Dame i gospodo narodni poslanici, znam da vas predstavnike vlasti neće mnogo ganuti činjenica koju uostalom i sami znate, a to je da su nama matične knjige rođenih mnogo tanje od onih matičnih knjiga u koje se upisuju umrli. Svake godine u državi Srbiji nestaje jedan grad, veličine 25 do 30 hiljada stanovnika. Za to gotovo da niko od vas ne mari, ponekad se to, doduše, pomene, ali sve ostaje na tome. Vama je, čini mi se, jedino važno da se spoji ono što je nespojivo i da se po hitnom postupku donese što više zakona po nečijem nalogu, samo  da biste dobili neko pozitivno mišljenje od opet neke evropske komisije.
Ima jedno pravilo koje kaže, zaista je bolno videti slepog čoveka koga ka provaliji vodi čovek koji vidi, a njegov ubica. Međutim, isto je tako teško videti slepog čoveka koga vodi drugi slep čovek, a koji se pravi da vidi. Upravo se to nama dešava. Ovo što nam vi radite, što nas terate na kopiranje nekih zapadnih vrednosti, koje u stvari apsolutno ne mogu da se kopiraju u našim uslovima, predstavlja u stvari tu priču. Onaj ko je pisao Predlog zakona o matičnim knjigama trudio se da ga napiše onako po svojoj struci. Međutim, pretpostavljam da je isto tako imao problema sa nekim nalogom da se ovaj posao uradi što brže, po hitnom postupku.
Zbog toga, u ovom zakonu ima prilično nedorečenosti, prilično grešaka, ima nekih stvari koje je potrebno dodati i ispraviti itd. Nije problem to uraditi ukoliko se ima malo dobre volje, a malo manje sujete. Ako postoji osnovana sumnja da je netačan podatak koji se upisuje u matičnu knjigu, matičar je dužan da ga proveri pre upisa. Šta ako matičar ne uvidi da je neki podatak koji upisuje netačan? Šta ako on samo na trenutak pomisli da postoji osnovana sumnja, pa mu se učini da te sumnje nema i ponovo on ne uradi proveru tih podataka pre upisa? Zašto ne dozvoliti i nekom drugom da može da prijavi taj nedostatak? Zato mi tražimo da pre upisa matičar treba da izvrši proveru podataka na koje je kao netačne ukazalo i zainteresovano lice. Mislim da se time povećava tačnost matičnih knjiga i da se poboljšava pravna sigurnost i na kraju, to je uopšte u interesu svih.
Pored toga, vi kažete da se upis može odložiti radi provere i to je dobro. Međutim, pitamo se, može li se taj upis odložiti nečijom voljom mesec dana, dva, tri pet, šest, ili koliko? Može li se matičaru ili možda nekom njegovom rukovodiocu ili šefu dati neko diskreciono pravo da sam odlučuje koji je to rok u kome će on odložiti upis u matičnu knjigu?
Zbog toga mi tražimo da se odlaganje upisa radi provere oroči. Možda to deluje pomalo bezazleno, u praksi je to zaista potrebno. Međutim, kako vi da poverujete da ove naoko bezazlene stvari treba ispravljati kada u svakoj prilici i na svakom mestu stvarate utisak nekog opšteg dogovorenog apsurda? U tom apsurdu prosečno normalan čovek gubi tlo pod nogama. Njemu nije više jasno da li ovo što mu se događa predstavlja san ili javu.
Kako bi bilo jasnije, evo jednog prostog primera tog apsurda na koji vi pristajete. Zamislite jedan film u kome gori kuća, a porodica se okupila da bi proslavila rođendan, dim kulja na sve strane a oni sede tu kao da se ništa ne događa. Apsurd da nema većeg, čak, kaže, u jednom uglu, majka uspavljuje dete u kolevci koja se nalazi ispod grede koja gori. Zamislite taj apsurd.
Uviđate li vi sličnost ovog događaja, ovog filma, sa događajima koji nas snalaze, kao državu i društvo? Neki se prave da ništa ne vide, još nas ubeđuju da će sve biti dobro samo da uđemo u EU, tamo nas čekaju milijarde dolara, tamo nas čeka blagostanje itd.
Uviđate li vi apsurd u današnjoj odluci Administrativnog odbora? Zamislite šta se dešava? Ovo će ući u anale Skupštine – kršenje Ustava, kršenje zakona, kršenje Poslovnika. Ovde se događa teror i diktatura jedne stranke i jednog čoveka. Međutim, o ovome će još nešto više reći moje kolege koje su prisustvovale Administrativnom odboru.
Još nešto o matičnim knjigama. Kažete da greške u matičnim knjigama koje su uočene posle zaključenja upisa matičar može ispraviti samo na osnovu rešenja nadležnog organa. Kada ih ispravlja? Da li je isto da ih ispravi odmah ili nakon šest meseci? Zato tražimo da ove greške koje matičar uoči posle zaključenja upisa, on ispravi odmah, a najkasnije sedam dana od dobijanja rešenja od strane nadležnog organa.
Ili, o odbijanju zahteva za uvid u matične knjige, kao i spise na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, nadležni organ donosi rešenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Po ovom predlogu, ako se jednom odbije upis, više se zahtev ne može podneti. Šta ako se posle izvesnog vremena pojave nove okolnosti koje se nisu znale ili se nisu isticale u prvobitnom zahtevu? Sigurno da u nekom roku posle pravosnažnog rešenja i posle takvih činjenica i okolnosti koje se pojave, treba dozvoliti uvid u matične knjige. U suprotnom, to nisu javne isprave u pravom smislu, već se tu samo ogleda sva bahatost i samovolja vlasti.
Na ovu bahatost i samovolju vlasti mi smo poprilično navikli do sada; mafijaške privatizacije, milion nezaposlenih, povećanje nezaposlenosti, a usled toga povećava se broj ubistava, samoubistava, zatvorenika i psihičkih bolesnika itd. Stotine hiljada socijalnih slučajeva, od stanovništva ste napravili sirotinju koja nema šta da jede, a zna se da su usta i želudac najveći neprijatelji siromaštva. Nažalost, ima jedna tačna izreka povodom ovoga, kaže, kada siromašan čovek i gladan čovek jede pile, jedno od njih je bolesno. Zaista, vi ste napravili bolestan narod i bolesnu državu.
A nasuprot njima, jedna mala, marginalizovana grupa ljudi, neke od njih smo videli na Kopaoniku, preko noći je prigrabila najveći deo kapitala, ima preteranu želju da kontroliše čitavu vlast u državi. Ima jedna fina latinska izreka, trebalo bi da je mnogi od ovih znaju, kaže – onog koji se obogatio za godinu dana trebalo je obesiti pre 12 meseci. Zaista, fina izreka.
Kažete, ako je smrt nastupila u vanrednim okolnostima, činjenica smrti upisuje se u matičnu knjigu naseljenog mesta gde se umrli sahranjuje. Koje su to vanredne okolnosti?
Ko određuje kada su nastupile te vanredne okolnosti? Tražimo da Ministarstvo u Uputstvu o vođenju matičnih knjiga to odredi, dakle, koje su to vanredne okolnosti i ko ih određuje. Čini mi se da će ministarstvo koje određuje koje su to vanredne okolnosti u narednom periodu imati puno posla. Na vama iz vladajuće većine je velika odgovornost. Ne zaboravite da se na točku sreće, kažu, voze četvorica, jedan se penje, drugi silazi, treći je gore, a četvrti na dnu. Vi ste okrenuli taj točak sreće, vi ste prividno na vrhu, ali kažem, vi ste ga okrenuli i pazite gde će se on zaustaviti. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević. vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi NS je četiri minuta i 20 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, razlog zašto je ovakav dnevni red pred nama i ovaj set zakona jeste, pre svega, bela šengen lista, ali je neprihvatljivo da se ovde pred nama ne nalaze ekonomske stvari, jer je država u velikoj krizi. Prosto je neverovatno da nema zakona o Narodnoj skupštini, jer je to ustavna obaveza.
Dakle, sve što možemo da poručimo građanima Srbije jeste da kažemo da ćemo doneti neke zakone gde će bela šengen lista svima popraviti život. Naravno, treba građani Srbije da putuju slobodno, bez raznih opterećenja i bez raznih viza, ali da li je to u ovom trenutku ipak prva stvar, to je pitanje na koje će odgovor biti u nekim narednim danima.
Ako govorimo o setu zakona koji je pred nama, pre svega kada govorimo o krivičnopravnoj pomoći, sigurno da taj zakon treba da uspostavi neku uzajamnost među državama, neki reciprocitet. Gospođo ministre, poslanici NS imaće amandmane koje bi trebalo da prihvatite, naročito one koji se odnose na član 65, gde vi dajete saglasnost, mislimo da je rok od šest meseci predug i da ga treba smanjiti na tri meseca. Možda to nikome ne znači, ali često se dešavaju incidentne situacije pri kraju izdržavanja kazne i mislim da tu ima prostora da razmislite.
Ono što bih posebno želeo da istaknem vezano za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma odnosi se, pre svega, na advokaturu. Ovi predlozi su skandalozni.
Jedno od osnovnih načela advokature jeste držanje tajne klijenata i onih ljudi kojima je potrebna odbrana, a ovde se praktično advokati teraju da budu neki špijuni, neki detektivi države i to sve je neprihvatljivo.
Posebno bih istakao u članu 49, ovog zakona, da ukoliko neke stvari nemaju jasan karakter, praktično, da ako advokat nešto primeti treba pismeno da obavesti Upravu o razlozima zbog kojih nije postupao u skladu sa zahtevom Uprave.
Stav (3) kaže – ''Advokat nije dužan da Upravi dostavi podatke o gotovinskim transakcijama iz člana 37. stav 1. ovog zakona, osim ako u vezi sa licem ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili o finansiranju terorizma.''
Šta advokat praktično treba da bude u nečemu ovakvom? Da li istovremeno treba da bude i istražni sudija, da vodi postupak da li je neko u pranju novca, da li su svi advokati vični da procene da li se radi o pranju novca ili ne? Da li neki advokat zbog toga treba da snosi sankciju? Da li sutra advokatska komora zbog prekoračenja te sankcije treba da mu zabrani rad?
Gospođo ministre, o čemu se ovde radi? Sastavni deo pravosudnog sistema jeste advokatura, podsetiću vas da je Božidar Đelić 2001. godine bio zagovornik da se ograniči sloboda rada advokatima, da ne mogu istovremeno da primaju penziju i da obavljaju svoj rad. To je palo na Ustavnom sudu, gospođo ministre. Ovo će sigurno, takođe, pasti na Ustavnom sudu. Ovo je nešto što je neprimenjivo.
Nemojte zbog imaginarne buduće neizvesne okolnosti, kao što je bela šengen lista, da ovde unosite zabunu kada je u pitanju advokatura. Imamo saznanja, još nešto...

Narodni poslaniče vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Narodni poslaniče, primena Poslovnika i definicije u svim članovima o vremenu na raspolaganju su vrlo jasne, kako za pripadnike vaše poslaničke grupe, tako i za sve druge narodne poslanike pripadnike bilo koje druge poslaničke grupe.
Reč ima ministar gospodin Milan Marković.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pošto se i uvaženi kolega obraćao ministarki pravde gospođi Malović, a zakon o kome ste govorili je iz delokruga Ministarstva finansija, smatramo da su primedbe koje ste izneli primedbe o kojima treba dobro porazgovarati. Gospođa Malović i ja ćemo posebnu pažnju skrenuti ministarki finansija da obrati pažnju na ono što ste izneli, vezano za advokate i za mere koje bi trebalo da preduzme.
Dakle, budite sigurni da ćemo gospođa Malović i ja preneti sve ovo o čemu smo sada razgovarali ministarki finansija. Ili će se nešto promeniti ili ćete dobiti neko drugo uveravanje od ministarke finansija koje bi išlo u prilog da je ovo ipak ispravno rešenje. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović, a posle nje reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.
Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi LDP je 10 minuta.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarko, gospodine ministre, narodni poslanici i narodne poslanice, LDP će u danu za glasanje podržati ove zakone koji su na današnjem dnevnom redu.
Normalno, podržaćemo ove zakone s obzirom na to da smatramo da su isti iz tzv. seta evropskih zakona. Posebno bismo napomenuli činjenicu da volimo da čujemo kada se govori o harmonizaciji domaćih propisa sa propisima EU. Volimo da čujemo nešto o tome da se Vlada trudi da nastavi na belu šengen listu.
Dakle, stalno se ponavlja kao mantra harmonizacija propisa i bela šengen lista. Šta se onda dešava? Dešava se to da nekoliko sati pre početka rasprave o jednom ozbiljnom zakonu, kao što je antidiskriminacioni zakon, isti bude povučen iz procedure.
Ukoliko zaista mislimo na tu harmonizaciju i na tu belu šengen listu onda je nejasno koji su razlozi rukovodili Vladu da skine iz procedure ovaj zakon o diskriminaciji. Neko obrazloženje smo čuli. Obrazloženje glasi da je to urađeno po zahtevu verskih zajednica.
Posebno bih skrenula pažnju, cenjenim poslanicima, da je članom 11. Ustava Republike Srbije predviđeno da je Srbija svetovna država, a ujedno je i predviđeno da su crkve i verske zajednice odvojene od države. Ako je to tačno kako je onda moglo da se desi da potpuno vaninstitucionalno verske zajednice utiču na predlog Vlade i da ista povuče ovaj zakon iz procedure? Sa kime mislimo da harmonizujemo propise, da li sa EU i njenim propisima ili sa interesima verskih zajednica? Ukoliko nam je interes bela šengen lista zašto onda iz procedure povlačimo zakon koji je jedan od bitnih uslova da ishodujemo bezvizni režim.
Prema tome, to su dva ključna pitanja za ovaj zakon koji očigledno nedostaje iz današnje rasprave i očigledno da su poslanici primetili neku prazninu u današnjoj diskusiji, jer taj zakon je bitan za tu belu šengen listu.
U pogledu ovih ostalih zakona htela bih samo da pročitam razloge za donošenje zakona koje je Vlada navela u pogledu zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Kaže: "Potvrđivanjem Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropske konvencije o ekstradiciji i Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Republika Srbija preuzela je obavezu implementiranja navedenih dokumenata u svoj pravni sistem.". Ako je to tako, onda malo disonantno zvuči član 16. tačka 1) i tačka 3) ovog zakona. Zašto? Zato što ovaj zakon predviđa zabranu ekstradicije domaćih državljana ili u slučaju da je pokrenut krivični postupak protiv domaćeg državljanina u vezi krivičnog dela zbog kojeg se i traži ekstradicija.
Napominjem da je ovaj član 16. faktički relikt devetnaestovekovnog evropskog političkog nacionalizma, tim pre što mi možemo u ovu odredbu zakona jednostavno da ugradimo jednu garanciju, jednu mogućnost da se, umesto opšte zabrane izručivanja sopstvenih građana, predvidi da se neće izručiti građani u slučaju da postoje ozbiljni razlozi koji predviđaju mogućnost da dođe do nekog suđenja koje ne bi bilo pravično, tim pre što i međunarodni ugovori, u pogledu ljudskih prava, takođe, daju neku garanciju za takve slučajeve. Inače, i naš Zakon o krivičnom postupku u članu 548. stav 2. predviđa istu tu mogućnost, jer ova odredba je u direktnoj suprotnosti i potpuno je kontradiktorna i ovom obrazloženju zakona, kao i u pogledu ovih konvencija o ekstradiciji i ugovorima o ljudskim pravima.
Prema tome, smatramo da bi trebalo da se izvrši određena korekcija u pogledu ovog zakona, a u preostalom delu smatramo da su svi ovi zakoni, koji su na današnjem dnevnom redu, potpuno prihvatljivi za LDP i da opravdavaju ono što Vlada tvrdi, da su isti proevropski i da imaju za cilj harmonizaciju domaćih propisa sa propisima EU, kao i da napokon Srbija doživi da se ukine vizni režim. Normalno, uz tu ogradu da to ne možemo da radimo sa zadrškom i ne možemo stalno da se pozivamo samo na činjenicu da mi ispunjavamo uslove, pre svega, moramo da radimo u interesu naše pravne regulative, u interesu naših građana, u interesu toga da modernizujemo naš pravni sistem i da prihvatimo određene vrednosti koje su pokazale da imaju određeni civilizacijski značaj.

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, po članu 101. pravo na repliku na izlaganje ministra gospodina Milana Markovića, a po osnovu ocene narodnog poslanika da je došlo do pogrešnog tumačenja. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim ovo svoje pravo, zahvaljujem se gospodinu ministru koji je prepoznao iz mog izlaganja probleme koji mogu da nastanu. Pre svega, problemi bi nastali jer bi advokatska delatnost, gospodine ministre, potpuno bila dovedena u pitanje. To bi praktično značilo da bi advokati mogli da iznose i tajne, ako im se neko poveri za neko krivično delo, za neku odbranu, nastao bi totalni pravni haos i drago mi je da ste odmah posle mog izlaganja izašli. To je još jedan dokaz da su poslanici Nove Srbije korektni u svojim primedbama, i da žele da poprave zakone, da s pravom kritikujemo nešto što nije dobro.
Mislim da ste zaštitili advokaturu na ovaj način od mnogih nadripisara koji se pojavljuju u svim gradovima Srbije, jer svaki advokat, ako bi bio prinuđen da ovakve stvari istražuje u toku nekog postupka, pranja novca ili nešto slično, onda bi praktično advokati došli u situaciju da se sklanjaju od bilo kakvog kupoprodajnog ugovora, jer bi morali da se suoče sa nekim stvarima koje nisu u opisu njihovog posla.
Mislim da je to obuhvaćeno onom Varšavskom konvencijom. Treba biti izuzetno oprezan, gospođo ministre. Mislim da je advokatura sastavni deo, i jeste, pravosudnog sistema i ne treba ovakve stvari implementirati. To je opasno, kako za advokatsku delatnost, tako i za ukupan pravni sistem.
Još jednom se zahvaljujem i nadam se da ćemo vrlo brzo znati ishod ovog vašeg izlaganja ovde. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević, a posle njega narodni poslanik Boris Aleksić.
Vreme na raspolaganju Poslaničke grupe DSS je 16 minuta i 30 sekundi.