiljada evra ili više, prijavi carinskom organu, kao i propisivanjem sankcija za kršenje ove obaveze. Rizici koji nose prenos gotovog novca ovom odredbom će biti umanjeni, a takođe se očekuje i veći broj slučajeva pranja novca otkrivenih na državnoj granici.
Zahvaljujem vam se na pažnji i izražavam nadu da će, nakon rasprave u načelu i u pojedinostima, ovaj Predlog zakona biti usvojen. Hvala.

Zahvaljujem gospođi ministar.
Da li još neko od onih koji su izdvojili mišljenje želi reč?
Gospodin Petar Jojić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo, SRS smatra da je donošenje ovog zakona koji se odnosi na saradnju i na pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći bila apsolutno bespotrebna, s obzirom na to da je u Zakoniku o krivičnom postupku ova oblast bila sasvim dovoljno uređena.
Međutim, ako je trebalo uskladiti sa nekim međunarodnim pravnim aktima, ugovorima ili konvencijama, u tom slučaju je trebalo, za donošenje predstojećeg zakonika o krivičnom postupku, predvideti još jedno poglavlje da bi se ova materija mogla regulisati na odgovarajući način.
Povodom izdvojenog mišljenja, želeo bih da istaknem jednu činjenicu koja bi trebalo da nam bude poznata, da se podsetimo, u pravnoj državi nije uobičajeno da se zakoni donose, ili da se menjaju povodom jednog ili nekoliko slučajeva, ili nekoliko problema sa kojima se država eventualno suoči u datom, određenom trenutku.
Odredbe zakona moraju imati mnogo opštiji karakter nego pojedinačan. Ne možemo mi da donosimo jedan zakon samo zbog toga što treba nekome suditi u ovoj državi, ako je počinio krivično delo u inostranstvu ili ako treba nekoga isporučiti, ako je on stranac, ili ako treba prema njemu primenjivati određene krivično - procesne radnje.
Međunarodno pravo predstavlja sintezu politike i prava, a ja skrećem pažnju stručnoj javnosti i vama, gospodo narodni poslanici, koja u međunarodnom krivičnom pravu treba da omogući prevagu prava nad politikom, kao i njegovo što veće utemeljenje na opšteprihvaćenim osnovama i osnovnim načelima krivičnog prava.
Istorija pokazuje da tamo gde politika dominira nad pravom dolazi do konflikta politike i prava, što uslovljava određene društvene devijacije. Primećujem da je u konkretnom slučaju u poslednjih nekoliko godina politika ostvarila prevagu nad pravom i da politika uglavnom diktira kako će se krojiti pravo, zakoni i kako će se praviti određena norma u određenoj oblasti.
Pogrešno se smatra da je pozitivizam omogućio prodor politike u pravo, iako je sigurno da pozitivizam može biti zloupotrebljen u političke svrhe, čini se, ipak, da teorije prirodnog prava u većoj meri dozvoljavaju prodor politike u pravo, čak i onda kada teže da ono postavi granice politici, jer prirodno pravo još u većoj meri omogućava zloupotrebu prava u političke svrhe.
Međunarodno krivično pravo koje ima veze sa ovim predlogom zakona, kao složeni međunarodni subjekt obezbeđuje dalji razvoj samo ako trajno omogući garantovanje prevlasti pravnih normi nad politikom. Svaki suprotan razvoj davaće međunarodnom pravu karakter nametnutog prava, jer će činiti volju vladajuće svetske sile i neće biti opšteprihvaćeno pravo.
Prema tome, želeo sam da skrenem pažnju da pri donošenju ovakvih zakona, a svedoci smo da se predlažu i donose brojni zakoni, da ti zakoni nemaju veliku vrednost, ti zakoni nemaju primenu, videćete kasnije kada budem govorio o zakonu u načelu, da se on sukobljava sa Ustavom i da će biti u sukobu sa primenom u pojedinim odredbama.
(Predsednik: Vreme.)
Što se tiče, gospođo ministre, završiću, bele šengen vize ...

Boris Aleksić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izdvojio sam mišljenje, pre svega, vezano za zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Mislim da je ovaj zakon ponuđen državi Srbiji, a da ljudi uopšte nisu shvatili kojoj državi ga nude. Mi kao država imamo 18 i više godina iskustva u borbi protiv terorizma, borbi protiv terorističkih organizacija, onih koji finansiraju terorizam itd.
U zakonu nijednom rečju niste spomenuli terorističke organizacije i teroriste koji deluju na KiM i u drugim delovima Republike Srbije. One su ozloglašene, poznate su. Navešću vam podatak da je Vlada Republike Srbije 2003. godine u "Beloj knjizi" navela izričito određene terorističke organizacije kao terorističke sa KiM, vezano za šiptarski terorizam. Međutim, još više čudi vaše pozivanje na direktive EU i opet ona stara priča – sve što se nudi iz EU jeste dobro, direktiva EU vezana za finansiranje terorizma i vaš podatak da su najznačajnije države koje prednjače u borbi protiv terorizma dale smernice koje poštuje ovaj zakon. Pomenuli ste države članice EU.
Moram da vas razočaram, gospođo Malović, zato što je EU jedna od najvećih finansijera terorizma. Kao što znate, optuživali su se i jedni i drugi, SAD i EU, a vi vrlo dobro znate, to je stara informacija, da je BND finansirao tzv. oslobodilačku vojsku Kosova, Centralna obaveštajna agencija SAD-a nakon toga, ali da ne bih pričao iz glave, navešću vam podatke iz EU.
Jedan od poznatih profesora savremene istorije na čuvenom italijanskom Univerzitetu, profesor Danijel Genzer je, između ostalog, objavio knjige "Tajne NATO armije" sa obiljem dokumenata. Genzer objašnjava da su te oružane formacije stvorene u celoj zapadnoj Evropi, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Španiji, Portugaliji, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Luksemburgu i Turskoj.
Prema tvrdnjama ovog stručnjaka organizaciju i opremu tim armijama obezbedili su CIA i "MI6", to je engleska obaveštajna služba koja deluje u inostranstvu, i NATO, vezano za evroatlantske integracije. Osnovna metoda ovih paravojski su tzv. ''strategije zategnutosti'' i terorističke akcije tzv. ''lažne zastave'', to je bukvalni prevod na srpski jezik, "false flags" je na engleskom.
Obratite pažnju, profesor Danijel Genzer napominje da ''strategija zategnutosti'' i njome obuhvaćena taktika ''lažnih zastava'' podrazumevaju izvođenje terorističkih akcija i pripisivanje istih nekom drugom, znači, optuživanje drugih država. Sigurno se sećate Markala, Vase Miskina itd.
Genzer u svojoj knjizi otkriva da je NATO bio jezgro te terorističke mreže. On navodi da su Tajni komitet za planiranje, skraćenica CPC i Saveznički tajni komitet, skraćenica ACC na engleskom, bili temelji tajnih armija širom zapadne Evrope. Podsetimo se da je Đulio Andreoti, predsednik Saveta ministara, 1990. godine, priznao postojanje tzv. ''Gladija'' kao i njegove očigledne veze sa CIA-om, "MI6" i NATO – izvor i izveštaj o operaciji ''Gladio'', Andreoti 26. februar 1991. godine. Isto tako italijanski sudija, Feliče Kason, uspešno je dokazao da je izvršeni atentat u Italiji 1972. godine, koji je počinio Vičenco Vincigera, pripadnik "Ordinere Nuovo", vezan upravo za ove tajne armije koje je finansirao NATO pakt i države članice EU, buduće.
Vincigera je priznao da je ubistvo izvršio uz pomoć italijanske tajne policije. Govoreći o gladi ovaj mafijaš je, takođe, potvrdio da je ta paravojska kontrolisana od strane NATO pakta i da su njene akcije još za vreme hladnog rata imale za posledicu ubistva civila, žena i dece. Na primer, 1975. godine u Bolonji stradalo je 85 ljudi od terorističkog napada.
Kako profesor Genzer tvrdi ovakve i slične terorističke akcije tajnih NATO armija, imale su za cilj da krivicu za te zločine svale na Moskvu i druge neprijatelje zapada. Genzer navodi još jedan primer, u Nemačkoj 1990. godine predstavnici Socijalističke partije došli su do podataka o postojanju tajne NATO armije u njihovoj zemlji, što je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom i Ustavom Nemačke.
Kada su zapretili da će sve javno objaviti, uključujući i veze paravojnih formacija sa Demohrišćanskom partijom, zapuštena su im usta podacima o umešanosti njihovog Vilija Branta u celu operaciju.
Tokom devedesetih godina u Evropskom parlamentu je pokrenuta inicijativa za raskrinkavanje uloge NATO, CIA i "Mi 6" u stvaranju terorističkih grupacija na tlu Evrope. Čak je upućeno pismo predsednicu SAD Džordžu Bušu. Međutim, SAD i većina evropskih zemalja su ostale neme, samo su u Italiji, Švajcarskoj i Belgiji sprovedene delimične istrage.
Na kraju krajeva profesor Danijel Genzer ne isključuje mogućnost da su te terorističke grupacije i dan-danas aktivne. (Aplauz.)

 Zahvaljujem, gospodine Aleksiću. Gospodin Momir Marković ima reč, izvolite.
Gospodin Marković je izdvojio svoje mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije.

Dame i gospodo narodni poslanici, nedavno kada je predsedavajuća pročitala koje se tačke dnevnog reda spajaju i ko je predložio spajanje tačaka dnevnog reda javila mi se sumnja i moram da je podelim sa vama. Naime, znajući da je gospođa Nada Kolundžija završila Fakultet političkih nauka, a da je jedna od osnovnih nauka  kojoj se posebna pažnja pridaje upravo na političkim naukama – logika, prosto mi ne ide u glavu da je gospođa Kolundžija predložila spajanje ovih apsolutno nelogičnih tačaka, pa pretpostavljam da je to neko u njeno ime, a njoj su samo dali da potpiše i u trenutku neopreznosti ona je stavila i struku malo pod sumnju.
Naime, kakve veze ima zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma sa zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, osim što i jedan i drugi zakon predlaže Ministarstvo pravde? Pogotovo kakve veze imaju ova dva zakona sa Predlogom zakona o matičnim knjigama, naravno, i predlog da se uzme u pretres po hitnom postupku?
Mislim da su ovoga puta gospođu Kolundžiju malo prevarili pa je potpisala taj predlog, a verujem da će ubuduće da vodi računa o tome bar da ti zakoni budu srodni, slični, kada bude predlagala spajanje. Kada smo već došli do toga, dame i gospodo narodni poslanici, osnovni problem koji ova država misli da ima jeste usvajanje evropskih zakona, da bi se ovi iz Evropske unije setili pa da nas 2012. godine, kako reče Đelić, 2020. godine, kako reče gospodin Andrić ili 2045. godine, kako ja pretpostavljam, primili u Evropsku uniju.
Da se ne biste ovoliko mučili, predlažem vam da iskoristite iskustvo Bugarske. Bugari su nekih 167 ili 168 zakona na engleskom jeziku doneli pred parlament i rekli – dame i gospodo poslanici, izvolite, glasajte.
Četiri petine, odnosno pet šestina poslanika bugarskog parlamenta ne zna engleski jezik, ali su izglasali zakone i tako ušli u Evropu. Naravno, pre toga morate da zahtevate da se jedan uslov ispuni kada te zakone usvojite, bez obzira što su na engleskom i bez obzira što nisu kompatibilni sa našim pravosuđem, sa našim podnebljem, sa našim mentalitetom, sa krivičnim delima koja su specifikum za, recimo, teritoriju Srbije i da se dogovorite da vas odmah posle toga prime u Evropsku uniju. Međutim, čini mi se da će to biti eventualno malo kasnije. Sačekaćete, gospodin Andrić je na jednom odboru rekao da će on imati 50 godina kada mi budemo ušli u Evropsku uniju, a ja mislim da će sin gospodina Andrića ili ćerka imati 50 godina kada mi budemo ušli u Evropsku uniju.
Jedan od osnovnih problema o kome ćete trenutno morati da vodite računa jeste borba protiv kriminala, korupcije, organizovanog kriminala, čije je sedište, čiji su koreni, čije je izvorište u vladajućoj koaliciji i u mnogim delovima u Vladi Srbije. Kada se bude usvojio onaj zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalnim delima, polovina ministara će ostati puka sirotinja. Onoliko novine pišu o tome – šta se sve, na koji način i kako su dolazili...Onaj za dve godine nebavljenja politikom – 11 miliona evra u džep i onda sada može da vam priča "ajdemo, idemo, Evropa ne može da čeka"!
Pošto mi je još malo vremena ostalo, da se posvetim samo ovom zakonu koji se odnosi na matične knjige. Naime, čl. 10, 11. i 89. su vrlo problematični. Kaže: "Matičar, odnosno zamenik matičara (u daljem tekstu matičar) može biti lice koje ima visoko obrazovanje stečeno na studijama drugog stepena (diplomske, akademske – master..."). To znači, dame i gospodo, da će matičari od sad morati da imaju fakultet, odnosno završene master studije. Šta ćemo sa matičarima koji su u planinskim selima, koja imaju mesečno jednu svadbu?