Ono što SRS ovde predlaže i ono što se vidi u obrazloženju, dakle, naše ubeđenje je da je predlagač izabrao pogrešan put u pravnom regulisanju ovako široke pravne materije, imajući u vidu političke pritiske koji su svakodnevnica, nažalost, za ovu vladajuću većinu, ali to je, u krajnjoj meri, politička realnost.
Svako obrazloženje amandmana, da izađemo iz suvoparnog pravnog okvira, na prvom mestu, zbog javnosti u Srbiji, može da se slika i određenim konkretnim dešavanjima.
Ono na šta bih, gospođo ministar, vama htela, kao profesionalcu od reputacije, da skrenem pažnju, jeste potreba za međunarodnom pravnom pomoći i tiče se izveštaja koji je gospodin Robles podneo Savetu Evrope. Reč je o situaciji 2002. godine, dakle, nema veze s vama, ali preuzimanjem resora, vi ste preuzeli i određene odgovornosti za neke prethodne situacije. Moguće je da nemate ova saznanja, ali, evo, mi vam sada skrećemo pažnju, očekujući da ispitate tu situaciju.
Dakle, gospodin Robles je tada, na zahtev gospodina Marsela Valentena, to je bio francuski general, tadašnji komandat KFOR-a, bio šokiran onim što je zatekao u Bondstilu.
On je u Bondstilu zatekao instalacije i određene tretmane kakvi su mogli da se vide i o kakvima je bilo reči u zloglasnom Gvantanamu. Prema njegovom izveštaju, koji je tada Savetu Evrope priložio na četiri strane, Srbi koji su se nalazili u Bondstilu bili su privedeni bez pravnog osnova i izloženi torturama.
Javnost u Srbiji o tome nema nikakva saznanja. Međutim, kako smo mi došli do ovog saznanja? Naravno, na osnovu pisanja pariskog "Monda". Pravim pauze, zato što su neki delovi na francuskom jeziku, pa pokušavam simultano da prevedem, očekujući od vas odgovor. S obzirom na to da međunarodna zajednica očekuje određenu međunarodno-pravnu pomoć u krivičnim stvarima s naše strane, mi razumemo da je to obostrana saradnja, pa da vidimo šta će Savet Evrope u ovom slučaju da uradi, kako će naše ministarstvo, konkretno, vi, gospođo Malović, da reaguje.
Takođe, ovde imamo i zvaničnu izjavu gospođe Price, koja tada, takođe, nije obznanjena nama, odnosno javnosti, tako da tek sada saznajemo o tome, kada je Savet Evrope, zapravo, usvojio izveštaj o tajnim zatvorima Centralne obaveštajne agencije. Između ostalog, i Bondstil se pominje kao jedan od tajnih zatvora, gde je Centralna obaveštajna agencija, dakle, američka agencija, bez pravnog osnova, privodila ljude, podvrgavala ih torturi, a mi o tome vrlo malo znamo.
Šta je tada gospođa Prica rekla? Jedini razlog za neprimenu Konvencije, čiji smo mi, inače, potpisnici, još kao SCG, dakle, evropske Konvencije za sprečavanje torture, jeste taj što NATO i KFOR nikada nisu dozvolili predstavnicima Komiteta za sprečavanje torture Saveta Evrope neometan pristup svim zatvorima i bazi Bodnstil, kako to konvencija propisuje.
Savet Evrope je u više navrata zvanično saopštio da je generalni sekretar te organizacije Teri Dejvis tražio od NATO-a da se članovima Komiteta za sprečavanje mučenja omogući pristup svim zatvorima na Kosovu, ali konkretnijeg odgovora do sada nije bilo.
Prema našim saznanjima, zaista, solidan broj Srba je tamo bio privođen bez pravnog osnova i podvrgavan užasnoj torturi. Ono što zahtevamo od vas, jeste da dođete u posed izveštaja koji je predstavljen u Savetu Evrope, kako bismo imali precizan i kvalifikovan uvid o tome šta se, zapravo, dešava u Bondstilu. S obzirom na to da SRS ima informacije da je u Gvantanamu solidan broj dokaza iznuđivanja izjava od strane pritvorenih lica, koja su, takođe, bez pravnog osnova bila tamo pritvorena, postoje osnovane sumnje da se nešto slično dešavalo i u okviru Bondstila.
Dakle, tražimo iscrpan izveštaj NATO-a. Znamo da to postoji. Savet Evrope nije mogao da dođe do toga. Tražimo detalje istrage, način privođenja i ko su, zapravo, bila lica srpske nacionalnosti koje je gospodin Robles tada video u Bondstilu i šta se dalje dešavalo.
Znamo da je gospodin Robles zahtevao da u Bondstilu demontiraju instalacije poput onih u Gvantanamu. Želimo precizan i iscrpan izveštaj o svemu ovome, s obzirom na to da je bitno za neka naša dalja saznanja i za kvalifikacije koje ćemo, svakako, izneti srpskoj javnosti.
Ono što kao poslanička grupa možemo da uradimo, jeste da se obratimo zvaničnim institucijama srpskog društva i da time stavimo na ispit i vas, da vidimo da li se dvosmerna saradnja s nadležnim institucijama zaista i sprovodi. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 31, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Krasić želi da obrazloži amandman koji je podneo. Izvolite.

Hvala. Ovaj dan, nije ni čudo, donosi se ovakav zakon, primenjuje se ovakav Poslovnik. Građani Srbije treba da shvate, Vlada Republike Srbije priznaje da dve evropske konvencije ne mogu neposredno da se primenjuju i nisu sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije, već je, kako Vlada kaže, verovatno, gospođa Malović, u narodu poznata kao žena koja je potpisala rešenje o isporuci Karadžića Kazamatu (pošto Petrović nije smeo, pa je nju ubacio da bude ministar), Srbija preuzela obavezu implementiranja navedenih dokumenata u svoj pravni sistem. Međunarodni dokumenti i međunarodne konvencije nisu sastavni deo našeg pravnog sistema, nego moramo da donesemo zakon, pa da te principe i ta načela ugradimo.
To je jedna dobra inovacija, ali od kada je došla ova ''žuta'' koalicija, s primesama crvene boje, na vlast, dobijamo turbodiktaturu. Za koji mesec, poštovani građani, nećete imati ni televizijske prenose. Naravno, zemlju su prodali, sada im je ostalo da prodaju još i ljude. Vlajko Stoiljković nije sebi mogao da dozvoli da ga, zbog onakvog zakona, onako starog neko mrcvari po Hagu, a ovde je koalicija napravljena po sistemu: Tadić kaže Dačiću – izvinite što smo ubili Miloševića, a on kaže – ne, ne, mogli ste i ranije.
To je vaša sudbina, građani Republike Srbije. Tu vodi ova vlada ...

Gospodine Krasiću, molim vas ...

Vrlo slikovito obrazlažem svoj amandman i ne dozvoljavam da mi se mešate u amandman i da trošite mojih dva minuta, ili ću da vam izreknem opomenu.

Upozoravam vas da vodite računa kada pominjete imena predsednika države, zamenika predsednika Vlade i prvog ministra.

Zamolila bih vas da vodite računa o tome.

(Zoran Krasić: Tražim reč po Poslovniku.)

Gospodin Krasić ima reč po Poslovniku. Zamolila bih vas da to bude u pristojnom tonu.

Nemam potrebe da vas molim, nego se pozivam na član 104, zato što narušavate dostojanstvo i ugled Narodne skupštine vašim ponašanjem, načinom kako sazivate ovu sednicu, načinom kako vodite ovu sednicu, načinom kako tumačite pojedine odredbe Poslovnika, načinom kako ste zamislili da izgleda život u Republici Srbiji. Ukinuli ste sve.

Koji član Poslovnika reklamirate?

Zamolio sam vas da me saslušate. Prvo sam rekao član 104. Ne znam koliko puta treba da vam kažem koji je član. Pretpostavljam da ste stručnjak za Poslovnik, ako ne vi, onda Odalović, ako ne, onda je tu ova gospođa iz serije "Alo alo", Čomić.
Pogledajte šta ste napravili od Skupštine! Očekujete da učestvujemo u ovoj cirkusijadi? Nećemo. Hoćemo da građani vide – kada nema Parlamenta, kada nema demokratije, onda je anarhija i diktatura. To da znate, to nam je budućnost.
Svakog dana fali 30 do 40 milijardi dinara u trezoru. Nema transfera prema lokalnim samoupravama. Povećavaju se dugovanja, država je bankrotirala, a oni zabavljaju gledaoce Skupštinom, amandmanima u dva minuta i, navodno, glume neku demokratiju. Kakva demokratija!
Tražim da se u danu za glasanje konstatuje da ste povredili Poslovnik i častim vas ovih 30 sekundi da što pre odete u Evropu.

U danu za glasanje će vaš zahtev biti realizovan.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 32, amandman je podnela poslanik Vesna Marić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, Vesna.