Izvinite, gospođo Tabaković, samo momenat.

Kolege poslanici iz SRS, molim vas da isključite te zvučne signale koji ometaju rad i narušavaju atmosferu. Upozoravam vas da isključite zvučne signale koji narušavaju atmosferu u ovom parlamentu.

Nastavite, gospođo Tabaković.

Dakle, dok vlast menja zakone, ustanovljava organe koji se navodno bore protiv korupcije, gospodin Đelić je, na primer, uspeo da inkasira na zloupotrebi povlašćenih informacija, neki kažu, 11 miliona evra. Ja tvrdim da je u trenutku ulaska u posed 9,99% akcija tržišna kapitalizacija tih akcija bila oko 5 miliona evra i takav čovek može sutra snagom novca, koji je stekao na nezakonit način, tvrdim, potkupiti sve one organe koji treba da odluče o zloupotrebi položaja. U čemu je onda značaj donošenja ovakvih zakona i u čemu se ogleda stvarna namera ove vlasti da se protiv toga bori? Samo u priči o navodnoj borbi protiv korupcije, jer dok Agencija zaživi, makar i sa ovakvim kandidatima, gde nemate tri pa birate jednog, doći ćete u situaciju da više nemate za šta da optužite one koji će biti vlasnici naših života, ali i vrednosti koje se u ovom društvu promovišu.
U ovom domu sam unazad dve godine govorila da ne možemo da promovišemo pohlepu kao najvišu vrednost i dok su mi mnogi od vas davali za pravo da to nije u redu, vi ste, najveći deo ljudi u ovoj sali, ipak glasali za ljude koji su direktna promocija te pohlepe i zloupotrebe javnog interesa. Neću govoriti samo o slučaju Đelića, mada je najupečatljiviji. U trenutku kada donosimo određene zakone, koji se tiču pranja novca, moramo da se setimo da je vlasništvo od 10% u "Meridijan banci", koju je dobio od "Kredi agrikol grupe", gospodin Đelić uspeo da ostvari na način da je uplatio 9,99% akcija, jer bi da je uplatio 10 morao prilikom otvaranja računa da prikaže da je on vlasnik te firme koja se zvala "Sopar SAS".
Ne, on nije uplatio 10, baš iz tog razloga da ne bi morao da se legitimiše. I, šta smo mi dobili u novom zakonu? Vas koji želite da se borite protiv korupcije, na zahtev stranih investitora procenat od 10 je povećan na 25% uloga u kojem ne mora da se legitimiše do fizičkog vlasnika ta firma koja ulazi u vlasništvo bilo kog privrednog subjekta. Da li se to zove borba protiv kriminala ili se zove sakrivanje vlasnika koji ulaze u posed svih vrednosti u ovom društvu? Da li će se protiv toga boriti neki novi odbor za rešavanje o sukobu interesa koji je tada dao za pravo gospodinu Đeliću, odbacujući Vučićevu prijavu za ispitivanje sukoba interesa?
I vi, kao i ja, ni do dan-danas ne znate da li su akcije prodate, kada je gospodin ponovo ušao u Vladu, da li je i kome platio porez na te akcije? I vi još uvek pričate o borbi protiv kriminala i korupcije.
Ne možete da zamaglite činjenicu da na velikom broju slučajeva potpuno svesno stvarate uslove za korupciju, a onda gradite institucije da se protiv korupcije i loših pojava bore, time što stvarate organe, inspekcije da se sa takvim pojavama obračunavaju, a na teret građana. Na isti takav način nije vešto dovođenje u vezu, to je najdirektnije dovođenje u vezu sa borbom protiv trgovine ljudima. U trenutku kada promovišete novac kao jedinu meru vrednosti, kada ne kažnjavate način na koji se do novca dolazi, kada predmet trgovine i kupoprodaje postanu i deca i žene i ljudi, vi onda podržavate nevladine organizacije i preduzimate akcije za borbu protiv toga.
Umesto da dobre, nasleđene, kontrolne mehanizme iz organizacija koje smo imali, poput Službe društvenog knjigovodstva, gde smo znali kako se prati tok novca, gde smo znali da ne može u gradu postojati mlad čovek ili devojka za koga ne znamo ni gde radi, ni čime se bavi, ni šta im rade roditelji, a voze ogromne džipove i provode dane u kafićima i skupim lokalima i pravimo se da ne znamo da se novac stiče na neke neobične načine. Ne, to nije zloupotreba privatnosti. To je potreba da se ovo društvo obračuna na najjeftiniji način sa očiglednim primerima zloupotrebe javnog interesa, koji je u velikoj meri podstaknut lošim ili površnim zakonima.
Zato sva ova priča o Agenciji koja će tek za godinu ili dve početi da radi, o Odboru za rešavanje o sukobu interesa, od kojeg dobijamo izveštaj koliko je slučajeva imao i koliko je para potrošio, ali nigde nijedno ime sem nekoliko opomena u ''Službenom glasniku'', niko ne može da veruje i očekuje da je to ozbiljna i odgovorna borba protiv korupcije.
I kada je reč o zrelosti i iskustvu onih koji ulaze u ovaj savet, uz dužno poštovanje svima onima koji imaju veliko životno iskustvo, ali neka se svako od vas zapita da li ti zreli i ozbiljni ljudi nemaju u svojoj glavi prvi zakon koji se zove – pamet u glavu.
Pamet u glavu, kao borba od straha, kao poslednji zakon i zaštita da se ne zamerite vlasti, jer to nije isplativo.
To što je svaka organizacija predložila po jednog kandidata, očigledno je da mnogi od njih znaju za taj zakon, pamet u glavu i nezabadanja nosa tamo gde to nije isplativo, to je moj osnovani strah i razlog zašto ćemo glasati protiv ovakvog rešenja. Hvala vam. (Aplauz.)
(Za vreme izlaganja narodne poslanice Jorgovanke Tabaković, narodni poslanici SRS lupali su o klupe.)

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević, poslanik DSS. Izvinite, povreda Poslovnika, gospođa Pop-Lazić. Mislila sam da ste odustali.

Ne odustajemo mi baš tako lako, gospođo predsedavajuća. Smatrala sam za shodno da vas upozorim da ste, kako bi to gospođa Čomić rekla, napravili izvestan propust u proceduri i da vas podsetim na član 87, s obzirom na to da nas niste, kao Narodnu skupštinu, odnosno poslanike, obavestila koga ste pozvali na sednicu od ovlašćenih predlagača vezano za set ovih zakona koji su na dnevnom redu.
Jeste da su spojene babe i žabe, ali ovde ima različitih predlagača, jedan od tih je i ministar za zdravstvo, gospodin Milosavljević, njega nema u sali. To što ga nema, nismo ni očekivali, pravo da vam kažem, da dođe, iako bi bio red, ali vi kao predsedavajući niste izvestili narodne poslanike da li ste ih uopšte pozvali. Ima tu i narodnih poslanika koji su ispred odbora predlagači, neki jesu tu, neki nisu, ali bi bilo dobro da jesu i bilo bi dobro da se u ime predlagača uvek pojave pred narodnim poslanicima i kažu neku reč o Predlogu zakona. To bi značilo ono što vi stalno govorite, sinergija rada svih poslaničkih grupa, odgovornost narodnih poslanika.
Puna su nam usta tako lepih demokratskih nekih propratnih reči, koje bi trebalo da upute javnost na to da je u Parlamentu i u političkom životu ove zemlje sve kao med i mleko, nažalost, nije tako. Pokazuje se da zaista vladajuća većina, a pogotovo Vlada, nije uopšte odgovorna prema Parlamentu, a to je nešto što mi iz SRS baš i ne želimo da tolerišemo, niti možemo da tolerišemo. Zbog toga vam i ukazujem na povredu člana 87. Hvala. (Aplauz.)

Gospođo Pop-Lazić, ovde su predstavnici Odbora za finansije i Odbora za pravosuđe. Što se tiče Predloga odluke o izboru članova Zdravstvenog saveta, ministar za zdravlje je praktično samo dostavio predloge koje su institucije koje su bile ovlašćene da predlože članove tog saveta. On je to i učinio, tako da ne bi mogao da neka posebna obrazloženja da vezana za te predloge. Te predloge su kompetentno učinile institucije koje su u skladu sa aktima bile ovlašćene da to učine. Nema povrede Poslovnika.

Ako niste zadovoljni, vi znate koja je mogućnost. Hoćete li da se u danu za glasanje izjasnimo? Dobro. Dakle, u danu za glasanje izjasnićemo se o mojoj povredi Poslovnika.

Gospodin Milan Dimitrijević ima reč, izvolite.

Zahvaljujem. Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pošto vodimo jedinstveni pretres o izboru, izvršenju i prestanku funkcija određenih radnih tela, koje nemaju baš nešto mnogo dodirnih tačaka, ograničiću se na diskusiju povodom formiranja Nacionalnog saveta za zdravlje.
Dakle, prva stvar koju sam rekao u izdvojenom mišljenju je da smatram da je potrebno da ovde u sali bude prisutan ministar zdravlja, da obrazloži neke predloge.
Kako nema ministra zdravlja, smatram da je za shodno da kolege poslanike, a i javnost Srbije upoznam šta su nadležnosti Nacionalnog saveta za zdravlje. To je propisano članom 154. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Tih nadležnosti, koje su pobrojane po tačkama, ima 11: da prati razvoj sistema zdravstvene zaštite, da predlaže mere za očuvanje zdravstvenog stanja i jačanje zdravstvenog potencijala stanovništva, da predlaže mere za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite svih građana Republike, da predlaže mere za funkcionisanje zdravstvenog sistema zasnovanog na principima održivosti i efikasnosti, da vrši postupak procene kvaliteta programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika, da daje mišljenje na predlog plana razvoja kadrova u zdravstvu, da daje mišljenje o upisnoj politici na fakultete, itd, dakle, do tačke 11.
Hajde da vidimo šta je stanje zdravstva danas u Srbiji. Zbog čega bi ministar bio preko potreban da bude u sali? Dakle, prva stvar oko izbora članova Nacionalnog saveta, čuli ste, već nekoliko puta je ponovljeno da je na jedan potpuno neregularan i protivzakonit način izvršen izbor predstavnika Stomatološke komore Srbije. To je početak. Mi smo na to upozoravali više od godinu dana.
Kad dobijete zapisnik sa te održane sednice, videćete da su na tim glasačkim listićima, što je protivzakonito, imena dopisivana olovkom, da su čak na toj skupštini glasali i oni ljudi koji nisu članovi Skupštine, da se prilikom izbora direktora Komore pojavila čak i krivična prijava, oko imenovanja direktora Komore za redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Banjaluci, o falsifikatima diploma, o nepostojanju pečata Stomatološke komore Srbije, o čemu je izvestilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Dakle, to je jedna stvar, a ima ih, pobrojaću ih, tačno onoliko koliko ima nadležnosti, koje Zakon predviđa, Nacionalni savet za zdravlje.
Šta je bilo sa zahtevom i dopisom lekarske komore, s obzirom na član 277? Koji je bio odgovor Ustavnog suda na to pitanje? Da se Zakon usaglasi sa Ustavnim zakonom. Da li je to urađeno? Nije, upravo iz tih razloga, jer nepojavljivanje ministra zdravlja pokazuje kakav je odnos i kakva je namera ministra zdravlja da i dalje vodi zdravstvenu politiku u Srbiji. Šta je sa nabavkom lekova na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje? Kako se formira ta cena? Na osnovu prosečne cene lekova, a uzet je paritet za tri države, za Hrvatsku, Italiju i Sloveniju.
Hajde da vidimo koliki je doprinos i koliko novca ima po glavi stanovnika u tim državama, a koliko ima kod nas. U Hrvatskoj je to preko 1.100 evra, u Italiji 1.700 evra, u Sloveniji preko 2.000 evra, a kod nas 250 evra. Zar se to uzima kao paritet za nabavku lekova? Pre neki dan je poslanik gospodin Vladan Batić pokazao jedan ugovor, ne znam na koji iznos, koji je zaključen između Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i jedne kuće, veledrogerije, koja se bavi distribucijom i prodajom lekova. Taj ugovor je zaključen u decembru mesecu pre usvajanja budžeta i pre usvajanja računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. I, nikom ništa! Taj iznos je preko milijardu dinara.
Šta da kažemo o odnosima u zdravstvu? Svi smo bili svesni jedne polemike koja se vodila između dvoje čelnih ljudi u zdravstvu, odnos između gradskog sekretara zdravlja grada Beograda i ministra zdravlja, gospodina Milosavljevića. I, oko čega se vodila ta polemika preko štampe i na čemu se završila, na optužbama, na pretnjama podnošenja krivičnih prijava i posle toga ništa. Čudan je taj odnos da na lokalnom nivou imate dva koaliciona partnera koji čine vlast, lokalnu vlast u Beogradu, a koji iznose takve optužbe.
Šta je sa upisnom politikom na našim fakultetima? Opet jedan od zadataka Nacionalnog saveta za zdravlje. Ko to kontroliše? Koliko ima državnih fakulteta? Koliko ima privatnih fakulteta? Onda dolazimo u jednu situaciju da nam se pre par meseci pojavljuje grupa studenata sa privatnog medicinskog fakulteta koja je imala zaključen ugovor sa dva kliničko-bolnička centra za obavljanje praktične nastave. Taj ugovor je raskinut jednostrano. Šta se dešava sa tim mladim ljudima? Na koji način će da nastave školovanje? Da li će školovanje prekinuti na pola puta? Čijom odlukom? Odlukom Ministarstva, odnosno ministra zdravlja, gospodina Milosavljevića.
Da vidimo šta se dešava po štampi. Da li je moguće da predsednik Upravnog odbora jedne vrhunske ustanove kakva je Univerzitetska dečija klinika u Tiršovoj bude uhapšen zbog utaje poreza, a da predsednik Upravnog odbora i članovi Upravnog odbora budu u nelegalnom statusu nekoliko godina? Čiji je to posao da takav upravni odbor promeni? Posao Ministarstva zdravlja i ministra zdravlja.
Mi danas u Srbiji imamo tri paralelna sistema zdravstvene zaštite. Imamo civilni koji je podeljen na državni i na privatni i imamo vojni. Ustavno je pravo i Ustav garantuje svakom slobodu izbora rada. Deklarativna politika ministra zdravlja jeste ta da će privatni sektor integrisati u sistem. Koliko je privatnih ordinacija ili klinika integrisano u sistem? Koliko se tih klinika i ordinacija našlo na spisku da može naplaćivati svoje usluge preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje?
Ali, imamo jednu drugu stvar, imamo pojavu večernjih klinika. Otvoreno pitanje za ministra zdravlja – da li sistem ne može da odgovori prevelikom broju pacijenata? A verovatno ne može kad se pojavljuju večernje klinike, pa, ne mogu u redovno radno vreme da se svi pacijenti pregledaju. Zašto onda privatni sektor nije integrisan u zdravstveni sistem ili se radi o nečemu drugom? Zašto godinama nemamo nacionalni zdravstveni račun? Zašto ne znamo koliko je novca u opticaju u zdravstvenom sistemu? Šta će se desiti sa zdravstvenim sistemom u vreme ove svetske ekonomske krize? Kakav će biti priliv sredstava u Republički zavod zdravstvenog osiguranja kad ljudi masovno ostaju bez posla? Ko će uplaćivati taj doprinos? Od čega će se isplaćivati plate zdravstvenih radnika?
Šta se dešava sa finansiranjem onih zdravstvenih ustanova koje su prešle u lokalnu nadležnost? Da li te lokalne samouprave mogu u ovom trenutku, u ovoj krizi, da podnesu taj teret? Nema nijednog odgovora od Ministarstva zdravlja. Da li postoji informacioni sistem u zdravstvu, a sredstva su dobijana od međunarodnih institucija? Ne postoji. Ko je bio nadležan da to uradi? Ministarstvo zdravlja.
Ministar zdravlja je ministar u pet vlada. Slika trenutnog stanja u zdravstvu govori da je zdravstvo prepuno afera. Bruje novine, naslovi. Šta je sa Nacionalnom farmaceutskom industrijom? Šta se dešava sa ''Torlakom''? Zašto nemamo domaćih proizvoda vakcina? Sve su to pitanja na koja nemamo odgovore.
Nepojavljivanje ministra zdravlja danas ovde da kaže i da otkloni probleme i da ohrabri te ljude koje će poslanička većina verovatno izglasati, da kaže šta je zadatak, da daju odgovore, jeste odnos dela Vlade, odnosno Ministarstva zdravlja prema Narodnoj skupštini. To je ponižavajući odnos.
Sve u svemu, ovaj savet je mrtvo slovo na papiru. Taj savet neće odgovoriti svojim zahtevima, a kada je to tako, a tako je, nikakve promene, nikakav boljitak u zdravstvenom sistemu Srbije se neće dogoditi. Nažalost, građani Srbije će i dalje morati iz svog ionako praznog džepa da izdvajaju dodatna sredstva ne bi li potražili zdravstvenu zaštitu na drugom mestu. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Dimitrijeviću. Dajem reč narodnom poslaniku Mići Rogoviću.

U setu spojenih tačaka dnevnog reda u svom obraćanju ću se najviše zadržati o Agenciji za borbu protiv korupcije, tj. imenovanju članova Agencije za borbu protiv korupcije, ali ne pojedinačno o članovima ovog tela, iz razloga što je u Srbiji u poslednjih osam godina naovamo mnogo ljudi, koji su čak i sad na vrlo odgovornim funkcijama, ministara, učestvovalo u raznim i brojnim aferama, tipa ''Sartida'', tipa ''cementare'' i da ih sve ne navodim i da ne navodim lično njihova imena.
Pa, s obzirom na sve te poznate detalje i činjenice u javnosti ne bih da se lično zadržavam na imenima o kojima je sada reč iz razloga što ova skupština ne predlaže članove Agencije za borbu protiv korupcije, a u postupku glasanja odlučuje o njihovom izboru. Mislim da je zaista ništavno pričati na tu temu, s obzirom na to da je ovo navedeno, jedno sa drugim, u kontradiktornosti.
Hoću da podsetim građane Srbije da je o Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije teško pričati uz ovakve komentare u Skupštini i, molim vas, da preduzmete bilo šta da nas udostojite da možemo da govorimo.

Gospodo poslanici, molim vas, da omogućite narodnom poslaniku da nam se obrati i da vodimo svi računa o dostojanstvu. Upozoravam sve poslanike da su u obavezi da poštuju dostojanstvo Skupštine. Nastavite, gospodine Rogoviću.

S obzirom na to da to ne možete da mi omogućite, odnosno da niste u mogućnosti da to uradite, moram da odgovorim na deo komentara. Ovde predstavnici nekih partija kada izađu na medije pričaju o sastancima na opštinskim odborima i tamo kako ih dočeka jedan čovek ili ko zna koliko ljudi, a ovde zaista mogu da dobacuju i da ometaju poslanike Poslaničke grupe Napred, Srbijo, nije im to prvi put, i bez obzira na to, navikli smo se, bilo bi iluzorno da u nekoj normalnoj priči nastavimo dalje kao što imaju priliku poslanici drugih partija. Verovatno mi moramo u ovakvom ambijentu da nastavimo dalje i s obzirom na tu činjenicu nastaviću svoje izlaganje.
Hoću da podsetim da ovaj zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je u toku prethodne godine donesen, stupa na snagu 1. januara 2010. godine, na predloženi amandman gospodina Đorđa Milićevića, i verovatno je jedan od razloga zbog svega toga i izbor članova Agencije za borbu protiv korupcije i sve ostale neophodne tehničke pripreme koje je potrebno sprovesti u ovakvom roku, bez obzira na to što je na cvetanje kriminala i korupcije, i tada, a i sada, bilo velikih primedbi, ne samo pripadnika opozicije već i kompletne javnosti.
Moram zbog javnosti da se osvrnem na nadležnosti Agencije, a to su: rešavanje sukoba interesa, vođenje registra funkcionera i imovine funkcionera, kontrola finansiranja političkih stranaka, međunarodna saradnja u borbi protiv korupcije itd. izbor direktora i devet članova Agencije, pri tome se decidno napominje da direktor, a podrazumeva se i članovi Agencije, ne mogu biti članovi odgovarajućih političkih stranaka i podležu svim zakonima kojima podležu i ostali funkcioneri, ne mogu vršiti nikakvu drugu javnu funkciju, učestvovati u privatizaciji, ili eventualno moraju Agenciju obavestiti o tome, osnivati privredna društva i slično.
Savet za borbu protiv korupcije dostavljajući dopis Vladi izneo je da je jedan od najznačajnijih generatora krupne korupcije u Srbiji privatizacija. U gotovo svim slučajevima uočeno je da se radi o kršenju zakona, propisanih procedura, postojanje sukoba interesa kod osoba koje su bile odgovorne za donošenje odluka tj. korupciono ponašanje državnih službenika.
Vlada ni do dan-danas nije preduzimala nikakve korake za eliminisanje ovih problema i s obzirom na te činjenice da smo i mi ukazivali, skoro na kraju prve godine od trenutka imenovanja ove vlade, verovatno istoj nije na listi prioriteta poštovanje zakona i suzbijanje korupcije.
Moram da vas podsetim na sve nepravilnosti vezane za ovaj segment mog obraćanja, a vezano je za Agenciju za privatizaciju, to je da ista ima prevelika ovlašćenja, tj. prvenstveno se misli, ne na Agenciju nego, na direktora Agencije, zatim nepostojanje i daljih kriterijuma po kojima će se preduzeća prodati. Odluke uglavnom nisu transparentne, a trebalo bi da budu, jednostepenost u odlučivanju o otpustu ili o otpisu duga prilikom kupovine određenih preduzeća i firmi, provizija od privatizacije prirodnog monopola, privatizacija javnih preduzeća, privatizacija državne svojine i privatizacija nacionalne imovine dakle, sve su to evidentirane neregularnosti koje su u opisu delovanja i razlozima u delovanju Agencije za privatizaciju uočene i koje i dan-danas postoje.
Ono što posebno hoću, a žao mi je što nema predstavnika Ministarstva, ali vama postavljam pitanje, to je, takođe, jedna od bitnih neregularnosti u stečajnom postupku, a radi se o uvođenju licenciranih stečajnih upravnika i njihove velike uloge koju im ovaj zakon dozvoljava. Evo primera, dolazim iz sredine u kojoj je jedna firma, trgovina "Ineks napredak'', 12. decembra 1999. godine ušla u stečajni postupak i do dana današnjeg se nalazi u stečajnom postupku. Ovo želim da napomenem iz razloga što se deo zaposlenih, a njih je oko 260, još uvek nije namirilo iz stečajnog postupka firme, a pomenuta firma ima preko 10 miliona na računu.
Tema jeste korupcija, stečajni postupak je, takođe, korupcija, a vi kada izađete za govornicu možete da birate teme o kojima ćete da pričate. Hvala lepo. (Aplauz.)