U izveštaju piše sledeće – izrada takvog dokumenta je težak i odgovoran posao, koji prevazilazi snagu i moć Nacionalnog prosvetnog saveta. Izabrali ste Nacionalni prosvetni savet koji nam kaže dve stvari – prvo, da to treba uraditi, i drugo, kaže nam da je to težak i odgovoran posao koji prevazilazi snagu i moć Nacionalnog prosvetnog saveta.
Gospodo, mislim da se pred Skupštinom Srbije nikada nije našao ovakav dokument, u kome oni koje je izabrala ova skupština izjavljuju da to prevazilazi njihove moći. Ja sam citirao šta su oni rekli. Mislim, kada budemo izabrali deo novog nacionalnog prosvetnog saveta i, očigledno, novog predsednika, moraćemo ozbiljno da shvatimo njihovu zakonsku obavezu da već ove godine počnu izradu te strategije i da nas obaveštavaju redovno, pre svega, Odbor za prosvetu, ali i sve poslanike, o tome kako napreduje taj posao.
Upućujem apel onima koji će biti izabrani da, prvo, što pre počnu to da rade, što je njihova zakonska obaveza, i, drugo, da nas upoznaju, bar u nekoj fazi, kako izgleda ta izrada.
Navešću vam samo jedan primer, dozvolite mi još toliko vremena, ne mogu govoriti o svemu što je u ovom izveštaju dato. Ono što je suština, to je da su, kada se govori o problemima obrazovanja, neki urgentni i moraju da se rešavaju. Ja ću navesti samo jedan – problem predškolskog obrazovanja. Primera radi, kod nas se otvara sve više privatnih vrtića i oni su, pre svega, postali pomoć državi, zbog toga što je država kao obavezu uvela pohađanje pripremnog predškolskog obrazovanja. Ti vrtići su pritekli u pomoć i rad s tom decom odvija se u osnovnim školama.
Kako izgleda to obrazovanje? Gde je broj tih vrtića koncentrisan? Kakvi su uslovi u njima? Da li lokalne zajednice pomažu? Da li ne pomažu?
Podaci postoje u Ministarstvu prosvete i u statistici. Sve ovo što vam pričam postoji, ali nemamo nigde to u nacionalnoj strategiji obrađeno. Samo da se bavite problemom vrtića, predškolskih ustanova, koje, zakonski, što je, inače, potpuno opravdano, moraju da pripremaju decu za polazak u prvi razred, koji je težak za mnogu decu i potpuno nova situacija u životu dece, bez obzira na to što se ono mora za to pripremiti, dovoljno je.
Još jednom, nadam se da će ovaj novi stari prosvetni savet, ostaće neki stari članovi, drugačije shvatiti svoje obaveze, pre svega, zakonsku obavezu da nam redovno dostavljaju, obratite pažnju na formulaciju u Zakonu – najmanje jednom godišnje, izveštaj o svom radu i da će konačno uraditi tu strategiju koju Srbija nema.
Usudio bih se, u poslednjoj rečenici, da kažem, mislim da deo problema koje imamo, ali u jednom vrlo širokom smislu, koji nisu političke prirode, nego su vezani za društveni i ekonomski razvoj, proističu iz toga što Srbija nije odredila jasnu strategiju razvoja predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Imamo jedno lutanje, za koje nemalo odgovornosti snose ljudi koji su do sada bili članovi Nacionalnog prosvetnog saveta. Ne kažem – svi ljudi, ali oni koji su ga, pre svega, vodili. Za mene je zapanjujuće da dobijamo pisma ljudi koji su bili članovi, koji se bune što sada želimo da ih zamenimo, a oni sami su Skupštini uputili pismo u kome piše da nisu u stanju da urade tu strategiju. Hvala lepo.