Pošto mi je uskraćeno vreme, nisam rekao glavno. U toj borbi za civilizovano društvo i demokratiju, najviše je od sebe dao SRS, na čelu sa prof. dr Vojislavom Šešeljem. Taj čovek je robijao dva puta, 1993. i 1994. godine, zato što je za govornicom slobodno izražavao svoje mišljenje, a uz njega su i mnogi od nas privođeni u Saveznom parlamentu.
Taj čovek danas leži u Haškom kazamatu, bez ikakve osnove, i da vidimo koju mu je pravnu pomoć pružila ova vlast poslednjih šest godina. Jedino su mu pružili to da mu dodaju još neku krivicu, ili da nađu nekog svedoka koji tamo laže i priča izmišljotine. Zato, s ove govornice želim da kažem vama kvazidemokratama da će se ovo što radite ovde obiti vama o glavu, i to, ako Bog da, brzo, na sledećim izborima, jer narod Srbije sve vidi.
Narod Srbije sve vidi, narod Srbije ste sada uništili, narod Srbije je ostao gladan, ostao je bez posla, narod Srbije je ostao bez osnovnih prava, da izrazi svoj revolt protiv ove vlade i vlasti, jer ga na svakom koraku proterujete, lažete, i preko nekih agencija. Narod Srbije svoje nezadovoljstvo više ne može na demokratski način da izrazi, i nas poslanike ste ograničili, tako da ne možemo da ih zastupamo legalno i legitimno.
Podsećam vas da u parlamentima lokalnih samouprava odbornik ima pravo pet minuta da govori o zakonskom projektu, ima pravo tri minuta na repliku. Ove mere koje uvodite, i koje ste uveli, ubeđen sam u to da će vas to koštati, ako Bog da, brzih dana. Hvala.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)

Na član 24, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Gospodin Milenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneti amandman odnosi se na brisanje člana 24. Predloga zakona, jer je ova materija izručenja okrivljenog ili osuđenog lica stranoj državi regulisana Zakonikom o krivičnom postupku i drugim odredbama ratifikovanih i potvrđenih međunarodnih i bilateralnih sporazuma koji su postali deo pravnog sistema naše države.
Razumem da aktuelna vlast ispunjava sve zahteve svojih zapadnih mentora, koji ne poznaju naš pravni sistem i ne znaju da je logičnije bilo izmeniti ZKP u jednom delu, ali ne znam kako ta ista vlast gubi dragoceno vreme na svom putu ka EU, istovremeno ne rešavajući osnovne životne probleme naših građana, posebno u trećoj opštini po prostranstvu u Srbiji, Kuršumliji.
Zbog katastrofalne privatizacije ''Žubora'' u Kuršumlijskoj Banji, ''Metalca'', Modne konfekcije "7. jul" i danas posebno aktuelnog Šumsko-industrijskog kombinata "Kopaonik", kuršumlijska privreda je potpuno uništena. Ovih dana, radnici "Kopaonika" izbacili su iz fabrike vlasnika Ristić Slavišu, koji nije ispunjavao ugovorne obaveze, nije plaćao poreze, doprinose; po ugovoru je mogao da proda samo 5% vlasništva, a rasprodao je gotovo sve. Samoj agenciji za privatizaciji prijavio je gubitak od 14,5 miliona evra, iako je realno stanje oko 20 miliona.
U konzorcijumu od 17 članova, 15 članova je iz DS-a. Radnici "Kopaonika" su se, tražeći pomoć, obratili predsedniku Narodne skupštine, predsedniku države, predsedniku Vlade, Agenciji za privatizaciju, koja danas odlučuje o poništenju privatizacije...
(Predsednik: Vreme.)
Najmanje što se moglo učiniti za ove ugrožene ljude, jeste da se danas poništi ugovor o privatizaciji, ali te informacije još uvek nemamo.
(Predsednik: Da li želite da nastavite u okviru vremena koje je na raspolaganju vašoj stranci?)
Ne, samo ću pozvati nekoga iz vladajuće strukture da nam da informaciju da li je Agencija za privatizaciju poništila ugovor o privatizaciji ''Kopaonika'' u Kuršumliji.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč?

Gospodin Jojić, izvolite. Kao ovlašćeni predstavnik, imate još tri minuta i 20 sekundi u okviru tog vremena. Hoćete li to iskoristiti?

Samo vas podsećam da niste iskoristili vreme kao ovlašćeni predstavnik po ovoj tački, tako da možete koristiti i to vreme.

Ovom prilikom ću govoriti u svojstvu predstavnika stranke. Kada je u pitanju član 24, on je u direktnoj suprotnosti i koliziji s članom 30. Ustava Republike Srbije. Ko je dao pravo predlagaču da predlaže ovakvu glupost? Ovo je glupo predložiti narodnim poslanicima. Ovo je besmisleno. Zar je dozvoljeno da nekoga pritvorite, a da nema za to garancije međunarodnih institucija, da nema garancije međunarodnog suda?
Znači, neko može telefonom sada da javi iz EU i kaže – hapsite tog i tog predsednika Vlade, ili – hapsite tog i tog ministra. Zamislite sada, nadležna institucija, odnosno neko od nadležnih organa u Srbiji kaže – hajde da ga isporučimo odmah. Plakala bi i zemlja i nebo kad bi nam nekog ministra neko isporučio.
Dame i gospodo, u suprotnosti je ova odredba s Ustavom, jer ne može niko biti izručen bez nadležnog organa i odgovarajuće pravosnažne odluke nadležne institucije, tj. suda, ali naš ustav to onemogućava. Prema tome, član 24. ovog predloga zakona je u direktnoj suprotnosti s odredbama člana 30. Ustava Republike Srbije i ovo ne treba prihvatiti.

Zahvaljujem. Gospodin Palalić, izvolite. Hoćete o ovom amandmanu od vremena? U redu.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zaista član, kao i amandman, koji je uvaženi kolega podneo, o kojima treba razgovarati. U prethodnoj diskusiji smo rekli da je pritvor izuzetna mera, jer ona lišava slobode, faktički, narušava slobodu koja je građanima definisana Ustavom. Sada mi dovodimo naše državne organe u situaciju da, mimo podnete zamolnice, podnese zahtev za pritvaranje, ako zahtev sadrži izjavu. U tački 4. stava 1. se kaže – izjava će biti podneta zamolnica.
Pogledajte odredbe člana 5. ovog zakona, koji precizno definiše sadržaj zamolnice. Ovde imamo najavu da će biti podneta zamolnica, a u isto vreme imamo nalog stranog državnog organa da se pritvori određeno lice, bez ikakvih posebnih obrazloženja. Ovde se kaže – postoji obrazloženje, ali taj zahtev je toliko sužen, da je pitanje da li naš državni organ treba da postupa po takvom zahtevu. Imate jedan pravni standard u prvoj rečenici – hitni slučajevi. Šta su hitni slučajevi? Kako se cene hitni slučajevi, da bi se jedno lice, bez detaljnog obrazloženja koje sadrži zamolnica, pritvorilo, i šta ćemo u slučaju ako ta zamolnica ne bude podneta nikad, a jedno lice je pritvoreno?
Imam utisak da se, i kada su u pitanju odredbe člana 22. i kada je u pitanju kontrolisan pritvor, član 24, mi olako igramo s pritvaranjem pojedinih lica i lišavanjem slobode, bez obzira na to što se ovde radi o stranom državljaninu. Kao ozbiljna država, moramo da razmišljamo o tome i da cenimo slobodu pojedinca i da u izuzetnim, detaljno obrazloženim slučajevima, određena lica lišimo slobode. Nije u pitanju samo naš unutrašnji pravni poredak, u pitanju su mnoge međunarodne konvencije, a ovde, na osnovu jednog pravnog standarda – hitnih slučajeva, na osnovu dobre volje, država će, možda, jednog dana podneti zamolnicu, mi pojedinca lišavamo slobode.
Apelujem ovde na Ministarstvo, uvažena ministarka je tu, da usvoji amandman koji je podneo kolega Miroslav Petković na član 22. i da se skrati pritvor na šest meseci, a u ovom slučaju je ovaj član apsolutno nedopustiv i zaista je bilo neophodno da se on obriše. Ne treba dopustiti da se olako pritvaraju lica bez ikakvog ozbiljnog obrazloženja.

Gospođa Pop-Lazić, o amandmanu. Izvolite.

U prilog ovom amandmanu, možda bismo mogli da otvorimo oči i narodnim poslanicima i građanima Srbije, da shvate da smo mi država s ograničenim suverenitetom. Dovoljno je da neko iz bilo koje države takvu jednu zamolnicu uputi, bez ikakvog obrazloženja. Mi već, kako to umemo da radimo i kako, očigledno, pokazujemo spremnost i dajemo signal tamo nekome da smo spremni, uradimo to što se od nas traži, iako je to protivno našim pozitivnim pravnim propisima koji regulišu tu materiju i protivno Ustavu Srbije.
Do te mere smo spremni da se ponižavamo da se građanin u Srbiji pita – zašto meni uopšte treba država, ako ona ne ispunjava ono što kao građanin od nje očekujem? Država ima, to je obostrani odnos, očekivanja od mene, kao građanina, pored ostalog, da plaćam poreze, takse, doprinose i sve ono što sam dužna, ali ja, isto tako, tražim od države da me ona, kada treba, zaštiti u odnosu na tamo neke koji možda hoće nešto nažao da mi učine, što ne bi trebalo. Od toga me Ustav štiti. Nemamo lojalnost države prema građanima Srbije, zašto bi građani bili lojalni državi?
Ovo uopšte nije tako prazna priča, ili bajkovit zakon, ili nevažan zakon, kao što biste vi hteli da ga, kroz ova dva minuta, koliko nam dajete vremena da o njemu pričamo, provučete, da usvojimo zakon, pa ćemo posle da se hvatamo za glavu i čupamo kosu i ko zna ko će od vas svih da bude pod udarom ovog zakona i ko će, eventualno, da trpi štetne posledice ovakvog zakona.
Čitajte barem dnevnu štampu, ako ne slušate šta se dešava u zemljama koje su se do sada dokazale kao naši neprijatelji – nisu završili posao na Balkanu. Vidite šta se sprema u Federaciji BiH, vidite da se naoružavaju vehabije, vidite da je, ukoliko Republika Srpska samo pokaže želju da se prisajedini jednog dana, ili izrazi želju da bude u sastavu Srbije, već sve spremno da tamo bude ''krvi do kolena'', kao što govore u zapadnoj štampi.
Vidite šta se dešava na KiM-u. Niko u državi ne reaguje na ovo nasilje na KiM-u, ovo što se dešava u Šilovu i okolnim selima. Po 10 dana ljudi nemaju struje, sukobljavaju se sa tzv. šiptarskom policijom, niko nema da ih zaštiti, a govorimo, makar, i o ograničenom suverenitetu, ali to je naša zemlja. Naravno, sprema nam se i u Raškoj oblasti to što već godinama najavljujemo da im je poslednja namera, pošto su proces oko izdvajanja Vojvodine već započeli.
Igramo se ovde s ovakvim zakonima. Ko će, pod kojim uslovima, za koja krivična dela biti pod udarom ovog zakona, da država Srbija ne može da ga zaštiti kako treba? O tom potom, ali mi vas upozoravamo da ste možda baš zbog ovog zakona doneli ovako restriktivan Poslovnik, a ne možemo da naširoko o tome govorimo.
Stoje argumenti da ste od 2000. naovamo sve protivustavno i protiv međunarodnih konvencija uradili što se tiče isporučenja srpskih državljana Haškom tribunalu.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 25, amandman je podneo narodni poslanik Jovan Damjanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima gospodin Jovan Damjanović.