Zahvaljujem. Uvažavam sve poslanike, u skladu sa svim aktima koji me obavezuju na to i sa ličnim odnosom prema vama, a interpretirali ste stav predsednika Socijalističke partije, koji je ujedno i stav svih socijalista u vezi sa Statutom Vojvodine.        
Da li još neko od predsednika i predstavnika želi reč? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nenad Čanak, Velimir Ilić i Milan Lapčević.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI (načelni pretres)
Primili ste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to:
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, devet minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa G17 Plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred, Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Manjina –osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik, gospodin Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: Zoran Kasalović – SPS - JS, Jorgovanka Tabaković – Napred, Srbijo i gospodin Slobodan Maraš –LDP.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, dr Diana Dragutinović, ministara finansija, želi reč? (Da.)
Izvolite, gospođo ministar. Gospođo ministar, gospodin Dragan Stevanović je ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo, možda par rečenica, kao mogući odgovori na postavljena pitanja, a zatim da krenem sa obrazloženjem zakona koji je na dnevnom redu.
Zakon o budžetu Republike Srbije za bilo koju godinu, pa i za 2009. godinu, jeste najvažniji zakon jedne zemlje. Međutim, kao što to obično biva, često se neki rashodi ne izvrše. Zašto se ne izvrše rashodi? Recimo, zato što se nisu ostvarili prihodi koji su planirani. Tako je bilo i 2008. godine. Godine 2008. ostvareni prihodi su bili manji za oko 5% od planiranih.. Rashodi su bili manji, takođe, za 5% planiranih rashoda. Dakle, nisu se svi rashodi ostvarili, kao što se nisu ni svi prihodi ostvarili.
Kao što znate, Zakon o budžetskom sistemu, za koji me inače često prozivate, definiše neke prioritetne rashode. Dakle, oni rashodi koji imaju u izvršenju prioritet nad nekim drugim i to su plate, transferi organizacijama socijalnog osiguranja i socijalni izdaci, pre svega obaveze prema javnom dugu. Subvencije prosto i različiti vidovi diskrecionih rashoda nisu prioritetni rashodi.
Dakle, ako nešto nije izvršeno u budžetu za 2008. godinu, to su bili diskrecioni rashodi, tamo gde smo morali smanjiti rashode zato što nismo imali one prihode koje smo planirali. Sada se nalazimo u 2009. godini i to je tačno. Nemojte da zaboravite da smo u prvom kvartalu 2009. godine i da su stvarno januar i februar mesec daleko od tipičnih meseci samo po broju radnih dana. Ako hoćemo da vidimo koliki je normalan broj radnih dana u jednom mesecu, to je 22 dana. U januaru i februaru imali smo samo 18 i 19 radnih dana. Šta to znači kada je novac u pitanju, čak i kada se budžet ne puni onakvom dinamikom kao što smo planirali? To znači između pet i osam milijardi dinara mesečno manje.
Prema tome, postoje rashodi koje svi u svojim glavama planiramo kao jedna dvanaestina. Postoje prihodi koji su značajno niži, prvo zato što je broj radnih dana niži. Dakle, u prvom kvartalu država će, odnosno Ministarstvo finansija, praktično kao prioritet imati one rashode koji jesu prioritet.
Što se tiče Banatskog Dvora, zaista ne znam o kom je kašnjenju reč. Stavljanje u funkciju Banatskog Dvora je, takođe, vezano sa nekim izdacima i ti izdaci, nažalost, nisu planirani u budžetu. Pokušano je da se nađe način za stavljanje u funkciju Banatskog Dvora i koliko znam u završnoj fazi su pregovori sa dve institucije koje su spremne da ulože, odnosno da kreditiraju Srbiju pod povoljnim uslovima da Banatski Dvor stavi u funkciju do kraja leta, dakle, pre početka grejne sezone.
Svoje izlaganje na Kopaoniku nisam shvatila kao način da prevarim javnost, kako je to neko rekao, dakle, tada sam nudila ne rešenja, jer to nije uloga ministra finansija, nego opcije. Prema tome, nisam sigurna da li je vaša ideja, zaista se izvinjavam ako mislim da nije, rudna renta, to sam pronašla prošle godine u istraživanju CERAS-a. Bio je jedan projekat gde su objasnili koliko je rudna renta kod nas niska u poređenju sa Svetom. Stavila sam samo moguće opcije i pri tom postavila i u suštini otvorila pitanje gasa, znači, nije samo nafta u pitanju, u pitanju je gas, da li povećati rentu kada je gas u pitanju.
Što se tiče završnog računa NIS, čula sam i već se taj završni račun nalazi kod mene u kabinetu, zaista, moram da pogledam koje su stavke popravljene, tako da jeste, to je činjenica, prijavljen je gubitak umesto dobitka, ali ništa nije završeno dok nije završeno, treba prihvatiti prvo taj završni račun. Koliko je preduzeća u blokadi? Da li ima više onih kojima država duguje ili onih koji državi duguju? Definitivno ima više onih koji duguju državi, a koliko je tačno, ne znam u ovom trenutku. Vlada jeste svesna da postoji dužnički čvor, mislim da je otprilike negde na pragu nekog rešenja.
Što se tiče subvencionisanja kamatnih stopa, ne subvencionišu se kamatne stope, kako vi kažete stranim bankama, sve banke su lokalne, neke jesu u rukama stranih vlasnika, to je tačno, ali mislim da je Komercijalna banka domaća banka, u rukama domaćih vlasnika, kojoj se, takođe, subvencionišu kamatne stope.
Sada da pređemo na zakon. Pred nama, odnosno pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je Vlada uputila Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje.
Mislim da nije sporno da je osnovni zadatak poreske administracije, odnosno poreske uprave kontrola i naplata javnih prihoda u cilju obezbeđenja stabilnih javnih finansija. Da bi to bilo moguće i u životu, sama poreska uprava i sama poreska administracija moraju da se menjaju, odnosno moraju da se menjaju kao odgovor na promene u fiskalnom sistemu. Moraju da se menjaju i zbog toga što se stalno i neprestano oblikuje poslovno okruženje na način da bude što više stimulativno za nova ulaganja.
U tom smislu set rešenja koji se nalazi pred vama, zapravo, pokušava da od poreske uprave ili poreske administracije napravi nešto što je servis biznisa, odnosno upravu koja je praktično klijentski orijentisana – orijentisana prema klijentima. Za to je bilo potrebno promeniti neka rešenja, povećati sigurnost poreskih obveznika i pojačati kapacitet poreske uprave. Kada govorim o pojačanju kapaciteta poreske uprave ne mislim kvantitativno, ne mislim na broj ljudi, već na njihov kvalitet.
Predlažem da pređemo na ono što predstavlja najvažnije promene ovog predloga zakona u odnosu na postojeći.
Prva, i najvažnija promena jeste primena i funkcionisanje jednošalterskog sistema prilikom dodele poreskog identifikacionog broja. Zatim, niz rešenja koja povećavaju sigurnost poreskog obveznika. Na kraju, treći skup promena koji se odnosi na jačanje kapaciteta poreske administracije. Sve u svemu, mislim da je promenjeno nešto više od oko 30 članova zakona.
Svakako smatramo da je najveći doprinos i najveći korak napred, kada je u pitanju predlog ovog zakona, u odnosu na postojeće stanje, primena i funkcionisanje jednošalterskog sistema prilikom dodele poreskog identifikacionog broja. Predlažem da pođemo od činjenice kakvo je stanje danas i sada na terenu.
Dakle, prilikom otvaranja preduzeća svaki preduzetnik ili budući vlasnik firmi prolazi kroz nekoliko procedura i luta od jedne do druge institucije, ne bi li završio posao koji se zove pokretanje biznisa. Taj posao se meri i brojem dana i brojem troškova. Što je veći broj procedura, što je više institucija gde morate da idete, to su naravno veći troškovi i veći broj dana.
U vezi sa tim postoji jedno istraživanje Svetske banke koje je rangiralo Srbiju na relativno nisko mesto, loše mesto. Ona je 94 od 181 zemlje, ukoliko gledate koliko dana treba za pokretanje, odnosno otvaranje firmi. Za zatvaranje preduzeća u Srbiji treba, prema trenutnom stanju stvari šest radnih dana. Šta je učinjeno ovim predlogom zakona? Sve se obavlja na jednom mestu, na jednom šalteru. Pri tome se ne dovodi u pitanje – ko zapravo izdaje taj poreski identifikacioni broj. Poreski identifikacioni broj i dalje ostaje u rukama poreske uprave, ali zahtev za tim brojem i dodela rešenja jeste sada na jednom mestu, a to mesto se zove – Agencija za privredne registre. Na taj način, umesto šest dana, za pokretanje biznisa, za otvaranje kompanije, sada će biti potrebno 24 časa. Inače, svuda u okruženju, uglavnom u evropskim zemljama, nigde ne treba više od jednog radnog dana za ovakav posao.
Druga grupa promena u ovom predlogu zakona, u odnosu na postojeće stanje, jeste ono sa čime se suočavala poreska uprava u sprovođenju važećeg zakona i ono sa čime se suočavala u sudskoj praksi. Predloženo je niz rešenja koja će svakako povećati efikasnost prinudne naplate, a i redovne naplate, a pre svega povećaće sigurnost poreskih obveznika. Samo bih taksativno navela nekoliko rešenja za koja mislim da jesu značajan napredak u odnosu na postojeći zakon. Tako, na primer, ukoliko je procenjena vrednost pokretne stvari veća od iznosa poreskih obaveza ili ukoliko je trećina početne vrednosti nepokretnih stvari veća od poreskih obaveza – ostatak se vraća poreskom obvezniku. Tako se sigurno obezbeđuje veća pravna sigurnost poreskog obveznika.
Dalje, druga velika promena je, ja mislim, a vi ćete to proceniti, povećanje efikasnosti javne prodaje samim tim što se uvodi obaveza polaganja depozita, koji čini 10%, ali ukoliko je vrednost javne prodaje, znači ta pokretna stvar, odnosno ukoliko je njena vrednost veća od 200 hiljada dinara, pa ukoliko kupac u roku od osam dana ne plati ugovorenu vrednost – tada depozit mu se trajno oduzima. Naravno, uvodi se i pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predlog prinudne naplate. Dakle, onaj koji ima pravo preče kupovine, ukoliko prihvati uslove najboljeg ponuđača, ima pravo da kupi nepokretnost.
Konačno, kao, takođe, smatram promene nabolje i značajan pomak u odnosu na postojeći zakon jeste, odnosno uvodi se opšti rok zastarelosti od 10 godina i na taj način postoji jednaki tretman pravnih lica, preduzetnika i građana, nezavisno od činjenice da li je reč o javnopravnom odnosu ili o obligacionom odnosu.
Treća grupa promena u ovom predlogu zakona, u odnosu na postojeće rešenje, jeste jačanje u tehničkom smislu poreske administracije, odnosno poreske uprave. Dakle, predviđeno je niz rešenja, sa ciljem da se obezbede četiri sledeće stvari.
Prvo, da se zaista ojača profesionalizam i stručna osposobljenost zaposlenih koji obavljaju najdelikatnije i najsloženije poslove u poreskoj upravi i poreskoj administraciji, dakle – poslovi kontrole, redovne prinudne naplate i otkrivanja poreskih krivičnih dela.
Takođe, potpuno su uređeni poslovi koji su nespojivi sa službenom dužnošću i uređena su pravila ponašanja poreskih službenika i poreskih nameštenika.
Stvoreni su uslovi za upravljanje učinkom, čime je praktično obezbeđena motivisanost ljudi da napreduju u svojoj struci i da imaju veću odgovornost u izvršavanju poverenih zadataka.
Na kraju, obezbeđena su rešenja koja omogućuju horizontalnu pokretljivost unutar poreske uprave, odnosno administracije.
Kao što znate, poreska uprava ima vrlo složenu teritorijalnu organizaciju, znači, postoje četiri nivoa organizacije poreske uprave, a to je: Centrala poreske uprave, regionalni centri i Centar za velike poreske obveznike, filijale i ekspoziture, dakle, četiri nivoa.
Nema sumnje da se u Centrali i u regionalnim centrima, odnosno Centru za velike poreske obveznike i nekim filijalama, koje su veće, a to su filijale a), koje broje između 100 i 200 zaposlenih, zapravo, poslovi koji se obavljaju na tim nivoima vlasti su daleko složeniji i transakcije su daleko kompleksnije nego što se, recimo, obavljaju u nekim filijalama b), c) itd. ili ekspoziturama.
Zato je bila ideja da se proširi rang zvanja, kojima bi se obezbedila motivisanost ljudi za rad u ovim složenijim oblicima organizovanosti. Pored same selekcije koja je izuzetno važna pri odabiru zaposlenih koji rade u poreskoj upravi, verovatno je još mnogo više važna kontrola zaposlenosti. U tom smislu postoji, odnosno predloženo je postojanje grupe za unutrašnju kontrolu, koja treba da sankcioniše svaku eventualnu nepravilnost i nezakonitost u radu.
Uvedene su i neke novine kao što je, recimo, izričita zabrana da poreski službenici, ali ne samo oni, nego i članovi njihove porodice ne mogu biti vlasnici npr. privrednog subjekta čija je delatnost u nekoj bliskoj vezi sa radom poreske uprave.
Zašto se želelo da se nađu neka rešenja koja će obezbediti bolji kvalitet rada i bolje kadrove u poreskoj upravi? Zato što je poslednjih godina primećena velika fluktuacija kada je u pitanju zaposlenost u poreskoj upravi.
U osnovi, radi se o dve grupe problema. Jedna grupa problema, imamo veliki broj relativno starijih kadrova. To su oni kadrovi koji su svoju karijeru započinjali u SDK, ne rade više u NBS, koja je preuzela deo kadrova i ne rade više, recimo, u Trezoru Republike Srbije, ostali su u poreskoj upravi i tu su doživeli penziju, odnosno blizu su penzije. Dakle, dolazi do smene generacija.
Što se tiče same obuke revizora, poslednja velika obuka je izvršena 1990. godine, a onda se od 2004. godine formirao Centar za obuku poreske uprave. Počeo je da radi više kao podrška PDV-u, ali prava obuka je, ako hoćemo da budemo iskreni, počela tek 2006. godine i fokusirana je na poreski postupak, prinudnu naplatu i porez na dobit. Kroz tu vrstu obuke je prošlo 6 hiljada ljudi. To su ljudi koji su prilično atraktivni za tržište, za zapošljavanje u finansijskom sektoru, u bankama, osiguravajućim društvima, ali i u realnom sektoru.
Dodatno, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne javne samouprave od 1. januara 2009. godine, praktično, lokalne samouprave preuzimaju funkcije lokalne poreske administracije, što dodatno utiče na smanjenje kapaciteta zaposlenih u poreskoj upravi. Dakle, upravo zbog osipanja kadrova, zbog velike fluktuacije kadrova, ideja i namera ovog zakona jeste bila da se i dalje orijentiše na pripravnike, ali i da zadrži obučene u poreskoj upravi koji su prošli tu obuku za koju je potrebno minimum pet godina, boljim rešenjima kada je u pitanju nagrađivanje i obuka i kontrola zaposlenih.
To bi, otprilike, bile osnovne novine ovog predloga zakona. Mislim da je ovo veliko poboljšanje u odnosu na postojeći Zakon i zato molim narodne poslanike da podrže ovaj zakon. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospođo ministar.
Gospođa Pop-Lazić, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, podsećam vas na član 36. Poslovnika, koji kaže: "Poslanička grupa učestvuje u radu Narodne skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom."
Zbog toga bih htela da vas pitam gde to u Poslovniku piše da je poslanicima zabranjeno da aplaudiraju? Dakle, vama je dozvoljeno da lomite, razbijate, palite, otimate, kradete, lažete, radite šta god hoćete, to nije ni za kakvu kaznu, ni za kakav ukor, ni za kakvu opomenu, ali kad predstavnici SRS na jedan civilizovan način aplaudiraju, vi možete da protumačite da pozdravljamo ono što govorite, možete da protumačite da negodujemo zbog onoga što govorite, ali to apsolutno nikoga ne ugrožava, vi izričite meru opomene predsedniku Poslaničke grupe SRS, naravno, u nameri da ga udaljite sa sednice, prvo njega, pa mene, pa onda sve ostale.
Vi to možete da uradite. Naravno da ćemo mi odgovoriti na odgovarajući način. Nemojte da brinete, biće to sa ekološkim merama, neće niko imati nikakve štetne posledice, osim što će biti neprijatno. Ako hoćete da u ćutnji sve završite ovde u Parlamentu, onda to više nije Parlament, onda proglasite da Parlamenta više nema. Možete vi sami, sa tri poslanika poslaničke većine, da radite, sa jednim ministrom koji će da dođe, ako će da dođe, a nećete imati ovde jednu poslaničku grupu koja iza sebe ima i te kako veliki broj birača.
(Predsednik: Vreme.)
To vaše ponašanje prema nama pokazuje vaš odnos prema građanima Srbije.

Gospođo Pop-Lazić, u skladu sa članom 106, "Opomena se izriče narodnom poslaniku – ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika." Vaš aplauz očigledno nije bio aplauz podrške i odobravanja.
(Dragan Todorović, s mesta: Kako vi to znate?)
Koristim se logikom. Nemojte sa mnom polemisati dok vam ne dam reč. Nisam izrekla opomenu, upozorila sam vas. Kad se izriče opomena, kaže se "izričem opomenu", a kada se upozorava i opominje, to je nešto što je pre toga. Potražite stenogram.
Da li izvestioci Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Gospodin Dragan Stevanović se prvi javio.

Gospođo predsedavajuća, da li mogu da dobijem aplauz posle završenog izlaganja? Da li će moje kolege moći da mi aplaudiraju ako završim uspešno svoje izlaganje?
Dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji je danas pred nama gospođa Dragutinović je danas pokušala da promoviše i predstavi sledećom rečenicom – da bi on trebalo da predstavlja odgovor na promene u fiskalnom sistemu. Gospođo Dragutinović, SRS smatra delimično da to jeste tačno, ali ono što je naše stanovište sa koga ćemo napadati i osporavati ovaj zakon, jeste da ovaj zakon nije odgovor na realnost i surovu ekonomsku stvarnost u državi. Delimično možda da, kao što sam rekao, ali suštinski apsolutno ne.
Po svojoj suštini, kada ga stavljate u odnosu na problem koji ova država ima kada su u pitanju poreski prihodi, poreski sistem i administracija, znate na šta liči ovaj zakon? Kao kad neki truli blatobran na automobilu farbate, pa ga ofarbate, a on izgleda da postoji, a u suštini je truo i nema ga.
Vidite, vi ste ministar u ovoj vladi koji zbog ovog zakona ili zaslužuje orden ili zaslužuje da bude razrešen. U SRS biste dobili orden zato što ste obrazloženje ovog zakona na prvih četiri ili pet strana tako koncepcijski postavili da nijednom rečju niste spomenuli EU. To je svakako za divljenje.
Znači, usvajanje ovog zakona uopšte niste doveli u kontekst naših evropskih integracija i to je dobro. To je dobro zato što je neko u Vladi konačno shvatio da nešto u Vladi treba da se radi zbog Srbije, zbog našeg poreskog ili ekonomskog sistema, ali ne zato što briselska administracija to od nas traži. Čak i tamo gde ste spomenuli evropske integracije i evropske procese, niste ih direktno doveli u vezu sa ovim zakonom.
Objektivno, zbog toga zaslužujete orden. Da li će ovi iza vas predložiti premijeru vaše razrešenje ili ovom veliku vašem šefu, to ne znam, ali preuzeli ste objektivnu odgovornost. Što se nas tiče, mi ne smatramo da će ovaj zakon suštinski da obesmisli poreski sistem, odnosno poreski postupak i administraciju i Zakon koji već postoji. Cenimo vaše napore da afirmišete postojeći Zakon, kao što ste rekli malopre. Međutim, smatramo da ovo svakako nisu adekvatne mere kojima Srbija treba da ide u godinu u koju je krenula, u 2009. godinu.
Smatramo da je razuma u ovoj vladi mi bismo se danas bavili nekim mnogo bitnijim ekonomskim temama i sadržajima koji bi predstavljali suštinske odgovore na probleme koje mi danas imamo. O tim problemima vi ste pokušali zajedno sa onom svitom da razgovarate na Kopaoniku i dobili smo dve sjajne poruke sa Kopaonika. Rekao ih je vaš veliki šef. Jedna je, da ćete se obračunati sa tajkunima, da je bio iskren to bi mogao odmah da uradi, pošto mu je u prvom redu sedelo 10 tajkuna. Druga poruka je bila, da će izvršiti deideologizaciju ekonomskog sistema u Srbiji.
Tu je suština problema i to SRS apsolutno daje pravo da ospori političke namere i kroz ovaj zakon i sve ostale zakone koje predlažete, ne osporavajući vaše profesionalne kvalitete i možda vaše lične i profesionalne namere da nešto uredite u ekonomskom sistemu.
Kada govorimo o ovom zakonu naša diskusija u načelnoj raspravi biće isključivo političkog karaktera. U suštinu zakona ćemo ući kada budemo govorili kroz raspravu o pojedinostima, odnosno amandmanima koje smo podneli na tekst ovog zakona, verujući da ćete imati sluha za to i da ćete te amandmane ili najveći deo njih da prihvatite. Napravićemo jedan politički osvrt. Najbolji šlagvort za tako nešto daje, kao što sam rekao na početku obrazloženja ovog zakona.
Ono što je prvo i najinteresantnije jeste da ovaj zakon, odnosno Predlog izmena i dopuna Zakona treba da obezbedi stabilnost javnih finansija u narednom periodu. Da, delimično, slažemo sa vama, ali stabilnost javnih finansija koje su jako značajne za naredni period u ovoj državi, pre svega, trebalo bi da obezbedi politička stabilnost koje u ovoj državi nema, politička stabilnost protiv koga aktuelni režim svakodnevno radi od najvišeg do najnižeg nivoa državne uprave, odnosno vlasti.
Politička nestabilnost, a samim tim i nestabilnost javnih finansija definisana je od momenta kada je ova Vlada formirana i zbog načina na koji se to uradilo. To se preslikava i na najniži onaj lokalni nivo pa tako danas u celoj Srbiji i u dve trećine Srbije nemate stabilno lokalno rukovodstvo.
U opštinama se bave smenama, imenovanjima, razrešenjima, izlaskom iz vlasti, formiranjem novih koalicija i inspirator svega je upravo stranka koja vas je postavila za ministra finansija. Zašto ovo govorim?
Ovo govorim zato što ste vi, DS, vlast u Srbiji i neke druge organizacije upravo započeli priču i insistiraju da se deo poreskih prihoda počne ubirati na lokalnom nivou, porez na imovinu i neki drugi prihodi koji su izvorni prihodi lokalne samouprave. Činjenica da lokalne samouprave funkcionišu i žive u atmosferi u kojoj danas one žive, ne mogu da obećaju da će poreski sistem u ovoj državi biti stabilan. Znam da to vas možda na neki način ne dotiče. Vi niste čovek politike, pretpostavljam da ste vi čovek struke.
Mi koji živimo daleko od Beograda, koji ste u obrazloženju pomenuli, kako je on u najvećem kadrovskom problemu, u najvećem problemu jeste zato što je i najveći grad, ali problemi kada je poreski sistem i poreska uprava u pitanju nisu ništa manji u nekoj drugoj manjoj sredini. Po obimu su manji, jer je ta sredina manja. Ti problemi vas ne dotiču. Međutim, teško se živi svuda i ekonomski sistem je objektivno zbog politički nestabilne situacije ugrožen od najnižeg do najvišeg nivoa.
Kada danas govorimo o delu poreskih prihoda koji se odnose na lokalnu samoupravu, treba preispitati koliko je u principu država bila ozbiljna i odgovorna i u prethodnom periodu kada su se uspostavljala poreska odeljenja, odnosno organi koji će uzimati te prihode. Vi ste u prošloj godini, ne vi lično, nego država je dva puta obarala tender kojim je trebalo da se obezbedi programska i tehnička oprema za instalaciju tih odeljenja. Obarani su zbog prisustva korupcije i kriminala u postupku javnih nabavki, pretpostavljam.
Odeljenja poreske uprave su u organima lokalne samouprave, od poreskih uprava dobijala neažurnu, nesistematizovanu dokumentaciju i još uvek apsolutno ne postoji koordinacija na nivou na kom je potrebna, katastar, nadležni opštinski organi, poreska uprava.
U tom smislu, Srbija kada su poreski prihodi na tom nivou predstavlja jednu šumu koju ćete teško raskrčiti, a naročito ovakvim kozmetičkim zakonima koji suštinski ništa neće promeniti, kako sam rekao, samo kozmetički.
Kada govorimo o stabilnosti javnih finansija, govorimo o prihodima i rashodima, kako ste malopre spomenuli. Postavlja se jedno objektivno pitanje, koliko će suštinski ove izmene i dopune Zakona obezbediti stabilnost javnih prihoda.
Vi ste malopre govorili nevezano za ovaj zakon, ali je indirektno vezano, o tome kako januar i februar mesec, taj prvi kvartal, nisu adekvatni reperi za prihode ako ih analiziramo. Vodiću se onim što ste na sajtu Ministarstva objavili, a to su paralele sa prihodima u januaru mesecu ove godine i prethodne godine i ono što je činjenica jeste da je zabeležen drastičan pad. Rekao sam drastičan, zato što 20% nije malo. Tu je negde, neka bude. Slažem se, manji broj radnih dana je bio u januaru prošle godine, dozvolite, slažem se, gospođo ministre. Mi poredimo parametre, odnosno podatke iz ovog januara i januara prethodne godine, kada je broj radnih dana i u prošlom januaru i u ovom bio mali. Nebitno je sada to.
Imamo pad proizvodnje, imamo najmanju proizvodnju u odnosu na isti period iz 2001. godine do danas. Imamo pad uvoza, imamo pad izvoza, imate pad ostvarenih prihoda po osnovu PDV.
Suština cele priče neće se rešiti što ćete napraviti izmene u poreskom postupku ili poreskoj administraciji. Neznatno da, ali ova država ima problem što nema supstrat iz koga će da crpi poreske prihode. Ne možemo da cedimo suvu drenovinu, iz kamena vodu ne možemo da cedimo. Ono što je juče ili što je danas ili što sutra treba da raspravljamo jeste kako da na te izazove odgovorimo. Malopre ste rekli, ova država je na tragu nekog rešenja. Mislim da nam tragovi izmiču, a svakim danom biće sve gore i gore.
Kada govorimo o stabilnosti javnih finansija treba da govorimo o javnim rashodima. Vi danas u Srbiji, posle svega, i ispred svega što nas očekuje imate ekspanziju javne potrošnje, što suštinski nije problem javne potrošnje u Srbiji. Suštinski problem je struktura javne potrošnje. SRS ne misli da ćete ovim predlogom zakona u sferi poreske administracije vi opteretiti po jednom negativnom kontekstu strukturu javne potrošnje.
Dobro je što država konačno vodi računa o ljudskim resursima u oblasti koja se odnosi na poreski sistem države. Gde god se upetlja politika, koja je na snazi u ovoj državi poslednjih osam godina ili dođe u situaciju da sprovodi određeni zakon, to se devalvira i postaje besmisleno. Vi ste u periodu, ako se osvrnete iza nas, imali situaciju i sada ću navesti primer, da se potpuno ovakve ozbiljne stvari ispolitizuju i dovedu u pitanje, čak i ozbiljne namere države zbog nekih jeftinih stranačkih i političkih interesa.
Imali ste slučaj da u svakoj zgradi, poreskom odeljenju ili filijali gde je služba platnog prometa ili trezor imate kancelarije opštinskog odbora G17 plus. To je iskustvo koje je iza nas. Tu nema ni trena onoga što bi trebalo da predstavlja javni interes ili političku odgovornost kada su javne finansije u pitanju. Ne kažem da je to vaše opredeljenje i da je to vaš stav, ali vi ste se uhvatili u jedno kolo iz kog ćete teško izaći i teško ćete se, možda, izboriti sa jeftinim političkim, ličnim i stranačkim interesima kao odgovoran profesionalac. Bićete žrtva političkog nerazuma, ali tu ste odgovornost sami na sebe preuzeli i moraćete to breme sa sobom da ponesete.
Treba se osvrnuti svakako i na činjenicu da se kroz ove kozmetičke promene bavite i poreskom administracijom. S jedne strane, neefikasne, ima još uvek tragova birokratije i mastiljarstva iz prethodnog perioda.
Ovde ste rekli u obrazloženju, spomenuli ste i poresku nekulturu, nedovoljnu poresku disciplinu. Administracija kakva jeste, možda nije bila kapacitativna da napravi poresku disciplinu, da stvori poresku kulturu u ovoj državi, ali se postavlja jedno objektivno pitanje – šta je vlast u Srbiji radila osam godina? Slažem se ako su ovi koji su demokratske provenijencije zadobili poverenje građana da ispravljaju ono što su zatekli, ali zašto taj poreski sistem nisu unapredili i podigli na viši nivo?
Mi danas konstatujemo, posle osam godina stremljenja Evropi, da imamo poresku nekulturu i poresku nedisciplinu i to u vrlo škakljivom trenutku za ekonomski sistem, ne samo Srbije, nego celog sveta i okruženja. Ono što jeste dobro, ponavljam, dobro je što želite na neki način da se bavite ljudskim resursima.
Danas se u Srbiji zbog sveopšte klime i atmosfere, koju ste stvorili kao izvršna vlast u poslednjih osam godina, postavlja pitanje kod koliko ljudi koje mislite ili hoćete da angažujete u poreskoj upravi da rade svoje poslove možete da prepoznate ljude koji su spremni da se žrtvuju za javni interes? Koliko smo u osam godina učinili da kod naroda, kod ljudi, pogotovo kod mladih ljudi gradimo svest o pretpostavljanju javnog interesa? Zašto bi se bavili interesom javnim kad mogu da se bave sobom na jedan mnogo lakši i znatno rasterećujući način?
Opet ponavljam, ovde se vaše profesionalne namere i, da kažem, suštinske namere možda ne mogu osporiti, ali SRS na jedan ozbiljan način dovodi u pitanje koliko će primena ovog zakona biti moguća, kolika će biti primena zakona kao uostalom svih zakona kojima se ovaj parlament bavio i u ovom i u prethodnom sazivu, a koji su došli u problem kad je njihova primena u pitanju.
Što se tiče SRS-a, mi smo podneli amandmane. Suština i forma amandmana je pratila suštinu i formu ovog vašeg predloga zakona. Bavili smo se kroz amandmane i kroz sve ove četiri tačke koje ste vi malopre spomenuli, odnosno tri, i poreskom administracijom i poreskim postupkom.
Verujem da ćete za te amandmane imati razumevanja, ukoliko suštinski ne menjaju vaš zakon, odnosno ni suštinski ga ne menjaju, a promene koje smo predvideli kroz te amandmane mogle bi samo da afirmišu i unaprede sve ono što ste vi predvideli da bi ovde trebalo da menjamo kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku.
Zato, gospođo ministre, imaćemo za vas dosta pitanja u raspravi u pojedinostima i verujemo da ćete imati odgovor na njih. Još jednom ponavljam, SRS smatra da ovaj zakon suštinski neće obezbediti ono što ovoj državi kada je poreski sistem, kada su poreski postupci i kada je uopšte stabilnost javnih finansija u pitanju potrebno. Mislim da se bavimo kozmetikom, a ne bavimo se suštinskim stvarima koje su od životnog značaja i koje će istinski predstavljati odgovor na ekonomske probleme koji nas u narednom periodu očekuju. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik Poslaničke grupe SPS-Jedinstvena Srbija, gospodin Zoran Kasalović. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danom početka primene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, od 1. januara 2003. godine ustanovljena je jedna svojevrsna vododelnica u odnosu na ranija vremena, a pre svega u odnosu na ulogu i nadležnosti poreske uprave u Republici.
Novim Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji postavljen je čvrst pravni osnov za sasvim novu ulogu poreske uprave kao jedinog poreskog organa u Republici.
Ranije, da podsetim, SDK i ZOP vršili su eks ante kontrolu javnih prihoda, poreza i doprinosa koji se plaćaju po odbitku i na taj način činili svojevrstan sistem dvojne poreske administracije, što je svakako u novonastalim savremenim tržišnim uslovima otežavalo upravljanje fiskalnom politikom Republike Srbije. Zbog toga je bilo neophodno, a Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je to i uspeo, objediniti celokupnu aktivnost u postupku utvrđivanja naplate i kontrole poreza i drugih javnih prihoda pod okrilje jednog organa uprave, poreske uprave.
Porez predstavlja najznačajniji oblik javnih prihoda u savremenim državama, pa tako naravno i u Republici Srbiji. Već sama ta činjenica dovoljno potvrđuje značaj poreske uprave, ali i zaposlenih u njoj, a samim tim i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji uređuje ovu materiju, a koji je predmet današnje načelne rasprave.
Baš kao što je početkom primene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ustanovljena vododelnica u smislu uloge i nadležnosti, a samim tim, i značaja poreske uprave u našem društvu, predloženim rešenjima, pre svega u članu 24. kojim se dodaju novi članovi 169a do 169c Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Predlagač, čini se, želi ovog puta da ustanovi još jednu vododelnicu, ovoga puta u odnosu na dosadašnji radno-pravni status zaposlenih u poreskoj upravi, koji dugo očekuju ovakvu vrstu promene, i tu materiju detaljno uredi ovim predlogom zakona i značajno poboljša status zaposlenih u poreskoj upravi, ustanovljavajući, kako predlagač navodi u obrazloženju, sistem plata kao osnovni motivacioni faktor zaposlenih, uz jasno preciziranu proceduru i mogućnosti za napredovanje u službi, mogu reći sasvim opravdano, što potvrđuju podaci o zaradama od nekih dvadesetak hiljada za zaposlene sa srednjom stručnom spremom i samo koju hiljadu više za one sa visokom spremom, a tek nešto preko 45 hiljada za zaposlene sa visokom stručnom spremom, uz permanentan odliv kadrova i uz sve složenije poslove i povećanje odgovornosti.
Ne bih se složio sa stavom da su samo u pogledu odliva kadrova sa visokom stručnom spremom ugroženi ili najugroženiji Beograd i veliki gradovi. To se mora imati u vidu. U manjim opštinama, pre svega, sve je manje i manje visokoobrazovanih, pogotovo mladih ljudi, a sve je izraženiji proces migracije iz manjih sredina ka većim i gradovima, koji tada u tom pogledu sigurno imaju mogućnost selekcije i izbora.
Na prvi pogled moglo bi se reći da će izdvajanje većih sredstava za poboljšanje materijalnog položaja, odnosno zarada zaposlenih u poreskoj upravi proizvesti skupu poresku administraciju i uvećanje troškova poreskog postupka. To samo tako može da izgleda, poznato je i egzaktno dokazano da se zaista režijski troškovi sa smanjenjem broja poreskih obveznika povećavaju i sa tim veće probleme imaju manje države kao što je Republika Srbija. Naravno, u tom smislu se preduzimaju razne mere.
Ono što je sasvim sigurno i dokazano jeste da poreska uprava koja je neefikasna, spora, prilikom utvrđivanja poreza i drugih prihoda naplate, a pogotovo ako to slabo kontroliše, proizvodi značajno veće troškove i ti troškovi se značajno povećavaju.
Takođe, stvaranjem jednog dobrog profesionalnog poreznika sa znanjem i pravnih i ekonomskih nauka i jednim iskustvom, koje se stiče samo radom u poreskoj upravi, jeste dug i skup proces i da bi ponovnim stvaranjem iznova stalno došlo do jedne neefikasne i neefektivne poreske uprave i takav bi proces mnogo više koštao nego da izvršimo potrebnu motivaciju zaposlenih, pre svega putem zarade, a naravno i da se obezbede potrebni uslovi za rad.
U tom smislu bih želeo da pozovem i resorno ministarstvo i nadležne u poreskoj upravi da, pre svega, u cilju značajnog poboljšanja rada i efikasnosti preduzmu sve mere u smislu objedinjavanja poreskog knjigovodstva, odnosno kartica poreskih obveznika koji se vode u ovom trenutku dvojno na tzv. DIS sistemu i sistemu Instituta "Mihajlo Pupin".
Na taj način bi se značajno ubrzao i olakšao operativniji rad. Usaglašavanje traje već nekoliko godina unazad i potrebno je taj proces, po meni, što pre okončati.
Koja su to rešenja povodom radno-pravnog statusa zaposlenih u poreskoj upravi predložena članom 24. odnosno u novim čl. 169a do 169c, koja bih izdvojio kao sasvim korektna i precizna, a njihovom primenom će se postići efekat kadrovske konsolidacije poreske uprave i potreban broj izgrađenih poreznika u svakom trenutku, pre svega način popunjavanja izvršilačkih radnih mesta na neodređeno vreme.
Predloženo je, po pravilu, da se vrši putem javnog konkursa, a mogu i preuzimanjem državnih službenika iz drugog državnog organa, član 169a, uz novinu da se zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme može zasnovati najduže do 12 meseci umesto dosadašnjih, po meni lošijeg rešenja, do šest meseci.
Procedura je detaljno propisana i čini iskorak u odnosu na komplikovano zasnivanje radnog odnosa uređenog do sada Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima.
Zvanje poreskih službenika uređeno je odredbama člana 169j do 169o sa ciljem razvrstavanja u dve osnovne grupe, zvanje o osnovnim funkcijama i predviđa se 14, dakle, u funkcijama utvrđivanja naplate i kontrole i zvanje o ostalim funkcijama, predviđeno ih je 11, uz precizno navedenih šest uslova za sticanje višeg zvanja i dva uslova za gubitak zvanja, predviđena članom 169m.
Ovde treba svakako spomenuti kao dobra rešenja u članu 169nj stav 4. da poreskom službeniku čiji se rad u poslednje dve godine oceni ocenom nezadovoljiva prestaje radni odnos, kao i u članu 169o u stavu 3. kojim je predviđeno da se u poreskoj upravi vanredno može napredovati samo jednom, čime se pojačava svakako efekat objektivnosti u tom postupku.
Centralna rešenja i ona koja sigurno najviše interesuju u ovom trenutku zaposlene u poreskoj upravi, kao što sam rekao, dugo ih očekuju, predlažu se u čl. 169p do 169u, a odnose se na budući način određivanja osnovne plate koja će se prema Predlogu u članu 169p stav. 1. i stav 2. sastojati od osnovice koje utvrđuje Vlada, osnovnog i dodatnog koeficijenta u rasponu od 20 do 50% od osnovnog koeficijenta, u zavisnosti od znanja, posebnih uslova rada, odgovornosti itd.
U stavu 7, istog člana, propisano je da će visinu osnovnog i dodatnog koeficijenta platne grupe i platne razrede urediti ministar, a nadam se na način i uz korišćenje zakonskih mogućnosti koje će zaista biti stimulativne i značajno doprineti poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u poreskoj upravi.
Kada su u pitanju zaposleni, želim da istaknem i odredbe predviđene članom 169f koje jasno preciziraju poslove nespojive sa službenom dužnošću i novu obavezu poreskog službenika da pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da pismenu izjavu o podacima koji su od značaja za utvrđivanje postojanja sukoba interesa u radu, stav 5, kao i odredbe propisane članom 169c, kojima se predviđa da se poreskom službeniku za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa može izreći disciplinska mera premeštaja na radno mesto u neposredno nižem zvanju u trajanju od šest meseci do dve godine – mišljenja sam da će predložena rešenja značajno doprineti disciplinovanijem i odgovornijem radu svih zaposlenih u poreskoj upravi.
Naravno da su dosadašnja upravna i sudska praksa, koje su se razvile u primeni Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji, pokazale i potrebu za razjašnjenjem i preciziranjem određenih odredbi i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji upravo nudi određena rešenja u tom smislu.
Pre svega, vrlo značajan postupak unakrsne procene poreske osnovice utvrđene u članu 59. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, inače specifičan za porez na dohodak fizičkih lica, treba da predstavlja moćno oružje u rukama poreske uprave za utvrđivanje neprijavljenog dohotka u postupku kontrole, ali u prethodnom periodu ipak nije opravdao očekivanja.
Između ostalog, jedan od bitnih parametara u postupku kontrole vrednosti imovine na kraju kalendarske godine nije bilo moguće utvrditi na potpuno činjenično validan način, jer sredstva koja je poreski obveznik upotrebio za kupovinu imovine na ime trećih lica u kalendarskoj godini nisu mogla biti uključena u njegovu imovinu sa stanjem na dan 31.12. kalendarske godine, te je sasvim jasno kako su se poreski obveznici ponašali, bolje reći snalazili.
Predlogom rešenja u članu 6. ovog predloga zakona ova se nepreciznost prevazilazi i omogućuje poreskoj upravi da primenom ovog instituta ponovo dobije moćno oružje u postupku utvrđivanja neprijavljenog prihoda.
Ono što će svakako pospešiti postupak naplate jeste to da će prema odredbama u članu 2. Predloga zakona poreski obveznik moći da izmiri dospele obaveze po drugom osnovu, putem preknjižavanja više ili pogrešno uplaćenog poreza, a što do sada nije bilo moguće. Na ovaj način povećavaju se prava poreskih obveznika u poreskoj postupku.
Na samom kraju, pored drugih, istakao bih odredbe plana 10. Predloga zakona kojim se prevazilazi evidentno uočena opstrukcija u praksi prilikom prinudne naplate pokretnih stvari i basnoslovno licitiranje koje se nakon toga ne plaća, a proces naplate usporava i koči. To više neće biti moguće jer se propisuje da prilikom prodaje pokretnih stvari čija pojedinačna vrednost prelazi 200 hiljada dinara mogu učestvovati samo lica koja polažu depozit u visini od 10% od procenjene vrednosti i u slučaju da kupac pokretnih stvari u roku od osam dana od dana kada mu je dostavljen zapisnik o prodaji pokretnih stvari ne uplati iznos za koji mu je pokretna stvar prodata, prodaja se oglašava nevažećom u odnosu na tog kupca, a kupac gubi pravo da povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te stvari u daljem postupku.
Poslanički klub SPS-JS smatra da su predložena rešenja za izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji neophodna i dobra, pogotovo u delu poboljšanja radno-pravnog statusa zaposlenih u poreskoj upravi i zbog toga u načelu podržava predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj postupku i o poreskoj administraciji. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Kasaloviću.
Reč ima gospodin Maraš u ime Poslaničke grupe LDP.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, na početku moram da kažem da LDP ove izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji smatra neophodnim. Možemo ih podeliti u dva dela. Prvi deo možemo reći da je u neku ruku, malo korektna kozmetika, međutim, drugi deo koji se tiče radnih odnosa, odnosno koji reguliše radno-pravne odnose, a to je pre svega član 24, smatramo da je dobrodošao, malo zakasnio, odnosno prilično je zakasnio, ali veoma je dobrodošao iz prostog razloga što se zaposleni u poreskoj upravi na ovaj način izdvajaju iz Zakona o državnim službenicima, što je do sada bio veliki problem za zaposlene u poreskoj upravi.
Mi smo često govorili ovde da je položaj zaposlenih u poreskoj upravi potpuno neadekvatan poslu koji obavljaju, značaju koji imaju za državu, odnosno prikupljanju poreza i punjenja budžeta.
Moram da vam kažem da ste vi u vašem izlaganju napomenuli, gospođo ministarka, ako sam dobro pratio, da je pet godina neophodno za edukaciju zaposlenih. Znamo i vi i ja da je to bio kraći period u kom su zaposleni, njih pet-šest hiljada prošli obuku i smatramo da je taj korak koji je učinjen nakon 2000, kada je u pitanju poreska uprava, možda jedan od najznačajnijih koraka koji je nakon 2000. urađeni u državnoj službi. Osnovani su centri za edukaciju kroz koje je prošao veliki broj zaposlenih. Na osnovu toga smo i dobili veliki broj kvalitetnih kadrova u poreskoj upravi, veliki broj inspektora koji su mogli da se pohvale sa svojim znanjem. Imali smo i zaposlene u poreskoj upravi koji su vršili edukaciju privrednih subjekata i to veoma veliki broj tih edukacija je održan pogotovo kada je uvođen PDV.
Zaboravili ste jednu stvar da kažete, napomenuli ste da se na ovaj način otvara prostor da se veliki broj pripravnika primi u poresku upravu na mnogo lakši način, odnosno da zasnivaju radni odnosi na mnogo lakši način – šta je tu ključni problem, zbog čega kadrovi iz poreskih uprava odlaze?
Ključni problem, zbog čega odlaze kadrovi iz poreske uprava, jeste taj što su plate mizerne u poreskoj upravi i sad izmena ovog zakona, sistematizacija koja bi trebalo da usledi mora biti praćena i poboljšanjem materijalnog položaja zaposlenih.
Daću vam primer jedne od najvećih filijala u Srbiji, to je filijala Poreske uprave Novi Sad 2, gde po sistematizaciji postoji 40 inspektora koji treba da kontrolišu 13 hiljada poreskih obveznika, koji su preduzetnici. Na terenu je to malo drugačije, pošto ta filijala Novi Sad 2 obuhvata ceo Južnobački okrug i taj broj poreskih obveznika je veći.
Šta se desilo do Nove godine? Tri inspektora su napustila Poresku upravu u toj filijali, još su dva najavila odlazak.
Rekli ste u vašem izlaganju da se prenose nadležnosti na lokalnu samoupravu u pogledu nekih poreza itd, međutim mi smo to prošle godine pitali, odnosno ja konkretno, svega 47 opština je bilo osposobljeno u Srbiji da preuzme na sebe te obaveze. U velikom broju opština i gradova u Srbiji još nisu zaživele te lokalne poreske uprave. Šta će biti onog dana kada zažive? Plate će sigurno biti bolje nego u Republičkoj poreskoj upravi i tada možemo očekivati određeni odliv kadrova.
Mogu da vam kažem da veliki deo pokrajinskog aparata, u krajnoj liniji gradskog aparata u Novom Sadu, čine donedavno zaposleni u poreskoj upravi. Oni svi odlaze za boljim platama, svi odlaze za boljim položajem. Mislim da bi korektno bilo da poreska uprava ima isti tretman kao i Narodna banka, s tim što, za razliku od Narodne banke, poreska uprava niti ima svoje zgrade, a vozila koja teraju inspektori na terenu katastrofalna su itd.
Ono što je stvarno zabrinjavajuće, nemam ništa protiv njih, treba svi da imaju dobre plate, ali zaposleni u Gradskom saobraćajnom i u čistoći imaju veće plate od inspektora poreske uprave koji na terenu treba da kontroliše poreske obveznike koji imaju velik obrt sredstava, odnosno poreski obveznici koji su veoma jaki, potpuno je neprimereno da njih kontrolišu ljudi koji imaju 40 hiljada platu. Možete zamisliti kakva je to kontrola. Vi ste sami pre neki dan spomenuli da treba da se podigne položaj tih zaposlenih.
Ono što LDP vidi kao problem, to je da ja ipak vidim jednu neozbiljnost u pristupu kod izrade ovog zakona, na to ukazuje član 29. Nadam se da se slažete da će ili Vlada ili nadležni odbori, dok je još ovaj zakon ovde kod nas u Skupštini, morati da intervenišu. U članu 29. piše: "Ovaj zakon primenjivaće se od 1. januara 2009. godine, osim člana 24. u delu koji se odnosi na prestanak radnog odnosa po osnovu ocenjiva poreskog službenika, koji će se primenjivati po izvršenom ocenjivanju za 2009. i 2010. godinu, i u delu koji se odnosi na pravo poreskih službenika na službenu uniformu, radnu odeću i obuću, koji će se primenjivati od 1. januara 2011. godine." To znači da zakon već sada dobija retroaktivno dejstvo, razlozi za to nisu predviđeni u samom Predlogu zakona.
Takođe, u obrazloženju ste rekli da proces evropskih integracija, kao strateški cilj Republike Srbije, u velikoj meri, zavisi od rada državne uprave, kao nosioca izvršne vlasti. Čini mi se, ako se budu zasnivale naše evropske integracije samo na poboljšanju ovog dela državnog aparata, da ništa od tih evropskih integracija neće ni biti.
Nismo videli koji je optimalan broj zaposlenih u poreskoj upravi. Imamo podatak koji smo dobili, da je početkom 2005. godine 8.109 zaposlenih bilo, dok je na kraju 2007. taj broj bio 6.549.
Interesantno je da u tih 1.560 zaposlenih koji su prestali tada da rade u poreskoj upravi, na osnovu sistematizacije koja je bila sprovedena, 45% su zaposleni sa visokom stručnom spremom, 23% sa višom i 32% sa srednjom školskom spremom.
Nas u LDP interesuje taj podatak, verujem i ostale poslanike, koji je to optimalan broj u poreskoj upravi? Ono što me interesuje, voleo bih da čujem kad već pričam o ovom delu – kakve su obaveze najvećih privrednih subjekata prema državi, odnosno javnih preduzeća? Koje su to obaveze?
Danas smo čuli, imamo danas i na Odboru za finansije jednu temu koja će biti veoma interesantna, kada su u pitanju blokade itd, pa me interesuje da čujemo – kakve su obaveze tih najvećih privrednih subjekata prema državi, pošto su građani, a verujem i ostali poreski obveznici koji spadaju u mala i srednja preduzeća, preduzetnike itd, svesni jedne stvari, a to je da zakon ne važi isto baš za sve. Problem je taj što neki jesu zaštićeni, na ovakav ili onakav način. Ne kažem da to ide od vas, ali postoji sistem na osnovu kog može sve to da se ispravi.
Postoji ovde veliki broj pitanja koja možemo pokrenuti. Lepo je to i pohvalno, stvaranje uslova za jačanje kapaciteta same poreske uprave, ali mi ne znamo odgovore na neka značajna pitanja. Odgovore od vas na neka pitanja, ministarka, dobijali smo iz medija, iako ste proteklih meseci često bili u Skupštini, neke stvari smo saznavali iz medija. Mislim da to nije korektno.
Ovu priliku ću iskoristiti da vas zamolim, ako nije problem, da se ugledate malo i na vašu koleginicu iz Vlade, gospođu Malović, koja je mnogo više informacija delila sa samim poslanicima u skupštinskoj sali, a mnogo manje od toga smo saznavali iz medija.
Pre neki dan na Kopaoniku ste izjavili da je moguće obezbediti budžetske prihode na više načina i to kroz povećanje poreza, kao i povećanje renti i naknada za korišćenje izvora sirove nafte i povećanjem poreske discipline, odnosno boljom i efikasnijom naplatom već postojećih... i gasa, naravno.
(Nije mi bila namera da izostavim gas, naravno.)
Molim ministarku da nam kaže, u toku ove rasprave, zbog čega ste se tek sada setili da može da se podigne rudna renta koja je u Srbiji 3%? Zašto se ova vlada, kao i ona prethodna vlada, kojima je očito uzor ruska vlada, ne ugleda malo na nju? Voleo bih da kažete – podići ćemo rudnu rentu, ali vi sami znate da je to nemoguće, pošto smo potpisali sa Rusima Naftno-gasni sporazum, u kome stoji da ne može da se podigne rudna renta! Bilo bi dobro da građani Srbije znaju zbog čega su lišeni većih izvora prihoda na crpljenje nafte i ostalog prirodnog bogatstva iz Srbije na ovaj način, zbog toga što je renta svega 3%.
Kažete da niste sigurni, niste čuli da smo mi to predložili. Mi smo u ovoj skupštini i u razgovoru sa premijerom Cvetkovićem više puta napomenuli, napravili smo program, dogovor za budućnost u kome smo naveli kao jednu od važnih stavki, da se podigne rudna renta, pre nego što je u ovoj skupštini izglasan Sporazum. Podneli smo i Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti, između ostalog i zbog ovakvih stvari.
Mene, takođe, interesuje da li možemo da se pouzdamo u bilo koji podatak koji vi date, ne samo vi kao Ministarstvo finansija, ali i Ministarstvo finansija? Pojavljuju se stvarno dijametralno suprotni podaci o stanju budžeta i izvršenju budžeta za 2008. godinu promenama metodologije itd. Skidaju se sa sajta određene informacije koje su već okačene.
Postavlja se pitanje da li možemo ijednu informaciju da primimo kao tačnu, zdravo za gotovo, da je to tako kako vi kažete? Mnogo jasnije bi bilo da se izađe sa stavom da je situacija takva kakva jeste, kasa je prazna i da je svaka projekcija Vlade u proteklih šest meseci bila ili pogrešna ili da je debelo zakasnela. Takođe, najlakše je vaditi se na svetsku ekonomsku krizu, a kada smo govorili da moramo da se pripremimo za svetsku ekonomsku krizu, stigli su odgovori iz Vlade da je to širenje panike, i vi ste pre neki dan na Kopaoniku izjavili da je svetska ekonomska kriza došla brže u Srbiju zahvaljujući onima koji su upozoravali da ona postoji.
Vi ste, gospođo ministarka, nama ovde rekli da će stopa privrednog rasta u 2009. godini biti 3,5%. Rekli smo u raspravi koja je sledila kada je bio budžet da je to potpuno nerealno. Tada smo, takođe, opomenuti da pričamo ono što nije tačno, a sada je već izvesno da će BDP u 2009. godini pasti. Ono što je važno treba da znamo da ne možemo stalno da se krijemo iza svetske ekonomske krize. Mnoge stvari koje se sada događaju, to ste morali da predvidite još rebalansom, a ne budžetom koji smo donosili u decembru.
Poslednja stvar za koju mislim da je interesantna, čuju se predlozi da se skrati radno vreme i to je u redu. Samo, ko će da plati te troškove? U drugim zemljama u kojima je država u prethodnom periodu kada je bila jaka, poput Slovenije koja je to konkretno uradila, obezbedila fondove iz kojih će moći da isplaćuje za taj dan koji se ne radi, da li će država ovde snositi te troškove ili će sve to preći na poslodavce?
Ono što me interesuje kada je u pitanju to skraćenje radne nedelje, da li postoji šansa da nam država, odnosno Vlada pokaže na sopstvenom primeru da mogu da se smanje i troškovi?
Još jednom bi se osvrnuo na poresku upravu u kontekstu Zakona o otpisu kamate na dospele obaveze, na osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koji smo ovde usvojili 5. novembra 2008.
Sigurno znate da su poreske uprave širom Srbije dobile način na koji će to moći da rade tek 27. decembra, četiri dana pre isteka roka da im se otpišu kamate.
Druga stavka koja stoji u tom zakonu, možete da vrtite glavom koliko god hoćete, to je fakat na terenu, 31. marta ko plati te kamate koje su mu iz prethodnih godina njemu se otpisuje 75%. Da li znate da poreske uprave još uvek nisu dobile na koji način će to moći da rade?
Ponavljam, danas je 10. mart. Prolaze karavani, zaista, pored ove vlade. Pohvaljujemo izmene ovog zakona. Smatramo da su zakasnile, ali bolje ikad nego nikad, pre svega zbog tih šest hiljada zaposlenih u poreskoj upravi. Ovo samo treba da bude inicijalna kapisla za jednu kvalitetnu sistematizaciju, za obezbeđenje sredstava u budžetu koja će omogućiti da zaposleni imaju veće plate u poreskoj upravi, i u krajnjoj liniji za postavljanje poreske uprave kao jednog organa koji će biti potpuno nezavisan, kao što je u nekim drugim državama, koji će imati status koji mu pripada, a ne da direktor same poreske uprave, direktori regionalnih centara, direktori u filijalama moraju da budu zavisni od vašeg pomoćnika ili konkretno ministra finansija, ne mislim konkretno na vas, nego na period koji je iza nas, gde se mnogo toga po partijskoj liniji dešavalo.
Sve su ovo preduslovi da napokon stvorimo jednu poresku upravu u kojoj će se kadrovi i zadržavati. Još jednom vas molim da malo razmotrite sve te podatke koji se odnose na poresku upravu, odnosno na broj zaposlenih, na odliv zaposlenih i na ono šta se sprema kada budu lokalne uprave preuzele sve poslove koji su vezani za prikupljanje poreza, koji ostaje u lokalnoj samoupravi, kakav tek onda udar sledi na poresku upravu, neće imati ko da ubira poreze u ovoj državi i svaka ovakva izmena će faktički na kraju biti kozmetička. Hvala. (Aplauz.)