Poštovana gospođo predsednice, poštovane kolege poslanici, moja diskusija se odnosi na funkciju koju Skupština treba da vrši prilikom određenih uloga za najviša tela koja bira Narodna skupština Srbije. Prema predlozima koje smo dobili mi možemo da vidimo da Skupština zaista ne može da obavlja u dobroj meri ovakvu ulogu, ako prihvata predloge gde se kaže – da kandidat koji se predlaže ispunjava zakonske uslove.
Moja generalna primedba jeste – to se valjda podrazumeva. Ako biramo šefa, ne znam, u nekom preduzeću ili bilo gde, profesora koji treba da predaje negde – mora da zadovoljava zakonske uslove. Za ove funkcije koje bira Narodna skupština, koje su veoma posebne funkcije sa ogromnom odgovornošću, a kandidati koji se predlažu čak nema ni normalno obrazloženje zašto se bira taj koji ispunjava zakonske uslove. Znači, Skupština treba da preuzme odgovornost.
Ja sam htela ovde da se založim da Skupština ne može ovako dalje u budućnosti da radi, zato što ovi predlozi koje dostavljate nigde nisu obrazloženi da možemo sa punom verom da kažemo i da mi kao Skupština stanemo iza tih ljudi koji treba ovako važnu ulogu da odigraju. Važno da se doda da mi uglavnom biramo ona tela koja su vezana za jedan veoma važan i ključan problem u ovom društvu, a to je pitanje i problem korupcije. Vi znate da su i naši građani jako osetljivi na to pitanje. Kada god se u istraživanjima javnog mnjenja postavi pitanje u četiri prva problema spada korupcija u ono što građane najviše nervira i što ih najviše pogađa. A mi ovde nismo deca i znamo da je naše društvo zaraženo sistemskom korupcijom, ali mi najčešće takve ljude koji treba da kontrolišu korupciju i da budu zaduženi za tu pojavu, mi te ljude biramo u Parlamentu.
Ja ću pokazati da to nije samo Agencija za borbu protiv korupcije. Vi znate kada se sada ta institucija formira, od koje se jako mnogo očekuje, jer je donet, prošle godine, jesenas, i novi zakon, da su tu ogromna očekivanja i od strane građana, da se ukida Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa, a takođe, i Savet za borbu protiv korupcije – sve zarad ove nove institucije, koja treba da počne da radi 2010. godine. Dakle, nije samo reč o predlozima za tu instituciju, i prethodno je bilo primera, ja vam samo ukazujem na to kako se neozbiljno predlažu ljudi koji treba da razmatraju strateška pitanja, znači od opšteg interesa, ili da budu glavni kontrolori, recimo, u Državnoj revizorskoj instituciji ili kada je reč o Agenciji za borbu protiv korupcije. To su sve institucije koje kontrolišu, pre svega, rad pojedinih organa i kontrolišu obavljanje javnog interesa.
Kada je reč o nečemu što je malopre bilo pomenuto, a ja ću to, takođe, ovde istaći, odnosno kada je reč o Zdravstvenom odboru, tu se vidi da nema nikoga iz ''Batuta'', to je institucija koja se bavi i socijalnom medicinom. Kada god je reč o strateškim pitanjima zdravstva, onda bi neko iz socijalne medicine mogao da bude. Međutim, mi vidimo neku gomilu farmaceuta, koji se tu nalaze. Zatim se tu nalaze i predlozi institucija koje su pod prinudnom upravom.
Ne znam kako se neko usuđuje da ovakve predloge, za ovakvu instituciju, za Zdravstveni odbor Republike koji treba da se bavi strateškim pitanjima zdravlja u našoj naciji, u našoj državi, dostavlja Skupštini? Takođe, da li smo mi uopšte dužni da stavljamo na dnevni red ovakve predloge ili Skupština može, molim da mi predsednica to objasni, da vrati ove predloge i da kaže – molim vas, dajte nam predloge koji zaista predstavljaju nivo i garanciju da će taj Zdravstveni odbor da radi kako treba? Ja ću to da ilustrujem i na drugim primerima.
Vidimo to kada je reč, recimo, o jednoj izuzetno važnoj instituciji, koja, nažalost, uopšte nije počela da radi, to je Državna revizorska institucija, dakle, koja iz ovih ili onih razloga nije još počela da radi. Ovde imamo predlog neke gospođe koja se zove Danka Aksentijević. Ja mogu da vidim da ona nije revizor uopšte. Kada se malo bolje pogleda njena biografija, prvo, takođe, nema nikakve preporuke.
Gospodin Senić je ovo potpisao, to moram da kažem, u ime našeg odbora, znači skupštinskog Odbora za finansije, takođe, nema nikakvog objašnjenja – zašto se ona predlaže da bude državni revizor. Hvala.
Dakle, sem zakonskih uslova nema ničega, niti u čemu je ona stručna, zbog čega to može da vrši, kakve su njene lične karakteristike, šta iz njene biografije i njene radne biografije ukazuje da ona može da bude u Savetu Državne revizije. Naprotiv, u stvari iz ove biografije ne znamo ni ko je nju predložio. Ovde se kaže na upražnjeno mesto člana Saveta Državne revizorske institucije predložena je 25. novembra. Predložena od strane koga? Ko je predložio? Ko je predlagač? Ceo Odbor ili se iz ovoga može zaključiti da je ona članica G17 plus, da je ona predložena u instituciju gde ne bi trebalo da odlučuje stranačka pripadnost.
Naravno, ne odnosi se to samo na vas, samo da se izvinim gospođi i stranci G17 plus, ne predlažete samo vi tako, nego predlažu svi, znači ne odnosi samo na ovu stranku, ali je jasno da je gospođa predložena jer je postala i direktor filijale Poreske uprave u Užicu 2004. godine, upravo kada je G17 plus ušao u Vladu i tamo bila do 2008, a sad se traži novo radno mesto. Ona je seminaristkinja raznih seminara itd, revizor nije! Prema tome, vidi se da je reč o partijskom predlogu.
Mislim da je onda poštenije da se kaže da je ovo predstavnica te i te stranke, da možemo bar da znamo o čemu je reč, nego da se ta stranačka pripadnost prikriva, a jasno je da je ovo predložila stranka G17 plus. Dakle, to je što se tiče Revizorske institucije. Možemo onda da kažemo da verovatno ta revizorska institucija nije počela da radi jer strankama i ne odgovara da ona počne da radi, jer ona treba da počne da kontroliše i finansije stranaka, pa onda se s tim oteže i ko zna da li će ikada i početi da radi.
Ono što sam specijalno htela da naglasim ovom prilikom, već sam to kazala, to se odnosi na Agenciju za borbu protiv korupcije. Vidite, ovde smo dobili sve te predloge i tu stoje ove generalne primedbe koje sam ja već rekla, da nema, sem zakonskih uslova, ili veoma šturo, nikakvog objašnjenja, zaista se ne vodi nikakvog računa, zašto se neko predlaže da bude u Odboru Agencije za borbu protiv korupcije. Tako da budemo u nekakvom čudu da se za neke kandidate čak i ističe, a po zakonu, donela sam i zakon i mogu vam pročitati, za njih je napisano da ne mogu biti članovi stranaka i to je naravno sasvim u redu.
Ali ono što zbunjuje jeste da ima kandidata koji su bili predlagani na neke druge funkcije po stranačkom ključu ili po stranačkoj preporuci, ili imaju niz raznih javnih funkcija, a onda se kaže da kandidat nije član nijedne stranke. Izgleda komično kad vidite da ti ljudi po stranačkoj nominaciji obavljaju druge javne funkcije, a nisu, pri tom, članovi stranaka, iz čega se zaista ne može zaključiti da su to ljudi koji mogu objektivno i savesno da obavljaju svoju dužnost.
Evo, počeću od našeg Administrativnog odbora, i to me najviše pogađa, naši skupštinski odbori se uopšte nimalo ne trude kada su u pitanju naše kandidature, kandidature iz Skupštine nisu ništa bolje, čak su i gore nego kad su u pitanju drugi predlagači. Vidite, naš Administrativni odbor predlaže kandidata prof. Zorana Stojiljkovića za koga ništa drugo nemaju da kažu zašto on treba da bude član ovog odbora, sem da treba imati u vidu da se radi o istaknutom naučnom radniku.
Molim vas, da li nekog ko je naučni radnik, lekar ili bilo koje druge struke, to kvalifikuje da bude član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije? Gde je takva osoba pokazala, ne samo da ima stručno znanje, nego kada je reč o ovom odboru, onda pre svega mora da se govori kakav je integritet te osobe, da li je sklona tome da trpi pritiske sa strane i da li ima integritet da bude u tom odboru ili nema integriteta da bude u tom odboru?
Inače, da je neko naučnoistraživački radnik, ovo ili ono, šofer, zanatlija, nema nikakvog značaja kada je reč o ovom odboru. Prema tome, sem ove karakteristike ne stoji ništa.
Kada pogledamo biografiju gospodina Stojiljkovića možemo da vidimo da on ima sijaset drugih funkcija, pa jedna funkcija, takođe, po stranačkoj pripadnosti, jer mi znamo kako neko postaje član upravnog odbora, postaje tako što ga predlaže stranka, on se nalazi u Upravnom odboru AD ''Politika'', u onom državnom delu gde je stigao tako što ga je predložila stranka, a pri tom ima još sijaset funkcija.
Pročitaću vam koje sve funkcije obavlja gospodin Stojiljković i postavljam pitanje šta će mu još i ova funkcija kad ima tolike funkcije? On je član Republičkog saveta za zapošljavanje, Upravnog odbora Penzionog invalidskog fonda, Upravnog odbora AD „Politika“, zatim, član Istraživačkog tima CESID-a, potpredsednik Sindikata ''Nezavisnost''. Prosto je neverovatno kako neko može i da se ovom prvom delatnošću bavi, istraživačkim radom, ako ima ovoliki broj funkcija, ovoliki broj upravnih odbora?
Pazite, da ne bih oduzimala vreme, svi mi treba kao funkcioneri i kao poslanici od njih da tražimo dozvolu da obavljamo drugu javnu funkciju ili treću javnu funkciju. Molim vas, ti članovi Agencije za borbu protiv korupcije da nama dozvoljavaju drugu funkciju, a oni imaju po pet funkcija?! Ovo je neviđena sramota. To je neshvatljivo, da oni odobravaju nekom drugu funkciju a oni imaju po pet funkcija! Administrativni odbor ovakve strahovite predloge nama daje da mi ne možemo da shvatimo da li mu je on teča, stric ili su u nekakvom srodstvu kad toliko voli ovaj predlog da ga stavi ovde da bude član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Mislim da je ovo bilo jako ubedljivo što sam dosada rekla, ali možemo da nastavimo ovako, da razmatramo i da gledamo šta se dalje dešava. Vidite, onda dolazi predlog za gospođu Sonju Liht koju predlaže sam predsednik Republike. On kaže da smatra da predloženi kandidat poseduje stručne i lične kvalitete na osnovu kojih može obavljati funkciju na koju je on nju predložio, dakle, da bude član tog odbora za borbu protiv korupcije.
Naravno, ne mislim da predsednik treba da gubi vreme da on obrazlaže koje su to lične osobine i da pokaže u čemu se sastoji stručnost, ali on ima stručnu službu, mogao je da zamoli svoju službu da obrazloži jedan ovakav predlog, zato što posle toga stoji i njeno prihvatanje, gde kaže – prihvatam kandidaturu Borisa Tadića. Pa, nije on za nju Boris Tadić. Sutra će neko drugi biti predsednik Republike. Umesto da kaže – predsednika Republike, ona kaže – Borisa Tadića.
Ta intimnost izaziva zaista veliku sumnju da je i tu, takođe, nekakva jako sumnjiva stvar, zato što predsednik ne navodi funkciju koju ona ima kao predsednik Upravnog odbora „Politike“, nego kaže da je ona predsednica jedne nevladine organizacije za ''Političku izuzetnost'', da je to njena glavna uloga, a uopšte se ne pominje da je ona predsednik Upravnog odbora „Politike“, što je jedna visoka politička funkcija.
I prethodni kandidat i ova kandidatkinja završavaju svoje biografije time – nisam član nijedne stranke. Pri tom, nigde nema obrazloženje šta su lične karakteristike, šta je stručnost, to je generalno, to se prosto na sve odnosi.
Molim vas, pogledajte, sad dolazimo do sudija gde je Vida Škero kao predsednik Vrhovnog suda, takođe, imala pravo da predloži dva kandidata. Tu je predložena jedna gospođa koja se zove Mileva Gajinov, ona je sudija Vrhovnog suda u penziji i predložena je jedna druga osoba koja se zove Jelisaveta Vasilić, inače advokat. Ove dve osobe nisu priložile ni CV ni biografiju, nego je u samom predlogu gospođa Škero napisala po nekoliko rečenica za te dve osobe. Ovi drugi su doneli bar neku biografiju, pa možemo da vidimo da neke zakonske uslove ispunjavaju, ali kod ove dve osobe postoji samo nekoliko redova koje je gospođa Škero dala ne kao nekakvu preporuku, nego izvukla iz biografije, a nema uopšte ni biografije niti bilo kakvih činjenica da su o sebi dale.
Primetila sam da kod gospođe Jelisavete Vasilić postoji veliki problem. Vidite, treba da bude član Odbora za borbu protiv korupcije, a ona je stručni konsultant Agencije za privatizaciju. To apsolutno nije dozvoljeno. Svi njeni klijenti su, kao advokata, koliko sam uspela da se raspitam, ljudi koji imaju posao oko privatizacije. Ne može niko ko je u vezi sa nekakvim biznisom da bude član Odbora za borbu protiv korupcije.
Samo ukazujem na to da ukoliko bismo digli ruke za ovakve kandidate da bismo unapred potpisali da od te Agencije za borbu protiv korupcije, za koju smo od početka imali sumnju da neće raditi kako treba, ali po ovim predlozima gotovo smo uvereni, neće biti ništa.
Mogla bih i dalje da ređam, ali neću više da vas zamaram sa ovim, jer neki kandidati, nisam sve pomenula, ima ih više, neke i nisam kritikovala, te koje nisam kritikovala i gde nisam ukazala na ove nedostatke, verovatno, možda i nije trebalo. Međutim, neki ljudi su mogli da dobiju malo više podrške, recimo, kao neki koji su bili u Odboru za sprečavanje sukoba interesa, jer je očigledno da imaju nekakvo iskustvo iz ove oblasti, ali preko toga se prelazi kao nevažno.
Zaključiću sa ovim. Ne može za najviše institucije, Državnu reviziju, Odbor protiv korupcije, samo kada pogledate u Zakonu šta taj Odbor sve treba da radi, da se Skupštini dostavljaju ovakvi predlozi i da Skupština glasa, trebalo bi da ih vratimo svim predlagačima i da ponovo rade ovaj domaći zadatak.
Ne znam šta ćete kao vladajuća većina da uradite, ali se nadam da ćete imati dovoljno savesti, pogotovo što je sam predsednik Republike rekao sad kada je bio na Kopaoniku, čini mi se, da gotovo nećemo preživeti ako se ne raskine veza politike i biznisa, i kriminala i pravosuđa.
Da li je rekao to predsednik Republike? Jeste. Da li je rekao na partijskom sastanku DS da kao poslanici počnete da dajete inicijativu da se menja Zakon o finansiranju stranaka koji je glavni izvor korupcije, zato što se ta veza između politike i biznisa formira upravo prema mračnim i tajanstvenim finansijerima stranaka.
Ako je rekao to vaš predsednik, očekujem da ćete odbiti ove predloge i da nećete prihvatiti ove predloge. (Aplauz.)
